Naslovni baner
Ponuda Tema

Naučne Zanimljivosti - No 16

    Samosaniranje rana, mozak prepoznaje umetnika, hormon super snage,kad je kiseonik otrovan, vitki jedu polako, ne sadržimo samo vodu u telu, moćno hrkanje, zanimljivosti... Nauka (latinski; scientia - znanje; grčki - episteme) je skup svih metodički sakupljenih i sistematski sređenih znanja, kako opštih tako i onih u nekom specifičnom području ili aspektu stvarnosti. Nauka je jedinstvo otkrića i dokaza, metoda i sistema, istraživanja i izlaganja. Nauka je objektivno, logički argumentovano i sistematizovano znanje o zakonitostima, činjenicama, uzrocima i pojavama u stvarnosti, stečeno i provereno egzaktnim posmatranjem, ponovljivim eksperimentom i valjanim razmišljanjem.
HORMON SUPERSNAGE

   Hormon adrenalin, koji se prirodno proizvodi u telu pod stresom, ima moć da poveća čovekovu snagu daleko izvan uobičajenih granica. Markantna demonstracija njegovih efekata desila se u američkom gradu Tampi na Floridi 24. aprila 1960. godine.
Gospođa Maksvel Rodžers, teška jedva oko 60 kilograma, nalazila se kod kuće sa svojim šesnaestogodišnjim sinom kada je dizalica od kola iznenada popustila i prikovala dečaka ispod porodičnog karavana. Histerična od straha, ona ga je spasila tako što je bez ičije pomoći podigla jedan kraj automobila teškog 1.6 tona. Napor koji je uložila bio je tako kolosalan da joj se smrskalo nekoliko kičmenih prstenova. Ali tokom nekoliko sekundi, silan talas hormona podstaknut njenom panikom pomogao joj je da postane bar toliko snažna kao naki olimpijski dizač tegova.

SAMOSANIRANJE RANA

   Bez zaštite koju pružaju prirodni odbrambeni mehanizmi tela mi bismo iskrvarili na smrt čak i od najmanjih posekotina. U normalnim okolnostima, krv se zgrušava da zatvori ranu u roku od otprilike dva časa nakon povrede.
  Prvu liniju odbrane predstavljaju krvne pločice, male ćelije u krvi koje se međusobno zgrudvaju da načine privremeni čep na mestu povrede. Sem toga, one izlučuju u području rane jednu hemikaliju zvanu serotonin, koja sužava oštećene krvne sudove, smanjujući tako dotok krvi. Najzad, zidovi oštećenih krvnih sudova ispuštaju drugu hemikaliju zvanu tromboplastin. Tromboplastin omogućava strukovima proteina zvanog fibrin da formiraju lepljivu mrežu koja hvata crvena krvna zrnca, stvarajući tako trajniji ugrušak koji se stvrdnjava u zaštitnu krastu.

MOZAK PREPOZNAJE UMETNIKA

   Zapisi moždanih aktivnosti mogu da prepoznaju da li neko gleda nadrealistički pejsaž Salvadora Dalija ili kubistički crtež Pabla Pikasa. Načnici sa ATR kompjuterske neuronaučne laboratorije iz Kjota u Japanu pratili su pomoću skenera moždane aktivnosti 12 studenata dok su posmatrali umetnička dela.
    Program je otkrio da se mozak ponaša drugačije pred platnima različitih umetnika i u velikom procentu je odgonetnuo o kojem umetniku je reč. Dao je tačan odgovor kod 83 odsto studenata umetnosti i 62 odsto kod ostalih ispitanika. Naučnici smatraju da se ovo može koristiti za klasifikaciju umetničkih dela.

KAD JE KISEONIK OTROVAN

   Ako se čist kiseonik udiše pri 2.5 puta većem atmosferskom pritisku, on može da deluje kao otrov. Upravo zbog toga morski ronioci obično ne udišu čist kiseonik nego komprimiran vazduh u kojem kiseonik sačinjava samo oko 20 odsto ukupne mase, ili mešavine vazduha i nekog inertnog gasa kao što je helijum.
    U znake trovanja kiseonikom spadaju grčenje usana, mučnina, povraćanje, vrtoglavica i padanje u nesvest. Oni mogu da dovedu do grčeva, sličnih napadu epilepsije, i do smrti.
    Pri atmosferskom pritisku, čist kiseonik može da naškodi samo novorođenim bebama, kada je kadar da izazove jednu vrstu slepila zvanog retrolentalna fibroplazija.
   Zbog te opasnosti - koja je nekada pogađala mnoge bebe - čist kiseonik se više ne koristi u inkubatorima bez specijalnih kontrolnih uređaja.

VITKI JEDU POLAKO

    Sporije konzumiranje hrane omogućava efikasno suzbijanje gojaznosti. Naučnici su potvrdili da adolescenti imaju naviku da jedu prebrzo.
    Na njima su potom primenili uređaj nazvan 'mandometar', koji služi za registrovanje brzine konzumiranja hrane. Godinu dana nakon korišćenja mandometra, ispitanici su počeli sporije da jedu i to za 11 odsto. I indeksi njihove telesne mase smanjeni su za 2.1, dok im se povećao nivo dobrog holesterola. To poboljšanje se održalo i nakon šest meseci od prekida korišćenja ovog uređaja.

NE SADRŽIMO SAMO VODU


   Sem vode, naše telo sadrži čitav niz drugih supstanci. U proseku, ono ima dovoljno kreča da se okreči neka manja šupa, ugljenika koji je ekvivalent za vrećicu uglja - koksa  tešku 12.7 kilograma, dovoljno fosfora da se načini 2.200 glava šibica, otprilike jednu punu kašiku sumpora, dovoljno gvožđa da se načini ekser dug 2.5 centimetra - i oko 30 grama drugih metala.

MOĆNO HRKANJE

   Zvuk hrkanja - do 69 decibela - može da bude gotovo isto toliko glasan kao buka pneumatse bušilice (70-90 decibela). Izazivaju ga vibriranje mekog, pokretnog zadnjeg dela nepca, i luk (svod) koji se pruža naniže od njega do iza krajnika. U većini slučajeva nos je delimično blokiran, pa paćenici moraju da dišu na usta. Mada će do hrkanja verovatnije doći ako dotična osoba spava na leđima, to nije uvek slučaj. Najbolji način da se hrkanje izbegne jeste promena položaja u krevetu.

ZANIMLJIVOSTI

■ Svakom noktu na ruci ili na nozi potrebno je oko šest meseci da izraste od svog korena do vrha.
■ Tokom trudnoće količina ženine krvi može da se poveća do 50 odsto od ukupne količine 6.75 litara - kao rezerva za mogući gubitak krvi prilikom porođaja.
■ Na mozak otpada otprilike tri odsto od telesne težine. Ali on koristi 20 odsto sveukupnog kiseonika koji udišemo, 20 odsto kalorija u hrani koju pojedemo, i oko 15 odsto od naših zaliha krvi.
■ Telo odraslog čoveka sadrži oko 650 mišića, više od 100 zglobova, 100.000 kilometara krvnih sudova i do 13 milijardi nervnih ćelija. Odrasla osoba ima 206 kostiju - od čega gotovo polovinu u šakama i stopalima. Beba prilikom rođenja ima 300 kostiju, ali 94 od njih srastu sa drugim kostima tokom detinjstva.
■ Ljudska kost je čvrsta kao granit u podržavanju telesne težine. Jedan blok veličine kutije šibica može da izdrži devet tona - četiri puta više od betona.
■ Muškarčevi testisi proizvode 10 miliona novih spermatozoida dnevno - dovoljno da se za svega šest meseci naseli čitav svet.
■ Srce tuče više od dve milijarde puta tokom prosečnog ljudskog života, i za to vreme ispumpa oko 500 miliona litara krvi. Čak i za vreme sna, srce odrasle osobe pumpa oko 340 litara na sat - dovoljno da se svakih sedam minuta napuni rezervoar prosečnog automobila. Ono stvara dovoljno muskulaturne energije svakog dana da bi podiglo prosečan automobil do visine od 15 metara.
■ Pluća sadrže ukupno 300 milijardi kapilara - majušnih krvnih sudova - koji bi se mogli rastegnuti 2.400 kilometara ako bi se položili jedan do drugoga.
■ Telo prosečne odrasle osobe sadrži 45 litara vode - oko 65 odsto od njene ukupne težine.
■ Stomačne kiseline za varenje dovoljno su jake da rastvore cink. Ali ćelije u unutrašnjem tkivu stomaka obnavljaju se tako brzo - 500.000 ćelija biva zamenjeno svakog minuta, a sveukupno tkivo svaka tri dana - da kiseline nemaju dovoljno vremena da rastvore tkivo.
■ Svaki bubreg sadrži oko milion pojedinačnih filtera, a dva bubrega isfiltriraju međusobno oko 1.3 litara krvi u minuti. Otpadni produkti izbacuju se u vidu urina ritmom od otprilike 1.4 litra dnevno.
■ Sveukupna količina krvi odrasle osobe - oko 4.5 litra - proteče kroz pluća otprilike jednom u minuti. Čovekova crvena krvna zrnca stvara kičmena moždina ritmom od oko 1.2 miliona zrnaca u sekundi. Svako zrnce živi od 100-120 dana. Tokom života kičma proizvede oko pola tone crvenih krvnih zrnaca.
■ Prosečna osoba na Zapadu pojede 50 tona hrane i popije 50.000 litara tečnosti tokom svog života.
■ Najveći telesni organ je koža. Kod odraslog muškarca ona pokriva oko 1.9 kvadratnih metara, a kod žene oko 1.6 kvadratnih metara. Koža se stalno ljušti i biva kompletno zamenjena novim tkivom otprilike jednom u roku od 50 dana. U proseku, odbacimo oko 18 kilograma kože tokom života.
■ Najmanji ljudski mišić nalazi se u uhu, dug je jedva nešto više od jednom milimetra. Isto tako, uho sadrži jedan od malobrojnih delova tela koji nemaju krven sudove. Ćelije u unutrašnjem delu uha, gde zvučne vibracije bivaju preobraćene u nervne impulse, hrane se stalnim prilivom jedne tečnosti umesto krvi - inače bi senzitivni nervi bili zaglušeni zvukom sopstvenog telesnog pulsa.
■ Vi porastete osam milimetara svake noći dok spavate, ali se smanjite na vašu prvobitnu visinu sledećeg dana. Tokom dana, zbog dejstva gravitacije, hrskavičasti diskovi u kičmi bivaju stisnuti kao sunđer dok stojite ili sedite. Ali noću, kad legnete da spavate, pritisak biva smanjen i diskovi se ponovo nadimaju. Iz istog razloga, astronauti mogu privremeno da postanu duži za pet centimetara nakon dužeg svemirskog leta.
■ Očni mišići za fokusiranje pokrenu se oko 100.000 puta dnevno. Kad bi nožni mišići obavili isti napor, to bi podrazumevalo da ste prepešačili 80 kilometara dnevno.

Twiter dugme Facebook dugme Linkedin Dugme RSS FEED-OVI ZA VAŠ SAJT NAJBOLJA WEB SKOLA NAJBOLJI SAJT SA BESPLATNIM SLIKAMA