Roboti se danas najčešće koriste za izvođenje zadataka koji su opasni, teški ili previše zahtevni za ljude, za one zadatke koji prelaze granicu čovekove izdržljivosti na poslu. To je, na primer: sakupljanje nuklearnog otpada, poslovi koji traže veliku koncentraciju i lako zamaraju ljudski mozak, kao što su sklapanje motora i karoserije, slaganje nekih stvari po određenom redosledu.
Prvog komercijalnog i programabilnog robota je izgradio Džordž Devol 1954. godine. Imao je naziv Unimat. Njega je otkupila kompanija Dženeral motors 1961. godine, gde je korišten za podizanje komada toplog metala sa mašina za mlazno livenje u Inland Fišer fabrici u Zapadno Trentonskoj sekciji Juinga u Nju Džerziju.
ROBOT KURATAS
Japanska kompanija Suidobashi Heavy Industry predstavila je na Festivalu čuda - Wonder Festival, u Tokiju, robota nazvanog KR01 Kuratas Battle Mech, ili skraćeno Kuratas, koji je namenjen za obavljanje kompleksnih poslova u teškim uslovima, kao što je gašenje požara, spašavanje nastradalih ili rukovanje sa opasnim materijama.
Robot svojim spoljnim izgledom podseća na džinovske robote (mecha) iz japanskih stripova kao što je Gundam, ili junake iz video igara kao što je MechWarrior, ili čak na likove iz filmova Džejmsa Kamerona. Visok je 3,96 metara i težak približno 4,5 tone; dizel motor i četiri točka mu omogućavaju da se kreće brzinom do 10 km/h, dok mu dve pokretljive 'ruke' služe za obavljanje poslova. Robotom se upravlja iz stolice unutar njegove 'kabine' ili pomoću pametnog mobilnog telefona ili tabličnog računara, kada je Kuratas povezan sa 3G mrežom. Ukoliko se robotom upravlja iz kabine, 'pilot' može da koristi displej sa 'proširenom stvarnošću' (augmented reality), a više od 30 senzora za detekciju pokreta registruje pomeranja njegovih ruku, šaka ili torza, što omogućava robotu da svojim 'prstima' uzima različite objekte.
Primerak robota koji je prikazan na Festivalu čuda imao je rotirajući top nalik onome iz filmova o Terminatoru, sposoban da izbacuje više od 100 kuglica u sekundi. Predstavnici kompanije navode da je Kuratas dobio top kako bi se robot predstavio sa zabavnije strane, dok će, primera radi, verzija namenjena za gašenje požara imati uređaj za izbacivanje patrona sa vodom. Prema rečima predstavnika kompanije Suidobashi Heavy Industry, Kuratas će se u prodaji pojaviti do kraja ove godine po ceni od 100 miliona jena (oko 1,35 miliona dolara).
HUBO ROBOTI SVIRAJU BITLSE
I ranije smo mogli da vidimo robote koji se okušavaju u estradnim nastupima – setimo se samo svirke koju su nam nedavno priredili Kvadrotori izvodeći u letu temu iz filma o Džejmsu Bondu. Dodatni dokaz ove umešnosti upriličio nam je sada i kvartet Hubo robota koji izvodi pesmu Bitlsa 'Hajdemo zajedno' - Come Together. Izvedbu je pripremio tim iz laboratorije za muzičku i zabavljačku tehnologiju filadelfijskog univerziteta Drexel University Musical and Entertainment Technology Laboratory koristeći četiri Hubo robota.
Ovaj ansambl pojavio se prethodno na izložbi Inženjerska nedelja (Engineering Week Exhibition), zajedno s još tri metalna drugara, ali su tom prilikom pokazali samo kako sinhrono mašu rukama ili se blago pomeraju u mestu. Ono što je zanimljivo kod ovakvih izvođenja jeste to što ne traže nikakve intervencije ljudi. Svi pokreti su rezultat izvršavanja softvera koji su razvili istraživači s univerziteta, a svaki se izvodi saglasno s notom koju treba odsvirati. Pored toga što umeju samostalno da hodaju i izvode druge pokrete nalik ljudskim, ovi roboti su ovom prilikom pokazali da umeju i da sviraju i pevaju. Svi instrumenti su napravljeni po sistemu sam svoj majstor, korišćenjem običnih plastičnih cevi i udaraljki od plastičnih lopatica. Izvođenje možda i nije savršeno ali svejedno je fascinantno, čemu kao poseban bonus valja dodati i prikazivanje reči na njihovim licima.
ROBOT SKAKAČ
Boston Dynamics je već pravio prilično složene robote koji hodaju i trče, a sad je pokazao i jednog nešto prostijeg i skromnijeg, nalik automobilčiću na daljinsko upravljanje, ali koji može da skoči deset metara uvis. Ovaj robot skakač, prigodno nazvan Peščana buva (Sand Flea), takođe je nastao zahvaljujući sredstvima agencije za napredne istraživačke projekte američkog ministarstva odbrane (DARPA), a projektovan je da služi kao prilično čvrst izviđač. Od njega se traži da se kreće po stenovitim bojištima i tokom skoka snima video, kako bi vojnicima omogućio da zavire i iza visokog zida.
Sa svojih pet kilograma prilično je krupna buva, zbog čega je opremljen i povelikim točkovima koji mu amortizuju doskok i omogućavaju da se kreće i po neravnom terenu. Ukoliko naiđe na prepreku u vidu stene, zida ili oniže zgrade, moći će da je preskoči, jer s donje strane ima malu platformu pomoću koje se propinje na zadnje točkove, a na repu pneumatski klip za skakanje koji ga izbacuje na visinu od desetak metara. Komora s ugljen dioksidom pod pritiskom omogućava mu 25 skokova. Za razliku od ambicioznijih projekata dvonožnih i četvoronožnih robota iz asortimana Boston Dajnemiksa, o kojima smo pisali u par navrata, Peščana buva se možda već nalazi u upotrebi (u Avganistanu).
ROBOT GEPARD
Gepardi su najbrže životinje na kopnu, a upravo smo dobili i najbržeg četvoronožnog robota, koji se zove – Gepard (Cheetah, čita). Američka vojna agencija za napredne istraživačke projekte (DARPA), koja je finansirala njegov razvoj, upravo je objavila video snimak iz koga se vidi kako na pokretnoj traci dostiže brzinu od 29 kilometara na sat, čime je oborio raniji rekord od 21 km/h postavljen još davne 1989. Kao što mu i ime kaže, robot je dizajniran tako da imitira pokrete geparda, a posebno savijanje i istezanje leđa, što mu produžava korak i ukupnu brzinu. Napravila ga je kompanija Boston dajnemiks (Boston Dynamics), ista ona iz čije laboratorije je izašao i zastrašujući Alfa pas. Sledeći testovi uslediće kasnije ove godine, jer je krajnji cilj projekta da se ovaj prototipski trkač natera da trči jednako brzo kao i pravi gepard (oko 110 km/h ili 70 mph), pa čak i brže. Mada nije dizajniran s nekom posebnom misijom na umu, DARPA smatra da već sam napredak u domenu pokretljivosti postignut u razvoju ovog mehaničkog geparda, može da rezultira širokim spektrom potencijalnih vojnih primena.
ROBOT INSPIRISAN ZMIJOM
Istraživači na Univerzitetu Georgia Tech u Atlanti, dobili su inspiraciju za svog robota posmatrajući zmiju kako gmiže uz kosu ravan, jer su hteli da se njihova skalamerija penje uz nagnute površine. Svoje rešenje nazvali su Skejlibot 2 (Scalybot – robot s krljuštima) i uvereni su da ne bi bilo moguće da se nisu pozabavili zmijama. Bez obzira da li volite ili ne volite zmije, složićete se da su majstori za kretanje po složenom terenu. Ukoliko treba pomoći čoveku koji je ostao zarobljen u kršu nastalom posle nekakve prirodne katastrofe, trikovi koje zmije koriste u svom kretanju mogli bi se iskoristiti i da se napravi robot spasilac koji će biti ustanju da stigne do žrtve.
Profesor biologije Dejvid Hu, koji je i asistent mašinstva, i Hamid Marvi, postdiplomac koji priprema doktorat na mašinskom fakultetu ovog univerzieta, proučavali su zato video snimke kretanja zmija i, kao i drugi pre njih, zaključili da se one tako uspešno kreću pre svega zahvaljujući trenju koje same stvaraju i menjaju pomeranjem tela u različitim pravcima i menjanjem ugla između krljušti na svojoj koži i površine po kojoj se kreću. Marvi, Hu i njihove kolege su potom iskoristili te principe kretanja da naprave svog robota penjača. Zato i on s donje strane ima zube nalik krljuštima koji mogu da se podižu, spuštaju i postavljaju pod raznim uglovima kako bi menjali trenje i omogućili mu da se kreće uz kosinu, onako kako to rade i zmije.
ROBOT UPRAVLJA ČOVEKOVOM RUKOM
Posle bezbrojnih primera u kojima su ljudi upravljali robotima, jednog dana je moralo da se desi i obrnuto, da roboti upravljaju ljudima. To novo poglavlje u interakciji ljudi i robota upravo je otvoreno eksperimentom koji je izvela grupa francuskih istraživača. U neku ruku moglo bi se reći da kad njihovom robotu zatreba ruka poslužiće se vašom. Naime, istraživači iz laboratorije za informatiku, robotiku i mikroelektroniku u Monpeljeu (Le Laboratoire d’Informatique, de Robotique et de Microélectronique de Montpellier, LIRMM) izveli su eksperiment u kome je Fujitsu čovekoliki robot HOAP-3 pomoću elektroda kontrolisao ruku jednog čoveka kako bi ga naveo da ubaci loptu u njegov koš.
Da bi to izveli, istraživači su razložili fiziologiju čovekove ruke na tri mehanička dela – savijajući lakat, uvrćući zglob i stiskajuću šaku. Potom su na pacijentovu ruku postavili elektrode preko kojih je robot upravljao njenim mišićima tehnikom poznatom kao funkcionalna električna stimulacija (FES). Pacijent je imao povez preko očiju kako ne bi sam pomicao ruku. Mada su eksperimentalni pokušaji bili uspešni, istraživači ih svejedno opisuju samo kao „dovoljno dobre“. Istraživanje je još uvek u ranoj fazi dokazivanja koncepta, jer i robot mora da pomeri obruč kad se pacijentova ruka dovede u 'zonu saradnje'. Drugi problem je što naučnici mogu da pomeraju pacijentov lakat samo u jednom smeru i u jednoj ravni, a ruka mora da bude naslonjena na neku površinu. PDF verziju rada sa opisom eksperimenta, koji je ponudio vođa istraživanja Bruno Adorno, možete pogledati ovde, a detaljniji članak je objavio časopis IEEE Spectrum. Cilj istraživanja je da se napravi robot koji može da pomogne rehabilitovanje i ponovno uspostavljanje kontrole pokreta kod pacijenata koji pate od paralize i drugih invaliditeta. Naučnici se nadaju da će u budućnosti postići još bolje rezultate tako što će poboljšati sistem električne stimulacije kako bi preciznije uticali na pokrete u više pravaca.
ROBOT NOJ - NAJBRŽI I NAJAPSURDNIJI VOJNIK
Prvi dvonožni robot koji bi se mogao praviti za potrebe američke vojske možda neće imati čovekoliki izgled inspirisan Terminatorom, ali bi mogao biti još strašniji. Imao bi oblik noja. Za razliku od Petmena, robota sa čovekolikim telom bez glave, koji s takvim izgledom može da bude samo vojni ljubimac, a pravi ga Boston Dynamics, najnoviji projekat koji finansira čuvena američka vojna agencija za napredne istraživačke projekte (Defense Advanced Research Projects Agency, DARPA) zove se Brzi trkač (FastRunner) i trebalo bi da rezultira robotom u vidu noja, još čudnijeg ljubimca poput ovog na slici.
Pošto su nojevi poznatiji po svojoj brzini nego po borilačkim veštinama, izgleda da se Darpa za njih zanima pre svega zbog njihove umešnosti da s lakoćom i prilično brzo prelaze peščane dine i razne druge nezgodne terene. Zbog toga je tamošnjim naučnicima i postavila zadatak da naprave robota kadrog da se kreće brže od 40 kilometara na sat. Projekat na kome zajednički rade MIT i Institut za ljudske i mašinske kognitivne procese (Institute for Human and Machine Cognition, IHMC) iz Floride, ima za cilj da sve nojeve mogućnosti otelotvori u vidu najbržeg ikada napravljenog robota. Noga Brzog trkača ima nov dizajn koji koristi samo jedan aktuator (motor) i mehaničke tetive (opruge). Najveća novina tog dizajna je to što se dobija znatno veći korak, koji ovom robotskom ekvivalentu Juseina Bolta omogućava da trči brzinom od 30 do 80 kilometara na sat. Na predavanju koje je na univerzitetu Karnegi Melon nedavno održao dr Ras Tedrejk sa MIT-a, pokazani su preliminarni rezultati rada na ovom zanimljivom robotu kojeg njegov tim razvija u saradnji s timom doktora Džerija Prata iz floridskog instituta. Za sada je ovaj robosprinter u ranim fazama dizajniranja i simulairanja, na koje je potrošena prva od četiri godine koliko će trajati ugovor s Darpom. Zahvaljujući svojim nojevskim nogama već je brz poput Bolta, a ukoliko ga budu napravili prema objavljenim specifikacijama – visina 140 cm, težina 30 kg, mogao bi postati najapsurdniji robot kojeg su Amerikanci ikada napravili.
ROBOT ASIMO I NOVI TRIKOVI
Honda je ponovo unapredila svog čovekolikog robota Asimo tako što mu je, pored ostalog, omogućila i autonomnu kontrolu ponašanja. Cilj joj je da Asimo jednog dana postane istinski koristan i pomaže ljudima da obogate svoj svakodnevni život . Asimo se od automatske mašine koja je bila u stanju da obavlja samo nekoliko specifičnih zadataka razvio u autonomnu mašinu koja donosi odluke zasnovane na stanju okruženja u kome se nalazi. Na primer, zahvaljujući brojnim senzorima može da uoči i izbegne prepreke bez ikakvih dodatnih komandi operatora i u stanju je da prepoznaje lica i glasove i da odgovara na pitanja više ljudi koji mu se istovremeno obraćaju, što ni ljudima ponekad nije lako.
Noge su mu ojačane a repertoar pokreta proširen, tako da sada može da hoda i po neravnim površinama, trči unazad ili skakuće na jednoj nozi, a u prste i dlanove ruku ugrađeni su mu taktilni senzori zahvaljujući kojima sada može da izvršava i zadatke koji zahtevaju dosta spretnosti, na primer, da odvrne poklopac na plastičnoj flaši a da je ne zgnječi. Uprkos tome što je opremljen novim tehnološkim dodacima Asimo je smršao čitavih šest kilograma, tako da je sada težak oko 48 kg. Verovatno je i to jedan od razloga što sada može da trči brzinom od devet kiliometara na sat, tri kilometra brže od prethodne verzije. Honda razvija Asima već jedanaest godina i taj robot sada uspeva da izvede nekoliko svakodnevnih zadataka poput donošenja pića i raznošenja kancelarijske opreme, kao i neke daleko složenije, poput dirigovanja orkestrom. Mada će mu trebati još dosta vremena pre nego što nam se useli u stanove, nema sumnje da se u ovoj novoj verziji još više približio ostvarenju tog cilja.
BUDUĆI ROBOTSKI VODIČ ZA SLEPE
Japanska kompanija NSK koja pravi delove za robote a pre svega kuglične ležajeve, napravila je novu generaciju svog robota vodiča za slepe. Novi robot se za razliku od prethodnog modela kreće brže i spretnije na točkovima montiranim na četiri noge i automatski detektuje stepenike. Prvi prototip ovog robotskog 'psa vodiča' sa oznakom NR001 napravljen je 2005, a dve godine kasnije pojavila se i druga generacija NR002 koja je mogla da prepoznaje stepenike bez ikakvih dodatnih markera i promeni položaj kako bi se popela uz njih, a potom i sišla. Tri od njegove četiri noge morale su uvek da budu u kontaktu s tlom da bi nosile telo. Svaka je imala po četiri stepena slobode i točak tako da se po ravnom terenu robot kretao na točkovima brzinom od 3,7 kilometara na sat. Treća generacija NR003 iako još nije spremna za tržište, to bi trebalo da se desi do 2020. godine, daleko je naprednija od prethodne. NSK je u svom saopštenju za medije naveo da njegov najnoviji robot može da se kreće tempom koji odgovara normalnoj šetnji i da stepenice i druge prepreke otkriva zahvaljujući Mikrosoftovom senzoru Microsoft Kinect.
Noge su redizajnirane kako bi se robot brže kretao po stepenicama, jer je ranija konfiguacija u vidu krabe bila veoma spora. Pored toga, počeli su da ugrađuju i nove funkcionalnosti poput prepoznavanja govora, zapravo komandi da krene i da se zaustavi i sl. Dodali su mu i duži povodac a svaku nogu opremili senzorskim odbojnikom da bi se izbeglo udaranje u prepreke. Robot se sada može kontrolisati jednom rukom, pritiskanjem i otpuštanjem poluge, kao i glasovnim komandama. Nikakvi drugi tehnički detalji još nisu objavljeni. Jasno je da će biti prilično teško dostići mogućnosti pravog psa vodiča, ali i robotski vodič potencijalno ima neke prednosti. Na primer, opremljen s GPS uređajem u Guglovim mapama mogao bi da pronađe put do zadatog odredišta a usput glasom najavljuje promene pravca kretanja ili kad se treba zaustaviti. Kompanija veruje da će njen robot možda naći primenu i u industriji. U planu joj je da poboljša bezbednost robota i autolokalizaciju, ugradi još bolje senzore i omogući korišćenje senzorskih mreža, zbog čega je kao ciljni rok za komercijalizaciju svog robota izabrala 2020. godinu. Možda je najbolji dokaz napretka u razvoju ovog vodiča uporedni snimak druge i treće generacije. Iako su pokrenuti istovremeno, NR002 koji liči na krabu nije stigao da napravi ni prvi korak, dok je NR003 vodeći čoveka uspeo da pređe i stepenice. Pred njim je još dugačak put, ali prvi korak je načinjen.
¦ Klik Gore na Sliku - Prikaz; ¦ Ponovni Klik - Brisanje
Internet i Web - Ostali Tekstovi
Pogledajte i ostale super zanimljive rubrike na sajtu