Novi Svetski Poredak - Ostali TekstoviTerorizam - Oružje Vladajuće Elite
Mada je imala na raspolaganju sva potebna sredstva da otkrije i spreči napad 11.septembra, istraživači naglašavaju sledeće: SAD raspolaže Centralnom obaveštajnom agencijom (CIA), Federalnim biroom za istragu (FBI), Nacionalnom službom sigumosti (NSA), Obrambenom obaveštajnom službom, Nacionalnim istražnim uredom, Tajnom službom i svom silom drugih obaveštajnih i sigurnosnih službi.
Osmeh na lice: Službe koriste tajni sistem globalne špijunaže zvani Echelon - koji nadzire većinu elektoničke komunikacije u svetu; Camivore - koji presreće e-mail; Tempest - tehnologiju koja može pročitati sadržaj kompjuterskog ekrana iz drugog stambenog bloka; Keyhole satellites - koji prepoznaju na udaljenosti od deset centimetara, te druge špijunske tehnike o kojima najverovatrije mi ništa i ne znamo.
SAD su u 2001. potrošile 30 milijardi dolara na prikupljanje obaveštajnih podataka kao i dodatnih 12 milijardi dolara za borbu protiv terorizna. Uz sve te resurse, a i više od toga, očekuje se da verujemo kako vlada nije zaprimila niti najmanji signal da teroristi planiraju napad na Sjedinjene Države, i to ništa manje nego otetim avionima koje kane sunovratiti na najupadljivije nebodere u Njujorku.
Nakon razmatranja činjenica, valja nam uzeti u obzir još ozbiljniju mogućnosl da su određene frakcije unutar Vlade SAD-a pripremile bin Ladenovu pretnju i zbilja želele napade. Bez obzira na to je li to zaista samo teza, ovo pokazuje mogućnost da CIA nije kreirala i opremila bin Ladenovu mrežu samo za borbu protiv Sovjeta, nego, šta više, i u druge svrhe. CIA, uvek svesna potrebe za opravdanjem svojih 'misija', sredinom 80-ih godina prikupila je uverljive dokaze o produbljenju infrastrukturne krize unutar Sovjetskog Saveza. CIA je, kao što je to u kongresnom ispitivanju priznao njen zamenik direktora, Robert Gates, odlučila te dokaze zadržati za sebe i nije ih dalje prosledila predsedniku Reganu i njegovim najvišim savetnicima. Umesto toga, nastavila je uveliko preterivati u opisu sovjetskih vojnih i tehnoloških mogućnosti u svom godišinjem
izveštaju 'Soviet Military Power' sve do 1990. godine.
Tu nam se javlja uznemirujuće pitanje. Ukoliko se znalo za skori kolaps Sovjetskog Saveza i nemilosrdni slom komunizrna, uključivanje bin Ladena u križarsku vojnu akciju protiv Sovjeta deluje nekonzistentro. Kraće rečeno, ono više nije značajno. Ipak unatoč pouzdanom zastarevanju koncepta antikomunističke kampanje, bin Laden i dalje nastavlja primati značajna sredstva. Jer, ukoliko se više ne radi o financiranju predstojećeg rata sa Sovjetima, znači da postoje drugi, onostani motiv za zadržavanje bin Ladenove mreže. Šta je dakle bio stvami program CIA-e? Koji je bio motiv da se podržava ono što će kasnije postati međunarodni Frankenštajn? Bivši pridruženi zamenik šefa CIA-e za operacije, Theodore Shackley, možda je već odgovorio na to pitanje u svojoj knjizi Treća Opcija: 'Stariji obaveštajci koji su, poput mene, imali prilično iskustva u paravojnim operacijama, uvek su insistirali na tome da bi Sjedinjene Države trebale razmotriti i treču opciju - upotrebu gerilskog načina ratovanja, tehnike protuudara i tajnih akcija za postizanje političkih ciljeva...' Političko je ratovanje često zakrpa koja služi zato da se izbegnu krvavije i skuplje alternative...
Je li onda moguće da je napad 11.septembra bio opipljiva inačica Shackleyeve treće opcije? Bin Ladenove veze s obaveštajnom zajednicom svakako upućuju na takve pretpostavke. Jesu li al Qaida i bin Laden zapravo deo treće opcije koja bi trebala olakšati političke i društvene promene u Sjedinjenim Američkim Državama? Uzmimo u obzir i razgovor između bivšeg DEA agenta Michaela Levinea i agenta CIA-e. On sugeriše da je CIA pripravna i voljna upotrebiti treću opciju u Americi. Ovaj ulomak prenosimo iz Trougla Smrti (The Triangle of Death):
- Kako možeš biti tako dobar u onom što činiš a imati taka malo razumevanja o tome ko zaista povlači tvoje konopce? Zar ne shvataš da postoje frakcije u tvojoj vladi koje su želele da se ovo dogodi - izvanredno stanje koje je prevruće da bi izborna vlada mogla s njim izaći na kraj.
- S kojim cilj em? - upitao sam.
- Da bi se suspendirao Ustav, naravno. Već se donosi novi zakon. Sve će biti savršeno legalno. Proveerio sam. Zove se FEMA - Federal Emergency Management Agent - Federalna Agencija za Slučaj Izvanrednog Stanja. Spremite svoje pištolje, vi protuvladini huškači. A ko te postati kraljem, Michael?
- CIA - reko sam.
Terorizam u Sjedinjenim Američkim Državama je jedna od metoda koje se koriste kako bi se generisale promene koje priželjkuje Levineov prijatelj iz CIA-e. On je izlika za uvođenje drakonskih zakona i mera koji su pre bili nezamislivi. Zastavnik Henry Gonzales uviđa tu činjenicu i komentira: 'Istina je, zapravo, da vi gde god možete uvodite pomoćne propise i projekt izmene Ustava u slučaju izvanrednog stanja i tako, u ime zaustavljanja terorizma, pozivate vojsku, privodite i zatvarate Amerikance i držite ih u kažnjeničkim logorima.
Dodajte popisu 'izmena Ustava u slučaju izvanrednog stanju' Patriot Act - Domovinski Zakon, izglasan kao odgovor na napade 11.septembra. Prema Washington Post-u, taj zakon:'...ovlašćuje vladu izmeniti prvobitnu namenu FBI-a, a to je istraga i rešavanje kriminalnih slučajeva, i preusmeriti ga na prikupljanje domaćih obaveštajnih podataka. Nadalje, Ministarstvo financija se zadužuje izgraditi sistern za prikupljanje financijskih obaveštajnih podataka kojima bi CIA imala pristup. Najznačajnije je da je CIA po prvi put zadobiia autoritet da utič na nadzor FBI-evih operacija unutar Sjedinjenih Država i da prikuplja dokaze preko federalnih istražnih sudova i prisluškivanja u kriminalnim slučajevima'.
Patiot Act - Domovinski Zakon, formulisan je tako da preobrazi Ameriku u nadzirano društvo. Njime se omogućuje prisluškivanje većega dela populacije. U ime borbe protiv terorizma, sveprisutne oči vlade mogu sad promatrati sve one koje se samo smatra 'sumnjivima'. Nadalje, prisluškivanja više nisu samo sredstvo u kriminalnim istragama. Prema Zakonu, ona postaju sredstvom prikupljanja informacija od građanstva. Na nesreću, tu nije kraj iznenađenjima. Zakon takođe ukida mnoga ograničenja
CIA-ne moći: 'Novi zakon CIA-i takođe omogućuje izvanredan pristup najjačem istražnom oružju u arsenalu prisila federalnog zakona: federalnim istražnim sudovima. Ti istražni sudovi imaju gotovo neograničenu moć prikupljanja dokaznog materijala preko prisluškivanja, transkripata, iskaza svedoka, prisluškivanja telefona, iz poslovne i medicinske dokumentacije... Novi zakon dopušta i omogućuje FBI-u da daje CIA-i informacije istražnih sudova bez sudskog naloga ukoliko se informacije tiču vanjskih obaveštajnih podataka ili međunarodnog terorizma. Informacije takođe mogu biti prosleđene drugim ustanovama nacionalne sigurnosti...'
Sve rečeno navodi nas na zastašujući zaključak: izvesni krugovi u vladi smatraju terorizam oružjem socijalnog inženjeringa. Smer kojim bi društvo uz pomoć takvog 'oružja' moglo krenuti plaši nas još i više.
Terorizam se koristi kako bi ponašanje masa usmerio u pravcu koji je od koristi eliti koja želi zadržati odnosno uvećati svoju moć. U 'Moćnoj eliti', sociolog C. Wright Mills predstavlja te moćne pojedince: 'Moćna elita se sastoji od ljudi kojima položaj omogućuje prevazilaženje uobičajene normalne sredine običnog muikarca ili žene; oni su u poziciji da donose odluke s dalekosežrim posledicama. Donose li oni zaista takve odluke ili ne, manje je značajno od same činjenice da zauzimaju takve komandne položaje; njihov propust da nešto učine, njihov propust ili pogreška u donošenju odluka, sama je po sebi često praćena težim posledicama od posledica donesenih odluka. Jer oni stoje na čelu najvećih hijerarhija i organizacija modernoga društva. Oni vladaju velikim korporacijama. Oni pokreću mašineriju države i nameću joj svoje povlastice. Oni rukovode vojnim ustrojstvom. Oni zauzimaju one strateške zapovedne položaje u socijalnoj strukturi koji su središta izvršne moći, bogatstva i slave koje uživaju'.
Prida o tim oligarsima možda priziva sliku srednjevekovnih feudalnih gospodara. Međutim, istraživanje federalnih zaliha pokazuje da je elitizam živ i zdrav i itekako postoji u 'zemlji slobodnih', u Sjedinjenim Američkim Državama. U svojoj knjizi Tajne hrama (Secret of the Temple), bivši urednik Washington Posta William Greider citira iz istaživanja: '... 54% ukupnog bogatstva u rukama je 2% najbogatijih porodica, a 86% bogatstva je u rukama 10% najbogatijih porodica; 55% porodica u uzorku ne poseduje finansijsko bogatstvo, ili je zaduženo...'
Ta koncentacija bogatstva u rukama nekolicine, naravno, upućuje na vladajuću klasu. Bilo bi vrlo naivno verovati da ta elita ne koristi svoj ogromni uticaj na celu civilizaciju. U svojoj knjizi 'Iza vladajuće Klase: Strateške elite u modernom društvu' (Beyond The Ruling Class: Strategic Elites In Modern Society), prof, Suzanne Keller tvrdi: 'Na ideju da jedan sloj stoji uzdignut iznad masa ljudi mogu odmah pristati, mogu biti ravnodušni ili očajavati zbog toga, ali bez obzira na to kako se čovek u vezi toga oseća, ostaje činjenica da su ljudski životi, sudbine i sreća sada, a i već dugo vremena ovisni o onome što malen broj ljudi na najvišim položajima misli i čini'.
Bivši je direktor CIA-e William Colby prepoznao postojanje mreže plavokrvnih. Kad je bivši senator Nebraske i vijetnamski ratni heroj John W. DeCamp počeo istraživati upletenost elite u zlostavljanje dece, poslove s drogom, prodaju oružja i sotonistička ritualna ubistva, Colby ga je upozorio na skrivenu aristokratiju i njenu moć: 'Moraš shvatiti, John, da se katkad susretnemo sa silama i događajima koji su preveliki, prejaki, i zbog kojih je previše toga na kocki za druge ljude ili institucije, pa ne možeš ništa učiniti s njima, bez obzira na to koliko oni bili zli ili pogrešni i bez obzira na to koliko si predan svom zadatku ili iskren i bez obzira na to koliko si skupio dokaza. To je jednostawo jedna od težih stvari u životu s kojom se moraš suočiti. Ti si učinio svoj deo. Pokušao si otkriti i izložiti ono što je zlo i loše učinjeno. To te je užasno zabolelo. Ali te nije dosad ubilo. Sad ti kažem, ostavi to pre nego se to dogodi. Katkad su stvai jednostavno prevelike da se nosimo s njima. Prisiljeni smo se povući i prepustiti istoriji da ide svojim tokom.'
Verovatn je najveći izvor 'unutrašnjih' informacija oksfordski profesor (i mentor bivšeg predsednika Billa Clintona), pokojni Caroll Quigley. Pošto je bio blizak pro-britanskom, anglofilskom delu elite, Quigley je napisao: 'Ta međunarodna anglofilska mreža zaista postoji, već generacijama, i deluje na način koji je do određene mere sličan onome kako desni radikali zamišljaju da deluju komunisfi. Zapravo, ta mreža koju možemo identifikovati kao Grupe OkruglogStola, nema averziju prema saradnji s komunistima ili bilo kojom drugom grupom i oni to često čine. Znam za delovanje te mreže budući da sam je istraživao dvadeset godina, a bilo mi je i dopušteno da dve godine, ranih šezdesetih, proučavam njihove tajne dokumente i snimke. Nemam prema tome averziju, kao ni prema mnogim ciljevima mreže, a i sam sam velik deo života bio blizak s njom i njenim sredstvima. Zapazio sam, i pre i sad, nekoliko političkih postavki mreže (naročito verovanje da je Engleska prije atlantska nego europska sila i da bi se trebala udružiti ili čak ujediniti kao federalna jedinica sa Sjedinjenim Državama, te da mora ostati odvojena od Europe). Ali, uopšteno govoreći, najvišie se razilazimo u milšjenju glede njihove ideje da ostanu nepoznati, dočim ja smatram da je njihova uloga u istoriji dovoljno značajna i da bi se za njih trebalo znati'.
Quigley takođe navodi da vladajuća klasa ima loše mišljenje o običnim ljudima. Pa, zašto je onda ogrornna većina ljudske civilizacije nesvesna prisutrosti oligarhije među njima? U 'Arhilekturi moderne političke sile (The Architecture of Modern Political Power), Daniel Pouzzner objašnjava zašto: 'Establišment se koristi kulturnom kamuflažom, koristeći taktiku kojom ostaje uverljivo neprimetan. Suptilna, svugde prisutna propaganda hrani naklonost širokih masa prema establišmentu i prihvatanje njegovog autoriteta, neguje definicije establišimenta o dobru i zlu, istovremeno sprečavajući stanovništvo da ozbiljno raznišlja o stvarnosti - da je establišment vrlo često negativan i po svom vlastitom određenju. Establišment beskrajno ponavlja mantru da je predsednik Sjedinjenih Država 'predvodnik slobodnog sveta', ali slobodni svet nema predvodnika. Predsednik Sjedinjenih Ameičkih Država je jednostavno isturena figura kaja predstavlja autoritet establišmenta. On prikuplja moć za troškove svetske slobode'.
Uopšteno, zabludela javnost delovanje i mešanje establišmenta pripisuje slučaju, ili bitno drugačijim, nevinim i kreposnim motivima. Oblikovanje događaja očigledno je nemoguće pobiti na uzorku rezultata, ili pak iznošenjem stvamih dokaza o upletenosti. Ali, mišljenje javnosti se sistematski oblikuje tako da ignoriše takve uzorke rezultata i da proklinje one koji na to obraćaju pažnju (posprdno to nazivaju 'teorijom zavere'). Stoga u većini slučajeva kontrola pristupa informacijama s dokazima o upletenosti služi da se sačuva program establišmenta od očiju običnog sveta. Ograđivanje i odvajanje tajnog aparata establišmenta od očiju javnosti osigurava da manji deo informacija koje procure nanesu tek ograničenu štetu.
Jesu li moćne elite na bilo koji način povezane sa suvremenom terorističkom mrežom? Odgovor na to pitanje leži u dinastiji Buš. Niti Buš senior niti Buš junior ne mogu biti opisani kao predsednici u smislu tradicije Abrahama Linkolna. Oni ne izrastaju iz niže klase i njihovo se vaspitanje ne može nazvati skromnim. Webster Tarpley i Anton Chaitkin sproveli su detaljno istaživanje Džordža Buša seniora, i u svojoj izvrsnoj knjizi 'Džordž Buš: Neautorizirana Biografija' - The Unauthoized Biography, zaključuju sledeće: 'Jedna od naših temeljnih teza je da Džordž Buš senior sam sebe smatra, i da jest, oligarh'.
U članku za London Daily Mail, Peter Allen ističe povezanost između Džordža W. Buša i brata Osame, Salema bin Ladena: 'Zvuči neverovatno, ali Salem je postao poslovni partner čoveku koji predvodi hajku na njegova brata. On je 1970. god. s Džordžom W. Bušom osnovao Arbusto Energy naftnu kompaniju u Buševom rodnom Teksasu. Kad je izgradio vlastito poslovno carstvo, Salem bin Laden se našao u intrigantnom odnosu s budućim predsednikom. On je 1978. godine imenovao Jamesa Batha, bliskog prijatelja Buša koji je s njim služio u Nacionalnom vazduhoplovstvu, za svojeg predstavnika u Hjustonu, u Teksasu. Te je iste godine Mr Bath investirao 50.000 dolara u kompaniju Džordža Buša, u Arbusto. Nikad nije razotkriveno je li on uložio svoj vlastiti novac ili nečiji tuđi. Špekuliše se da je novac mogao dati i Salem. Iste te godine, Mr Bathe je kupio Houston Gulf Aerodrom u korist multimilijardera iz Saudijske Arabije. Džordž Buš je nakon tri godine rekao kako je investicija od 50.000 dolara u Arbusto bila njegova jedina poslovna veza sa Mr.Balhom'.
Veza izrneđu bin Ladenove i Buševe porodice ne završava s kompanijom Arbusto Energy. Na BBC-evom Newsnight programu, Greg Palast je usvrdio sledeće: 'Mladi Džordž Buš je također pimao novčanu nadoknadu kao pomoćni direktor korporacije Carlyle, slabo poznate privatne kompanije koja je, za samo nekoliko godina od svog osnivanja, postala jedna od najvećih američkih preduzeća za odbranu. Njegov otac, Buš Senior takođe je bio plaćeni savetnik. Sramotno je bilo otkriće da su bin Ladenovi imali udeo u Carlyleu, koji je prodan tek nakon 1l. septembra'.
Spomenute poslovne veze objašnjavaju zašto je Buševa administracija osujetila FBI-eve napore da sprovede istragu protiv Abdullaha i Omara bin Ladena. Istražitelji su mogli dokazati da Osama nije bio tek 'cma ovca' u porodici. Naprotiv, mogli su pokazati da je terorizam zapravo bio porodični bizis bin Ladenovih. To bi pak povezalo Buševu porodicu s teroristima, što, dakako, Buš nije mogao dozvoliti. Portret Buševe porodice kao kriminalnog sindikata povezanog sa sumnjivim osobama za neokonzervativce je nešto nedopustivo. Međutim, ta je pretpostavka zasnovana na iznimnom presedanu. Veze Buševe dinastije sa bin Ladenovima navode nas na činjenicu da porodični tajni sporazumi sa neprijateljima SAD-a nikad nisu bili prekinuti.
Ponovno propitivanje prethodne pretpostavke Martin-Baroa i terorizma kao dela 'od vlade nametrutog sociopolitičkog projekta' suočava nas s uznemirujućim pitanjima.
Kakve će biti posledice ovoga, od vlade nametnutog sociopolitičkog projekta? Kuda zapravo vodi sav taj od države navođeni i sponzorisani terorizam? Quigley nudi delomičan uvid u posledice u 'Tragediji i Nadi'. Oksfordski profesor otkriva sposobnu elitu, samoprozvane 'eksperte' koji će zameniti demokratskog glasača u kontroli političkog sistema. Ako iz te slike izuzmemo ono što se plasira masama, kakav život može očekivati običan čovek? Quigley izjavljuje da će to biti sistem u kojem će: '...individualna sloboda i izbor biti kontrolisani unutar vrlo uskih alternativa zbog činjenice da će pojedincu od rođenja biti pridan broj, slediće ga se, kao broj, kroz proces obrazovanja, kroz njegovu vojnu ili javnu službu, porezne doprinose, zdravstvene i medicinske potrebe, sve do konačnog penzionisanja i olakšane mu smrti'.
Eto šta ćete dobiti. Orwellovu 1984., u stilu al-Qa'ide!
Novi Svetski Poredak - Ostali Tekstovi
Pogledajte i ostale super zanimljive rubrike na sajtu
Nakon razmatranja činjenica, valja nam uzeti u obzir još ozbiljniju mogućnosl da su određene frakcije unutar Vlade SAD-a pripremile bin Ladenovu pretnju i zbilja želele napade. Bez obzira na to je li to zaista samo teza, ovo pokazuje mogućnost da CIA nije kreirala i opremila bin Ladenovu mrežu samo za borbu protiv Sovjeta, nego, šta više, i u druge svrhe. CIA, uvek svesna potrebe za opravdanjem svojih 'misija', sredinom 80-ih godina prikupila je uverljive dokaze o produbljenju infrastrukturne krize unutar Sovjetskog Saveza. CIA je, kao što je to u kongresnom ispitivanju priznao njen zamenik direktora, Robert Gates, odlučila te dokaze zadržati za sebe i nije ih dalje prosledila predsedniku Reganu i njegovim najvišim savetnicima. Umesto toga, nastavila je uveliko preterivati u opisu sovjetskih vojnih i tehnoloških mogućnosti u svom godišinjem
izveštaju 'Soviet Military Power' sve do 1990. godine.
Je li onda moguće da je napad 11.septembra bio opipljiva inačica Shackleyeve treće opcije? Bin Ladenove veze s obaveštajnom zajednicom svakako upućuju na takve pretpostavke. Jesu li al Qaida i bin Laden zapravo deo treće opcije koja bi trebala olakšati političke i društvene promene u Sjedinjenim Američkim Državama? Uzmimo u obzir i razgovor između bivšeg DEA agenta Michaela Levinea i agenta CIA-e. On sugeriše da je CIA pripravna i voljna upotrebiti treću opciju u Americi. Ovaj ulomak prenosimo iz Trougla Smrti (The Triangle of Death):
- Kako možeš biti tako dobar u onom što činiš a imati taka malo razumevanja o tome ko zaista povlači tvoje konopce? Zar ne shvataš da postoje frakcije u tvojoj vladi koje su želele da se ovo dogodi - izvanredno stanje koje je prevruće da bi izborna vlada mogla s njim izaći na kraj.
- S kojim cilj em? - upitao sam.
- Da bi se suspendirao Ustav, naravno. Već se donosi novi zakon. Sve će biti savršeno legalno. Proveerio sam. Zove se FEMA - Federal Emergency Management Agent - Federalna Agencija za Slučaj Izvanrednog Stanja. Spremite svoje pištolje, vi protuvladini huškači. A ko te postati kraljem, Michael?
- CIA - reko sam.
Terorizam u Sjedinjenim Američkim Državama je jedna od metoda koje se koriste kako bi se generisale promene koje priželjkuje Levineov prijatelj iz CIA-e. On je izlika za uvođenje drakonskih zakona i mera koji su pre bili nezamislivi. Zastavnik Henry Gonzales uviđa tu činjenicu i komentira: 'Istina je, zapravo, da vi gde god možete uvodite pomoćne propise i projekt izmene Ustava u slučaju izvanrednog stanja i tako, u ime zaustavljanja terorizma, pozivate vojsku, privodite i zatvarate Amerikance i držite ih u kažnjeničkim logorima.
Dodajte popisu 'izmena Ustava u slučaju izvanrednog stanju' Patriot Act - Domovinski Zakon, izglasan kao odgovor na napade 11.septembra. Prema Washington Post-u, taj zakon:'...ovlašćuje vladu izmeniti prvobitnu namenu FBI-a, a to je istraga i rešavanje kriminalnih slučajeva, i preusmeriti ga na prikupljanje domaćih obaveštajnih podataka. Nadalje, Ministarstvo financija se zadužuje izgraditi sistern za prikupljanje financijskih obaveštajnih podataka kojima bi CIA imala pristup. Najznačajnije je da je CIA po prvi put zadobiia autoritet da utič na nadzor FBI-evih operacija unutar Sjedinjenih Država i da prikuplja dokaze preko federalnih istražnih sudova i prisluškivanja u kriminalnim slučajevima'.
CIA-ne moći: 'Novi zakon CIA-i takođe omogućuje izvanredan pristup najjačem istražnom oružju u arsenalu prisila federalnog zakona: federalnim istražnim sudovima. Ti istražni sudovi imaju gotovo neograničenu moć prikupljanja dokaznog materijala preko prisluškivanja, transkripata, iskaza svedoka, prisluškivanja telefona, iz poslovne i medicinske dokumentacije... Novi zakon dopušta i omogućuje FBI-u da daje CIA-i informacije istražnih sudova bez sudskog naloga ukoliko se informacije tiču vanjskih obaveštajnih podataka ili međunarodnog terorizma. Informacije takođe mogu biti prosleđene drugim ustanovama nacionalne sigurnosti...'
Sve rečeno navodi nas na zastašujući zaključak: izvesni krugovi u vladi smatraju terorizam oružjem socijalnog inženjeringa. Smer kojim bi društvo uz pomoć takvog 'oružja' moglo krenuti plaši nas još i više.
Terorizam se koristi kako bi ponašanje masa usmerio u pravcu koji je od koristi eliti koja želi zadržati odnosno uvećati svoju moć. U 'Moćnoj eliti', sociolog C. Wright Mills predstavlja te moćne pojedince: 'Moćna elita se sastoji od ljudi kojima položaj omogućuje prevazilaženje uobičajene normalne sredine običnog muikarca ili žene; oni su u poziciji da donose odluke s dalekosežrim posledicama. Donose li oni zaista takve odluke ili ne, manje je značajno od same činjenice da zauzimaju takve komandne položaje; njihov propust da nešto učine, njihov propust ili pogreška u donošenju odluka, sama je po sebi često praćena težim posledicama od posledica donesenih odluka. Jer oni stoje na čelu najvećih hijerarhija i organizacija modernoga društva. Oni vladaju velikim korporacijama. Oni pokreću mašineriju države i nameću joj svoje povlastice. Oni rukovode vojnim ustrojstvom. Oni zauzimaju one strateške zapovedne položaje u socijalnoj strukturi koji su središta izvršne moći, bogatstva i slave koje uživaju'.
Prida o tim oligarsima možda priziva sliku srednjevekovnih feudalnih gospodara. Međutim, istraživanje federalnih zaliha pokazuje da je elitizam živ i zdrav i itekako postoji u 'zemlji slobodnih', u Sjedinjenim Američkim Državama. U svojoj knjizi Tajne hrama (Secret of the Temple), bivši urednik Washington Posta William Greider citira iz istaživanja: '... 54% ukupnog bogatstva u rukama je 2% najbogatijih porodica, a 86% bogatstva je u rukama 10% najbogatijih porodica; 55% porodica u uzorku ne poseduje finansijsko bogatstvo, ili je zaduženo...'
Bivši je direktor CIA-e William Colby prepoznao postojanje mreže plavokrvnih. Kad je bivši senator Nebraske i vijetnamski ratni heroj John W. DeCamp počeo istraživati upletenost elite u zlostavljanje dece, poslove s drogom, prodaju oružja i sotonistička ritualna ubistva, Colby ga je upozorio na skrivenu aristokratiju i njenu moć: 'Moraš shvatiti, John, da se katkad susretnemo sa silama i događajima koji su preveliki, prejaki, i zbog kojih je previše toga na kocki za druge ljude ili institucije, pa ne možeš ništa učiniti s njima, bez obzira na to koliko oni bili zli ili pogrešni i bez obzira na to koliko si predan svom zadatku ili iskren i bez obzira na to koliko si skupio dokaza. To je jednostawo jedna od težih stvari u životu s kojom se moraš suočiti. Ti si učinio svoj deo. Pokušao si otkriti i izložiti ono što je zlo i loše učinjeno. To te je užasno zabolelo. Ali te nije dosad ubilo. Sad ti kažem, ostavi to pre nego se to dogodi. Katkad su stvai jednostavno prevelike da se nosimo s njima. Prisiljeni smo se povući i prepustiti istoriji da ide svojim tokom.'
Verovatn je najveći izvor 'unutrašnjih' informacija oksfordski profesor (i mentor bivšeg predsednika Billa Clintona), pokojni Caroll Quigley. Pošto je bio blizak pro-britanskom, anglofilskom delu elite, Quigley je napisao: 'Ta međunarodna anglofilska mreža zaista postoji, već generacijama, i deluje na način koji je do određene mere sličan onome kako desni radikali zamišljaju da deluju komunisfi. Zapravo, ta mreža koju možemo identifikovati kao Grupe OkruglogStola, nema averziju prema saradnji s komunistima ili bilo kojom drugom grupom i oni to često čine. Znam za delovanje te mreže budući da sam je istraživao dvadeset godina, a bilo mi je i dopušteno da dve godine, ranih šezdesetih, proučavam njihove tajne dokumente i snimke. Nemam prema tome averziju, kao ni prema mnogim ciljevima mreže, a i sam sam velik deo života bio blizak s njom i njenim sredstvima. Zapazio sam, i pre i sad, nekoliko političkih postavki mreže (naročito verovanje da je Engleska prije atlantska nego europska sila i da bi se trebala udružiti ili čak ujediniti kao federalna jedinica sa Sjedinjenim Državama, te da mora ostati odvojena od Europe). Ali, uopšteno govoreći, najvišie se razilazimo u milšjenju glede njihove ideje da ostanu nepoznati, dočim ja smatram da je njihova uloga u istoriji dovoljno značajna i da bi se za njih trebalo znati'.
Quigley takođe navodi da vladajuća klasa ima loše mišljenje o običnim ljudima. Pa, zašto je onda ogrornna većina ljudske civilizacije nesvesna prisutrosti oligarhije među njima? U 'Arhilekturi moderne političke sile (The Architecture of Modern Political Power), Daniel Pouzzner objašnjava zašto: 'Establišment se koristi kulturnom kamuflažom, koristeći taktiku kojom ostaje uverljivo neprimetan. Suptilna, svugde prisutna propaganda hrani naklonost širokih masa prema establišmentu i prihvatanje njegovog autoriteta, neguje definicije establišimenta o dobru i zlu, istovremeno sprečavajući stanovništvo da ozbiljno raznišlja o stvarnosti - da je establišment vrlo često negativan i po svom vlastitom određenju. Establišment beskrajno ponavlja mantru da je predsednik Sjedinjenih Država 'predvodnik slobodnog sveta', ali slobodni svet nema predvodnika. Predsednik Sjedinjenih Ameičkih Država je jednostavno isturena figura kaja predstavlja autoritet establišmenta. On prikuplja moć za troškove svetske slobode'.
Uopšteno, zabludela javnost delovanje i mešanje establišmenta pripisuje slučaju, ili bitno drugačijim, nevinim i kreposnim motivima. Oblikovanje događaja očigledno je nemoguće pobiti na uzorku rezultata, ili pak iznošenjem stvamih dokaza o upletenosti. Ali, mišljenje javnosti se sistematski oblikuje tako da ignoriše takve uzorke rezultata i da proklinje one koji na to obraćaju pažnju (posprdno to nazivaju 'teorijom zavere'). Stoga u većini slučajeva kontrola pristupa informacijama s dokazima o upletenosti služi da se sačuva program establišmenta od očiju običnog sveta. Ograđivanje i odvajanje tajnog aparata establišmenta od očiju javnosti osigurava da manji deo informacija koje procure nanesu tek ograničenu štetu.
BUŠ I BIN LADEN - PORODIČNE VEZE
Jesu li moćne elite na bilo koji način povezane sa suvremenom terorističkom mrežom? Odgovor na to pitanje leži u dinastiji Buš. Niti Buš senior niti Buš junior ne mogu biti opisani kao predsednici u smislu tradicije Abrahama Linkolna. Oni ne izrastaju iz niže klase i njihovo se vaspitanje ne može nazvati skromnim. Webster Tarpley i Anton Chaitkin sproveli su detaljno istaživanje Džordža Buša seniora, i u svojoj izvrsnoj knjizi 'Džordž Buš: Neautorizirana Biografija' - The Unauthoized Biography, zaključuju sledeće: 'Jedna od naših temeljnih teza je da Džordž Buš senior sam sebe smatra, i da jest, oligarh'.
Veza izrneđu bin Ladenove i Buševe porodice ne završava s kompanijom Arbusto Energy. Na BBC-evom Newsnight programu, Greg Palast je usvrdio sledeće: 'Mladi Džordž Buš je također pimao novčanu nadoknadu kao pomoćni direktor korporacije Carlyle, slabo poznate privatne kompanije koja je, za samo nekoliko godina od svog osnivanja, postala jedna od najvećih američkih preduzeća za odbranu. Njegov otac, Buš Senior takođe je bio plaćeni savetnik. Sramotno je bilo otkriće da su bin Ladenovi imali udeo u Carlyleu, koji je prodan tek nakon 1l. septembra'.
Spomenute poslovne veze objašnjavaju zašto je Buševa administracija osujetila FBI-eve napore da sprovede istragu protiv Abdullaha i Omara bin Ladena. Istražitelji su mogli dokazati da Osama nije bio tek 'cma ovca' u porodici. Naprotiv, mogli su pokazati da je terorizam zapravo bio porodični bizis bin Ladenovih. To bi pak povezalo Buševu porodicu s teroristima, što, dakako, Buš nije mogao dozvoliti. Portret Buševe porodice kao kriminalnog sindikata povezanog sa sumnjivim osobama za neokonzervativce je nešto nedopustivo. Međutim, ta je pretpostavka zasnovana na iznimnom presedanu. Veze Buševe dinastije sa bin Ladenovima navode nas na činjenicu da porodični tajni sporazumi sa neprijateljima SAD-a nikad nisu bili prekinuti.
Ponovno propitivanje prethodne pretpostavke Martin-Baroa i terorizma kao dela 'od vlade nametrutog sociopolitičkog projekta' suočava nas s uznemirujućim pitanjima.
Kakve će biti posledice ovoga, od vlade nametnutog sociopolitičkog projekta? Kuda zapravo vodi sav taj od države navođeni i sponzorisani terorizam? Quigley nudi delomičan uvid u posledice u 'Tragediji i Nadi'. Oksfordski profesor otkriva sposobnu elitu, samoprozvane 'eksperte' koji će zameniti demokratskog glasača u kontroli političkog sistema. Ako iz te slike izuzmemo ono što se plasira masama, kakav život može očekivati običan čovek? Quigley izjavljuje da će to biti sistem u kojem će: '...individualna sloboda i izbor biti kontrolisani unutar vrlo uskih alternativa zbog činjenice da će pojedincu od rođenja biti pridan broj, slediće ga se, kao broj, kroz proces obrazovanja, kroz njegovu vojnu ili javnu službu, porezne doprinose, zdravstvene i medicinske potrebe, sve do konačnog penzionisanja i olakšane mu smrti'.
Eto šta ćete dobiti. Orwellovu 1984., u stilu al-Qa'ide!
¦ Klik Gore na Sliku - Prikaz; ¦ Ponovni Klik - Brisanje
Novi Svetski Poredak - Ostali TekstoviPogledajte i ostale super zanimljive rubrike na sajtu
