vrh
Meni


Obrazovanje Dece

  Obrazovanje je proces promene ličnosti u željenom pravcu usvajanjem različitih sadržaja u zavisnosti od uzrasta i potreba jedinke. Obrazovanje uključuje i vaspitne, pored obrazovnih sadržaja. Najznačajnija obrazovna institucija obrazovno - vaspitnog karaktera je škola. Razvojem sistema komunikacije obrazovanje postaje globalni proces koji je teško usmeravati samo u željenom pravcu određene socijalne zajednice. Obrazovanje je proces u kome društvo prenosi akumulirano znanje, veštine i vrednosti, s generacije, na generaciju. U starim društvima školovanje je bilo dostupno samo malom broju ljudi, onima koji su imali novca ili vremena. Za većinu, odrastanje je značilo učenje na primerima starijih.  

No 1




KAKO PODSTAĆI KREATIVNOST KOD DECE

    Sva deca su maštovita, ali da bi razvila svoju kreativnost, potrebna im je podrška i pomoć roditelja. Pitate se kako da im pomognete? Evo šta savetuju psiholozi.
Nabavite materijal - Dete može da stvara u mislima, ali biće mnogo inspirisanije ako ima na raspolaganju materijal kojim može da se služi po svojoj volji. Zato bi bilo korisno da mu nabavite kolaž-papir, a mogu da posluže i stare novine ili prospekti, olovke, krede, makazice, lepak... Dajte mu potpunu stvaralačku slobodu. Da bi dete moglo u potpunosti da izrazi svoj dar, važno je da se oseća slobodno i da može da istražuje sve kreativne mogućnosti. Zato je bolje da dete crta na potpuno belom papiru nego da na primer, boji slikovnicu.
Detetu koje nešto izmišlja i kreira nikada nije dosadno - Zato mu dopustite da preuzme inicijativu i intervenišite samo ako dete to traži, ali ne namećite svoje ideje. I, nikada ne tražite da dete na silu završava započeto delo ili crte. Dozvolite mu da ponekad napravi kreativni nered. A vi se potrudite da šteta bude manja. Kada recimo slika vodenim bojama prekrijte radni sto plastičnim stolnjakom ili upotrebite stare novine kao podlogu... 
Hvalite ga i izbegavajte kritiku. Da bi dete steklo samopouzdanje, ohrabrujte ga, divite se njegovom ostvarenju, pronađite razlog za pohvalu. Deca su veoma osetljiva, pazite kako im se obraćate! Čuvajte njegove radove. Samo divljenje i pohvale nisu dovoljne ako dete posle pronađe svoje remek-delo u kanti za smeće! Da bi dete razvilo svoj dar, roditelji moraju da pažljivo čuvaju njegove radove. Neke crteže na primer mogu da urame i okače na zid, jer najvažnija pokretačka snaga malih umetnika jeste saznanje da neko ceni njihov rad.
Pokažite svoju kreativnost - Do treće, četvrte godine dete uči imitirajući druge. Zato kreativni roditelji često imaju vrlo kreativnu decu. Da biste bili dobar primer svom detetu, odvojite vreme za igru sa njim, pustite mašti na volju i zajedno slikajte, pravite kolaže ili izmišljajte nove reči, priče, pesmice...

NE RADITE DOMAĆI DECI

    Stručnjaci savetuju da roditelji ne bi trebalo da biju sve bitke svoje dece, ma koliko to ponekad izgledalo neophodno. U određenom trenutku dete mora da nauči da se samo izbori sa problemima, a preterano zaštitnički stav samo će narušiti njegovo samopouzdanje. To se naročito odnosi na domaći zadatak, tvrde stručnjaci. Ukoliko dete ima teškoća, možete mu pomoći, ali uvek treba da samo uradi najveći deo posla, kao i da stekne utisak da je domaći zadatak njegov posao.
    Takođe, nije dobro ni podrivanje autoriteta vaspitača i pedagoga sa kojima dete radi u školi. Naravno, u redu je da se interesujete da li je dete zadovoljilo zahteve nastavnika i profesora, međutim, ukoliko su roditelji automatski na strani deteta ako je, na primer, dobilo grdnju što domaći nije dobro urađen, dečje samopouzdanje i zrelost biće u opasnosti. Kada terate mališana da sam razmišlja, to će mu pomoći da se boqe snađe i shvati svet oko sebe. Kada dobije domaći zadatak, detetu bi trebalo pojasniti uputstva za rešavanje, ili odgovoriti na precizno pitanje, ali nikako mu nemojte odmah dati rešenje, čak iako deluje preteško za njegov uzrast.
    Ipak, ukoliko verujete da je dete zaista žrtva presije od strane učitelja ili drugova u školi, otvoreno porazgovarajte sa njim i pokušajte da mu pomognete. Najčešći korak koji roditelji preduzimaju - ljutiti odlazak u školu - nije uvek najbolje rešenje.

KUĆNI LJUBIMCI I UČENJE

   Malim prvacima nije lako da savladaju slova, potrebno im je najmanje nekoliko meseci da od sricanja pređu na tečno čitanje. Švedski su naučnici otkrili kako da se ovaj proces ubrza. Ustanovljeno je da deca koja imaju naviku da čitaju svojim kućnim ljubimcima naglas, mnogo brže napreduju.
   Vrlo je bitno da deca koja tek uče slova, čitaju naglas, kako bi slušala sebe. Ali, mališani se uglavnom osećaju nelagodno pred starijima, jer su svesni da priča mnogo bolje zvuči kada je čitaju njihovi roditelji, bake, deke. Ukoliko imaju kućne ljubimce, najbolje je da se obraćaju njima, jer ih kuce i mace neće osuđivati, smeškati im se i ispravljati kad pogreše. Zato se lakše opuštaju, brže uče i stiču samopouzdanje.

KADA DECA UJEDAJU

    Mnogi mališani prolaze kroz fazu kada grizu roditelje ili vršnjake. Da biste sprečili ovakvo ponašanje najvažnije je da ne kažnjavate i ne kritikujete dete, jer ćete postići suprotan efekat. Mališani ujedaju iz raznih razloga, a najčešći su ti što ih muči nicanje zuba, ne mogu verbalno da izraze određenu emociju, žele da vide reakciju i eksperimentišu, ili jednostavno imaju potrebu za oralnom stimulacijom. Ponekad deca tako reaguju na jake spoqne nadražaje, kao što su glasna muzika ili jako svetlo.
    Posmatrajte vaše dete i uočite obrazac ponašanja kada nekog grize. Kada se to sledeći put ponovi ponudite mu neku igračku ili knjigu i pokušajte da ga odvratite od ujedanja na suptilan način, nikako grdnjom i vikanjem. Kada se dogodi da ujede vas, naglasite mu da to boli i prokomentarišite kako se osećate. Isto učinite i kada dete ugrize vršnjaka.
    Svu pažnju poklonite drugom detetu koje je ugriženo, jer mališani često ujedaju samo da bi dobili više pažnje. Ukoliko je dete dovoljno staro da može da komunicira, objasnite mu da postoji mnogo drugih načina da reaguje ako je nečim nezadovoljno.
    Ponudite mu neke druge zanimljive aktivnosti, dajte mu da crta ili mu pročitajte bajku. Dete koje je ugrizlo i koje je ugriženo ne bi trebalo da ostavite da se zajedno igraju, osim ako to oboje ne žele.

DECA I TOLERANCIJA

    Tolerancija u biti znači da ne proganjamo, ne maltretiramo, ne vređamo i ne omalovažavamo drugoga zato što nije kao mi, ili nema ista uverenja kao što su naša. Nije lako biti tolerantan jer se čovek ne rađa s prirodnom sposobnošću da uvažava razlike među ljudima.
    Dakle, ova veština se uči. a najbolji rezultati postižu se ako se počne od malih nogu. Sledeći primeri i situacije to najbolje ilustruju:

■ Budite dobar model svom detetu -To znači da ako, na primer, očekujete od svog deteta da se lepo ponaša prema romskoj deci u svom odeljenju, ne treba da vičete i pogrdnim imenima nazivate malog Roma koji na semaforu hoće da vam opere stakla na automobilu.
■ Naučite dete da ne robuje predrasudama - Deca, nažalost, ponekad čuju da treba da mrze one koji nisu odavde i ona olako prihvataju takav stav iako nikad ništa loše od tih drugih nisu doživela. Ukažite detetu na besmislenost takvog ponašanja i naučite ga da bira svoje drugove po tome koliko mu je prijatno da sa nekim provodi vreme, a ne po tome iz kojeg mesta ili naroda neko potiče.
■ Pružite detetu priliku da upozna decu drugih kultura - Nekada je manifestacija 'Radost Evrope' imala veliki ugled i škole su se prosto utrkivale da ugoste što veći broj učesnika iz drugih zemalja. Raspitajte se da li se nešto slično organizuje u vašem okruženju i kakve su mogućnosti da se i vaše dete uključi.
 ■ Negujte otvorenost i radoznalost - Zajedno sa detetom pogledajte putopis iz neke daleke zemlje, ili film koji nije sa našeg ili engleskog govornog područja. Razgovarajte posle toga sa njim o onome što ste videli.
■ Ukažite detetu na lepotu različitosti - Možete to učiniti kroz jednu vežbicu, tako što ćete reći detetu da zamisli dve livade: prvu na kojoj raste samo jedna vrsta cveća i drugu koja se sva šareni od cvetova svih mogućih boja i oblika. Zatim mu predočite da kao što je zanimljivije igrati se na drugoj livadi tako je i naš život lepši ukoliko imamo prilike da se upoznamo i družimo sa što više različitih ljudi!

LJUBAV PREMA PRIRODI

    Centri za edukaciju dece u prirodi kroz odgovarajuće radionice uče decu da spoznaju svet i prirodu oko sebe, ali i da razviju pozitivne vrednosti i stavove: prema samom sebi, prema drugima, u zajednici, porodici.
    Takođe, deca uče da usvajaju zdrave navike za bavljenjem fizičkim aktivnostima, kontrolisanjem emocija u različitim životnim situacijama, mimikom, pantomimom i gestovima...
     Aktivnosti koje doprinose razvoju ekološke svesti kod dece su: - igre u prirodi: u šumi, na livadama, penjanje po drveću, jer za dete je vrlo važan boravak na svežem vazduhu - rekreacija u prirodi: na dete vrlo povoqno utiču porodični odlasci u prirodu kada dete vidi da njegovi najbliži vole prirodu i da u njoj uživaju - uključivanje u radne obaveze: briga o biljlkama (vrt, voćnjak), o životinjama - kućnim ljubimcima (pas, mačka) - estetski doživljaj prirode: u tome može doprineti uzgajanje cveća, izrađivanje predmeta od prirodnih materijala -od kore drveta, od lišća...
    Treba naučiti decu da što budemo bolji prema prirodi, tada će nam priroda sve to višestruko uzvratiti.

ČITANJE HRANI MOZAK

      Čitanje kod dece razvija maštu jer za vreme čitanja u njihovoj glavi se odvija čitav film. Dok im televizija servira gotove scene, čitajući deca sama izmišljaju slike. Tako se podstiče rad mozga i razvija kreativnost. Zato, deci treba u što ranijem uzrastu čitati knjige. Počnite sa kraćim pričama, ili slikovnicama, kao na primer Maja u raznim avanturama, na moru, na selu...
   Čitajte naglas, dramatizujte različite likove, koristite različite glasove, zvukove... Time priča postaje zabavnija, i kod deteta podstiče razvoj veština kritičkog slušanja. Prelazite prstom ispod reči, podvlačite prstom naslov, autora i glavne reči u priči. Ovim se pomaže detetu da usvoji smer čitanja sleva nadesno. Možda ste se vi i zasitili iste priče koju dete voli stalno da sluša, ali postoje razlozi za to: kada čuje ili čita priču ponovo, ono uči da predviđa ishode na osnovu prethodnog iskustva i prepoznavanja poznatih rečenica, a time razvija i veštinu pamćenja. Kad pročitate priču, propitajte dete š{ta se dogodilo na početku i na kraju priče, koji su glavni likovi i šta im se doga|a u priči.
    Stripovi? Da! Bilo da je reč o Paji Patku, Asteriksu ili Mikiju Mausu, crtani junaci su vrlo popularni kod dece. Mnogi stručnjaci danas smatraju da kombinacija zabavnih crteža i kratkih tekstova može da bude dobar put ka razvijanju ljubavi prema knjizi.

KADA JE KRAJ ŠKOLSKE GODINE BLIZU

    U prolećno doba godine deca se, što zbog lepog vremena ili prolećnog raspusta, dosta opuste i zaborave da je kraj školske godine veoma blizu. Ako želite da izbegnete neprijatna iznenađenja zbog loših ocena, sada je pravi trenutak da im pomognete da se vrate starim obavezama.

■ Za početak razgovarajte s detetom o tome kako je kraj godine blizu i da nema mnogo vremena za ispravljanje ocena.
■ Ne opterećujte ga dodatnim vanškolskim obavezama (jezici, sport...). Pustite ga da se do raspusta posveti samo školi.
■ Zajedno napravite plan do kraja godine. Više vremena posvetite predmetima iz kojih vaše dete ima lošije ocene.
■ Ako vidite da detetu učenje teško pada, pokušajte da ga stimulišete, na primer, obećajte mu nagradu koja je realna i dostupna vašim finansijskim mogućnostima.
■ Pomozite mu kod predmeta koji mu teže idu. Dogovorite se da posle učenja proverite njegovo znanje. Ako nešto ne zna ili se zbuni, ne vičite na njega i strpljivo mu objasnite to što ne zna.
■ Ako ste sigurni da je dete dobro savladalo gradivo, podstaknite ga da se samo javi da odgovara, jer tako su mu veće šanse da popravi ocenu.

KAKO PROTIV KAMPANJSKOG UČENJA

    Kraj školske godine većini dece donosi tenziju zbog zaključivanja ocena, a roditeljima brigu i želju da njihovo dete završi razred sa što boljim uspehom. Poznati sindrom kampanjskog učenja, odnosno učenje i popravljanje ocena u poslednjem momentu, svojstven mnogim školarcima, najizraženiji je pred kraj školske godine, pa je veliki broj đaka trenutno prikovan za knjigu da bi nadoknadio propušteno gradivo tokom godine.
    Psiholozi savetuju da kraj godine nije trenutak da dete odviknete od ove loše navike. Sada mu pomozite da nadoknadi propušteno, a zatim zajedno izvucite pouke i pripremite ga da sledeće školske godine ne dođe u istu situaciju.
■ Prvo što treba da uradite je da stvorite u kući dobru radnu atmosferu, koja će detetu biti podsticajna za pisanje domaćih zadataka i redovno učenje. Mlađoj deci potrebno je mesto u kući gde će nesmetano moći da uče. Takođe, televizor uvek mora da bude isključen za vreme pisanja domaćih zadataka. ■ Budite u blizini za sva dečja pitanja i konsultacije u vezi sa gradivom, ali nikada nemojte detetu pisati radove. To je samo njegova obaveza i mora da bude svesno posledica, iz čega će proisteći to da sledećeg puta sve uradi na vreme. Kažnjavanje nije rešenje, kažu psiholozi, jer ono nije isto što i disciplina. Naučiti dete da uči tokom cele godine ne podrazumeva kažnjavanje grdnjom, vikanjem ili batinama.
■ Disciplina predstavlja postavljanje pravila i jasnih očekivanja o dečjim obavezama i ponašanju. Važno je da predočite detetu da je ostavljanje zadataka i gomilanje gradiva pogrešno i da će mu blagovremeno ispunjavanje obaveza doneti miran i opušten školski raspust o kojem mašta.
■ Takođe, nagrade u vidu željenog odlaska na more ili kupovine igračke koju dete želi, može biti podsticajno da ono na vreme završi svoje obaveze. Ne rešavajte ništa batinama, jer je razgovor mnogo poželjniji metod.
■ I, zapamtite, dete upija model ponašanja iz svoje okoline. Ukoliko i vi svoje obaveze završavate na vreme, nema razloga da dete ne čini isto.


     RSS FEED-OVI ZA VAŠ SAJT  NAJBOLJA WEB SKOLA
Povratak Na Vrh Strane