Nanotehnologija u Hrani

    Ipak, u nedostatku javne rasprave ili regulatornog nadzora, neoznačeni prehrambeni proizvodi dobiveni primenom nanotehnologije počeli su se pojavljivati na policama naših supermarketa.

    Širom sveta vlada sve veće zanimanje za našu hranu, zdravlje i okolin. Želimo znati gde, kako, zašto i ko proizvodi proizvode, koliko su putovali i koliko su dugo bili na skladištu. Pokreti za  ekološku i lokalno uzgojenu hranu nastali su kao intuitivan i praktičan odgovor na rastuću upotrebu hemikalija u proizvodnji hrane i na sve veće otuđenje industrijskih agrokombinata od holističkih poljoprivrednih sistava. Ljudi odlučuju jesti ekološki uzgojenu hranu zato što vode računa o zdravlju svoje porodice i okoline. Ekološka poljoprivreda ljudima takođe omogućava da podupru integriranu poljoprivredu koja čuva okolinu kao i odgovarajuću tehnologiju, umesto hemijski intenzivnog industrijskog uzgoja.
    Podrška ekološkom uzgoju između ostalog je porasla i kao direktna reakcija na napore biotehnoloških divova da genetski menjaju naše prehrambene kulture. Uzgajivači i kupci hrane širom sveta bili su, i još su uvek, ogorčeni uvođenjem genetski modifikovanih prehrambenih kultura. Mnogima se nametnuo neizbežan zaključak da dok su biotehnološke kompanije od uvođenja genetski izmenjene hrane u prehrambeni lanac izvukle korist, potrošači, uzgajivači i okolina podneli su sve rizike.
    Sada nanotehnologija pokreće novi talas napada na našu hranu. Nanotehnologija je visokotehnološka, atomski obrađena suprotnost ekološkoj poljoprivredi koja ceni prirodna, blagotvorna svojstva sveže, neprerađene, celovite hrane. Ona, k tome, farmu pretvara u automatiziran produžetak visokotehnološke fabričke proizvodne linije, uz upotrebu patentiranih proizvoda koji će neizbežno koncentrisati svu moć u rukama bogate manjine.


    Nanotehnologija je moćna nova tehnologija za rastavljanje i rekonstruisanje prirode na atomskom i molekularnom nivou.
    Nanotehnologija utelovljuje san da naučnici mogu preurediti svet od atoma naviše, koristeći manipulaciju atomima za preobraženje i izradu širokog spektra novih materijala, uređaja, živih organizama i tehnoloških sistema. Nanotehnologija i nanonauka uključuju proučavanje pojava i materijala te manipulaciju strukturama, uređajima i sistemima koji postoje na nanoskali, tj. manji su od 100 nanometara (nm). Kako bismo stavili 100 nm u kontekst, lanac DNK širok je 2,5 nm, molekula belančevina 5 nm, crveno krvno zrnce 7.000 nm, a ljudska dlaka 80.000 nm. Svojstvima nanočestica ne upravljaju isti fizički zakoni koji vrede za veće čestice nego kvantna mehanika.
    Fizička i hemijska svojstva nanočestica - na primer, boja, topivost, čvrstoća, hemijska reaktivnost i toksičnost - tako mogu biti bitno drukčiji nego kod većih čestica iste materije. Izmenjena svojstva nanočestica pružila su mogućnost stvaranja mnogih novih i profitabilnih proizvoda kao i primena.
    Modifikovane nanočestice koriste se u doslovno stotinama proizvoda koji su već dostupni na policama supermarketa, uključujući prozirne kreme za sunce, kozmetiku koja prelama svetlost, hidratantne kreme s pojačanom prodornošću, tkanine koje ne upijaju mrlje i mirise, premaze koji odbijaju prljavštinu, dugotrajne boje i lakove za nameštaj, pa čak i neke prehrambene proizvode. APEC-ov (Azijsko-pacifička ekonomska saradnja) Centar za tehnološka predviđanja smatra da će nanotehnologija doneti revoluciju u sve aspekte naše ekonomije i društva, praćenu masovnim socijalnim previranjima.

    Industrijski analitičari i zagovornici predviđaju da će se nanotehnologija koristiti za transformaciju hrane od atomskog nivoa pa naviše. Zahvaljujući nanotehnologiji, hrana sutrašnjice bit će kreirana oblikovanjem molekula i atoma. Hrana će biti umotana u 'pametnu' sigurnosnu ambalažu koja može prepoznati kvarenje ili zagađenje opasnim materijama. Budući proizvodi pojačavaće i prilagođavati svoju boju, ukus ili sadržaj hranjivih tvari tako da zadovolje ukus ili zdravstvene potrebe svakog potrošača.
    A u poljoprivredi nanotehnologija obećava smanjenje upotrebe pesticida, poboljšanje uzgoja biljaka i životinja te stvaranje novih nanobioindustrijskih proizvoda  - tako barem tvrdi izvještaj o primeni nanotehnologije u hrani i poljoprivredi Projekta za nove nanotehnologije.
    Prehrambena i poljoprivredna industrija ulažu milijarde dolara u nanotehnološka istraživanja, uz nepoznat broj neoznačenih nanoprehrambenih proizvoda koji su već na tržištu. Zbog nepostojanja obaveze označavanja proizvoda bilo gde u svetu nemoguće je reći koliko komercijalnih prehrambenih proizvoda danas sadrži nanotehnološke sastojke. Nanotehnološki analtičari, smatraju da se u ovom trenutku na tržištu širom sveta nalazi preko 300 nanoprehrambenih proizvoda. Procenjuju se da globalno tržište nanohrane vredi preko 25 milijardi dolara i da će se do 2015. nanotehnologija koristiti u 40 odsto prehrambenih industrija. Četiri su ključna područja na koja su usredotočena istraživanja u prehrambenoj nanotehnologiji:

■ nanomodifikacija semena i đubriva-pesticida
■ 'obogaćivanje' i modifikacija hrane
■ interaktivna 'pametna''hrana
■ 'pametna' ambalaža i praćenje hrane

    Zagovornici kažu da će se nanotehnologija koristiti za dodatnu automatizaciju modernih poljoprivredno-industrijskih pogona. Svi poljoprivredni ulazi - seme, đubriva, pesticidi i rad - biće sve više tehnološki modifikovani. Nanotehnologija će genetski inženjering poljoprivrede spustiti na sledeći niži nivo - atomski inženjering. Atomski inženjering mogao bi omogućiti da se DNK semena preuredi na način da se dobiju različita svojstva biljaka, uključujući boju, sezonu rasta, prinos, itd. Atomski modifikovana đubriva i pesticidi snažnog delovanja koristiće se za održavanje rasta biljaka. Nanosenzori će omogućavati nadzor rasta biljaka, pH nivo i prisutnosti hranjivih materija, vlage, štetočina ili bolesti na daljinu, što će značajno smanjiti potrebu za radnom snagom na farmi. Zabrinuta organizacija Akcijska grupa za eroziju, tehnologiju i koncentraciju (ETC) u svom pionirskom izveštaju 'Dole na farmi' upozorava da će u nanotehnologijom oblikovanoj budućnosti 'farma biti biofabrika na velikoj površini čiji će se nadzor i upravljanje moći obavljati s prenosnog računara'. Nanotehnologija je visokotehnološka, atomski obrađena suprotnost ekološkoj poljoprivredi koja ceni prirodna, blagotvorna svojstva sveže, neprerađene, celovite hrane od sintetizovanih materija koje telu delotvorno isporučuju hranjiva svojstva.
    Nanotehnološke kompanije rade na obogaćivanju prerađene hrane nanokapsuliranim hranjivim materijama, poboljšanju njenog izgleda i ukusa nanotehnološki razvijenim bojama, uklanjanju i deaktiviranju masti i šećera, a rade i na poboljšanju 'ukusa u ustima'. 'Obogaćivanje' hrane koristiće se za tvrdnje o većoj hranjivoj vrednosti određenih prerađenih prehrambenih proizvoda: na primer, uključivanje 'medicinski korisnih' nanokapsula uskoro će omogućiti da se keksi s komadićima čokolade ili prženi krumpirići reklamiraju kao korisni za zdravlje ili čistači arterija. Nanotehnologija će takođe omogućiti da se junk-food poput sladoleda i čokolade modikuje tako da se smanji količina masti i šećera koje telo može apsorbirati. To bi se moglo postići ili zamenom dela masti i šećera drugim materijam ili korištenjem nanočestica koje sprečavaju telo da probavi ili apsorbuje te sastojke hrane. Na taj bi način nanoindustrija mogla reklamirati vitaminima i vlaknima obogaćen junk-food s blokiranim mastima i šećerima kao zdravu hranu koja potiče mršavljenje. Pogledajte na televiziji i videćete već reklame koj reklamiraju baš takve proizvode.


    Kompanije kao što su Kraft i Nestle kreiraju 'pametne' prehrambene proizvode koji će u interakciji s potrošačima individualno prilagođavati hranu, menjajući boju, ukus ili hranjive tvari na zahtev. Kraft razvija providno, bezukusno piće koje u latentnim nanokapsulama sadrži stotine ukusa. Mikrotalasna pećnica mogla bi se koristiti za oslobađanje boje, ukusa, koncentracije i teksture po izboru potrošača. 'Pametna' hrana takođe bi mogla osetiti kada je osoba alergična na sastojke hrane i zatim blokirati alergeni sastojak. Alternativno, 'pametna' ambalaža mogla bi oslobađati dozu dodatnih hranjivih materija za osobe kod kojih prepozna posebne prehrambene potrebe - na primer, molekule kalcijuma za ljude koji boluju od osteoporoze.

    Nanotehnologija će drastično produžiti trajnost prehrambenih proizvoda. Mars Inc. već ima patent na nevidljivu, jestivu nanoovojnicu koja će omatati hranu, sprečavajući razmenu plinova i vlage. U razvoju je 'pametna' ambalaža koja sadrži nanosenzore i antimikrobne aktivatore koji će biti u stanju prepoznati kvarenje hrane i oslobađati nanoantimikrobe radi produženja trajnosti proizvoda, omogućujući supermarketima da hranu čuvaju još duže. Nanosenzori, ubačeni u prehrambene proizvode kao sićušne pločice nevidljive ljudskom oku, takođe bi delovali kao elektronski barkodovi. Odašiljali bi signal koji bi omogućavao da se hrana, uključujući svežu hranu, prati od livade do fabrike, supermarketa i dalje.


    Zabrinutost zbog upotrebe nanotehnologije u poljoprivredi i proizvodnji hrane povezana je s daljnjom automatizacijom proizvodnje hrane, ozbiljnim novim opasnostima od toksičnosti za ljude i okolinu i daljnjim gubitkom privatnosti kada nanonadzor bude pratio svaki korak u prehrambenom lancu. Propust vlada da donesu zakone koji bi štitili javnost i okolinu od rizika nanotehnologije vrlo je ozbiljan problem. Nanotehnologija u poljoprivredi temelji se na premisi da možemo poboljšati delotvornost i produktivnost reorganizacijom atoma u semenu, razvojem još snažnijih agrohemikalija, korištenjem visokotehnološkog nadzora kako bi uvslove na farmi nadzirala elektronika umesto ljudi, kao i daljnjom automatizacijom inputa za rast biljaka.
    Pretpostavlja se da primena nanotehnologije u preradi hrane može 'poboljšati' ukus, teksturu, izgled, prehrambeni sastav i trajnost hrane njenim manipulisanjem na atomskom nivou. Iznesene su čak i tvrdnje da će to doneti hranu koja će biti 'sigurnija'. Te se pretpostavke temelje na pogrešnom verovanju da ljudi mogu prepravljati prirodni svet od atoma naviše i postići bolje rezultate. Pretpostavlja se da možemo predvideti posledice naših dela, čak i kada radimo s vrlo nepredvidljivim procesima i silama kao što je kvantna mehanika. Nažalost, istorija nas uči da jednostavno nismo baš dobri u predviđanju ishoda kompleksnih sistema i prepuna je primera velikih problema po zdravlje i okolina koji su se pojavili zato što se nije reagovalo na rane znakove upozorenja u primeni materijala koji su nekada bili smatrani 'čudesnima', kao što su CFC-i, DDT i azbest.
    Spomenuto bi nas trebalo navesti na zaključak da bismo rane znakove upozorenja povezane s nanočesticama trebali shvatiti krajne ozbiljno. Postoji mali, ali stalno rastući korpus literature o toksikologiji na temelju kojeg je moguće zaključiti da su, u odnosu na veće čestice, nanočestice reaktivnije, mobilnije i imaju veću verovatnoću da su toksične za ljude i okolinu. Preliminarna naučna istraživanja pokazala su da mnogi tipovi nanočestica mogu dovesti do povećanog oksidativnog stresa koji može dovesti do formiranja slobodnih radikala koji pak mogu izazvati rak, mutacije DNK, pa čak i smrt stanica. Otkriveno je da fulereni - ugljenikove nanočestice - uzrokuju oštećenje mozga kod pastrvskog grgeča, vrste koju regulatorne agencije prihvaćaju kao model za utvrđivanje ekotoksikoloških učinaka. U svom izvještaju, Kraljevsko društvo Ujedinjenog Kraljevstva priznalo je ozbiljne rizike od nanotoksičnosti i poručilo da bi sastojci u obliku nanočestica trebali proći kroz cjelovitu procenu sigurnosti od strane relevantnog naučnog savetodavnog tela pre nego što se odobri njihova upotreba u proizvodima. Usprkos tom upozorenju, još uvek ne postoje zakoni koji bi regulisali upotrebu nanomaterijala u potrošačkim proizvodima kako bi se osiguralo da ne štete zdravlju javnosti koja ih koristi, radnicima koji ih proizvode ili ekološkim sistemima u koje se izbacuju otpadni nanoprodukti.
      U razvoju je 'pametna' ambalaža koja sadrži nanosenzore i antimikrobne aktivatore koji će biti u stanju prepoznati kvarenje hrane i oslobađati nanoantimikrobe radi produženja trajnosti proizvoda, omogućujući supermarketima da hranu čuvaju još duže. Upotreba nanonadzora u pakiranju hrane takođe će dovesti do novih zabrinutosti oko privatnosti. S povećanjem korištenja nanotehnološkog nadzora prehrambena će industrija dobiti mogućnost praćenja hrane od livade do fabrike, supermarketa i vašeg tanjira. To će otvoriti ozbiljna nova pitanja u pogledu privatnosti za koja smo slabo pripremljeni. Alarmantno je što usprkos puštanju nanotehnološke hrane i poljoprivrednih proizvoda u supermarkete i oslobađanju u okolinu, vlade širom sveta još nisu donele nikakve zakone za kontrolu rizika od nanotehnologije - ljudi u vladama su debelo podmićeni da bi išta preduzimali protiv toga.


    Kako će izgledati naša hrana i tehnološka budućnost? Nalazimo se u epskoj bici za kontrolu nad našim izvorima hrane. Vlasništvo korporacije ili zajednice, globalno ili lokalno, malo ili masivno, prerađeno ili celovito - to su paradigme između kojih moramo izabrati. Ključan način za promicanje zdrave, holističke poljoprivrede je podržati je našim izborom pri kupnji. Certifikovana, ekološki uzgojena hrana nudi vam bolje zdravlje, čišću okolinu i način da podržite budućnost bez nanotehnološke hrane. Pri kupnji proizvoda za lićnu negu birajte ekološke od kompanija koje tvrde da ne koriste nanotehnologiju. Postoje brojni načini da se pomogne u stvaranju zdrave prehrambene budućnosti. Kupujte na pijaci ili naručujte pakete direktno od poljoprivrednika. Kupujte u prodavnicama ekoloških proizvoda ili na ekološkom delu supermarketa. Razmislite o uključivanju u kolektivni vrt ili stvaranju vlastitog vrta. Osnujte ekološki povrtnjak u vašem lokalnom vrtiću ili školi. Čitajte deklaracije na proizvodima. Budite uključeni i zainteresirani. Razgovarajte s vašim prijateljima i porodicom o za vas najvažnijim pitanjima vezanim uz hranu.
    Neka kompanije preko svojih linija za potrošače saznaju da ste zabrinuti zbog upotrebe nanotehnologije u njihovim proizvodima. Vašim političarima recite da želite videti da su proizvodi koji sadrže sastojke dobivene nanoinženjeringom označeni, kako biste mogli doneti informirane odluke pri kupnji. Uzbudljivo je gledati kako o politici hrane raspravljaju naši mediji glavne struje te naše istraživačke i obrazovne institucije. Međutim, iako se u našim supermarketima već mogu kupiti neoznačeni prehrambeni proizvodi koji sadrže sastojke dobivene nanoinženjeringom, nanotehnologiji se tek počinje poklanjati pažnja. Ne postoje nikakvi propisi koji bi štitili zdravlje javnosti i okolina, i gotovo pa da se ništa korporacijskog ili javnog novca ne troši na proučavanje dugoročnih posledica manipulisanja našom hranom na atomskom nivou. Sličnost s uvođenjem genetskog inženjeringa, uz dodatnu opasnost zbog nepostojanja regulatornog nadzora, zastrašujuća je. Svi moramo postati politički aktivni u vezi s nanotehnologijom, baš kao što smo učinili s genetičkim inženjeringom. Od ključne je važnosti da se uvede moratorijum na upotrebu nanotehnologije dok ne budemo imali regulatorne siseme za zaštitu zdravlja ljudi i okolina i dok ne budemo imali pravu uključenost javnosti u donošenje odluka o uvođenju nanotehnologije. Takođe se moramo pobrinuti da naša vlada usmeri naš teško zarađen novac od poreza na podršku sektoru ekološke poljoprivrede. Zajedno možemo stvoriti zdravu prehrambenu budućnost na korist naše zajednice, a ne korporacijskih profita. Pamet u glavu, narode, ovo su sudbonosna, odlučujuća vremena.