vrh
Meni


Najbolji Posteri i Ostale Provale

POUČNA PRIČA

    Konj se razboleo. Došao veterinar i prepisao seljaku lek za konja. Tri dana da mu daje, ako konju ne bude bolje, moraju da ga ubiju. To čula svinja. Prvi dan, konju nije bolje, drugi dan takođe. Priđe mu svinja i kaže: 'Molim te ustani, moraš da ozdraviš', ali konj ne ustaje. Treći dan - konj ne ustaje.
    Svinja ga opet moli, kaže mu da će da ga ubiju ako ne ustane. Odjednom konj ustaje i polako izlazi iz štale. Svi se raduju i seljak kaže veterinaru: 'Ovo moramo da proslavimo, večeras ću da zakoljem svinju!'
    Naravoučenije: Ne mešaj se u tuđa posla!

No 33

 
      


PISMO RAZBIJAČIMA MITOVA

    Internetom je počelo kružiti pismo sa potpisom Ajdina Tinjaka, koje je trebalo da završi kod ekipe emisije 'Mythbusters'. A, pismo je sledeće:
    Poštovani Adame i Jamie,
Zovem se Ajdin Tinjak i živim u Bosni i Hercegovini (ako ne znate gdje se BiH nalazi, ili mislite da smo nebitna zemlja, kao što mi u Bosni i Hercegovini mislimo da su nebitne sve centralnoafričke zemlje, guglajte nas i pročitajte historijat od ilirskog doba, preko rimskog, srednjovjekovnog, osmanskog, austro-ugarskog, jugoslovenskog, pa do moderne Bosne i Hercegovine, i vidjet ćete da smo povijesno 'jači' i od Sjedinjenih Američkih Država).
    Ja pripadam ovoj modernoj bosanskoj državi, međunarodno priznatoj 1992. (Inače, rođen sam kao Jugoslaven, ali su mi Jugosloveni zapalili rodni list u ratu. Onda sam dobio rodni list s ljiljanima, a sad imam ovaj proevropski sa zvjezdicama na plavoj podlozi. Ako ste pažljivo pročitali našu historiju, uvidjet ćete da naša zastava sa zvjezdicama i trokutom na plavoj podlozi, nemaju nikakve veze sa nama.) Zašto vam pišem?
    Nakon četverogodišnjeg rata u kojem je poginulo više od 100.000, a raseljeno više od milion ljudi, Bosna i Hercegovina je izborila svoje pravo na ostvareno pravo na nezavisnost. Ubijali smo se, pljačkali, silovali, palili… (mislim na Bošnjake, Srbe i Hrvate). Oprostite, ja stalno pišem neke napomene u zagradama, ali mislim da će vam biti od pomoći, jer ni meni kao stanovniku ove zemlje mnoge stvari nisu jasne. Rat je završio, ali niko nije 'pobijedio' (moram opet zagradu otvoriti, vi znate da se suvremeni ratovi i vode s ciljem da nema niti pobjednika niti poraženog). Nakon rata, izvršili smo privatizaciju javnih preduzeća, i postali robovi privatnog sektora. Ali, živimo u kapitalizmu, i logično je da je radnička klasa na dnu hranidbenog lanca.
    Našim političkim sistemom upravlja međunarodna zajednica i domaće nacionalne partije, koje već 20-ak godina na vlast dolaze braneći interese Bošnjaka, Srba i Hrvata (ti isti zaštitnici vitalnih nacionalnih interesa su nas i ugrozili, a onda nas iz te ugroženosti čupaju dvije decenije ugrožavajući nas još više). Nadam se da ste rečenicu iz posljednje zagrade razumjeli i da za nju ne trebam otvarati posebnu zagradu. Molim vas nemojte prestati čitati ovo pismo, ubrzo ću vam reći kako mit glasi. Naše tročlano predsjedništvo (Srbin, Hrvat i Bošnjak), rijetko kada ima zajednički stav, tako da i stanovništvo po uzoru na lidere nikada nema zajednički stav.
    Naša životna filozofija je dabogda komšiji crkla krava, ali dabogda crkla i meni da on ne imao od koga mlijeko kupovati. U praksi to izgleda jednostavno; 'E nek’ je naš Bakir ukr’o dva miliona, Allah mu dao svako dobro, malo je koliko je ukr’o onaj njihov četnik, majku mu ustašku' (nisam siguran da li će vam ovo iko moći prevesti, ali neka pokuša). Naš je jezik… zasebna priča. (Sad ću preći na mit, samo da vam kažem koju o jeziku.) U našoj zemlji tri su službena jezika: bosanski, hrvatski i srpski. Mi se međusobno savršeno razumijemo, ali imamo taj neki kompleks da se trebamo razlikovati. Iako je riječ o istom narodu, indoevropskom, južnoslavenskom, mi volimo reći da nismo isti. Eto, Ante je 'vatikanac', čistokrvni Hrvat, rođen u dolini Neretve, Jovo je pravoslavac, rođen u Banja Luci, Srbin, a Mujo je 'muhamedinac' rođen na Čaršiji u Sarajevu, Bošnjak.
    Niko od njih nema posla (zajedno sa još 500.000 nezaposlenih), sva trojica žive u najsiromašnijoj zemlji u Evropi (prema podacima EU), i oni dobro znaju da njihovoj djeci budućnost u ovakvoj Bosni i Hercegovini nije svijetla. Ali… evo nas kod mita! (Vi ćete možda reći 'konačno!', ali ja sa ovim činjenicama živim svaki dan.) Prije nekoliko dana, mala od komšinice rodila sina (Damir se zove, mali je k’o med). Pitam vas, hoće li djetetu čuna brže rasti ako ga odmah osunete?
    Srdačan pozdrav, Ajdin Tinjak

Klikom na malu sliku dobićete na sredini ekrana uvećanu sliku. Da bi veliku sliku smaknuli sa ekrana, ponovo kliknite na nju ili na znak X u gornje desnom uglu.


BAJKA I REALNOST


BAJKA - Kakav divan dan !!! Danas sam bila u šopingu. Kupila sam prekrasan Chanel kaput i očaravajuće D&G cipele, presrećna sam. Posle toga sam otišla na ručak sa svojoj sestrom. Bez obzira što mi škampe i nisu baš prijale, provele smo nezaboravno popodne. Uveče sam izašla u najpoznatiji gradski klub i upoznala ljubav svog života. To je inače biznismen na svetskom glasu,u njega su zaljubljene sve moje prijateljice,a samo ja ga imam. Otišli smo na večeru, pili Don Perignon koji je kavijaru uz romantičnu muziku i sveće, davao posebnu draž. Onda me je džentlmenski otpratio do svog Ferrarija i odvezao kući.
Toliko je divan, da čak nije ni pokušao da uradi bilo šta. Poljubio me je u ruku, poklonio neverovatne, dijamantske mindjuše i rekao mi da sam ja žena kakvu je oduvek sanjao. Dugo sam ležala u djakuziju i razmišljala o njemu,mada ne znam dal me zaslužuje...

REALNOST - Dokle ovako !!! Danas sam otišla kod Kineza i kupila neki džemper na popustu i neke baletanke koje me žuljaju, zato što je desna dva broja manja od leve. Što je najgore u povratku sam pola puta stajala baš na toj desnoj nozi, zato što je gužva u basu bila nepodnošljiva. Kurje oko mi je puklo, a dobila sam i dva nova žulja. Da stvar bude još gora, onaj džemper od 400 dinara mi se rasparao do kuće, verovatno sam ga zakačila za nešto u prevozu. Danas je sestra bila zadužena za pravljanje ručka i spremila nam je one skuše koje je ćale upecao prošle nedelje, ali je zaboravila da ih očisti. Toliko je smrdelo, da sam se ispovraćala čim sam ušla u stan. Uveče sam izašla sa nekim smaračem sa fejsa, koji me je odveo u neku lokalnu birtiju. Nadala sam se bar da ću nešto večerati, ali on je naručio litar belog i ne pitavši me šta ću da pijem. Ona kiselina iz te Smederevke me je još više činila gladnom i jedva sam čekala da stignem kući i navalim na paštetu. Kada se dobro napio, krenuo je da me isprati na noćni prevoz i svo vreme me je drpao, dok su prolaznici sve to gledali. Da stvar bude još gora, u noćnom koji sam pri tom čekala pola sata, trpeći njegove ruke po sebi i taj smrdljivi dah, me navata kontrola i napiše mi kaznu. Sve to nekako prodje, stignem kući, otvorim frižider a paštete nema, pojela sestra. Udjem da se istuširam i na pola mi nestane tople vode. Samo da se ovaj dan ne ponovi !
×



     RSS FEED-OVI ZA VAŠ SAJT
Povratak Na Vrh Strane