Tajanstvena NLO Tehnologija

    Fizičari su se složili da postoje čestice koje lete takvim brzinama, a to su tahioni. Postojanje tih čestica dozvoljava ozbiljno razmatranje putovanja takvim brzinama.

Ruski fizičar Dolgouški je, u laboratorijskim uslovima, izveo brzinu svetlosti a da se uzorak-čestica nije raspala. Dokazano postojanje antimaterije u podzemnom tunelu-laboratoriji u Švajcarskoj, pri brzini koja prevazilazi brzinu svetlosti i prilikom koje je došlo do mini praska, takođe ide u prilog tvrdnji da su takva putovanja moguća.
    Matematički, što je brzina veća to je vreme putovanja umanjeno. Čuveni Stiven Hoking, koji čak smatra da vreme ne treba obavezno vezivati za masu, smatra da je kod brzine svetlosti vreme umanjeno za čak 87 odsto i da, ukoliko se telo kreće većim brzinama vreme može da miruje, odnosno da ide unazad. Ako bi vasionski brod ili NLO leteo brzinom od četiri puta bržom od svetlosti onda bi moglo da se desi, kako to kosmonaut Jan Nikolson kaže: 'Posada broda koja leti brže od svetlosti mogla bi da obavi svemirski let i do udaljenih zvezda i da se vrati na Zemlju pre nego što je poletela'. Uzgred, da li bi to uzrokovalo vremenski paradoks? Da li bi istovremeno mogle da opstanu dve posade ili bi jedna automatski nestala'
    Svi izveštaji govore o neverovatnim brzinama koje NLO-i razvijaju, pa mogućnost da su to objekti zemaljskog porekla teško mogu biti prihvatljive. Danas je takve brzine na Zemlji nemoguće razviti, ali, ne uči li nas istorija da je , ono što je nemoguće danas, potpuno moguće već sutra. Pre stotinak godina uvaženi dr Dionizius Lardner tvrdio je da vozovi sa brzinom preko 30 kilometara na sat neće moći da prevoze putnike jer će ovi umreti, jer pri toj brzini  - neće moći da dišu. Danas, kao što znamo, vozovi idu i preko 400 kilometara na sat. Ko može onda da tvrdi da za jedan vek nećemo postići ono što je, verovatno, neka razvijena vrsta u vasioni već postigla.


    Jedan od mogućih načina da se putuje brzinom većom od svetlosti je, a to treba i pronaći, kako da se eliminiše fizička masa putnika i broda pa onda tako, bez mase, putovati. Na stranu astralna putovanja ruskih astrostručnjaka (opipljiv rezultat takvih poduhvata je održavana komunikacija između Zemlje i posada bez tehničkih sredstava) jer njihova 'viđenja' nemaju naučnu težinu, ali ideja o putovanju 'bez tela' nije tako strana ni najortodoksnijim materijalistima.
   Pisac Menik to ovako objašnjava: 'Ako se određena masa može smanjiti do tog stepena da neko telo više uopšte ne poseduje masu ali da ona još bude prisutna, takvo telo bi funkcionisalo kao svetlo i moglo bi putovati brzinom svetlosti'. Još daleke 1973. godine ruski naučnik Fridman, polemiše sa Ajnštajnom i pobijajući ga u vezi sa pitanjem zakrivljenosti svemira i odnosa vreme-masa, pretpostavlja da bi telo koje proizvodi svetlost moglo i samo da postane svetlost i onda da tom brzinom i leti.

    Neverovatni manevri NLO-a, ubrzanja i cik-cak letenje zasigurno bi usmrtili posadu (ukoliko ona postoji) ako taj problem redukcije mase ne bi bio rešen i to tako da je masa nula, vreme 'nedefinisano', a 'um' prisutan. Mnogi ufolozi smatraju da su susreti sa vanzemaljcima u stvari susreti sa njihovim 'hologramima' ili pak kontakti mentalne prirode. Zbog mogućnosti da vreme ide u suprotnom smeru od kauzaljke na satu, a to ne zavisi samo od brzine kretanja objekta, moguće je da naši potomci (ili neko drugi) izmisle vremenske mašine i tako nas obilaze.
    Kada je namački naučnik Šauberger radio na raketama, on je tada pisao o potrebi da se reši pitanje energije koja treba da bude čista i jeftina, zatim, uticaja gravitacije i načina levitacije kao procesa upravljanja. Na žalost, mnoga naučna otkrića tokom Hitlerove vladavine su ili misteriozno nestala ili su greškom uništena. Preživeli naučnici su odvedeni u SAD ili SSSR i tamo su nastavili sa svojim radom - već 1945. godine u SAD se ispaljuje raketa koja leti tri minute, dostiže visinu od 12.400 metara i razvija brzinu od 2.000 kilometara na čas.
     Smatra se da NLO-i savlađuju gravitaciju tako da sami stvaraju sopstveno gravitaciono polje i time potpuno eliminišu opterećenja. U mnogim izveštajima se podvlači prisustvo elektromagnetnog polja, što ukazuje da se time stvara antigravitacija, ukida inercija i sprečava delovanje sile zemljine teže.


    Bivši stručnjak NASA-e Kenet Berent overen je da NLO poseduje elektromagnetski 'generator' koji stvara polje antimase oko NLO-a, tako da, ukida masu NLO-a. U našoj atmosferi, smatra Berent, ti 'vanzemaljski' objekti mogu bez ikakvih teškoća razviti, i to trenutno, brzine i preko hiljadu milja na čas.
    Taj 'plazma' pogon nije moguć u svemiru, pa Berent misli da je tu neophodan nuklearni pogon , te deuterijum i helijum-3 kao gorivo. Postoji i teorija da NLO tokom leta, usisava svemirski gas da bi ga u strogo kontrolisanoj fuziji, koristio kao gorivo.

    Gravitacija za nas Zemljane, ostaje najveći problem i, bez obzira na kratke šetnje po svemiru, rešenje nije na vidiku. Uostalom, naši fizički zakoni onemogućavaju i samu pomisao na uništenje mase ili postizanje brzine svetlosti. Međutim, naveli smo da je dokazano da antimaterija postoji, pa možemo da se ohrabrimo i razmišljamo o tome kakav bi mogao biti odnos čestica materije i antimaterije. Znamo da bi njihov susret proizveo energiju, ali ne znamo kako bismo to kontrolisali niti kako bi to upotrebili kao pogon. Idealno rešenje bi mogla biti fotonska raketa koja bi koristila upravo svetlost kao energiju i pogonsko gorivo.


    Jedan od načina na koji NLO-i možda prelaze velike udaljenosti je korišćenje takozvanih svemirskih kapija. Te hipotetične kapije nalaze se u rupama svemirskog prostora ili u krajnjim zonama zakrivljenog kosmosa ili u dodirnim tačkama paralelnih galaksija. U naučnoj fantastici se to obično naziva vremenski skok, gde se ne samo uvećava brzina nego se i prolazi kroz neku od svemirskih kapija-prečica. Laički, postoji velika verovatnoća da udaljenost nekih udaljenih tačaka bude mnogo bliža nego razdaljina nekih bližih tačaka u svemiru, jednostavno zbog toga što svemir nije ravna ploča.
    Niko pouzdano ne zna da li te kapije postoje, ali se pretpostavlja da 'crne rupe' mogu ispuniti tu funkciju. Astronomi sve češće upotrebljavaju izraz 'tople rupe', koja su neka vrsta predvorja 'crnih rupa' i gde još vladaju određeni fizički zakoni. Ufolozi su uvereni da su tople rupe u stvari tunel između 'crnih' i 'belih' rupa. Materija i energija koje crne rupe progutaju razlažu se, i ponovo se slažu u belim rupama, odnosno dospevaju, u istom ili izmenjanom stanju, u drugi deo svemira, ili u neku paralelnu dimenziju.
    S obzirom da nauka smatra da u crnim rupama nestaje i svetlost, nije sigurno da NLO-i kroz njih mogu bilo kako proći. Zato je Artur Klark jednom prilikom izjavio da su 'tople rupe' tuneli koje je neka napredna civilizacija izgradila upravo zato da bi putovanje na duge staze bilo moguće.

    Ipak, izgleda da je nadsvetlosno putovanje teško ostvarivo, čak i za NLO-e. Najverovatnije da su dovezeni u džinovskim vasionskim brodovima u istraživačke misije. Taj brod je sigurno opremljen samostalnim sistemom za održavanje života pa nema potrebe za sletanjem, a verovatno to i ne želi. Na takvim brodovima se verovatno putuje generacijama, a NLO-i su tek istraživačke, najčešće automatske letelice koje lete brzo, ali ne i brzinom svetlosti. Jedan takav let sa nekog od 'komšijskih' sazvežđa bi, čak da je brzina skoro dostigla brzinu svetlosti - trajao vekovima.


    Ne bi znali kako NLO-i uspevaju da onako manevrišu i da razvijaju velike brzine i neverovatna ubrzanja, da nije Boba Lazara. To je stručnjak koji je radio u čuvenoj 'Zoni 51', tajnoj istraživačkoj bazi u pustinji Nevade koja još uvek ne postoji za javnost, i koji pripada plejadi naučnika koji tvrde da vanzemaljci pomažu vladi SAD u vasionskom programu. On je imao priliku da ispita jedan NLO i da utvrdi koju vrstu energije koristi. Taj je element označio kao 'element 115', a opisao ga je kao težeg od ununpentijuma. Svoj je rad nastavio u privatnom aranžmanu, i čak je konstruisao model 'vanzemaljske' letelice. Pomoću elementa 115 moguće je stvoriti energiju ravnu nuklearnoj, a takođe i emitovati antigravitaciono polje.
    Njegov reaktor je veličine obične lopte. Sistem propulzije je u stvari reaktor na bazi antimaterije. Kada se element 115 bombarduje protonima on postaje 'element 116' odnosno antimaterija. U reaktoru se odigrava sudar čestica materije i antimaterije ali, koliko je poznato, njegov model još nije poleteo. Možda i zato što nije pronađen dovoljno otporan materijal koji će da izdrži te stalne mini energetske praskove.
    Bob Lazar baš nije preterano cenjen među svojim kolegama, ali količina negacije njegovog rada ukazuje na staru, oprobanu i istančanu praksu omalovažavanja. 'Ljudi u crnom' zaista postoje i očigledno ne vole ovu vrstu publiciteta.
    Izgleda da neko na Zemlji već zna kako da savlada prostor i vreme, ali, pitanje je samo da li je to znanje došlo u ruke pravim ljudima.