New Age - Novo Doba

    Nova filozofija nastala kao odgovor na nauku koja ne objašnjava sve i religiju koja nije u stanju da pruži konačne odgovore. Mešavina shvatanja verovanja i obreda, reakcija na surovost zapadnog društva. New Age je nova religija bez crkve čiji broj sledbenika raste iz godine u godinu. Šta obeležava ovu novu, priličlno rasprostranjenu 'veru' bez glavara, sveštenika i hijerarhije?

    Na prvom mestu je shvatanje da duh, telo, materija, Zemlja i svemir, sačinjavaju jedan jedini sveprisutni i svemoćni entitet - celinu. U religiji novog doba ne postoji istinska granica - nema unutra i spolja - sve je potpuno stapanje i jedinstvo. Neurofiziuolog i psihijatar Ž.Pati kaže: 'Na žalost, naš duh je oblikovan prema zapadnom shvatanju dualizma i zaboravio je da parovi: nauka i umetnost, mistično i racionalno, tehnologija i priroda, po obrascu istočnjačkog para jin i jang (mirovanej i delanje) omogućavaju da se bez izuzetaka dosegne isti cilj - neumitno stvaranje kosmičke svesti ili energije.
    Smatra se da je novo doba nadahnuto aparatima koje je podarila treća industrijska revolucija i širenjem duhova putem telekomunikacijske informatike, odnosno umreženim kompjuterima. Čovečanstvo je pred velikim preokretom - kažu sledbenici novog doba. Ljudi, međusobno povezani komunikacijskim nitima, pletu ogromnu paukovu mrežu. Kad ona prekrije planetu, biće stvoren nervni sistem koji će iznedriti svest Zemlje. Ovo je hipoteza o snažnoj Gei, koja je kod starih Grka bila boginja Zemlje.
    Razmena je već u toku - informacijone mreže upravo povezuju ljude po ugledu na neurone u mozgu. Kada broj povezanih ljudi dostigne 10 milijardi - koliko ima i neurona u mozgu, što je predviđeno za 2040. godinu, Zemlja će se probuditi i u doslovnom smislu reči, steći svest o sebi. Zatim će, na osnovu zakona kvantne fizike, uslediti toliko očekivano kosmičko stapanje. Prema mišljenju nekih sledbenika, već se mogu uhvatiti pozitivne vibracije tog događaja: međukontinentalna internet komunikacija je prijateljska i pozitivno orijentisana u velikom broju slučajeva.

    Do kosmičkog stapanja može da dođe samo ukoliko čovek na tome marljivo radi, proširujući svoju svest sa ciljem da ona dostigne viši nivo ispoljavanja, jer čovek koristi tek 10% svojih mentalnih mogućnosti. Ulazak u svet novog doba vrši se pomoću modifikovanih stanja svesti - MSS, koji treba da omogući stanje univerzalne svesti, a kretanje ka njoj počinje korišćenjem različitih puteva kao što su: transcententalna meditacija, joga, čulna izolacija, bioenergija i ostale duhovne tehnike.
    Oni koji primenjuju MSS opisuju ga kao osećanje beskrajne okeanske širine. Pri tome, odstranjena je svaka racionalna misao u korist čistih senzacija pribavljenih putem čula. Čovek više nije samo ono što je, on se rastače u zvukovima koje čuje i predmetima koje dodiruje. Na ovaj način on doživljava veliko zadovoljstvo i često ima osećaj da uranja u stvarnost dublje nego što je uobičajeno u budnom stanju.
    Sa druge strane, naučnici su prema MSS-u prilično uzdržani. Neki kažu: 'Pri prostom dremuckanju pod hipnotičkim dejstvom vožnje autoputem, te pri doživljavanju uzbuđenja u sportu, svest neprekidno oscilira oko svog normalnog stanja, koje nije ni tak ostabilno ni tako konstantno kako bi se moglo verovati. Ali, modifikovana stanja svesti koja zanimaju pripadnike novog doba nazivaju se ekstremnim i kreću se između ekstaze i transa, te mogu da dovedu do vizuelnih i čulnih halucinacija. Samo izučavanje električne i hemijske aktivnosti mozga osobe obuzete MSS-om, ispravan je put da se tim modifikacijama nađe mesto na skali mentalnih aktivnosti.'
    Šta se zapaža na pojedincu udubljenom u meditaciju? Njegov elektroencefalogram otkriva poniranje u stanje između jave i sna. Frekvencija moždanih talasa se smanjuje i kreće se od 14 do 25 Herca - Beta talasi, do vrednosti izmeđšu 8 i 13 herca - Alfa talasi, što je odlika stanja difuznog bdenja. Modifikovana stanja svesti, neophodna za spajanje duhova, kako ističu neki naučnici, nisu više vezana samo za hipnozu, biopovratnu spregu i transcendentalnu meditaciju. Multimedijski uređaji osvojili su salone novog doba. Skoro da se više ne govori o 'povratku na Zemlju', već o kacigama koje oslobađaju signale u ritmu moždanih alfa talasa, o psihodeličnim fraktalima, hologramima i virtuelnoj realnosti - špto sve omogućava da se još brže otvori svest: teorija haosa, mlađa od kvantne fizike, takođe se pojavila kod pripadnika novog doba, bar u njihovom rečniku.
    U korenu ovog verovanja je hiopoteza koju je formulisao američki biolog Džejms Lovelok još 1974. godine, kao odgovor na pitanje inženjera NASA, a tiče se otkrivanja života u svemiru. Odgovor ih je zaprepastio, jer Lovelok smatra da su Zemlja i njeni stanovnici jedinstven sistem kome energiju obezbeđuje Sunce i kojim upravljaju zakoni samoregulacije. Tako su, nakon nastanka Zemlje - pre 4,5 milijardi godina, klima i sastav atmosfere postali u datom trenutku - pre 3,5 milijardi godina, povoljni za pojavu života. Pošto se ustalio, život je počeo da igra aktivnu ulogu: uticao je na klimu i sastav atmosfere da bi ih učinio još povoljnijima za svoj razvoj .Mehanizmom povratne sprege, svaki deo Zemljinog sistema sarađivao je sa ostalim delovima u dinamici opšteg razvitka. Ova istorija evolucije ne predstavlja novu naučnu teoriju - kakva je na primer kvantna fizika, već nov način naučnog, kibernetičkog čitanja relativno dobro poznate pojave razvoja Zemlje.

    U kom smislu može da se govori o svesti Zemlje?Ona proizilazi iz Lovelokovih zaključaka - čovek je onoliko gospodar svoje okoline, Zemlje, koliko je ona njegov gospodar. Ako čovek nastavi da deluje protiv ekološke ravnoteže, Zemlja bi mogla da ga se na kraju 'otrese' kako bi sama preživela. Današnja događanja na Zemlji, zemljotresi, poplave, kontrola klime i klimatski ratovi, su najblji primer ove teorije. U kibernetičkoj metafori ovo jednostavno znači da pošto prođe neki period razaranja planetarnih izvora, oni više neće moći da se obnavljaju, što će izazvati nestanak svakog oblika života, uključujući i čoveka.
    Novo doba to interpretira literarnije, izjednačavajući čoveka i Zemlju. Zamlja ima svoju volju, po ugledu na volju čoveka, ali snažniju, koja će dovesti do neminovnog buđenja njene svesti. Pva vizija Zemlje jaća uporedo sa tehnološkim razvojem i zaoštravanjem ekološke krize.
    Duh je rastvorljiv u kosmosu, a takva je, u suštini, naučna zbilja novog doba. Svakako, od pojave kvantne fizike, laboratorije su preplavljene neobičnostima. Ova fizika beskrajno maloga, otvorila je vrata mnogobrojnim spiritualističkim istraživanjima.  Srušila je granicu između materije i zračenja. U ovome je mogao da se vidi znak pomirenja između materijalnog - telo, i nematerijalnog - duh, što je zapadnjačka filozofija pokušala da razdvoji. Cilj je sjedinjenje čoveka i kosmosa.
    Koji naučni metodi i pojmovi prate ovakvu interpretaciju? Na prvom mestu je obrazloženje koje je dao francuski fizičar Luj de Brolji, dobitnik Novelove nagrade za fiziku. Na kvantnom nivou, čestica (elektron, proton, kvark, itd ...) je istovremeno i elektromagnetni talas (kao svetlost) - oni su sposobni da se superponiraju poput talasa, odnosno da se istovremeno nađu na više mesta (kvantna koherentnost), što znači da je materija koja nas okružuje samo mešavina energetskih talasa od iste supstance, kao duh koji je nematerijalan.  Duh može da, u ovom slučaju, deluje na materiju kao što čini laser (svetlosni snop) bušeći metalnu ploču. Ili, tačnije, prema principu kvantnog nelokaliteta (čestice mogu da se nađu istovremeno na više mesta), 'duh talas' može da se nađe svuda u isto vreme i čak da se sjedini, putem kvantnog superponiranja, sa svim duhovima, talasima kosmosa, da bi se na njima slio u jedan jedini. Ukratko, kosmos sa svojim galaskijama, planetama i svojim živim bićima postaje ogroman i celovit energetski talas. Ovo omogućava da se objasni delovanje duha na materiju (na primer, telekineza), i na duh (telepatija, prekognicija ...)

    Ma koliko izgledala komplikovana, filozofija novog doba nailazi na prijem široke publike i masovno joj prilaze inženjeri, informatičari, naučnici ... Na 'nesreću', primena kvantne fizike nije tako jednostavna kao primena MSS-a koji može da bude izvor zdravog, ekonomičnog i potpuno neškodljivog zadovoljstva, ukoliko se isključi sticanje lagane zavisnosti. To je, usostalom, delotvorno sredstvo za oporavljanje od svakodnevnih stresova, koji su danas učestaliji nego ikada ranije.
    Sa druge strane, potrebne su godine učenja da se ovlada jezikom kvantne fizike, jer ona ne zbori ljudskim jezikom. Svaki pokušaj da se on protumači jeste veće ili manje izneveravanje njegovog dubokog smisla. Tako, izrazi: dvojnost, talas-čestica, neodvojivost itd, upućuju na precizne, ali neprevodljive matematičke jednačine. Povrh toga, ta nauka se primenjuje na elementarne čestie. Čim se pređe granica milijarditog dela metra, ona zamagljuje, u korist klasične, više intuitivne fizike.
    I neki naučnici su doprineli uspostavljanju verovanja u filozofiju novog doba. Otkako su oni odučili da mogu stvarati filozofiju nauke, pojavila se pomalo avanturistička metanauka. Jer, bez potvrđivanja teorije opipljivim dokazima, granica između spekulacije i nauke je nejasna - isto tako mutna kao i granica između atmosfere i praznog kosmosa. Ali, u oba slučaja ona postoji.
    Suprotno slici koju je pokušala da nametne pozitivistička i hiperrealistička nauka, na Zapadu postoji snažno ukorenjena tradicija i praksa magijskog tipa. Verovalo se da će naučna istina zameniti religioznu, ali tu nadu su demantovale činjenice. Danas smo u procepu između nauke, koja ne objašnjava sve i religije koja više ne može da odgovori na sva pitanja.
    Između njih dve zastala je teo-naučna doktrina novog oba koja udružuje praksu Interneta, izvesnost bliske reciklaže zemljine kugle i verovanje milenarista (pristalice učenja o hiljadugodišnjem Božijem carstvu na Zemlji). Taj pokret svojata istočnjačke i zapadnjačke religije, stara paganska verovanja, savremenu nauku i nove tehnologije i moglo bi se dogoditi da se svi oni kroz taj pokret izmene, odnosno, liše svog teško stečenog smisla. Novo doba je mešavina shvatanja, verovanja i obreda, no, taj prividni elekticizam (elekticizam - način mišljenja kada neko ne stvara svoj sopstveni sistem, nego bira iz drugih sistema ono što mu izgleda tačno i zgodno), krije celovito verovanje čiji poklonici odbijaju da prihvate surovost savremenog društva Zapada.
    Ako novo doba i postavlja, s pravom, problem mesta intuicije i mističnosti u društvu, njegova rešenja su problematična. Njegov naum da primora nauku da ide ruku pod ruku sa mističnošću (i obrnuto), može da bude opasan. Tom ideologijom stapanja bića, kultura dualizma, koja je na Zapadu u korenu demokratije, prava čoveka, društvenih veza i nauke, izlaže se opasnosti da nestane. Međutim, često se zaboravlja da zapadnjačka kultura može da odgovori i na neke duhovne težnje ljudi. Do tada će, čak kada novo doba i ne prepoznaju i ne pripadaju ni jednoj sekti, ljudi ipak pristupiti topm pokretu. Neki imaju običaj da kažu - Budućnost počinje sad!