Naslovni baner
Ponuda Tema

Nlo Iznad Zagreba

   Mnogi jugoslovenski piloti su imali iskustva sa Nlo-ima ali nerado su o tome govorili jer su se pribojavali neprijatnih posledica. Zameralo im se da sut time bezrazložno izazivali uzemirenost putnika, a oni avijatičari koji nisu imali takve doživljaje, izvrgavali su ih podsmehu i nazivali ih 'malim zelenima'.
    Bez obzira na sve to, najuzbudljivija zbivanja sa nepoznatim letelicama nisu mogla da prođu nezapaženo i prećutno, pogotovo kada je bilo više očevidaca ili je nekome u poverenju ispričano šta se dešavalo. Šta se to dogodilo 24. maja 1971. godine iznad aerodroma 'Pleso', a šta je nestalo u Mađarskoj.
   Ovde ćemo izneti najnapetije slučajeve o kojima postoje potvrđena svedočenja i dokazi u kontrolama letenja. Jedan od prvih takvih susreta iznad bivše Jugoslavije dogodio se 24.maja 1971. godine. Ostao je u nezaboravnoj uspomeni kao najneprijatniji događaja jednog od oblasnih kontrolora letenja na zagrebačkom aerodromu Pleso. Prepričaćemo ga prema kontrolorovim sećanjima, sa najuzbudljivijim pojedinostima koje ni vreme nije potisnulo u zaborav, izostavljajući u ovom sluačju samo imena zbog neugodnosti kakve su doživeli kontrolor letenja i pilot za enpunu minutu vremena.
    Kontrolor se priseća: - Nekoliko minuta posle 17 časova, jedan avion, na putu od Dubrovnika za Štutgart, preletao je Zagreb. Njegov odraz jasno se video na radarskom ekranu u zagrebačkoj Oblasnoj kontroli letenja. Tačno u 17:08 sati pilot je javio da ispred sebe vidi nekakvu letelicu i pitao za poziciju kako bi se bezbedno mimoišao. Kontrolor sektora u kome se nalazio taj avion, pogledao je najpažljivije ekran radara, ali u tome delu koridora nije bilo nikakvog dodatnog aviona. Takozvani stripovi toka leta su takođe povrđivali da u tom prostoru ne bi trebalo da bude još neki avion. Zamolio je pilota da uključi 'indent' - poseban radarski uređaj, kako bi i na taj način proverio da li se prijemni odraz odnosi baš na taj avion. Svetleća tačkica na ekranu je postala još svetlija, što je potvrđivalo da je stvarno 'blip' tog aviona, a kilometrima unaokolo se ništa neobično nije moglo uočiti pomoću 'transpondera'. Kontrolor je javio i upitao:
- Na radarima ne primećujemo tu letelicu, kako izgleda?
- Nekako okrugla, ovalna i sjajna, ne mogu da odredim...
- Verovatno neki balon.
- Ne znam, dosta je veliko...
    Toga trenutka, na radaru se ispred jače osetljene tačke pojavila još jedna nešto slabije izražena, a rastojanje između se smanjivalo ogromnom brzinom. Munjevito su se približavale jedna drugoj i sudar je izgledao neizbežan. Kontrolora je obuzela strava, osetio je neopisivu hladnoću, onu kada se krv u žilama ledi, a istovremeno u slušalicama čuo najpre neodlučan glas pilota, koji je zatim počeo izbezumljeno da viče:
- Pa, ide pravo na mene! On ide na mene!
- Skreći, skreći za ime Boga - urlikao je kontrolor.
    Ostali kontrolori su ga zaprepašćeno posmatrali, jer su shvatili da je na pomolu katastrofa i da se najverovatnije već i dogodila, pogotovo kada je kontrolor zaćutao i potpuno bled ustao sa stolice, a zatim nemoćno samo ponovo seo na nju. Tog trenutka je u slušalicama, koje je i dalje imao na ušima čuo olakšavajući glas pilota:
- OK, sve je OK.
- OK? - izbezumljeno se začudio kontrolor.
- Da, za dlaku smo izbegli sudar. Munjevito je proletelo iznad nas. Ne znam šta je to bilo. Išlo je pravo na nas, a onda odjednom skrenulo, na samo nekoliko metara od nas, prosto neverovatno...
    Kontrolori su sada mogli smirenije da posmatraju radarske ekrane. Sasvim jasno su se videla dva odraza, avion i nepoznate letelice, čije je rastojanje postajalo sve veće. Letelica se kretala brzinom od preko 2.500 kilometara na sat, dva puta brže od tadašnjim mlaznih aviona, u pravcu severa, prema Mađarskoj, dok je putnički avion nastavljao svoj put uobičajenim koridorom u smeru severozapada, to jest, prema Austriji.
    Nekoliko minuta kasnije, kako se moglo i očekivati, preko Beograda se javila mađarska kontrola letenja.
- Kakva se to nenajavljena letelica kreće iz pravca Zagreba prma našoj granici - uzbuđeno su pitali iz Budimpešte.
    Iz Jugoslovenske Oblasne kontrole letenja su odmah odgovorili:
- Ne znamo! Imamo je na radarima od pre nekoliko minuta, ali ne uspevamo nikako da je idntifikujemo.
    Razgovor je time bio završen. Malo zatim, zagrebački kontrolori su videli na ekranima radara kako je ta letelica prešla jugoslovensko-mađarsku granicu i da joj se približavaju dve druge, najverovatnije lovci presretači, koji su poleteli sa nekog vojnog aerodroma u Mađarskoj. Desetak minuta su te dve letelice gonile onu koja je došla sa jugoslovenske strane. Odjednom 'blipu' - odrazu, od neidentifikovane se približio jedan od presretača i zajeno sa njom 'stopio', a zatim su sve letelice naprosto - nestale! Zagrebačke kontrolore je interesovalo šta se tamo iznad Mađarske dogodilo, pa su radio - telefonom pozvali kontrolu letenja u Budimpešti. Međutim, sa njihove strane samo je par puta izgovoreno: - No koment - nema komentara. Zašto? Nikad nije objašnjeno.
    Šta se te majske večeri 1971. godine dogodilo nedaleko od jugoslovensko-mađarske granice? Da li je oborena ta tajanstvena letelica, da li je bila prinuđena da se spusti na neki vojni aerorom, ili je došlo do nekog okršaja uvazduhu u kome je iščezla zajedno sa avionima presretačima? prema zapažanjima zagrabačkih kontrolora letenja, izgleda da se dogodilo ovo poslednje, a takvih slučajeva je bilo nekoliko širom sveta.
    Prisetimo se samo 'slučaja Mantel' od 7. januara 1953. godine, kada je, prema zvaničnom uveravanju, poginuo američki pilot Tomas Mantel dok je sa još dva aviona presretača gonio jedan NLO, ali su očevici uveravali da je odjednom nestao zajedno sa nepoznatom letelicom čim joj se previše približio. Međutim, ukoliko se ne iskazuju progoniteljske namere prema letelicama, sasvim su bezopasne, čak i u najneposrednijom blizini aviona koje ponekad najupornije prate kilometrima. Potvrdio je to sledeći slučaj, od 3. oktobra 1971. godine, kada su piloti i putnici dva jugoslovenska aviona imali bliski susret sa NLo-om iznad Sarajeva.

'NEŠTO ČUDNO' IZNAD SARAJEVA

    Tog jutra, sa dubrovačkog aerodroma je u 08:00 poleteo TU-134 jugoslovenskog avioprevoznika 'Avio Geneksa' sa turistima koji su se vraćali u mančester, a dvadeset minuta kasnije i DC-9, vlasništvo Inex Adrie' na putu za Keln.Vreme je bilo lepo i sunčano, pa su oba aviona, jedan za drugim, letela u istom koridoru prema Sarajevu. Putnici u avionima su odvezali svoje pojaseve i zapalili cigare, a stjuardese su počele da ih poslužuju pićem. Avio TU-134, kojim je upravljao iskusni pilot V.V., približavao se vrhovima Igmana. Odjednom je ispred aviona, na nešto većoj visini, ugledao svetleći predmet koji je lebdio u vazduhu. Bar je tako izglealo kapetanu aviona dok ga je posmatrao razmišljajući šta bi to moglo da bude. Kapetan je rekao kopilotu:
- Nešto je ispred nas!
- Da, ali ne izgleda kao avion. Mora da je ... meteorološki balon...
- Ne, ne može biti, ovo ima trouglasti oblik.
- Nećeš valda reći da je to leteći tanjir ...
    Nije mu ništa odgovorio, već je jače pritisnuo slušalice na uši i javio se pilotu aviona DC-9, koji je letio za njima nekoliko desetina kilometara udaljenosti.
- Halo, da li nešto vidite iznad nas?
- Ne, a šta bi trebalo da vidim? - odgovorio je S.Z., kapetan aviona DC-9.
- Nešto svetleće i trouglasto!
- Da, sada i ja to vidim.
- Šta bi to moglo da bude?
- Ne znam.
- Avion nije!
    U razgovor dvojice pilota se odmah, sasvim razumljivo, umešala i Oblasna kontrola letenja i piloti su upitani:
- O čemu se radi?
- Ne znam, ali nešto je pred nama - odgovorio je pilo DC-9.
- Kako izgleda?
- Trouglastog je oblika i svetleće boje.
- Koliko je udaljeno?
- Nije baš daleko, ali je na priličnoj visini.
- Na kojoj?
- Oko 15.000 metara.
- Halo Zagreb, ovde 'Geneks', nepoznata letelica je upravo iznad nas. Sasvim je lepo vidim. Ima belu metalnu boju i oblik pravouglog trougla. Kao da lebdi u mestu - javio se pilot V.V.
- Na kojoj je poziciji? - upitao je kontrolor.
- Ne znam, morao bih da izračunam.
- Možete li bar utvrditi da li ta letelica stoji u mestu ili se kreće i u kom pravcu?
- Izgleda da stoji.
- I meni se tako čini - odgovorio je pilot 'Geneksa'.
- Zar nemate evidenciju aviona u vazduhu u ovom trenutku - upitao je V.V. kontrolora letenja.
- Imamo, ali osim vas ni jedan drugi avion nije u tom sektoru, ni civilni, ni vojni.
- A, da li imate taj predmet na radaru?
- NE!
    U međuvremenu su avioni preleteli ispod tajanstvene letelice i brzinom od 850 kilometara na čas sve se više udaljavali od mesta najmanje očekivanog susreta u vazduhu. Misteriozna letelica prividno je postajala sve manja, dok se najzad nije stopila sa plavetnilom neba i sasvim nestala iz vidokruga dvojice pilota. Oba ova slučaja su ostala zabeležena u Oblasnoj kontroli letenja u Zagrebu kao najraniji 'bliski susreti' na jugoslovenskom nebu. Narednih dana je usledila prava invazija NLO-a na Jugoslaviju, pa hiljadama očevidaca sa zemlje se pridružilo na desetine pilota, koji su ove letelice mogli da posmatraju iz najneposrednije blizine.

Twiter dugme Facebook dugme  RSS FEED-OVI ZA VAŠ SAJT NAJBOLJA WEB SKOLA NAJBOLJI SAJT SA BESPLATNIM SLIKAMA