vrh
Meni

Naska Linije

    Tajanstvene poruke za gore! Kamene pustinje sa juga Perua su zaslužne da se naučna terminologija obogati novim pojmom: geoglifi. Počelo je sa egipatskim hijeroglifima - slikovnim znacima na kamenim tablama, nastavilo sa petroglifima - slikovnim znacima u stenama, da bi čuvene Naska linije označile potrebu da se da poseban termin slikama na kamenom pustinjskom tlu. Doduše, termin se još uvek ne može naći u rečnicima. Ali, za koju deceniju će preći iz 'alternativne' u 'oficijelnu' upotrebu.
 
      


    Večno razapeto između neba i zemlje, čovečanstvo pokušava da odgonetne kakva ga budućnost čeka. Istovremeno smo okruženi sa toliko misterioznih i mističnih ostataka drevnih civilizacija da nam se i prošlost čini jako uzbudljivom i zagonetnom. I oni su ispred sebe imali ista pitanja kao i mi danas. Ako bi uspeli da kreiramo vezu sa našom drevnom prošlošću onda bi razumeli šta se desavalo u istoriji i što nas čeka u budućnosti. Niti naša nauka, a pogotovo religija, sa svojim vrednostima i idejama, nisu dovoljne da bi se dešifrovale tako kompleksne strukture kao, na primer, Naska linije.
     Između visokih Anda i pacifičke obale severnog Čilea i juznog Perua, nalaze se suve visoravni, takozvane 'pampe'. Ove kamene pustinje nemaju vetra, a tek nekoliko kapi kiše padne svakih sedam-osam godina. Pampe se s pravom smatraju najsuvljim predelom na svetu. I tako je već hiljadama godina. Površina pustinja je prekrivena pocrnelim vulkanskim kamenjem veličine šake. Uklanjanjem površinskih vulkanskih stena otkriva se donji, znatno svetliji, kameni sloj. Peska nema. Samo kamen. Posmatrajući iz vazduha, ovaj donji, svetliji sloj deluje kontrasno i lako je uočljiv. Na površini od preko 500 kvadratnih kilometara kamene pustinje nepoznata civilizacija je uklonila vulkanske stene u ukupnoj dužini od 1.300 kilometara.
    Gledajući iz vazduha, formirali su perfektno ravne linije. Neke od njih su samo petnaestak centimetara siroke, a neke su široke nekoliko stotina metara. Uz linije se nalazi i oko 300 geometrijskih figura, kojima dominiraju trapezoidi, trouglovi, cik-cak linije i spirale. I, na kraju, najuzbudljivije su svakako biomorfne figure: životinje, biljke i ljudi. Njihov broj još nije definitivan. Verovalo se do pre par godina da ih je pedesetak. Međutim, nekoliko godina unatrag otkrivene su nove, na padinama kamenih brda, od kojih se neke vide samo u određeno doba dana - zavisno od sunčeve svetlosti i senke! Dosada je otkriveno 70 figura čija se veličina kreće od 25 do 275 metara. Najpoznatiji među njima su pauk, majmun, kit, zmija, pas, gušter, cvet, 18 ptičjih figura i… astronaut?! Figure su vidljive samo -  iz vazduha. Sedamdesetak biomorfnih figura i preko 300 geometrijskih figura dominiraju kamenom pustinjom Naske i čine je 'najvećom astronomskom knjigom na svetu'.
    Deniken je privukao svetsku pažnju sa tezom da su vanzemaljci autori figura pokraj gradića Naske; trapezoidi su, navodno, bili njihove sletne piste. Tačku na i je stavio sa tvrdnjom da je figura čoveka sa čizmama i šlemom na glavi, zapravo slika posetioca iz svemira i objavio ju je na naslovnoj strani svoje knjige, pre više od 25 godina. U međuvremenu je 'astronaut' prozvan 'čovekom sa glavom sove', a brojnim trapezoidima su se pridružili trouglovi i spirale. Denikenove teze su se razvodnile. Kakav je smisao da neko pravi sletnu stazu, a pored nje spirale; gde sletiti, a odakle poletiti? Bio bi to konfuzni aerodrom. Plus, nikakvi dokazi o drevnim 'sletanjima' nisu pronađeni na samoj 'pisti'. Drugo, važnije, teško je zamisliti da bića koja se kreću svemirom koriste tako primitivno sredstvo kao što je avion, kome je potrebna dugačka pista za sletanje i poletanje. Pa, avioni su početak u avijaciji, u poređenju sa raketama, a da ne govorimo o letećim tanjirima, oni predstavljaju nizak stepen razvoja tehnike.
    Ipak, pretpostavka da su ovi tereni mogli da budu mesto susreta naše planete sa pridošlicama iz svemira, nije bez osnova. jer, Naska je udaljena samo sto kilometara od 'Svećnjaka Anda' (slika desno)! A, taj se znak, pre svega, vidi iz ptičije perspektive i kao da svojim trozubom - putokazom kazuje: idite na jug, pa ćete stići. Na jugu je Naska. U pravoj liniji, još dalje na jugu je Tijahuanako. Celi planinski predeo sve do Čilea bogat je najraznovrsnijim znacima koji se vide jedino sa strane peruansko-čileanskog neba. U Andima je otkriveno mnoštvo znakova-signala. Na primer, četiri stotine kilometara južno od Naske, već na teritoriji Čilea, na planinskim padinama su otkriveni razni crteži i isklesana udubljenja koje do danas niko nije dešifrovao. Kvadrati, strele, šah table, čitavi zidovi pokriveni nerazumljivim crtežima, prvi put su primećeni tek za vreme istraživačkih letova. Međutim, dobro je što smo imali Danikena, jer, dužna pažnja se počela posvećivati i ovom nerazjašnjenom ostatku prošlosti.
    Čini se da Daniken nije daleko od istine. Ova kompleksna struktura je delo čovečijih ruku, ali inspiracija i dizajn nisu ovozemaljskog porekla. Od svoje knjige 'Kočije Bogova', Daniken se četvrt veka kasnije javio sa 'Dolaskom Bogova' u kome, sa 140 novih fotografija iz Naske, tvrdi da su domaći Indijanci iscrtali linije da bi zadovoljili 'Bogove' - sasvim konkretne posetioce iz svemira.

    Istoričari uporno pokušavaju da nađu rešenje za kreatore Naska linija koje će zadovoljiti njihovu sliku sveta. Prevladavajuća službena teorija kaže da je u ovom kraju od pre 2.300 godina do pre 1.200 godina živela kultura Naska (pravo ime im ne znaju). Pronađeni su ostaci keramike, alata, hrane… Međutim, kao i mnogo puta pre, i ovaj put im taj pokušaj ne izdržava ozbiljnu proveru.
    Naime, najnoviji rezultati radio-karbonskih testova na algama pronađenim na odgrnutom vulkanskom kamenju pokazuju starost od 4.000 godina. Drugim rečima, linije su iscrtavane pre najmanje četiri hiljade godina. Tu pada u vodu ideja da je takozvana Naska civilizacija tvorac ovih figura. Niz teorija koje pokušavaju objasniti ovaj kompleks ugledao je svetlo dana od 1920-ih godina, kada su figure prvi put primećene u preletima aviona. Toliko su različite da ih vredi pomenuti.
     Nemac G. von Breunig je 1980. sugerisao da su linije korištene kao trkaće staze. Navodno su lokalne trke kvalificirale pobednike za nacionalna takmičenja. Samo je jedan argument u odbranu njegove teze; naime, sve Naska linije su povučene iz jednog poteza. Tako, na primer, figura majmuna ili kolibrija nema ni jedne ukrštene linije. Međutim, Breunigova ideja o svojevrsnoj Indijanskoj olimpijadi sa stotine razlicitih trkališta od kojih bi najduža dostizala 65 kilometara, bas ne impresionira.
    Vilijam H. Isbel je 1978. izašao sa idejom da se kultura Naska takmičila sa graditeljima piramida na drugim krajevima Perua. Kao, eto i oni mogu da izgrade impozantne komplekse. Usput, po Isbelu, ovo je i bio način regulisanja broja stanovnika - sprečavanja demografskog buma. I ovo se može delimično razumeti s obzirom da je za gradnju kompleksa, prema nekim procenama, bilo potrebno organizovati rad 20.000 radnika u periodu od 50 godina. Međutim, ako bi se toliko ljudi bavilo samo ceremonijalnim građevinskim aktivnostima, koliko bi onda trebalo ljudi da njih prehrani, uključivajući i njihove porodice? Dvesto hiljada, pola miliona?
    Na ovom napuštenom prostoru, koje je škrto prirodnim resursima, nema izgleda da je tako brojna populacija nekad u prošlosti egzistirala. Arheolog Paul Kosok je, pre 75 godina, posmatrao zalazak sunca za vreme zimskog solsticija i zapazio da se sunce kreće tačno po jednoj od linija. To ga je ponukalo da prave linije proglasi 'najvećom astronomskom knjigom na svetu'. Njegov rad je nastavila nemačka matematičarka Maria Reiche, koja je, počev od 1947. godine, provela 50 godina svog života proučavajući figure. Njen rad je legendaran i poznati su njeni napori u zaštiti ovog kompleksa. Ponekad bi terala znatiželjnike koji su nemarno hodali po linijama. Tu je naviku zadržala i u starosti kada je već bila u invalidskim kolicama. Njeni napori su doveli do UNESCO-ve zaštite ovog kompleksa - nešto ranije je, ipak, auto-put Panamerikana presekao ovu lokaciju na dve polovine). Uglavnom, nakon pet decenija marljivog rada i merenja, gospođa Reiche je zaključila da linije predviđaju pozicije Sunca, Meseca, planeta i zvezda… i da su one pokazivale kad treba ići sa setvom, kada će se pojaviti voda u rekama, kada treba obavljati žetvu… Ona je i otkrila tri različite jedinice za meru koje su stalno korištene u formiranju figura: 32,6 metara, 26,7 metara i 32,5 centimetra. Za figure i geometrijske oblike našla je ekvivalent na nebu zvezdanih konstelacija... U svojoj knjizi posvećenoj problemu Naske, Marija Reiche piše: 'Oni koji su crtali na zemlji, preciznost svoga rada mogli su da provere jedino gledajući ga odozgo, a verovatno su počinjali od crtanja skica u maloj veličini. Ali, na koji način su bili u stanju da svakom detalju daju odgovarajuće mesto i preciznu formu na tako ogromnom prostoru, ostaje zagonetka. Proći će vekovi dok je odgonetnemo'.
     Sledeća teorija se zasniva na značaju irigacije i agrikulture. S obzirom da je voda najznačajniji resurs u životu Andskih civilizacija, a ispod kamene pustinje su postojali podvodni izvori i rečni tokovi, Anthony Aveni je izašao sa teorijom da linije idu duž podzemnih tokova vode.
Ova teorija ima takođe prihvatljivih stavova, jer je radiestezija dokazala da se uz niz linija zbilja poklapaju vodeni tokovi. Doduše, ovo objašnjava pojedinačne linije, ali ne i geometrijske i životinjske figure.
    Sledeća teorija je ona o funkciji linija kao - puteva. Po njima se, dakle hoda. Naravno, najkomplikovanija pitanja u životu imaju najčešće vrlo jednostavne odgovore. Ovo liči na jedan takav odgovor, ali nedovoljan za potpuno objašnjenje linija.
     Sledi ona o ceremonijalnoj funkciji linija. Naime, smatra se da, kada se hoda po liniji koja predstavlja pticu, onda se ima sasvim drugačiji osećaj nego kada se ta figura ptice posmatra iz vazduha. Jer, hodajući po zemlji, u glavi se formira imidž životinje i slike počinju da se rađaju.
    U poslednje vreme postavljena je i hipoteza da su stare Inke poznavale principe leta balonom i da su sami konstruisali balone. Hipoteza je rezultat pronalaženja ostataka platna koje može da se napuni odgovarajućim gasovima. Koristeći takav balon Inke su mogli da crtaju likove životinja i da ih kasnije posmatraju sa visina. U kom stepenu je ova hipoteza pravilna - teško je reći.
     I, na kraju, rad nekoliko astronoma je, u novije vreme i uz pomoc satelitskih snimaka, potvrdio da se linije Naske poklapaju sa kretanjem Sunca: izlascima, zalascima, solsticijima, ekvinocijima. Naravno, markirani su i identični datumi za kretanje Meseca. Zvezdani sistem Plejada i njihov izlazak na zvezdanom nebu je takođe zabeležen u postojećim linijama.
    Mi se suočavamo sa limitom kada pokušavamo drugu civilizaciju protumačiti našim vrednostima i načinom života. U ovom slučaju to nije dovoljno. S jedne strane, ove linije podsećaju na rovokopač koji je prošao po suvoj zemlji. S druge strane, stvoren je takav građevinski kompleks koji traži multi-disciplinarno objašnjenje. Moramo povezati astronomiju, sakralnu geometriju, astro arheologiju, agrikulturu i irigaciju, infrastrukturu i novu, više dimenzionalnu umetnost. Potrebna je nova teorija koja će povezati dva sveta: spiritualni i materijalni. Za objašnjenje više nije dovoljno naše trodimenzionalno viđenje sveta.    Autor: Semir Osmanagić


     RSS FEED-OVI ZA VAŠ SAJT
Povratak Na Vrh Strane