vrh
Meni



Novi Svetski Poredak - 5

   Probudi se svete dok ti još vreme, posle će biti kasno! Novi svetski poredak - New World Order, jeste zavera koja se odnosi na plan moćne i tajanstvene organizacije. Najčešće se odnosi na iluminate i na kovanje zavere prema konačnoj svetskoj dominaciji preko autonomne svetske vlade, koja će zameniti suverenost država i doneti drukčiju deobu vlasti u borbi za svetsku vlast. U novom svetskom poretku, mnogi značajni događaji su prouzrokvani od strane vrlo moćne organizacije. U ovom slučaju, istorijski i tekući događaji mogu se još razumeti kao aktuelna zavera u vladavini svetom, koja se ostvaruje preko kombinacije politike, finansija, socijalnog inženjeringa, kontrole uma i propagande kulture straha.

 
      


 HITLEROVA ĆERKA VLADA SVETOM
    KGB i Štazi otkrili mračnu taјnu čuvanu deceniјama? Angela Merkel јe, sudeći po dokumentaciјi Štazi policiјe, naslednik samog Adolfa Hitlera?!
     Sudeći po dokumentima glavne taјne obaveštaјne službe Nemačke Demokratske republike poznate kao Štazi, u nekadašnju Hitlerovu fotelju kancelara Nemačke zasela јe ni manje ni više nego njegova ćerka! Naime, 1954. godine rođena јe devoјčica za koјu Štazi tvrdi da јe u pitanju upravo Angela. Njen zvanični datum rođenja јe 17. јul 1954. godine, međutim, kako se tvrdi u dokumentima ove taјne policiјe koјi se trenutno nalaze  u sovјetskoј KGB arhivi, njen pravi rođendan јe 20. april 1954. godine. Ako јe verovati ovoј taјnoј službi, ćerka Adolfa Hitlera rođena јe upravo na njegov rođendan.Detalje o rođenju Angele Merkel zabeležio јe dr Karl Klauberg, јedan od naјgorih nacističkih 'anđela smrti', koga јe sovјetski sud proglasio ratnim zločincem. Naime, Klauberg јe odslužio svega sedam godina kazne, nakon čega su ga sovјetske vlasti pustile u zamenu za taјna dokumenta
Štazi policiјe o Klaubergovoј tehnici veštačke oplodnje, i mnogo bitniјe, zamrznutoј spermi Adolfa Hitlera.
   Hitlerov otac, koјi јe promenio svoјe pravo prezime u Hitler, bio јe vanbračni sin Solomona Rotšilda i njegove ljubavnice Mariјe Ane Šiklgruber. Sovјetski Informbiro se, pored nacističkih taјni o veštačkoј oplodnji, tako dokopao i Hitlerove zamrznute sperme i dao zeleno svetlo da se počne sa oživljavanjem gena Adolfa Hitlera! Tako јe Klauberg doveo Gretl Braun, naјmlađu sestru Eve Braun u Istočnu Nemačku. Ona јe bila izabrana za surogat maјku Hitlerovog podmlatka. Kada se Klauberg po obavljenom poslu vratio u Zapadnu Nemačku, ubrzo јe uhapšen i ubiјen dve godine kasniјe, dok mu јe suđenje јoš uvek bilo u postupku.
   Ubrzo po rođenju devoјčice, Sovјeti, Amerikanci i Vatikan su sklopili dogovor, po kome јe kontrolu nad detetom imala Katolička crkva, koјa јe bila dobro povezana sa Luteranskom crkvom u Istočnoј Nemačkoј, koјa јe zvanično preuzela 'starateljstvo' nad bebom. Dali su јoј lažan datum rođenja (17. јul) i ime Angela Dorotea Kasner. Za lažnog oca određen јe Horst Kasner pastor u јednoј Luteranskoј crkvi, a maјka јoј јe navodno Herlind, učiteljica nemačkog i engleskog јezika. Јedna od odredbi ugovora tri strane јeste da se Angeli da internacionalna moć, ali da će to morati da sačeka dok Vatikan na svoјe čelo ne postavi Papu iz Nemačke. Nakon smrti Pape Јovana Pavla II, na čelo katoličke crkve 20. aprila 2005. godine postavljen јe nacista Јozef Racinger koјi јe kasniјe uzeo ime Papa Benedikt XVI. Da li јe zaista slučaјnost što se i to dogodilo baš na Hitlerov rođendan?
    1977. godine јe Angela Dorotea Kesner postala Angela Merkel, udata za fizičara Ulriha Merkela. Razvela se 1982. godine, a izabrana јe za kancelara Nemačke nedugo nakon što јe Papa Racinger preuzeo rukovodstvo nad Katoličkom crkvom, i to na Hitlerov rođendan!


 ČETVRTI RAJH HARA EVROPOM
    Malo, malo, pa u reklamama na televiziji posebno naglašavaju 'Proizvedeno u Nemačkoj'...? Sviđalo se to nekome ili ne, Nemačka je već ekonomski ovladala Evropom i uskoro će potpuno zavladati. Nemačka je već glavni snabdevač cele Evrope raznoraznom robom, trudeći se da se sve više širi i 'oduzme' SAD i Kini i tržišta van Evrope. Nemačka se već nekoliko godina trudi da 'uvuče' nove zemlje u svoje tržište i privlači nove države u zonu evra. Evroskeptici su to već odavno nazvali 'Četvrtim nemačkim rajhom', koji će za razliku od prethodnih nemačkih država koje su to isto pokušavale u dva svetska rata da urade oružjem, učiniti bez krvi, novcem....
   Stručnjaci godinama analiziraju kako se ponašaju nove članice Unije koje, u suštini, nisu mogle da donesu nikakav boljitak EU, ali su ipak primane u članstvo. Došli su do zaključka da je sve to rezultat želje Evrosaveza jedino da proširi tržište, a samim tim i politički uticaj. Poznato je odavno da je EU potpisivala prošlih godina sa siromašnim zemljama nekadašnjeg SSSR privredne sporazume iako im je bilo potpuno jasno da će oni pogubno uticati na opštu privrednu situaciju. Sudeći po broju evroskeptika i njihovom povećanju samo u Velikoj Britaniji i Francuskoj, nemoguće je zaključiti da su takve zemlje videle bilo kakvu perspektivu za povećavanje tržišta u ovim 'izgubljenim' zemljama. Zbog toga je više nego očigledno da je to koristilo samo Nemačkoj: u trenutku kada je njeno tradicionalno tržište počelo da posustaje - posebno Portugalija, Španija i Grčka u kojima je počela naglo da pada tražnja za nemačkom robom... Već je jasno da se sve evropske zemlje koje preživljavaju ekonomsku krizu - preživljavaju je zahvaljujući poilitici - Angele Merkel. I to nikoga više ne čudi. Iza nas je najgori talas ekonomske krize u poslednje vreme u Evropi. Kada je 'vrhunac' ipak prošao, pokazalo se da Grčka praktično više ne postoji na karti evrotržišta...Onda je nekom u Nemačkoj palo na pamet da 'zbaci balast Grčke sa pleća Evrosaveza'. Taj momenat je ipak prošao i Grčkoj su dali 'lake' kredite kojim su je pretvorili u doživotnog dužnika, a potom su isti scenario primenili i na ostale utopljenike: Španiju, Portugaliju, Kipar. Scenario ne predviđa samo vraćanje dugova, već i, pored ostalog, izbor snabdevača u raznoraznim isporukama i poslovima koga određuje kreditor. Drugim rečima, reč Brisela koji nominalno daje kredite je odlučujuća, a u suštini je to SR Nemačka koja je i najveći kreditor u EU!

   Ekonomska kriza u EU je mnoge evropske zemlje probudila: shvatili su da Evrosavez nije savez najprosperitetnijih i i najstabilnijih zemalja Evrope, već polje za porobljavanje slabih od strane moćnih. O tome odavno govore evroskeptici i pitaju se da li u Evrosavezu postoje snage koje bi se zaista suprotstavile ekonomski najmoćnijoj državi SR Nemačkoj? I izmenile postojeći ekonomski i politički poredak? Mnogi stručnjaci u Evropi smatraju da je tako nešto moguće jedino ukoliko bi neke od takvih zemalja - izašle uz EU! To mišljenje podržava i zamenik direktora Centra 'Banke i kreditna politika' Evropskog instituta Ruske akademije nauka Anatolij Bažan. I on i mnogi drugi analitičari u Evropi smatraju da je to jedino moguće ostvariti na taj način jer norme EU predviđaju savršeno slobodno kretanje robe, kapitala, radne snage... što, prevashodno, pogoduje zemljama koje imaju visoku produktivnost rada, proizvode najnoviju i visokokvalitetnu robu po najnovijoj tehnologiji. A u tome je najviše i najdalje otišla Nemačka! S druge strane, udeo Italije i Francuske u zajedničkom tržištu EU svakim danom je sve manji, a udeo Nemačke sve veći. Ali, izaći iz EU je posebno težak zadatak posle čega bi usledile veoma negativne i pogubne posledice, pre svega finansijske. Stručnjaci upozoravaju da su troškovi ulaska u EU zanemarljivi u odnosu na one kada bi se neko usudio da iz nje izađe...
   Evroskepticizam cveta u Velikoj Britaniji, Francuskoj, Španiji, Grčkoj i još nekim zemljama. Postoje, međutim, i oni koji upošte ne uzimaju u obzir 'delovanje Nemačke na motive postojanja EU' i ne slažu se sa njim. Stručnjaci ističu da su dobitke od ulaska u EU ipak imale 'neke zemlje': na primer Litvanija koja je ostvarila značajan rast neposredno pre izbijanja krize 2008, ali na račun obimnog rasta finansijskih usluga kada su banke iz razvijenog dela Unije 'preuzele' finansijske institucije novopridošlih. Rezultat - povećan je obim bankarskih i finansijskih operacija koji se odrazio i na ekonomski rast. Makar je stanovništvo dobilo mnogo novih radnih mesta. Nemačka roba se odlikuje visokim kvalitetom, poznatim i uvažavanim natpisom Made in Germany, za koji su svi spremni da plate i mnogo veću cenu od stvarne. Zbog toga nemački proizvodi nisu namenjeni tržištima u razvoju, nego onima već razvijenim, gde već postoji potrošačka tražnja. Zbog toga Nemačka nije zainteresovana za tržišno 'slabe' države. Može se reći, slažu se stručnjaci, da je zbog toga Nemačka i bila inicijator širenja Evropske unije, uprkos brojnim negativnim momentima razvoja i problema sa kojima su u EU ušle sve zemlje nekadašnjeg socijalističkog bloka. I dan danas, upozoravaju ovi stručnjaci, postoje problemi sa ovim zemljama, ali, Nemačka, uvlačeći njih u orbitu uticaja EU, obezbeđuje sebi tržište, ali i blagi porast nivoa ekonomskog razvoja tih zemalja. Čime su one, izgleda, zadovoljne...
   U nekim zemljama Evropske unije uveden je porez na korišćenje solarnih panela za sopstvene potrebe - gde je kraj? Svetski političari puni su fraza o borbi protiv globalnog zagrevanja i ekološkim, obnovljivim izvorima energije (umesto zagađivača poput uglja, nafte, gasa, drva...). Energija vetra, sunca, vode - sve je to (na rečima) ono što treba razvijati. Međutim, na delu - stvari i ne stoje tako, pogotovo kada je u pitanju Evropska unija (kojoj hrlimo). Setimo se nedavnog slučaja slovenačkog penzionera Jožea Prapera. On je na krov porodične kuće postavio malu solarnu elektranu i - zato će morati da vrati novac koji je primao poslednje tri godine. Naime, tokom te tri godine on je proizvodio struju, čime je zadovoljavao polovinu kućnih potreba za energijom. Ovaj penzionisani elektroinženjer iz Vuzenice izjavio je da se nada da će pravladati razum i da mu penzija ipak neće biti oduzeta i objašnjava da ga niko nije obavestio da se vlasnici mini elektrana zakonom tretiraju kao 'mali preduzetnici', 'što je nespojivo sa statusom penzionera'.
   Dobra namera da promoviše obnovljive izvore energije time što je prvi u svom kraju postavio solarnu elektranu - obila mu se o glavu. Bez obzira na to što je proteklih godina plaćao poreze i doprinose na elektranu (koja, uzgred, mesečno prizvede struje u vrednosti od svega 100 evra), ostaće bez penzije, ukoliko na sudu ne dokaže da na nju ima pravo, ili ako se u međuvremenu ne donese zakon koji bi proizvodnju energije iz obnovljivih izvora dopuštao i penzionerima. Ni u Španiji nije ništa bolje što se tiče odnosa prema ekološkim izvorima energije. Prošle jeseni najavljeno je uvođenje novog poreza na solarnu energiju, a vlasnici solarnih panela više neći smeti da prodaju višak energije, tako da su, kažu, mnogi investitori u ovoj oblasti dovedeni na ivicu provalije. S obzirom na to da je vlada ove države donedavno podsticala upravo razvoj solarne energije, mnogi su odlučili da investiraju u ovu oblast. Međutim, ispostavilo se da su se takvi ljudi našli - pred finansijskim kolapsom. Najavljeno je i da će vlada Španije sprečiti ljude da proizvode sopstvene solarne panele - tako što će svi paneli biti povezani na državnu mrežu, a svako ko to odbije mogao bi da plati ogromnu globu.
   Putem Španije idu i Nemačka i Austrija. I ove države su poslednjih godina davale subvencije ljudima koji su koristili solarne panele. Mnoštvo njih je prihvatilo pomoć i nabavili su skupe kolektore, a i mnogi privrednici su radili na tome da svoja postrojenja 'priključe' - na sunce. Austrija 'menja ploču': doneta je odluka da se počne sa naplaćivanjem 'poreza na sunce', koji će iznositi 1,50 evrocenti po kilovat satu. Oni koji umeju da 'čitaju između redova' zaključili su da je to od početka i bio plan: podstaći ljude da pređu na obnovljive izvore energije, a zatim im to - naplatiti. Priča se da će uskoro sličan porez biti uveden i u Nemačkoj (ma, gde bi Merkelova...) U stranoj štampi navodi se da su Austrijanci šokirani potezom, jer se osećaju prevarenim.: 'Prvo su nas namamili da se prebacimo na kolektore za sakupljanje besplatne sunčeve energije, a sada žele da nam tu energiju naplate'.
    Gde je kraj? Beskrupulozni vladari sveta verovatno će naći još načina da naplate narodu porez na život. Zašto ne bi bili uvedeni porez na vodu i na vazduh? Jedino je to još preostalo...

 EVROPSKA UNIJA ZABRANJUJE ČAJEVE I MED
    Dok Srbija sa obožavanjem gleda beskrajni plavi krug, i u njemu žute zvezdice, sanjajući da će jednog dana i ona da postane Zvezda (evropskog) Granda, neke stvari prolaze gotovo neopaženo. Na primer, da je Srbija, između ostalog, potpisala zloglasni CODEX ALIMENTARIUS. Od pre godinu i po dana, u zemljama članicama Evropske unije ne sme da se prodaje lekovito bilje i prirodni lekovi na bazi trava, što uključuje i čajeve, ali i med. Naime, prošle godine na snagu je stupio novi zakon koji propisuje da se prirodni lekovi od bilja pre prodaje moraju istraživati nekoliko godina, a sertifikat bez koga se ne može ući na tržište Evropske unije košta 100.000 evra. Ove zabrane će morati da se pridržavaju i mnoge zemlje koje nisu članice Evropske unije, a odnosi se na države, potpisnice Kodeksa alimentarijusa. To znači da će te države na svojoj teritoriji zabraniti rad travarima i medarima i prodaju njihovih preparata uključujući i čajeve! Možda je nekom smešno to što će Hrvatska ostati bez nekih vina, bez paškog sira a možda i bez dalmatinske pršute, ali to isto čeka i nas. Svetla evropska budućnost, između ostalog, podrazumeva i bespogovornu poslušnost – Kodeks alimentarijus se tako ispostavlja kao samo jedna od mnogih faseta Ugovora sa Đavolom. Nekadašnji vicevi, već danas izgledaju kao nepodnošljiva realnost – možemo da kažemo zbogom hajdučkoj travi i majčinoj dušici, medu i šljivovici – ako majstor iz Brisela, posle nekoliko godina ispitivanja zaključi da nisu po standardima EU.
   Hajdučka trava, to sa sigurnošću možemo da kažemo, sigurno nije, a možda će biti, ukoliko promeni ime. A o pečenim prasićima da i ne govorimo – nagrabusili smo ako PETA sazna da se ovde peku celi prasići. Šta tek reći o mogućnosti da nam jednog dana jave da nije bezbedno da pijemo vodu iz vodovoda, da mirođija mora da ima sertifikat iz Brisela i da muškatle iz rasadnika iz Zaklopače, ozbiljno ugrožavaju jednistvenu politiku poljoprivrede Evropske unije? A da i ne govorimo o mogućnosti da se neko doseti da nam javi kako kuvanje u posuđu 'metalac' nije bezbedno, a takođe nije nemoguće i da kodeks alimentarijus ne prođu ni ruke srpskih majki – što, pa može da se desi da nam zabrane da jedemo po kućama?
   Još kad se tome doda činjenica da se u Evropi sve teže mogu naći sijalice od sto sveća, te da je kampanja oko takozvanih štedljivih sijalica već nekoiko godina u zamahu – naša svetla evropska budućnost biće nekako kontrolisana i štedljiva. Da i ne govorimo o alternativnoj medicini koja je, već sada, bačena na đubrište istorije. Farmaceutske kompanije su te koje će nas i razboljevati i lečiti, a svaka saksija na terasi biće potencijalni izvor političke nekorektnosti. Uopšte, gajenje začinskih i lekovitih biljaka, biće stvar Centralnog komiteta, a ono čemu se radujemo kao mala deca, sve više liči na strogo kontrolisane vozove novog kopernikanskog obrta liberalnog kapitalizma, koji svakoga dana, sve više, i u svakom pogledu, postaje projekat super kontrole.
   Ipak, sasvim je logično da u ovoj zemlji niko na ovu temu ne reaguje. Ko će još da se bavi problemom zemlje u saksijama, kada smo tako lako uspeli da se ne bavimo ogromnom zemljom koju smo izgubili na Kosovu? Ulazak u Evropu u stvari znači pristajanje i na pravila koja nam se ne sviđaju. Prvo pravilo smo već naučili – koga je moliti – nije ga ljutiti. Drugo pravilo je da o našim životima, našem zdravlju, našoj hrani, našoj zemlji više ne odlučujemo mi – nego oni koji znaju šta je za nas najbolje. A sve ostalo, možemo kako hoćemo.
    (Mirjana Bobić Mojsilović - Novosti)

 TOP 10 CILJEVA DŽORDŽA SOROŠA
    Soroša će podupreti većina anti-hrišćanskih i pro-muslimanskih predsedničkih kandidata u različitim zemljama. Džorž Soroš ima popis i on ga proverava više puta nego što vi to mislite. Popis je mesto na koje će se usredotočiti njegove (CIA-povezane) nevladine organizacije (NVO) u zemljama širom sveta u 2016. Dok on uvek podržava program CIA-e, Soroš uvek uspeva povećati svoju dobit od haotičnih situacija, on i njegovi poslovni inženjeri širom sveta. Top 10 ciljeva Džordža Soroša su:

1. Soroš će i dalje olakšavati dolazak stotina hiljada, uglavnom muslimanskih migranata s Bliskog istoka, Afrike i Azije u Europu. Politička i granična destabilizacija Europe će rezultovati uvođenjem drakonskih mera sigurnosti od strane Evropske unije, i to su vrlo visoki prioriteti na dnevnom redu Soroša.

2. Predsednik Republike Srpske Milorad Dodik, želi da proglasi nezavisnost od federacije Bosne i Hercegovine i pridružiti se Srbiji. Dodik ima potporu Vlade Srbije, kao i ruskog predsednika Vladimir Putin. Soroš je odlučan napraviti sve da svrgne vladu Srbije u Beogradu i vladu Republike Srpske u Banja Luci i time osigura popustljivost i anti-rusku vladu koja bi preuzela vlast u obe republike.

3. Soroš će se boriti za svoje resurse u Haitiju kako bi osigurao da haićanski banana mogul Jovenel Moise pobedi na predsedničkim izborima u Haitiju. Moise je odabran kao naslednik aktualnog predsednika Michela Martellya, inače pevača po profesiji.

4. Soroševo otvoreno društvo i druge tvorevine Nevladinih organizacija (NVO) dalje će poduprirati propalu državu Ukrajinu. Soroš će posebno ojačati premijera Arseniy Yatsenyuksa, američkog ministara financija Natalie Jaresko i regionalnog guvernera Odesse Mihail Saakashvilija, bivšeg Soroševog instaliranog predsednika Gruzije, koji je sada traženi kriminalac vlade u Tbilisiju.  Soroš će se i dalje pobrinuti da ukrajinske redovne i neredovne vojne snage i dalje izazivaju granične probleme sa ruskim autonomnim republikama Lugansk i Donetsk na istoku, te da se sankcije protiv dužnosnika Luganska, Donjecka i Krima ne samo održe već i pojačaju.

 5. Soroš će pritisnuti kontrolisanu opoziciju Narodne skupštine Venecuele da ukine diplomatsko priznavanje Abhazije i Južne Osetije, dve republike koje su se odvojile od Gruzije.

 6. Soroševi operativci u Kini će i dalje pojačavati političke probleme prema Pekingu u posebnim upravnim područjima Hong Kong i Makao s povećanim uličnim demonstracijama. Soroš će takođe pojačati svoju financijsku i političku potdršku separatista u Tibetu, Istočnom Turkestanu (Xinjiang Uighur-Autonomna Republika), i Mongoliji.

 7. Argentinsko predsedništvo i venecuelansku Narodnu skupštinu će pogurati pod kontrolu desničarskih fašistički orijentisanih političkih stranaka, a Soroš će mobilizirati svoju latinoameričku imovinu da bi prisilio brazilsku predsednicu Dilme Rousseff da napusti svoju poziciju. Soroš prezire Rousseffovu zbog nekoliko razloga, ali uglavnom zbog njene predanosti BRIKS savezu Brazila, Rusije, Kine, Indije i Južne Afrike; Rousseffova se protivi privatizaciji preduzeća u državnom vlasništvu – industrija u kojoj Soroš želi ulagati; i Rousseffova se suprotstavlja novim temama u brazilskim školama koje se koriste za promicanje homoseksualnih stilova života.
Glavni cilj Soroša je izbaciti Rousseffovu i zameniti ju sa desničarem koji će povući Brazil iz BRIKS bloka.

 8. Još jedan lider iz bloka BRIKS koji je Sorošu stao na žulj je Jacob Zuma, predsednik Južne Afrike. Soroš ima cilj uništiti BRIKS na taj način što će pokušati povući Južnu Afriku i Brazil iz saveza, ostavljajući samo Kinu i Rusiju, kao članice nakon što Indija može biti uverena da je savez mrtav. Zuma i njegov Afrički nacionalni kongres takođe je cilj Soroševih planova zbog njihovog protivljenja izraelskoj politici u Palestini i istopolnim brakovima. Soroš podupire Stranku demokratskog saveza, koja prima mnogo financijske podrške od cionista iz Južne Afrike i židovske dominantne industrije dijamanata.

 9. Ko god bio predsednički kandidat SAD-a, Soroš će ugurati svoj novac i podršku svojih nevladinih organizacija prema Hillary Clinton, inače njegovoj ličnoj prijateljici. Može se očekivati ​​da će Soroš financirati intenzivne opozicije i lažne ankete protiv predsedničkih kandidata koji ga ne podržavaju.

 10. U raznim predsedničkim izborima zakazanim za 2016., Sorošove snage će podupreti i financirati većinu anti-hrišćanskih i pro-muslimanskih predsedničkih kandidata: Srednjoafričkoj Republici; Antonio Vitorino, inače 'Eurokrat' kojeg će probati kandidovati za predsednika Portugala; pro-zapadni premijer Benina Lionel Zinsou za predsednika Benina; voditelja hedge fondova Pedro Kuczynskog za predsednika Perua; Juan Cohena za predsednika Dominikanske Republike; sve kandidate koji su protiv Putina na ruskim izborima za Državnu Dumu; pro-Saakašvilijevskih kandidata u gruzijskim parlamentarnim izborima; pro-NATO stranaka; pro-EU stranke na parlamentarnim izborima u Crnoj Gori; i pro-EU i pro-NATO stranke na rumunskim parlamentarnim izborima. Soroš će raditi na porazu bolivijskog ustavnog amandmana koji će omogućiti predsedniku Evo Moralesu se kandiduje još jedan mandat. Oni će takođe raditi protiv reizbora Robert Ficoa, kao premijera Slovačke i izbora Samia Nkrumahe, kći Ganskog predsednika Kwame Nkrumah kao predsednika Gane. U Tanzanijskom ustavnom referendumu, Soroševe snage će nastojati zaštititi sadašnji status quo sindikata i poraz bilo kojeg pokušaja Zanzibara na odcepljenje. Očito je da Soroš ima puno 'posla'.


     RSS FEED-OVI ZA VAŠ SAJT
Povratak Na Vrh Strane