Naslovni baner
Ponuda Tema

Zanimljiva Nauka - No 19

    Sve o suzama, mačkini skokovi, sve o satovima, narodni lekovi, nuklearni rat, gusenice, rekorderi među životinjama... Nauka (latinski; scientia - znanje; grčki - episteme) je skup svih metodički sakupljenih i sistematski sređenih znanja, kako opštih tako i onih u nekom specifičnom području ili aspektu stvarnosti. Nauka je jedinstvo otkrića i dokaza, metoda i sistema, istraživanja i izlaganja. Nauka je objektivno, logički argumentovano i sistematizovano znanje o zakonitostima, činjenicama, uzrocima i pojavama u stvarnosti, stečeno i provereno egzaktnim posmatranjem, ponovljivim eksperimentom i valjanim razmišljanjem. Pokušaćemo ovde da vam dočaramo nauku, ali ne onu ekstra ozbiljnu nauku, već jednu njenu zanimljiviju stranu.
BOJA KOSE OTKRIVA LIČNOST

    Istraživanje koje su sproveli članovi tima sa univerziteta Laton u Engleskoj pokazalo je da ličnost žene može da se odgonetne i prema boji njene kose.
    Za brinete se u ovoj studiji, recimo, kaže da su trezvene i da rado drugima ugađaju. Riđokose su pak neobuzdane i nepredvidive, a plavuše slobodoumne i buntovne. Žene koje svoju prirodnu boju kose farbaju u plavo više se zabavljaju u životu.
    Psiholozi koji su sproveli istraživanje kažu da su crvenokose bile daleko ispred drugih po svojoj buntovnoj prirodi. Njih nije nimalo briga šta će drugi ljudi da kažu. Dok su smeđokose najintrovertnije, plavuše su najekstrovertnije, sklone su nekonvencionalnom ponašanju i često su u centru pažnje. Brinete o sebi kažu da su odgovorne i da se povinuju društvenim normama.
    Studija je posebno obuhvatila uticaj farbanja u plavo gde se kaže je za žene koje se farbaju u plavo to gest pobune i da one odmah posle toga počinju da vode opušteniji i zabavniji život.

MAGNETNO POLJE I ZABORAVNOST

    Evo rezultata još jednog britanskog istraživanja, koje je pokazalo da magnetno polje koje se stvara oko kućnih aparata, među kojima su i fen za kosu, televizor, dvd... može da prouzrokuje napade zaboravnosti.
    U istraživanju su učestvovali dobrovoljci koji su pola sata držali glavu između dva elektromagneta koji su simulirali magnetno polje kakvo postoji oko raznih kućnih aparata. Ispostavilo se da su posle ovog eksperimenta ispitanici pokazivali znake ozbiljnog gubitka pamćenja. Na sreću, efekat je bio kratkotrajan, pa je zaključeno da kućni aparati ne izazivaju trajna oštećenja mozga.
SVEMIRSKE JEDRILICE

   Nova vrsta svemirskih brodova, koji će jedriti na Sunčevom vetru, mogla bi postati najbrža stvar koju je čovek ikad napravio. Te kosmičke jedrilice oimogućiče istraživanja izvan Sunčevog sistema, pa čak i let do drugih zvezda.
    Svemirski brod stvara 60 kilometara široko magnetno polje iza sebe. Potom crpi jonizovani gas, poznat kao plazma, u taj magnetni mehur. Učešće plazme s nabijenim česticama koje nosi Sunčev vetar goni svemirski brod napred. Taj magnetni mehur deluje kao jedro, zarobljavajući Sunčev vetar. Naučnici računaju da bi se njime mogla postići brzina od 280.000 kilometara na čas, što je čak deset puta brže od sadašnjih raketoplana. NASA je dala profesoru Robertu Vingliju i njegovom osoblju s Vašingtonskog univerziteta 500.000 dolara da razviju 'mali magnetouglasti sistem plazminog pogona'.
    Sunčev vetar čine nabijene čestice koje putuju brzinom od 1.800.000 km/čas. Električni navoj ili elektromagnet veličine tegle pekmeza stvoriće magnetno polje hiljadu puta jače od Zemljinog, koje bi sadržavalo mehur plazme obima 30-60 kilometara. Plazma uštrcana u to polje učestvovala bi sa česticama Sunčevog vetra kako bi gonila svemirski brod napred. Prethodne ideje za uprezanje Sunčevog vetra uključivale su velika preklopiva jedra, čija je mana to što su prilično teška.
    Novi sistem svemirskih jedrilica mogao bida goni vozilo tri meseca, trošeći pri tom samo tri kilograma helijumovog goriva. Iako bi snaga koja bi pokretala svemirski brod bila mala, ona bi neprestano delovala na vozilo, ubrzavajući ga do krajnjih konačnih brzina.
NAJSTARIJA GRAĐEVINA NA SVETU

   Naučnici su potvrdili da je ono za šta se verovalo da predstavlja jednu prirodnu pojavu u stvari najstarija zgrada na svetu, sagrađena pre 12.000 godina. Arheolozi su još početkom 1980. godine najpre otkrili jedno potonulo zdanje slično piramidi nedaleko od Jonagunije, amlog ostrva jugoistočno od Okinave u Japanu. Bio je to jedan zigurat u obliku majanskih hramova u Meksiku - oko 100 metara dug, 30 metara širok i 25 metara visok. Od tada je u ovom pacifičkom arhipelagu bilo otkriveno još nekoliko ovakvih zdanja. Postojala je, međutim, nesaglasnost oko toga da li su ti monumenti bili načinjeni ljudskom rukom. Ukoliko su zaista bili, to bi značilo da su posredi najstarije građevine na svetu - gotovo dvaput starije od drevnih egipatskih piramida.
    Jedan uvaženi ekspert, dr Masaaki Kimura, profesor geologije na Rjukju univerzitetu u Okinavi, kaže da je pronašao ubedljive dokaze da monument nije mogao da bude tvorevina prirodnih sila. Pored onoga što izgleda kao neki drum koji vodi oko terasastog zdanja, pronađene su i 'spojne rupe'. Moguće je da su to bile rupe u koje su se veštački umetale grede za povezivanje kamenih blokova. Doktor Kimura i članovi njegove ekipe otkrili su i kamena oruđa unutar jedne podvodne pećine u Ginami, nedaleko od ostrva Okinave, Taj nalaz je još jedan dokaz o postojanju jedne drevne pacifičke civilizacije rasprostranjene na 'kontinentu Mu', kome se pripisuju i mnogi drugi spomenici, kao što su oni pronađeni na Uskršnjem ostrvu.

GDE JE NESTAO SLAVNI NAUČNIK

    Etore Mađorana (rođen 1906. godine) bio je proslavljeni italijanski fizičar čija se genijalnost upoređuje sa genijima Njutna i Galileja. Danas se priznaje da je Etore Mađorana predskazao da neutrini poseduju masu - činjenica koja je potvrđena tek poslednjih 15-tak godina. Njegova j i ideja koju je Ričard Fejnmen razvio decenijama kasnije, tek 1948. godine - takozvana putanja integralne formulacije, po kojoj stanje čestice u bilo kom trenutku jeste suma beskonačnih brojeva ili putanja koje je čestica mogla da sledi do tog trenutka.
    A onda je 27. marta 1938. u 31. godini života, Etore Mađorana nestao tokom putovanja čamcem od Palerma na Siciliji do Napulja. Njegovo tzelo nikad nije pronađeno, a podeljena su i mišljenja o tome da li je počinio samoubistvo ili je kidnapovan, ili je promenio identitet i započeo novi život.
    Teorijski fizičar Oleg Zaslavski sa ukrajinskog univerziteta Karazain, 2006. godine je sugerisao još jednu potencijalnu mogućnost - da je dvosmislenost koja okružuje čitav njegov život osmislio i sproveo Mađorana lično, demonstrirajući na taj način kvantnu superpoziciju. Ovaj paradoks gde jedna čestica može simultano postojati u dva kvantna stanja koja isključuju jedno drugo, prikazan je na primeru Šredingerove mačke, misaonog eksperimenta tokom koga mačka može istovremeno biti i živa i mrtva - ili alternativno, ni mrtva ni živa.
    Mađorana je želeo da paradoks demonstrira događajima iz sopstvenog života - tvrdi Oleg Zaslavski. Svoju argumentaciju zasniva na tri poruke koje je Etore Mađorana poslao svojoj porodici i Antoniju Kareliju, šefu Instituta za fiziku napuljskog univerziteta. Najpre je poslao pismo u kome naglašava svoju nameru da se ubije, a potom je telegramom potpuno odbacio ideju iz pisma, tvrdeći da uopšte nije suicidan. U trećem pismu izražava nadu da je Kareli u isto vreme primio obe njegove poruke - i prethodno pismo i telegram.
    Pošiljac bi trebalo da se nada kako je druga poruka stigla prva i opozvala onu prethodnu sa tako uznemirujućim sadržajem - kaže Zaslavski. Umesto toga, Mađorana je želeo da postigne koegzistenciju dva ishoda koji se međusobno isključuju - svoje samoubistvo ili preživljavanje - stvarajući od nih, kako je to Zaslavski objasnio, 'kvantnu mehaničku verziju čuvenog Hamletovog pitanja'. Kada je analizirao druge događaje koji su pratili nestanak naučnika, Zaslavski je otkrio istovetan obrazac. Na primer, veruje se da je Mađorana unajmio dvojnika koji će igrati njega tokom putovanja čamcem.
    Neki veruju da je Mađorana preživeo putovanje i da je od 1940. pa do smrti 1973. živeo u Mazari na severu Sicilije, pod imenom Tomazo Lipari. Tamošnji stanovnici su ga zvali Čovek Pas jer je živeo poput psa lutalice, u samoći i prevrćući tuđe đubre. Odbijao je svaku pomoć i milosrđe. Nosio je dugački drveni štap sa gvozdenim šiljkom na vrhu, kojim je nabadao i skupljao odbačene opuške cigatera. Jednom je pomogao oko matematike sinu lokalnog prodavca. Čovek je sa zaprepašćenjem kasnije pričao da je 'Lipari' kao iz rukava istresao komplikovane matematičke i fizičke teorije i da je razrešio njegovom sinu čitavo obilje nedoumica.0

SUPER MIŠ

    Miša koji trči dva puta duže nego što je uobičajeno, naučnici su stvorili u laboratorijskim uslovima prostom izmenom samo jednog proteina DNK. Super miš ne samo da trči sat duže u odnosu na uobičajenih 90 minuta, već može da jede masnu i kaloričnu hranu u ogromnim količinama a da ne nabaci ni jedam gram viška.
    Istraživači sada pokušavaju da stvore lek koji će oponašati efekte fizičkih vežbi. To prakrično znači da ćemo možda, u bliskoj budućnosti, biti pošteđeni znojenja u teretanama iu očajničkih pokušaja da aktivnom fizičkom aktivnošču skinemo koji kilogram.

PRVI DNK KOMPJUTER

    Tim naučnika iz Belovih laboratorija, koji je predvodio fizičar Hendrik Šon, uspeo je još 2001. godine da napravi prvi DNK kompjuter, toliko sićušan da ih milijarda može stati u jednu epruvetu. Ovo ih, međutim, ne sprečava da obavljaju milijarde operacija u sekundi, a preciznost je 99,8 odsto! Naučnici veruju da će kompjuteri koji koriste molekule DNK umesto standardnih brojki i formula postati zamena današnjim kompjuterima čije se smanjivanje već približava svojim granicama. Osim toga, DNK računari bi mogli da budu mnogo brži od uobičajenih. Ovo je, istovremeno, prvi autonomni kompjuter u kome su ulaz, izlaz, softver i hardver, izrađeni od biomolekula.
    Iako je prejednostavan da bi se mogao primeniti, ovaj kompjuter bi u budućnosti mogao da deluje u ljudskim ćelijama, odnosno da otkriva bolesti i stvara lekove protiv njih. Model bi, takođe, mogao da se koristi kao baza za kompjutere kojima bi se pretraživale datoteke DNK i tako ubrzao  postupak prikupljanja znanja o DNK. Inače, DNK može da uskladišti više informacija u kubnom centimetru nego milijarda CD-ova.

DA LI SU ŽENE PAMETNIJE

     Prema najnovijem istraživanju koje je sprovela grupa neučnika sa Univerziteta MekMaster iz Ontarija, ženski mozak ima više ćelija u području koje nadzire mentalne procese poput rasuđivanja, ličnosti, planiranja i radne memorije. Naučnici su otkrili da žene imaju 15 odsto veću gustinu ćelija u čeonom režnju koji kontroliše takozvane više mentalne procese. Međutim, ova gustina se kod muškaraca i žena vremenom izjednačava zbog bržeg odumiranja ovih ćelija kod žena nego kod muškaraca.

PRIČA O PRVOJ ZVEZDI

    Prva zvezda koja je zasijala u svemiru posle Velikog praska je verovatno bila 100 puta veća od našeg Sunca i nastala je kolapsom prvobitnog oblaka vodonika i helijuma. Do ovakvog zaključka došla su tri astrofizičara na osnovu kompjuterske simulacije superračunara Univerziteta u ilinoisu kojom su analizirali formiranje prvih zvezda posle Velikog praska - homogene eksplozije materije pre 12 milijardi godina u kojoj je, verovatno nastao svemir.
    Naučnici su utvrdili da je raščišćavanje počelo relativno brzo posle praska. Iz jednolične mešavine subatomskih čestica i zračenja u ranom svemiru počeli su da se formiraju oblaci gasova i nevidljiva crna materija, čije se prisustvo prepoznaje samo po gravitacionom uticaju na svemirska tela.
    Naučnici objašnjavaju da su ti oblaci gasova u određenom trenutku dostigli kritičnu masu i urušili se sami u sebe. Takav gravitacioni kolaps rezultovao je nastajanjem velikih bleštavih zvezda kakvih danas više nema. One su bile ogromne, mase 30-300 puta veće od mase Sunca. Međutim, te zvezde su već davno eksplodirale kao supernove, tako da danas više ne postoje.
    Naučnici tvrde da je prva zvezda nastala već nekoliko stotina miliona godina posle Velikog praska. Prilikom termonuklearnih reakcija u jezgrima tih zvezda postepeno su nastajali drugi elementi teži od vodonika i helijuma. Naučnici veruju da su bile potrebne generacije zvezda kako bi nastalo obilje elemenata koji se danas mogu naći u svemiru.

MENTALNI BILDING

    Da li je moguće učvrstiti mišiće samo intenzivno misleći o njima? Ma koliko delovalo neverovatno, izgleda da jeste. Istraživači su, naime, razvili tehniku koja učvršćuje telo koristeći isključivo snagu imaginacije. Na ovaj način bi se obogućio brži oporavak oslabljenih pacijenata i održavanje starijih ljudi u dobroj formi.
    Dobrovoljci koji su učestvovali u eksperimentu su zamoljeni da intenzivno zamišljaju kako vežbaju bicepse pet puta nedeljno. Naučnici su beležili njihovu električnu moždanu aktivnost i električne impulse odaslane u ruke da bi bili sigurni da ne postoji neka nesvesna tenzija. Kod svih dobrovoljaca primećeno je 13,5 odsto porasta snage posle nekoliko nedelja vežbanja, dok kod kontrolne grupe koja ovo nije radila nije bilo poboljšanja.
  Mišići se pomiču odgovarajući na impulse neuronskog pokretača, dok žestina nauronskih impulsa zavisi od snage impulsa posltih iz mozga. Sve ovo nam govori da možemo da povećamo snagu naših mišića samo šaljući intenzivniji signal neuronskom pokretaču iz mozga.

Twiter dugme Facebook dugme Linkedin Dugme RSS FEED-OVI ZA VAŠ SAJT NAJBOLJA WEB SKOLA NAJBOLJI SAJT SA BESPLATNIM SLIKAMA