Stanovi - Najopasnija Mesta Za Život
Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije (WHO), najzagađenija mesta na našoj planeti su stanovi. Naime, od naftne krize 1977. godine, opasnost od zagađenja u kući izuzetno je povećana, jer se stambena tehnologija okrenula boljoj termičkoj izolaciji i jeftinim materijalima.
Osmeh na lice:
To je, sa jedne strane, dovelo do unosa materijala, veoma štetnih po zdravlje, a sa druge, do ugradnje prozora i vrata koji gotovo da uopšte ne propuštaju vazduh, pa otrovne materije ostaju u stanu.
Na globalnom planu i na osnovu podataka WHO, predloženo je da se donesu propisi kojima bi bio limitiran unos štetnih materija i sredstava u mesta stanovanja (domove) i na taj način se obezbedila zdrava mikroklima. Međutim, samo u Nemačkoj bi, nakon primene ovih propisa, trebalo iseliti najmanje 15 odsto porodica, jer je mikroklima njihovih stanova opasna po zdravlje.
Hemičarka iz Henkela, Ingrid Bergmajer, kupila je predivnu kuću pored jezera Starnberger, ali je naglo počela u njoj, umesto uživanja, da se oseća tromo i iscrpljeno; gubila je na težini, dobila je kožni osip, poremetila joj se cirkulacija i počele su da je muče jutarnje glavobolje. Institut za ekološku hemiju (Minhen), ustanovio je krivca u pentahlorfenolu, materiji kojom se štiti drvo od različitih insekata, glodara, gljivica i plesni. Tragovi ovog otrova nađeni su u zavesama, tapetama, tepisima i knjigama, mada se čulom mirisa nije mogao raspoznati, a detektovan je i u mokraći stanara Bergmajerine porodice, kao i kod ostalih ljudi čija drvenarija u kući sadrži ovu materiju. Na ovaj otrov naročitu pažnju treba obratiti pri zaštiti lamperije, tako omiljene u našem narodu, pa nameštaj štititi od napasnika lanenim uljem ili voštanim premazom.
Početak dvadesetog veka obeležen je hemijskim procvatom celuloida i formaldehida. Oba su na velika vrata ušla u naše živote, nalazeći primenu u industriji iverica i šper-ploča, preko sredstava za čišćenje u domaćinstvima, do creva za proizvodnju viršli, kobasica, boja i papira. Udisanje formaldehida može da izazove alergijska oboljenja i bronhijalnu astmu. Primer sa jednom srednjom školom u Lengedeu (Nemačka) je tipičan - škola je zatvorena posle dvogodišnjih žalbi učenika i profesora koji su počeli da pate od netipičnih glavobolja i problema sa očima.
Stručnjaci su ustanovili da je količina formaldehida, po kvadratnom metru, iznosila 700 mikrograma, umesto dozvoljenih 120. Izbegavajući formaldehide u izolirajućim materijalima, bolje je koristiti staklenu vunu, a za nameštaj i zidne obloge izabrati ivericu (E klase), koja vrlo slabo isparava, ili neki drugi materijal.
Od hemijskih sredstava, iz podnih i zidnih obloga, najpre stradaju disajni organi. U tepisima, obično druge klase, često se nalazi supstanca metilamin, vrlo neprijatnog mirisa, koji može da bude uzrok obolevanja disajnih organa. Iz tepiha vreba i jedan parazit, mikroskopska životinjica po imenu Dermatophodies pteronyssinuds (grinja), koja se hrani otpacima peruti i dlakom kako ukućana, tako i njihovih kućnih ljubimaca. Izmet ovog napasnika može izazvati alergiju i astmu. Deci preti najveća opasnost, jer vole da se igraju na podu.
Ova životinjica više voli itisone i tapisone nego klasične tepihe, jer se iz njih teško može izbaciti. Takođe, veliki broj bakterija i najrazličitijih gljivica nalazi stanište u itisonima, brojnim ćebadima i tkaninama (u Beogradu je, svojevremeno, na ovu temu, Aleksandar Jeftović napisao magistarski rad, u kojem opisuje brojne parazite iz ovih stvari). Najefikasnija borba protiv patogenih mikroba i praživotinja iz tkanina je redovno usisavanje, čišćenje i svođenje njihove upotrebe na minimum. U stanu je, takođe, dobro imati što veći broj kućnih biljaka koje luče isparljive antibaktericide i antigljivične materije (fitoncide), kao što su fikus, filodendron, dragoljub, zevalica itd.
Iz omiljenih termo- peći i 'norveških' radijatora vreba opasan materijal - azbest. Sa toplim vazduhom, one izbacuju i ova mikroskopski sitna vlakna. Prema merenjima u Betel institutu, nađeno je čak 6.000 iglica azbesta u kubnom metru kućnog vazduha, što je količina daleko veća od kritične, koja može imati kancerogeno dejstvo.
Ranije se azbest mnogo koristio za malterisanje zidova, pa je sportska dvorana u Alzeju (Nemačka) zatvorena, jer je azbestna prašina vidljivo padala sa zidova (bilo je 7.500 vlakana po kubnom metru). Drastičan primer je beogradsko 'azbestno naselje' koje se, nakon višegodišnjih protesta i pritisaka na gradsku vladu, konačno iseljava.
Boje i lakovi, kojima se tretira nameštaj, izvor su hemikalija koje mogu izazvati hronične poremećaje u ljudskom organizmu. Lak za radijatore je izuzetno štetan, jer se jedan njegov opasan sastojak, tek posle 2,5 godine od početka sušenja, svede na polovinu. Ova supstanca izaziva glavobolju, probleme sa grlom i očima, a koža pecka i svrbi. Podovi i zidovi tavanica odaju još jednog zagađivača - radioaktivnost. Produkt radioaktivnog raspadanja uranijuma, radijuma i torijuma - gas radon - isparava u vazduh i emituje alfa čestice. Ovi procesi su naročito intenzivni u dobro izolovanim prostorijama, pa ako se i retko vetre, u njima se gomilaju ogromne količine ovog radioaktivnog gasa. Materijali, koji posebno izračuju, ovo tzv. 'sekundarno' zračenje su granit, tuf, beton, šljaka, krečnjak i hemijski gips koji sadrži fosforit. U ovakvim stanovima je dnevna količina ozračenja na nivou ukupne godišnje ozračenosti, usled udisanja radona. Najbolja mera protiv ovog štetnog gasa je duže vetrenje prostorija.
Već dobro poznati i ozloglašeni fluor-hlor-ugljovodonik (FCH), veliki je neprijatelj ozonskog omotača koji nas štiti od ubitačnih ultraljubičastih zraka. Međutim, od FCH-a, koji se koristi da bi se iz konzerve izbacio sadržaj spreja, mnogo je opasniji sam sadržaj sredstva koje sadrži koncentrovane hemikalije namenjene dezinfekciji, čišćenju i sl. Međutim, ove materije se brzo uvlače u kožu, stvari ili nameštaj, u zavisnosti šta sprejem tretiramo i, nakon prskanja ovih sredstava, potrebno je pet dana intenzivnog provetravanja prostorija da bi se otrovi iz spreja u našem stanu smanjili na bezopasnu količinu. Sa ljudske kože štetni elementi iz spreja skidaju se vodom i sapunom.
Kućni ljubimci i sobno bilje, kao i vlažne prostorije, mogu biti izvori opasnih gljivica Asperogilus fumigatus, koje izazivaju mikoze i alergije. Najteža je aspergiloza, plućno oboljenje. Ova gljivica naročito voli neprovetrena kupatila, jer u vlažnom vazduhu dolazi do zasićenja sporama i kreće razmnožavanje gljivica, a ukućani mogu često imati nagle i jake napade astme i bronhitisa, a da uopšte ne posumnjaju na ovog uzročnika.
Čak i prijatan, romantičan kamin, može da bude izvor opasnosti, naročito ako pored njega borave strasni pušači. U dimu, koji nastaje kombinacijom iz ova dva izvora (kamin, cigareta), nalaze se čestice čađi, ugljen monoksid, azotni oksid, formaldehid, ugljovodonici, kao i kancerogeni benzopiren. U organizmu nepušača, koji sedi pored kamina u društvu pušača, posle jedne popušene cigarete, nakupi se benzopirena kao da je on sam popušio 4 cigarete, jednu za drugom. Najveće žrtve ovog otrova su nežni dečji organizmi.
I za ovo postoji efikasna odbrana. Pored pušača treba da bude zapaljena sveća, jer ona upija dim, a što se tiče kamina, valja ložiti samo suva drva, jer mokra, pri sagorevanju, razvijaju sve navedene štetne gasove. Osim toga, i ovde važi univerzalno pravilo o što češćem provetravanju prostorija.
Od prostorija u kojima se najčešće boravi, a pogotovo od spavaće sobe, ne treba praviti 'električnu centralu'. Noćna lampa, muzički centar, televizor, kompjuter, DVD... i, još se pitamo: otkud glavobolja i nesanica? Ako su aparati neohodni, zbog skučenog prostora, isključite ih noću iz struje, da elektricitet ne bi 'cirkulisao' oko vašeg organizma koji se odmara i regeneriše. Takođe, treba izbegavati metalne krevete i madrace - i oni se napajaju strujom, koju posle zrače u vašem pravcu, izazivajući nesanicu i noćne more. Ako u spavaćoj sobi postoji veliko ogledalo, ono treba noću da bude prekriveno, jer zrači svetlošću koja uznemirava nervni sistem (olovo!).
Neonsko svetlo, u zadnje vreme vrlo popularno, ima deprimirajući i štetan efekat na ten i nervni sistem. Treba imati standardno svetlo (obične sijalice). Takođe, boje koje dominiraju stanom treba da budu mirne, u pastelnim zelenim, braon i roze nijansama. Terapija bojama i svetlom je odavno u upotrebi.
Koristite nameštaj od drveta, jer ne zrači i ne proizvodi statički elektricitet, kao što je to slučaj sa onim od plastike, metala i stakla, koji prvo upija, a onda usmerava štetne zrake na čoveka. Ako želite da stanujete ekološki, vaš dom treba da je pun pažljivo odabranih biljaka, sa širokim glatkim listovima, koje upija ogroman broj otrova, dim i zračenje, pročišćavajući vazduh.
Neke biljke ispuštaju u prostor isparljiva etarska ulja, koja imaju antimikrobno dejstvo i predstavljaju saveznike u borbi protiv zagađenja. Još ako u stanu imate mesta da postavite mali akvarijum sa ribicama, biće to pun pogodak, jer pumpe akvarijuma proizvode jone negativnog naelektrisanja koji imaju blagotvorno dejstvo na nervni sistem i opšte zdravlje čoveka. Sedenje pored akvarijuma i gledanje ribica kako plivaju je izuzetno uspešna antistres terapija, koja se u svetu već uveliko koristi. Ekološko stanovanje nije hir - to je nasušna potreba u svim velikim, prenaseljenim gradovima. Izvor: Treće Oko
Feng Shui - Ostali Tekstovi
Pogledajte i ostale super zanimljive rubrike na sajtu
OTROV U ZAVESAMA
Hemičarka iz Henkela, Ingrid Bergmajer, kupila je predivnu kuću pored jezera Starnberger, ali je naglo počela u njoj, umesto uživanja, da se oseća tromo i iscrpljeno; gubila je na težini, dobila je kožni osip, poremetila joj se cirkulacija i počele su da je muče jutarnje glavobolje. Institut za ekološku hemiju (Minhen), ustanovio je krivca u pentahlorfenolu, materiji kojom se štiti drvo od različitih insekata, glodara, gljivica i plesni. Tragovi ovog otrova nađeni su u zavesama, tapetama, tepisima i knjigama, mada se čulom mirisa nije mogao raspoznati, a detektovan je i u mokraći stanara Bergmajerine porodice, kao i kod ostalih ljudi čija drvenarija u kući sadrži ovu materiju. Na ovaj otrov naročitu pažnju treba obratiti pri zaštiti lamperije, tako omiljene u našem narodu, pa nameštaj štititi od napasnika lanenim uljem ili voštanim premazom.
Početak dvadesetog veka obeležen je hemijskim procvatom celuloida i formaldehida. Oba su na velika vrata ušla u naše živote, nalazeći primenu u industriji iverica i šper-ploča, preko sredstava za čišćenje u domaćinstvima, do creva za proizvodnju viršli, kobasica, boja i papira. Udisanje formaldehida može da izazove alergijska oboljenja i bronhijalnu astmu. Primer sa jednom srednjom školom u Lengedeu (Nemačka) je tipičan - škola je zatvorena posle dvogodišnjih žalbi učenika i profesora koji su počeli da pate od netipičnih glavobolja i problema sa očima.
Stručnjaci su ustanovili da je količina formaldehida, po kvadratnom metru, iznosila 700 mikrograma, umesto dozvoljenih 120. Izbegavajući formaldehide u izolirajućim materijalima, bolje je koristiti staklenu vunu, a za nameštaj i zidne obloge izabrati ivericu (E klase), koja vrlo slabo isparava, ili neki drugi materijal.
PRAŽIVOTINJE NAPADAJU
Od hemijskih sredstava, iz podnih i zidnih obloga, najpre stradaju disajni organi. U tepisima, obično druge klase, često se nalazi supstanca metilamin, vrlo neprijatnog mirisa, koji može da bude uzrok obolevanja disajnih organa. Iz tepiha vreba i jedan parazit, mikroskopska životinjica po imenu Dermatophodies pteronyssinuds (grinja), koja se hrani otpacima peruti i dlakom kako ukućana, tako i njihovih kućnih ljubimaca. Izmet ovog napasnika može izazvati alergiju i astmu. Deci preti najveća opasnost, jer vole da se igraju na podu.
Ova životinjica više voli itisone i tapisone nego klasične tepihe, jer se iz njih teško može izbaciti. Takođe, veliki broj bakterija i najrazličitijih gljivica nalazi stanište u itisonima, brojnim ćebadima i tkaninama (u Beogradu je, svojevremeno, na ovu temu, Aleksandar Jeftović napisao magistarski rad, u kojem opisuje brojne parazite iz ovih stvari). Najefikasnija borba protiv patogenih mikroba i praživotinja iz tkanina je redovno usisavanje, čišćenje i svođenje njihove upotrebe na minimum. U stanu je, takođe, dobro imati što veći broj kućnih biljaka koje luče isparljive antibaktericide i antigljivične materije (fitoncide), kao što su fikus, filodendron, dragoljub, zevalica itd.
Ranije se azbest mnogo koristio za malterisanje zidova, pa je sportska dvorana u Alzeju (Nemačka) zatvorena, jer je azbestna prašina vidljivo padala sa zidova (bilo je 7.500 vlakana po kubnom metru). Drastičan primer je beogradsko 'azbestno naselje' koje se, nakon višegodišnjih protesta i pritisaka na gradsku vladu, konačno iseljava.
RADIOAKTIVNI DOM
Boje i lakovi, kojima se tretira nameštaj, izvor su hemikalija koje mogu izazvati hronične poremećaje u ljudskom organizmu. Lak za radijatore je izuzetno štetan, jer se jedan njegov opasan sastojak, tek posle 2,5 godine od početka sušenja, svede na polovinu. Ova supstanca izaziva glavobolju, probleme sa grlom i očima, a koža pecka i svrbi. Podovi i zidovi tavanica odaju još jednog zagađivača - radioaktivnost. Produkt radioaktivnog raspadanja uranijuma, radijuma i torijuma - gas radon - isparava u vazduh i emituje alfa čestice. Ovi procesi su naročito intenzivni u dobro izolovanim prostorijama, pa ako se i retko vetre, u njima se gomilaju ogromne količine ovog radioaktivnog gasa. Materijali, koji posebno izračuju, ovo tzv. 'sekundarno' zračenje su granit, tuf, beton, šljaka, krečnjak i hemijski gips koji sadrži fosforit. U ovakvim stanovima je dnevna količina ozračenja na nivou ukupne godišnje ozračenosti, usled udisanja radona. Najbolja mera protiv ovog štetnog gasa je duže vetrenje prostorija.
Kućni ljubimci i sobno bilje, kao i vlažne prostorije, mogu biti izvori opasnih gljivica Asperogilus fumigatus, koje izazivaju mikoze i alergije. Najteža je aspergiloza, plućno oboljenje. Ova gljivica naročito voli neprovetrena kupatila, jer u vlažnom vazduhu dolazi do zasićenja sporama i kreće razmnožavanje gljivica, a ukućani mogu često imati nagle i jake napade astme i bronhitisa, a da uopšte ne posumnjaju na ovog uzročnika.
Čak i prijatan, romantičan kamin, može da bude izvor opasnosti, naročito ako pored njega borave strasni pušači. U dimu, koji nastaje kombinacijom iz ova dva izvora (kamin, cigareta), nalaze se čestice čađi, ugljen monoksid, azotni oksid, formaldehid, ugljovodonici, kao i kancerogeni benzopiren. U organizmu nepušača, koji sedi pored kamina u društvu pušača, posle jedne popušene cigarete, nakupi se benzopirena kao da je on sam popušio 4 cigarete, jednu za drugom. Najveće žrtve ovog otrova su nežni dečji organizmi.
ČUVAJTE SE OGLEDALA
Od prostorija u kojima se najčešće boravi, a pogotovo od spavaće sobe, ne treba praviti 'električnu centralu'. Noćna lampa, muzički centar, televizor, kompjuter, DVD... i, još se pitamo: otkud glavobolja i nesanica? Ako su aparati neohodni, zbog skučenog prostora, isključite ih noću iz struje, da elektricitet ne bi 'cirkulisao' oko vašeg organizma koji se odmara i regeneriše. Takođe, treba izbegavati metalne krevete i madrace - i oni se napajaju strujom, koju posle zrače u vašem pravcu, izazivajući nesanicu i noćne more. Ako u spavaćoj sobi postoji veliko ogledalo, ono treba noću da bude prekriveno, jer zrači svetlošću koja uznemirava nervni sistem (olovo!).
Neonsko svetlo, u zadnje vreme vrlo popularno, ima deprimirajući i štetan efekat na ten i nervni sistem. Treba imati standardno svetlo (obične sijalice). Takođe, boje koje dominiraju stanom treba da budu mirne, u pastelnim zelenim, braon i roze nijansama. Terapija bojama i svetlom je odavno u upotrebi.
Koristite nameštaj od drveta, jer ne zrači i ne proizvodi statički elektricitet, kao što je to slučaj sa onim od plastike, metala i stakla, koji prvo upija, a onda usmerava štetne zrake na čoveka. Ako želite da stanujete ekološki, vaš dom treba da je pun pažljivo odabranih biljaka, sa širokim glatkim listovima, koje upija ogroman broj otrova, dim i zračenje, pročišćavajući vazduh.
Neke biljke ispuštaju u prostor isparljiva etarska ulja, koja imaju antimikrobno dejstvo i predstavljaju saveznike u borbi protiv zagađenja. Još ako u stanu imate mesta da postavite mali akvarijum sa ribicama, biće to pun pogodak, jer pumpe akvarijuma proizvode jone negativnog naelektrisanja koji imaju blagotvorno dejstvo na nervni sistem i opšte zdravlje čoveka. Sedenje pored akvarijuma i gledanje ribica kako plivaju je izuzetno uspešna antistres terapija, koja se u svetu već uveliko koristi. Ekološko stanovanje nije hir - to je nasušna potreba u svim velikim, prenaseljenim gradovima. Izvor: Treće Oko
¦ Klik Gore na Sliku - Prikaz; ¦ Ponovni Klik - Brisanje
Feng Shui - Ostali TekstoviPogledajte i ostale super zanimljive rubrike na sajtu
