Naslovni baner
Ponuda Tema

Otkačeni Tekstovi - No 17

    Totalno otkačeno, otkačeni doživljaji i druge ludosti! Ako volite da se smejete, na pravom ste mestu! Otkačeni, čudni, zanimljivi i do bola smešni tekstovi. E, baš svašta ima na ovom svetu! Eh, taj bankarski jezik, čovek iz menadžmenta, napokon vozim auto, beogradski crni humor... Pogledajte ove smešne tekstove koji će vam izmamiti osmeh na licu. Smejte se što više, jer smeh je zdravlje...!
EH, TAJ BANKARSKI JEZIK

    Kada se potrefe dve nesrećne okolnosti – da ste učili Francuski i Ruski jezik u školi, a pritom želite da sebe obradujete jednom prolećnom kupovinom najobičnije vespe – nadrljali ste.
Dobijem ja neki flajer kako neka-tamo banka daje kredite za kupovinu kola i ostalih gluposti. I ja se zaputim čisto da se informišem o čemu se radi, i da li ja mogu da kupim jednu vespicu da se vozam od tačke A do tačke B.
    Ulazim u banku, i taman počnem rečenicu 'Izvinite…', međutim čovek-obezbeđenje me prekine i kaže 'Moraćete da sačekate u klajent holu'. Ja pitam 'A gde je klajent hol?'
On kaže 'Pa evo baš tu gde stojite.'
I tako ja malo sačekam, a onda me on ljubazno uputi:
'Izvolite, za sve informacije obratite se switchboard clerk-u.'
'Dobar dan, jeste Vi switchboard clerk? Interesuju me ovi krediti za građane.'
'Aha, da… evo možete preći kod client advizor-a'
'Važi, hoću… a gde je to?'
'Koleginica na šalteru, odmah iza vas'
'Hvala...', već se malo osvrćem i obrćem po onom klajent holu, kad odjednom neko zavrišta iza mene:
'Alo momak! Samo malo!'
To je bila cleaning lady sa onim džogerom. Briše onaj patos da se još više cakli kao da će neko da legne pa da ga liže.
Dolazim do client advisor-a, tzv. šalterske službenice, i ona me ljubazno upućuje na zgradu prekoputa uz rečenicu 'Obratite se tamo gospodinu Koči, on je tamo store manager'.
Dolazim ja kod gospodina Koče i izložim mu sve svoje želje i skrivene misli, a on kaže 'Znate šta, ja jesam ovde store manager, ali to ne znači da sam marchandizer!'
'Aha, oprostite… nisam mislio da Vas uvredim, a kome da se obratim vezano za vespu?'
'Eno vam ga tamo Rale, on je marchandizer pa vidite šta ćete.'
Dolazim do Raleta: 'Izvinite, jeste Vi Rale, marchandizer?'
'Ja sam, šta treba?
'Pa mene je poslao gospodin Koča kod Vas...' – ne uspevam da dovršim rečenicu.
'Jaoj Kočo Kočo… (to on sebi u bradu al’ da čuju svi)… jeste mi doneli profakturu?'
'Kakvu profakturu?'
'Nisam'
'Slušaj dečko… ideš prvo kod Cace, ona je Key account, lepo ti napiše profakturu, i onda sa tim dođeš kod mene da ti ja lupim pečat, pa da se vratiš kod Koče.
Jesi razumeo?'
'Da, da… sve sam razumeo ...'
Odlazim da tražim Cacu koja je key account, ali mi cleaning lady kaže da je Caca izašla ranije, i da ako mi nešto treba potražim office managera.
Dolazim do neke kancelarije, već znojav, sa potpuno razludelim neurovegetativnim sistemom. Kuc kuc…
'Izvinite, jeste Vi office manager?'
'Ja sam, ali ja sad nešto radim, ako ste došli zbog reklamacija moraćete da dođete sutra jer smo storno za danas završili'
'Aha, hvala… doviđenja.'
Vraćam se kod čoveka-obezbeđenje ...
'Izvinite, ja sam zalutao, ne umem da se snađem, upomoć!'
'Ko ste Vi?'
'Ja sam Bane, i hoću da kupim vespu, ali ne znam kako se to radi.'
'Idite gore kod gospođe Sretenović, ona je ovde executive asistent i ona će Vam sve to obaviti za pet minuta.'
Dolazim kod gospođe Sretenović…'Izvinite, jeste Vi executive asistent?'
'Ja sam, kažite?'
'Meni samo treba jedna vespa koju bih kupio uz pomoć kredita'
'Pa što ste došli kod mene?'
'Pa ne znam ni ja. Bio sam kod svakoga po malo, i na kraju su me uputili na vas.'
'Znate kako mladi čoveče (ova je neka fina)… siđite dole kod Mare, ona je client advizor, recite joj da sam vas ja poslala, ona će Vam dati formular koji bi trebalo da popunite, i onda sa tim formularom odete kod cashier teller-a, dogovorite se oko uslova plaćanja, i kad budete uzeli robu samo zamolite da Vam je logistic manager preveze do željene adrese...'
Tek sad mi ništa nije jasno. Pokušavam da telefoniram nekome ko je učio engleski međutim cleaning lady mi kaže da isključim mobilni, ja se klizam na onom patosu, istrčavam napolje, iščekujem epi napad i konačno dobijam Aleksandru… 'Cale, majke ti, šta je logistic manager?'
'Pa to ti je vozač Bane, zašto?
'A šta je cashier teller?
'Blagajnik.'
'Važi, hvala ti, zovem te kasnije'.
Kakva crna vespa, kakva banka, kakva prodavnica … sreća pa ostadoh živ. Ćuti Bane, sedi kući i smrdi, trafika je zakon. Sve dok ne promene naziv u Little house for selling cigars.

NAPOKON VOZIM AUTO

20. FEBRUAR - BRAVO ZA MENE, DOBILA SAM VOZAČKU DOZVOLU! Napokon mogu da vozim svoj auto, a da mi instruktor stalno ne ponavlja: 'Pazi! Pogrešan smer. Pazi, pesak!'... ili nešto slično. Uopšte ne razumem kako sam ga podnosila dve godine, kakvo zanovetalo!

23. FEBRUAR - Autoškola je priredila zabavu, jer sam položila vozački. Instruktori su bili stvarno ganuti. Jedan je čak rekao da će dati prilog crkvi, za mene. Čini mi se da je jedan od njih imao suze u očima, a jedan je rekao da će se radi mene od sreće napiti. Jako ljubazni ljudi, ali nekako mi se čini da moja vozačka nije toliko bitna za tolika preterivanja.

28. FEBRUAR - Kupila sam svoj crveni automobil! Nažalost, morala sam da ga ostavim u servisu da mi zamene zadnji blatobran, jer sam ubacila u 'rikverc' umesto u prvu. Nemam prakse... tek nedelju dana vozim.

02. MART - I konačno, moj auto je tu! Bila sam tako zadovoljna da sam odlučila da se još malo provozam. Verovatno su i drugi imali istu ideju, jer je iza mene odjednom bilo puno automobila. Trubili su kao ludi.... verovatno je to bila svadbena kolona, pa sam im se i ja pridružila i smanjila brzinu sa 15 na 10 km na sat. Verovatno im se to svidelo, jer su počeli jos jače da trube...

05. MART - Moje komšije su baš super. Napisali su veliki natpis 'PAZI, KOMŠINICA VOZI!!' i dali su mi najveće parking mesto, a deci su zabranili da se igraju dok ja ne parkiram. Pretpostavljam, samo zato kako mi ne bi smetali. Kako su to dobri ljudi...!!

10. MART - Drugi vozači oko mene stalno trube, mašu mi i pokazuju nekakve znakove. Mislim da je to vrlo ljubazno, ali je opasno. Neki tip mi je nešto govorio, ali ga nisam razumela, jer nisam našla dugme za otvaranje prozora i umalo sam pogodila pešaka. Dobro je da sam vozila svojom standardnom brzinom... 15 na sat.

12. MART - Malo su čudni ti vozači. Ne samo da stalno mašu, nego stalno i viču. Nikako da saznam šta hoće, jer još uvek nisam našla dugme za otvaranje prozora... Možda žele da mi daju nekakve korisne informacije? Mislim da je tako, jer sam čula jednog kada je rekao: 'Idi kući, idi!'. Neverovatno! Kako je znao da upravo vozim kući!? Kad nađem dugme za otvaranje prozora, biće mi malo jasnije šta to pokušavaju da mi kažu....

19. MART - Noću je grad vrlo slabo osvetljen. Danas sam prvi put izašla napolje noću, pa sam morala stalno da držim upaljena duga svetla, kako bih uopšte nešto videla. Izgleda da su se i ostali vozači, koji su vozili u susret, slagali sa mnom, jer su i oni odmah palili duga svetla. Jedino sto ne razumem, zasto su i trubili!? Možda da prestraše i poteraju pse ili mačke s puta? Kakvi čudaci!!!

26. MART - Danas sam imala manju saobraćajnu nesreću. Ušla sam na kružni tok, a kako je bilo puno automobila (nisam sklona preterivanju, ali bilo ih je najmanje četiri), nikako nisam mogla da izađem. Kružila sam i kružila, tražila mogućnost za izlazak. Od kruženja mi se tako zavrtelo u glavi da sam udarila u spomenik na sredini kružnog toka. Stvarno bi trebalo da ograniče vožnju u kružnom toku na samo jedan automobil!

03. APRIL - Nesreća me drži i drži. Danas sam išla po auto u garažu, a kad sam izlazila na put, promašila sam pedalu te pritisnula gas umesto kočnice. Pogodila sam prolazeći auto, i razbila mu celu desnu stranu. To je bila čista slučajnost da sam udarila upravo mog instruktora vožnje. Dobar čovek... van svake sumnje... Ja sam stalno ponavljala da sam ja kriva, ali on je neprestano ponavljao držeći se za glavu: 'Oprosti mi Bože, molim te!... Oprosti mi Bože, molim te!'

BEOGRADSKI CRNI HUMOR

Beograđani vrlo pažljivo prelaze ulicu. Prvo pogledaju levo, pa desno i ako ne vide saobraćajca - pretrče!
Fudbal je omanuo, pšenica je podbacila, opozicioni mitinzi su propali. Samo još atentati uspevaju kao nekada.
■ U Beogradu postoje duvanska mafija, urbanistička mafija, narko mafija, sportska mafija, estradna mafija, auto mafija... Zato ne brinite za budućnost vaše dece, glavni grad ih neće ostaviti bez mogućnosti izbora.
Beogradska policija zna ko su ubice ali poštuje njihovu želju da ostanu anonimni!
Obračuni kriminalaca, kakvi su se nekada mogli videti samo u Beogradu, sada se događaju i u Nišu i u Novom Sadu. Zbog velikog interesovanja neće se zaobići ni manja mesta.
Svratite na Beogradsku berzu. U toku je veliko jesenje sniženje cena preduzeća!
Beogradska šetališta uskoro će nadgledati kamere. Još malo pa pošten čovek ljubavnicu neće imati gde da izvede!
Već deset godina živite u Beogradu i još nijedan kontejner niste zapalili?! Vi se zaista teško uklapate u novu sredinu!
On sarađuje i s mafijom i s policijom, jer može da igra na više mesta u timu.
U Beogradu se svi važniji poslovi rešavaju u kafanama. Kažu da se neki završe i u Skupštini, ali otuda zvanične potvrde još nema.
Ako ste se izgubili u Beogradu, ne očajavajte. U Beogradu ste.
Živim u Beogradu. Pitanje je dana kada ću to zadovoljstvo platiti glavom.


Twiter dugme Facebook dugme Linkedin Dugme RSS FEED-OVI ZA VAŠ SAJT NAJBOLJA WEB SKOLA NAJBOLJI SAJT SA BESPLATNIM SLIKAMA