Naslovni baner
Home Dugme
Meni
Novo na sajtu
Omiljeno na sajtu

Ognjena Marija

   Ko je bila sveta velikomučenica Marina, kod nas znana kao Ognjena Marija. Stari Grci, naselivši se na Balkanskom poluostrvu, počeli su stvarati gradove državice, takozvane polise, koji su, ojačavši, kretali u osvajačke pohode na susedne naseobine i tako, utvrđujući vlast, stvarali moćnije države.

Osmeh gore Osmeh na lice:  
   Tako je Anatolija, današnja Mala Azija, imala nekoliko desetina takvih država. Najpoznatije među njima bile su Likija, Pisidija, Likaonija, Kapadokija, Kilikija i druge. Kad je Rim krenuo u osvajačke pohode između 168. i 146. godine pre Hrista, podjarmio je sve ove države i nametnuvši im svoju vlast, nametnuo i svoju religiju.
    U prestonici jedne takve države, Antiohiji Pisidijskoj, bejaše žrec po imenu Edesije. Po rođenju ćerke Marine, njegova žena brzo umire, a on, da bi mala Marina bila odgajana, poveri je jednoj ženi koja joj beše i dojilja i dadilja. Ona je živela u selu od Antiohije udaljenom oko 3 kilometra. Marina je trebala da ostane u tom selu sve do punoletstva.
    U to vreme rimskim carstvom vladaše car Dioklecijan, koji podiže bsomučnu hajku na Hristove sledbenike, izlažući ih neviđenim mučenjima i zlostavljanjima pre pogubljena. U njegove vreme postradaše za veru Hristovu i trojica velikih svetitelja: sveti velikomučenik Georgije, sveti velikomučenik Dimitrije i iscelitelj Pantelejmon.
    Veliki broj sveštenika, učitelja hrišćanstva i vernika skrivao se po pustinjama, gorama i paćinama, dok se drugi, prerušeni u prosjake, krijahu po selima, ne promuštajući priluku da makar i potajno pouče narod i privedu ga istinitoj veri ukazujući da je idolopoklonstvo lažna vera, a da su idoli lažni bogovi jer u njima obitava satana, mrzilac svega što je dobro i odano Hristu.
    Dogodi se tako, po Božijem promislu, da 12-godišnja devojčica Marina naiđe jednog Božjeg čoveka koji je nauči da je na zemlji živeo Isus Hristos, istiniti Bog, koji se ovaplotio od Duha Svetog i Presvete Djeve Marije u njenoj utrobi. Saznavši sve o njemu, blagorazumna devojčica poverova u hrista, a njeno se srce raspali božanskom ljubavlju.
    Kada god bi čula da se negde govori o Hristu, ona se 'pretvarala u uvo', da bi što više o Njemu saznala. Slušajući o pojedinim svetim mučenicima, kako su se, ispovedajući Hrista, krstili u sopstvenoj krvi, požele i Marina da, kako i oni, bude krštena u svojoj krvi, pošto ne bejaše sveštenika hrišćanina da bi je krstio.
    Saznavši da njegova ćerka veruje u Hrista, otac njen Edesije omrznu je. Marina je od tada svu svoju nadu polagala u Oca nebeskoga. Ušavši u 16-tu godinu, stasala je u veoma lepu i naočitu devojku. Jednoga dana, iziđe ona u polje da obiđe očevo stado ovaca koje je tamo paslo. Upravo tada naiđe tuda eparh istočnih pokrajina, po imenu Olimvrije, nadaleko čuven kao zloglasni gonilac i mučitelj hrišćana, koji je pošao u Antiohiju Pisidijsku. Opazvši devojku vanredne lepote, zaustavi je pitajući: 'Kakvog si roda devojko, čija si kći i kako se zoveš? Kaži mi istinu o sebi, jer vidim da si jako lepa. Ako si od slobodnih roditelja, uzeću te sebi za ženu, a ako si robinja, otkupiću te i sa tobom stupiti u zakoniti brak!'
    Devojka krotko odgovori: 'Kći sam Apolonovog žreca Edesija, o silni eparše i ime mi je Marina, nisam ničija robinja, već sluškinja vaskrslog Isusa Hrista, koji na nebesima sedi saa desne strane Oca nebeskog, i ne želim drugog ženika osim Njega, jer sam se Njemu zavetovala na vernost'.
    Čuvši da je hrišćanka, eparh naredi vojnicima iz pratnje da je povedu, ali da vode računa kako je vode. Nadao se da će je, ako ne lepim rečima, onda pretnjama brzo odvratiti od Hrista i uzeti je za ženu.
    Vođena vojnicima, Marina se glasno moljaše Bogu govoreći: 'Gospode Isuse Hriste , Bože moj, ne ostavi me i ne predaj dušu moju pogubljenju! Neka me ne savladaju neprijatelji moji, i neka se sluh moj ne oskrnavi od njihovih lukavih reči! Neka se um moj ne izmeni od njihovih poganih laskanja, a srce moje neka se ne ustraši od njihovih groznih pretnji. Ne dozvoli da moja čvrsta vera popusti i bude bačena u mulj i blato! Neka se, zbog mene, ne raduje mrzilac svakog dobra, sotona! Pošalji mi pomoć sa visine od svetog Prestola tvog, umudri me i otvori usta moja, da bih, osnažena silom tvojom i umudrena blagodaću tvojom, bez straha odgovarala mučitelju na postavljena pitanja. O, Gospode moj, pogledaj na mene u ovaj čas, jer evo, ja sam sada kao ovca među kurjacima, kao ptica među jastrebovima i kao riba u mreži, dođi i izbavi me od zamki đavolovih.'
    Moleći se tako, Marina zajedno sa vojnicima i eparhom stiže u Antiohiju. Tu on naredi da se pohvataju svi hrišćani i bace u tamnicu gde će čekati suđenje i izlaganje mukama, a Marinu poveri na čuvanje nekim uglednim ženama. Sutradan eparh naredi da se napravi svečana tribina sa koje će on suditi svim pohvatanim hrišćanima. Kad bi sve gotovo, on naredi da se na saslušanje prvo izvede Marina, pošto su sve njegove misli bile okrenute ka njoj.
    Posmatrajući je izvesno vreme, eparh progovori i reče: 'Svi bogovi znaju, prelepa devojko, da saželjevam tvoju mladost i štedim procvetalo lepotom tvoje telo. Molim te, poslušaj me, pa prinesi žrtvu bogovima, da ti bude dobro, jer ćeš odmah dobiti mnoga imanja i bogatstva, poa ćeš biti srećnija od mnogih svojih vršnjaka i uvaženija od svih žena u gradu'.
    Ona mu na to odgovori: 'Ja sam naučila da ispovedam nebeskog Oca, Njegovog Jedinorodnog Sina i Presvetog Duha, Jednog tripostasnog Boga, istinitog i živog. Navikla sam da se klanjam Njemu i da svagda Njemu prinosim žrtvu hvale, pa se zato neću klanjati bogovima koje ne znam, niti ću prineti žrtve njima, koji su bez duše i osećanja i ne znaju sami za sebe, jer oni nisu svesni da li ih ko poštuje ili psuje, te zato neću njima odavati poštovanje i tako ih izjednačiti sa mojim Stvoriteljem'.
    Eparh na to reče: 'Marina, ponovo te molim, poslušaj me i ukaži poštovanje nepobedivim bogovima, znajući zasigurno da ćeš biti udostojena velike časti pred očima svih građana, jer ću te uzeti za ženu i daću ti ugled i slavu. Ako me pak ne poslušaš i odbaciš ljubav koju ti nudim, iskusićeš mnoga zla, jer ćeš me primorati da te, i protiv svoje volje, stavim na muke, pa ćeš poginuti od gvođža i ognja'.
    Svetitelja mu na to odgovori: 'Ne nadaj se eparše da ćeš laskanjem ili pretnjam promeniti moju veru u Hrista za vaše bezverje. Ja sam verna sluškinja Gospodara moga koji dobrovoljno postrada za mene. Pa kad On pretrpe za mene krsnu smrt, ne štedeći svoje presveto telo koje je primio od Duha Svettog i Prečiste Djeve Marije, onda sam svakako i ja dužna da za Njega stradam i umrem, ne štedeći svoje grešno telo i zdravlje. Nemoj misliti da ćeš me zastrašiti svojim pretnjama, jer sam spremna na sve muke i svaku smrt, jer će me osnažiti Onaj u koga se nadam.Sve to što mi govoriš o braku, ugledu i slavi, sve mi je to odvratnije od smrdljivog blata. Zar da odbacim svog ženika - Hrista i stupim u brak sa smrdljivim psom, koji je mrtav dušom? Ne, nikada!
    Čuvši ovo, eparh se razjari i odjednom svu ljubav pretvori u mržnju, pa naredi da devicu svuku golu i da je biju štapovima. Ona bejaše dugo i bez milosti bijena tako da joj se telo poče od batina raspadati, a krv liptaše iz rana zalivajući zemlju. Posmatrajući sve ovo, narod se ispuni sažaljenjem prema divnoj devojci svirepo mučenoj, pa mnogi plakahu. Neki pak iz naroda je savetovaše: 'Devojko, zbog čega svojom nepokornošću pogubljuješ svoju lepotu? Pogledaj kako je svirep sudija, on će te pogubiti, tvoj spomen zauvek će iščeznuti sa zemlje, a mi te žalimo'.
    Prekorevajući ih, Marina im odgovori: 'O, vi lukavi savetnici i zli pomoćnici, ispunjeni duhom sablazni! Kao što praiskonska zmija dade pramajci Evi u raju lukav savet, tako vi sada savetujete mene da odstupim od svoga Boga. Odstupite vi od mene, tvorci bezakonja, jer nećete sablazniti mene koja sam se svom dušom predala Hristu!'
    Pošto dželati prestadoše tući svetu mučenicu, progovori eparh: ';Marina, ovo je tek početak tvojih muka, ako ostaneš i dalje uporna u svojoj nepokornosti, još ćeš žešće muke doživeti'. Na to mu sveta mučenica odgovori: 'Čini sve što je po volji tebi i tvome ocu sotoni, a ja uopšte ne obraćam pažnju na muke, jer meni pomaže Gospod moj Isus Hristos, koji će uskoro posramiti sva vaša lukavstva'.
    Razjarivši se još više, eparh naredi da svetiteljku prikuju na dasku za mučenje, pa da jo jtelo stružu čeličnim trozupcima. Podigavši oči prema nebu ona se moljaše: 'Opkoliše me neprijatelji mnogi, misleći mi zlo, ali Ti, Gospode moj, pogledaj me i pošaljki mi pomoć Tvog životvornog Duha, da me umudri da ispovedam presvetoi ime Tvoje do svog poslednjeg daha. Neka mi da snage da se junački suprotstavim sotoni i njegovim slugama, kako bi ih pobedila i posramila. Udostoji me da budem primer onima koji Te ljube i radi Tebe čuvaju devičanstvo svoje, da bih zajedno sa njima stala sa Tvoje desne strane u času Tvog pravednog Suda!'
    Pošto dželati trozubcima toliko iskidaše telo svete mučenice da su se videle obnažene kosti, eparh naredi da je otkuju sa daske i da je bace u tamnicu, u koju su bacani svi osuđenici na smrt. U tamnici je neprijatelj ljudskog roda đavo, po Božjem dopuštenju, pokušao da je zastraši raznim priviđenjima. Svetiteljka se ne uplaši, već se oseni znakom krsta, pa đavo odmah nestade. Toga trenutka Marinu obasja čudna svetlost, a ona podiže oči ka nebu i vide kako nestade tamničkog krova, a zraci, kao da su od sunca, silažahu odozgo na nju. Zatim ugleda veliki krst na nebeskom svodu koji sijaše neiskazanom svetlošću. Iznad krsta leteše golubica, bela kao sneg, koja progovori ljudskim glasom: 'Raduj se Marina, razumna golubice Hristova, jer si pobedila zlog đavola! Raduj se i veseli, kćeri nebeskog Siona, jer dođe dan veselja tvoga, u koji ćeš, zajedno sa mudrim devojkama, ući u nerazrušivi dvorac Besmrtnog Ženika, Nebeskog Cara'.
    Čuvši ove reči, Marina se ispuni radošću, a njeno iskidano telo stade se isceljivati. I ona oseti kako joj meso u ranama izrasta, rane zarašćuju i pokrivaju se kožom, a svaki bol iščezava, tako da opet postade zdrava i predivna celim telom, kao što je bila i ranije. Odmah kleče i stade blagodariti Bogu. Tako provede celu noć u otkrivenjima koje dobi od Boga, dok ne nastade vreme njenog završnog podviga.
    Olimvrije sede ponovo na bezbožno sedište, a sav narod sgrte se u gledalište. Tada eparh naredi da se Marina izvede iz tamnice i ponovo dovede pred njega, radi suđenja. Kada je ugledao svetu mučenicu zdravu i pravu, bez ikakvog traga od rana zadobijenij u mučenju, eparh se silno začudi, pa od zaprepašćenja ne može ni reč da progovori. Sav prisutni narod takođe se čudaše ovom neobičnom isceljenju, pa jedni veličahu moć Hristovu, dok drugi to sve pripisivahu magiji.
    Savladavši se nekako od iznenađenja, eparh na jedvite jade progovori i reče: 'Vidiš, Marina, kako naši bogovi brinu o tebi! Oni se sažališe na tvoju mladost i lepotu, pa te isceliše od tvojih rana. Stoga treba i ti za primljeno dobro da im se odužiš prinoseći im žrtvu zahvalnosti, utoliko pre jer tebi dolikuje da budeš naslednica svoga oca, pa da kao što on služi bogovima kao žrec, ti postaneš žrečica - idolopoklonička sveštenica, i da nastaviš da služiš u sve dane svoga života'.
    Na sve to mu svetiteljka reče: 'Ne priliči mi da ostavim istinitog i živog Boga mog i da služim vašim mrtvim bogovima. Naprotiv, ti treba da upoznaš jedinog Boga nebeskog i da poveruješ u Njega, videći na meni silu Njegovu, jer ti me juče iskida na komade, a On me sada za jedan čas učini čitavom i zdravom, a to znači da je On svemoćni lekar duša i tela ljudskih'.
    Okoreli eparh naredi da se nastavi sa mučenjem device, pa je vezaše i obesiše naglavačke. Zatim uzeše zapaljene sveće i počeše spaljivati grudi i bedra. Iako izložena neljudskom mučenju i trpljaše neizrecive bolove, Marina ne pusti ni glasa od sebe, već se neprekidno moljaše Bogu da je udostoji da za Njegovo ime prođe kao kroz oganj i da prođe kroz vodu svetog krštenja, da bi umivena od greha bila uvedena u večni mir Božiji.

JOŠ JEDNO ČUDO


    Čuvši da spominje vodu, eparh naredi da se donese bačva puna vode jer je 'žedna jadnica pa je treba napojiti'. Pošto je bačva doneta, onako vezanu Marinu baciše u vodu ne bi li je udavili. Kada su je poneli prema bačvi sa vodom ona se neprekidno moljaše da BOg ponovo pokaže svoju moć i da učini da joj voda u bačvi bude na željeno sveto krštenje i rođenje u novi život. Dok se ona ovako moljaše, sluge eparhove je gurnuše zagnjurivši joj glavu u vodu ne bi li je udavili.
    U taj čas se zatrese zemlja, a konopci kojima mučenica beše vezana popucaše zajedno sa obručima na bačvi koja se istog trena raspade, a iznad glave svetiteljkine ponovo se pojava bela golubica koja silađaše noseći u kljunu zlatni venac. Lebdeći nad glavom mučenice, ona joj povremeno dodirivaše glavu nogama i ponovo uzletaše u visinu. Ovaj događaj bijaše vidljiv, ne samo svetiteljki već i pojedincima od prisutnog naroda koji potajno ispovedahu Hristovu veru.
    Potom se nad svetiteljkom pokaza ognjeni stub koji dopiraše do neba, a na stubu bejaše krst kao da je načinjen od kristala, koji iz sebe emitovaše presjajne zrake. Ona golubica uzlete i sede na vrh krsta. Tada se začu vrlo razgovetan glas odozgo koji reče: 'Mir tebi, nevesto Hristova Marina! Sada ćeš primiti neuvenjivi venac lepote iz ruke Gospodnje, i počivaćeš u carstvu nebeskom, među svetima'.
    Čuvši ovaj glas i videvši mučenicu kako izlazi iz vode zdrava, bez ikakvog traga opekotinama, bela i divna, veliko mnoštvo prisutnih poverova u Hrista i otvoreno izjaviše da su hrišćani. Olimvrije se zaprepasti videći koliki se narod obrati Hristu i bejaše u dilemi šta da uradi. Pun jarosti i besa eparh naredi centurionima, a ovi vojnicima, da svi koji su izjavili da su hrišćani, da se poseku mačevima. Tada od krvničke ruke pogibe 15.000 ljudi oba pola. Posle ovoga eparh naredi da se i sveta Marina poseče mačem.
    Idući prema gubilištu, marina poučavaše narod, da se okani idolopoklonstva i da poveruje u jedinog i istinitog Boga i njegovog sina Isusa Hrista. Zatim se dugo moljaše za sav narod. U jednom trenutku zemlja se poče tresti tako da mnogi popadoše od straha, a među njima i dželat. To je bio znak da se javio Hristos u pratnji legiona anđela, da primi dušu svete velikomučenice. Ispunjena neiskazanom radošću što će brzo doći pored Gospoda Hrista, Marina reče dželatu: 'Hajde, brzo izvršavaj naređenje koje si dobio!' Pošto je priklonila svoju časnu glavu, dželat mahnu mačem pa joj odrubi glavu, a duša njena ode pravo u ruke Gospoda Hrista. Ovo se dogodilo 30/17 jula 303. godine.
    Sveta velikomučenica Marina u našem narodu se veoma ceni i poštuje. Iako se slavi 30. jula kao Ognjena Marija i nije u kalendar uvedena crvenim slovima, ipak se slavi, isto tako kao i sveta Petka, jer se obe nalaze u nebeskom šatoru kao svete i mudre device. Njeno ime je ušlo i u narodne pesme, pa se tako u jednoj od njih kaže: 'Gromom bije svetitelj Ilija, ognjem pali Ognjena Marija'. Osim toga, zabeleženi su mnogi slučajevi da je onome ko je sakupljao letinu na njen praznik, sva letina preko noći izgorela u požaru.



¦ Klik Gore na Sliku - Prikaz; ¦ Ponovni Klik - Brisanje

Pravoslavlje i ReligijaPravoslavlje i Religija - Ostali Tekstovi
Ponuda TemaPogledajte i ostale super zanimljive rubrike na sajtu
Vic Ovog Dana
Verovali ili ne
Jeste li znali ovo?
Ludi svet
MoLitva dana
Testiranje Refleksa
Testirajte Reflekse