Ostali zanimljivi tekstovi na sajtuNa Ovaj Dan - 28. Mart
Pogledajte događaje koji su se desili na ovaj dan, 28. marta! Šta se sve nekada dešavalo dvadeset osmog marta, šta je posebno ovog datuma, koje su poznate ličnosti rođene a koje umrle ovog datuma?
Osmeh na lice: ■ 193. - Pretorijanska garda ubila je rimskog cara Pertinaksa i na dražbi prodala prestolje Didiju Julijanu.
■ 364. - Rimski car Valentinijan I imenuje brata Valensa za svog istočnog savladara.
■ 845. - Vikinški pljačkaši, verojatno pod vodstvom Ragnara Lodbroka, osvojili su Pariz nakon čega su za grad tražili ogromnu otkupninu.
■ 1472. - Rođen je italijanski slikar Bartolomeo di Pagolo de Fatorino, poznat kao fra Bartolomeo, takođe i kao Bačo dela Porta, jedan od poslednjih firentinskih renesansnih majstora, preteča baroka. Slikarstvo je napustio 1500. godine kada je otišao u dominikanski manastir, ali ga je četiri godine kasnije Rafael ubedio da nastavi da slika.
■ 1483. - Rođen je Rafaelo Santi, italijanski slikar, najpotpuniji predstavnik renesansnih ideja u slikarstvu. Slikao je portrete, religiozne i mitološke kompozicije, a kao arhitekt je, nakon Bramanteove smrti, rukovodio zidanjem crkve sv. Petra u Rimu. Dela su: 'Vitezov san', 'Venčanje Bogorodice', 'Bogorodica velikog vojvode', 'Bogorodica dela Kaza Tempi', 'Lepa vrtarica', 'Bogorodica da Filinjo', 'Bogorodica s ribom', 'Bogorodica sa Hristom, između pape Siksta II i svete Varvare ili Sikstinska Madona' ...
■ 1749. - Rođen je francuski astronom, matematičar i fizičar Pjer Simon Laplas. Istakao se radovima na polju nebeske mehanike, a svoju čuvenu hipotezu o nastanku Sunčevog sistema poznatu kao Kant-Laplasova teorija, objavio je 1796.
■ 1776. - U Moskvi osnovan teatar 'Boljšoj', veliki teatar opere i baleta, po ugledu na Sankt Peterburg, u kojem su od četrdesetih godina XVIII veka izvođene operske predstave.
■ 1794. - Luvr, muzej u Parizu, otvoren je za javnost, iako je zvanično bio otvoren od avgusta prethodne godine.
■ 1797. - Natanijel Brigs iz Nju Hempšira patentirao je veš mašinu.
■ 1800. - Parlament Irske usvojio zakon o ujedinjenju Irske sa Velikom Britanijom.
■ 1811. - Umro je srpski prosvetitelj, pisac, filozof i pedagog Dimitrije Obradović, poznat po monaškom imenu Dositej, prvi srpski ministar prosvete, jedna od najznačajnijih i najuticajnijih ličnosti srpskog naroda krajem XVIII i početkom XIX veka. Napustivši manastir, dosta je putovao kao privatni učitelj, naučio više stranih jezika, studirao na nekoliko evropskih univerziteta i bio najobrazovaniji Srbin svog vremena. Na poziv vođe Prvog srpskog ustanka Karađorđa, došao je u Srbiju 1806. i 1808. organizovao je Veliku školu u Beogradu. Postao je 1811. prvi ministar prosvete u Srbiji. Znanje i ideje unosio je u narod da bi ga oslobodio zaostalosti, prosvetio i uputio ka napretku. Bio je pristalica upotrebe narodnog jezika u književnosti i pisao je tim jezikom, zalagao se za oslobađanje žena ropske potčinjenosti, u skladu s najnaprednijim idejama Evrope tog vremena. Otvorio je Srbiji vrata u evropsku kulturu i stvorio osnovu moderne srpske književnosti. Dela su mu: 'Život i priključenija', 'Basne', 'Hristoitija', 'Sovjeti zdravago razuma', 'Sobranije'.
■ 1854. - Velika Britanija, dan posle Francuske, objavila rat Rusiji i stala na stranu Otomanskog carstva u Krimskom ratu koji je izbio krajem 1853.
■1854. - Rođen je srpski pravnik i političar Andra Đorđević, profesor na Velikoj školi u Beogradu i ministar prosvete. Znatno je doprineo reformi školskog sistema. Napisao je više rasprava i udžbenika iz građanskog, trgovačkog i rimskog prava, uključujući najznačajnije delo 'Sistem privatnog građanskog prava u Kraljevini Srbiji u vezi sa međunarodnim privatnim pravom'.
■ 1868. - Rođen je ruski pisac Maksim Gorki koji se smatra utemeljivačem socijalističkog realizma u ruskoj književnosti. Imao je značajnu ulogu u političkom i kulturnom životu Sovjetske Rusije i 1934. postao je prvi predsednik Sovjetskog udruženja pisaca. Umro je 1936. Dela su mu: 'Makar Čudra', 'Mati', 'Na dnu'.
■ 1871. - Izdana je deklaracija Pariske komune.
■ 1872. - Rođen je srpski zoolog Živojin Đorđević, profesor Beogradskog univerziteta i član Srpske akademije nauka i umetnosti, jedan od začetnika moderne zoologije u Srbiji. Posebno se bavio parazitologijom i napisao je više naučnih radova objavljenih mahom u publikacijama SANU i u inostranstvu.
■ 1881. - U Beču potpisana 'Železnička konvencija' o izgradnji pruge Beograd-Niš. Gradnja pruge dužine 243,5 kilometara okončana je 1884. Uz finansijsku podršku stranih konzorcijuma, do 1890. u Srbiji je izgrađeno 1.060 kilometara pruga koje su vodile do austrougarske, bugarske i turske granice.
■ 1881. - Umro je ruski kompozitor Modest Petrovič Musorgski, član kompozitorske grupe 'Velika petorica', predstavnik ruske nacionalne muzičke škole. Dela su mu: 'Boris Godunov', 'Hovanščina', 'Soročinski sajam', 'Dečija soba' ...
■ 1891. - Održano je prvo svetsko prvenstvo u podizanju tegova.
■ 1910. - Uzleteo je prvi hidroplan, u Francuskoj.
■1911. - Rođen je srpski književni i pozorišni kritičar jevrejskog porekla Eli Finci, učesnik narodnooslobodilačke borbe od 1941. Po oslobođenju zemlje, bio je direktor 'Borbe', 'Jugoslovenske knjige', 'Nolita', Jugoslovenskog dramskog pozorišta, glavni urednik časopisa 'Književnost'. Dela su: pozorišne kritike u zbirkama 'Više i manje od života I-V', 'Stvarnost i iluzije', studija 'Deni Didro', ogledi o Miroslavu Krleži, Augustu Cesarcu, Jovanu Skreliću, Đorđu Jovanoviću, Branimiru Ćosiću, Marinu Držiću.
■ 1922. - Predstavljen je prvi nacrt za mikrofilm.
■ 1924. - Fabrika IKARUS isporučila je prvi avion - proizvod domaće vazduhoplovne industrije, SB-1 nazvan 'mali Brandenburg'.
■ 1930. - Dva najveća turska grada, Konstantinopolj i Angora, dobili nove nazive, Istanbul i Ankara.
■ 1939. - Snage španskih nacionalista pod vodstvom Generalísima Francisca Franka zauzele su Madrid čime je završio Španski građanski rat.
■ 1939. - Nemački vođa Adolf Hitler poništio pakt o nenapadanju, koji je Nemačka 1934. sklopila s Poljskom, što je bio uvod u napad na Poljsku u septembru 1939, čime je započet Drugi svetski rat.
■ 1941. - U Drugom svetskom ratu britanske pomorske snage u nanele teške gubitke italijanskoj mornarici u bici kod rta Matapan.
■ 1941. - Engleska književnica Virdžinija Vulf izvršila samoubistvo. Ubraja se među najznačajnije engleske romanopisce XX veka.
■ 1942. - U Drugom svetskom ratu britanci iznenadnim napadom sa kopna, mora i iz vazduha uništili francusku luku Sen Nazar, u kojoj su bili usidreni nemački ratni brodovi.
■ 1943. - U Beverli Hilsu, u Kaliforniji, umro je ruski kompozitor i pijanistički virtuoz Sergej Rahmanjinov, autor čuvenih klavirskih koncerata i 'Rapsodije na Paganinijevu temu'. Rođen je u Rusiji 1. aprila 1873, a emigrirao je u SAD 1918.
■ 1944. - Pripadnici SS divizije 'Prinz Eugen', četnici, ustaše i domaće izdajice u zločinačkom pohodu pobili 1800 seljana.
■ 1944. - Astrid Ana Emili Lindgren iščašila je zglob i počela da piše 'Pipi Dugu Čarapu'.
■ 1945. - SAD priznale vladu Demokratske Federativne Jugoslavije.
■ 1964. - Radio Caroline je započeo, kao piratska radio stanica, započeo je emitiranje programa sa broda usidrenog u međunarodnim vodama.
■ 1969. - Umro je američki general i državnik Dvajt Dejvid Ajzenhauer, vrhovni komandant savezničkih snaga u Drugom svetskom ratu u Evropi, komandant NATO 1950-52. i predsednik SAD 1953-61.
■ 1970. - U zemljotresu koji je razorio turski grad Gediz i okolna sela u zapadnoj Anadoliji poginulo najmanje 1.100 ljudi.
■ 1973. - Američki glumac Marlon Brando odbio da primi 'Oskara' za glavnu ulogu u filmu 'Kum', a na ceremoniju za dodelu nagrade poslao indijansku glumicu Sačin Litlfeder da opiše patnje američkih Indijanaca.
■ 1977. - Održana je 49. dodela Oskara. Za najbolji film proglašen je 'Roki', najbolji glumac je Piter Finč, a najbolja glumica Fej Danavej.
■ 1979. - U najgorem nuklearnom incidentu u SAD, u elektrani 'Ostrvo tri milje' kod Herisburga u Pensilvaniji je, posle delimičnog topljenja jednog reaktora, radioaktivni gas iscurio u atmosferu a stanovnici Herisburga su evakuisani.
■ 1985. - Umro je francuski slikar rusko-jevrejskog porekla Mark Šagal, koji je, mimo svih likovnih formi i eksperimenata koji su obeležile XX vek, uspeo da izgradi originalan individualni likovni izraz ('Violinist', 'Zaručnici'). Ilustrovao je La Fontenove basne, Gogoljeve 'Mrtve duše', Bibliju, oslikao svod pariske Opere, sinagogu u Jerusalimu, zgradu UN i uradio vitraže u katedrali u Mecu.
■ 1989. - U Beogradu proglašeni amandmani na Ustav Srbije, kojim je pokrajinama oduzeta mogućnost veta na ustavne promene u Srbiji i deo zakonodavne, upravne i sudske funkcije. Revizija Ustava na Kosovu propraćena masovnim demonstracijama Albanaca, u sukobima demonstranata s policijom poginula 22 demonstranta i dva policajca.
■ 1994. - Umro je francuski dramski pisac rumunskog porekla Ežen Jonesko tvorac 'antiteatra' i jedan od najznačajnijih autora 'teatra apsurda' ('Ćelava
pevačica', 'Žak ili pokornost').
■ 2001. - U Demokratsku Republiku Kongo stigao je prvi kontingent 'plavih šlemova' sa zadatkom da ojača prisustvo UN u toj zemlji posle građanskog rata.
■ 2001. - Promena Ustava Republike Hrvatske i ukidanje Županijskog doma.
■ 2002. - Umro je čuveni holivudski režiser i scenarista Bili Vajlder, dobitnik šest Oskara od 20 nominacija.
■ 2003. - Na Fruškoj gori nađeno telo bivšeg predsednika Predsedništva Srbije Ivana Stambolića, otetog 25.8.2000. Policija uhapsila četiri pripadnika raspuštene Jedinice za specijalne operacije MUP-a Srbije osumnjičenih za to ubistvo.
■ 2003. - Sa ostrva Tanegašima Japan lansirao svoje prve špijunske satelite u kosmos, koji će toj zemlji omogućiti nezavisnost u prikupljanju podataka, uključujući kretanje severno-korejske vojske.
■ 2004. - Umro je poznati britanski glumac, scenarista, pisac, režiser i producent Piter Justinov koji je najveći uspeh postigao igrajući u filmovima 'Kvo vadis', 'Mi nismo anđeli'. Dobitnik je Oskara za epizodnu ulogu u filmovima 'Spartak' i 'Topkapi'.
■ 2005. - U snažnom zemljotresu koji je pogodio zapadnu obalu indonežanskog ostrva Sumatra poginulo je preko 1.000 ljudi.
■ 2006. - Umro je Aleksandar Saša Nenadović, novinar, glavni i odgovorni urednik i dopisnik Politike iz SAD i Velike Britanije. U novinarstvu je proveo više od pola veka, bio specijalni izveštač iz mnogih zemalja i saradnik NIN-a, Borbe, Naše borbe, Danasa i Republike. Bio je jedan od osnivača novinske agencije Beta i Foruma za međunarodne odnose, pri Evropskom pokretu u Srbiji.
■ 2009. - Umro je ugledni filmski kritičar, teoretičar i istoričar Ranko Munitić. Bio je i filmski scenarista, publicista i jedan od najboljih poznavalaca stripa i animacije u bivšoj Jugoslaviji. Autor je niza knjiga i publikacija, među kojima su 'Filmski neprijatelji' i 'Filmski prijatelji', 'Pola veka filmske animacije u Srbiji', 'O animaciji', 'O dokumentarnom filmu'.
■ 2013. - Poglavar Rimokatoličke crkve papa Franja na Veliki četvrtak uoči Uskrsa oprao je noge pritvorenicima - maloletnicima u Rimu, kao što je to godinama unazad radio u Argentini. Obredu u zatvoru Kazal del Marmo prisustvovale su i dve maloletnice, što predstavlja prvo papsko obeležavanje Velikog četvrtka uz učešće žena.
■ 2013. - Umro je Boris Strel, slovenački skijaš, evropski juniorski šampion u veleslalomu, osvajač prve jugoslovenske medalje na svetskim prvenstvima u skijanju.
■ 2017. - Američki Senat ratifikovao je protokol o pristupanju Crne Gore NATO-u.
Najnovije Vesti - Balkan i Svet
Pogledajte i ostale super zanimljive rubrike na sajtu
■ 845. - Vikinški pljačkaši, verojatno pod vodstvom Ragnara Lodbroka, osvojili su Pariz nakon čega su za grad tražili ogromnu otkupninu.
■ 1472. - Rođen je italijanski slikar Bartolomeo di Pagolo de Fatorino, poznat kao fra Bartolomeo, takođe i kao Bačo dela Porta, jedan od poslednjih firentinskih renesansnih majstora, preteča baroka. Slikarstvo je napustio 1500. godine kada je otišao u dominikanski manastir, ali ga je četiri godine kasnije Rafael ubedio da nastavi da slika.
■ 1483. - Rođen je Rafaelo Santi, italijanski slikar, najpotpuniji predstavnik renesansnih ideja u slikarstvu. Slikao je portrete, religiozne i mitološke kompozicije, a kao arhitekt je, nakon Bramanteove smrti, rukovodio zidanjem crkve sv. Petra u Rimu. Dela su: 'Vitezov san', 'Venčanje Bogorodice', 'Bogorodica velikog vojvode', 'Bogorodica dela Kaza Tempi', 'Lepa vrtarica', 'Bogorodica da Filinjo', 'Bogorodica s ribom', 'Bogorodica sa Hristom, između pape Siksta II i svete Varvare ili Sikstinska Madona' ...
■ 1749. - Rođen je francuski astronom, matematičar i fizičar Pjer Simon Laplas. Istakao se radovima na polju nebeske mehanike, a svoju čuvenu hipotezu o nastanku Sunčevog sistema poznatu kao Kant-Laplasova teorija, objavio je 1796.
■ 1776. - U Moskvi osnovan teatar 'Boljšoj', veliki teatar opere i baleta, po ugledu na Sankt Peterburg, u kojem su od četrdesetih godina XVIII veka izvođene operske predstave.
■ 1794. - Luvr, muzej u Parizu, otvoren je za javnost, iako je zvanično bio otvoren od avgusta prethodne godine.
■ 1797. - Natanijel Brigs iz Nju Hempšira patentirao je veš mašinu.
■ 1800. - Parlament Irske usvojio zakon o ujedinjenju Irske sa Velikom Britanijom.
■ 1811. - Umro je srpski prosvetitelj, pisac, filozof i pedagog Dimitrije Obradović, poznat po monaškom imenu Dositej, prvi srpski ministar prosvete, jedna od najznačajnijih i najuticajnijih ličnosti srpskog naroda krajem XVIII i početkom XIX veka. Napustivši manastir, dosta je putovao kao privatni učitelj, naučio više stranih jezika, studirao na nekoliko evropskih univerziteta i bio najobrazovaniji Srbin svog vremena. Na poziv vođe Prvog srpskog ustanka Karađorđa, došao je u Srbiju 1806. i 1808. organizovao je Veliku školu u Beogradu. Postao je 1811. prvi ministar prosvete u Srbiji. Znanje i ideje unosio je u narod da bi ga oslobodio zaostalosti, prosvetio i uputio ka napretku. Bio je pristalica upotrebe narodnog jezika u književnosti i pisao je tim jezikom, zalagao se za oslobađanje žena ropske potčinjenosti, u skladu s najnaprednijim idejama Evrope tog vremena. Otvorio je Srbiji vrata u evropsku kulturu i stvorio osnovu moderne srpske književnosti. Dela su mu: 'Život i priključenija', 'Basne', 'Hristoitija', 'Sovjeti zdravago razuma', 'Sobranije'.
■ 1854. - Velika Britanija, dan posle Francuske, objavila rat Rusiji i stala na stranu Otomanskog carstva u Krimskom ratu koji je izbio krajem 1853.
■1854. - Rođen je srpski pravnik i političar Andra Đorđević, profesor na Velikoj školi u Beogradu i ministar prosvete. Znatno je doprineo reformi školskog sistema. Napisao je više rasprava i udžbenika iz građanskog, trgovačkog i rimskog prava, uključujući najznačajnije delo 'Sistem privatnog građanskog prava u Kraljevini Srbiji u vezi sa međunarodnim privatnim pravom'.
■ 1868. - Rođen je ruski pisac Maksim Gorki koji se smatra utemeljivačem socijalističkog realizma u ruskoj književnosti. Imao je značajnu ulogu u političkom i kulturnom životu Sovjetske Rusije i 1934. postao je prvi predsednik Sovjetskog udruženja pisaca. Umro je 1936. Dela su mu: 'Makar Čudra', 'Mati', 'Na dnu'.
■ 1871. - Izdana je deklaracija Pariske komune.
■ 1872. - Rođen je srpski zoolog Živojin Đorđević, profesor Beogradskog univerziteta i član Srpske akademije nauka i umetnosti, jedan od začetnika moderne zoologije u Srbiji. Posebno se bavio parazitologijom i napisao je više naučnih radova objavljenih mahom u publikacijama SANU i u inostranstvu.
■ 1881. - U Beču potpisana 'Železnička konvencija' o izgradnji pruge Beograd-Niš. Gradnja pruge dužine 243,5 kilometara okončana je 1884. Uz finansijsku podršku stranih konzorcijuma, do 1890. u Srbiji je izgrađeno 1.060 kilometara pruga koje su vodile do austrougarske, bugarske i turske granice.
■ 1881. - Umro je ruski kompozitor Modest Petrovič Musorgski, član kompozitorske grupe 'Velika petorica', predstavnik ruske nacionalne muzičke škole. Dela su mu: 'Boris Godunov', 'Hovanščina', 'Soročinski sajam', 'Dečija soba' ...
■ 1891. - Održano je prvo svetsko prvenstvo u podizanju tegova.
■ 1910. - Uzleteo je prvi hidroplan, u Francuskoj.
■1911. - Rođen je srpski književni i pozorišni kritičar jevrejskog porekla Eli Finci, učesnik narodnooslobodilačke borbe od 1941. Po oslobođenju zemlje, bio je direktor 'Borbe', 'Jugoslovenske knjige', 'Nolita', Jugoslovenskog dramskog pozorišta, glavni urednik časopisa 'Književnost'. Dela su: pozorišne kritike u zbirkama 'Više i manje od života I-V', 'Stvarnost i iluzije', studija 'Deni Didro', ogledi o Miroslavu Krleži, Augustu Cesarcu, Jovanu Skreliću, Đorđu Jovanoviću, Branimiru Ćosiću, Marinu Držiću.
■ 1922. - Predstavljen je prvi nacrt za mikrofilm.
■ 1924. - Fabrika IKARUS isporučila je prvi avion - proizvod domaće vazduhoplovne industrije, SB-1 nazvan 'mali Brandenburg'.
■ 1930. - Dva najveća turska grada, Konstantinopolj i Angora, dobili nove nazive, Istanbul i Ankara.
■ 1939. - Snage španskih nacionalista pod vodstvom Generalísima Francisca Franka zauzele su Madrid čime je završio Španski građanski rat.
■ 1939. - Nemački vođa Adolf Hitler poništio pakt o nenapadanju, koji je Nemačka 1934. sklopila s Poljskom, što je bio uvod u napad na Poljsku u septembru 1939, čime je započet Drugi svetski rat.
■ 1941. - U Drugom svetskom ratu britanske pomorske snage u nanele teške gubitke italijanskoj mornarici u bici kod rta Matapan.
■ 1941. - Engleska književnica Virdžinija Vulf izvršila samoubistvo. Ubraja se među najznačajnije engleske romanopisce XX veka.
■ 1942. - U Drugom svetskom ratu britanci iznenadnim napadom sa kopna, mora i iz vazduha uništili francusku luku Sen Nazar, u kojoj su bili usidreni nemački ratni brodovi.
■ 1943. - U Beverli Hilsu, u Kaliforniji, umro je ruski kompozitor i pijanistički virtuoz Sergej Rahmanjinov, autor čuvenih klavirskih koncerata i 'Rapsodije na Paganinijevu temu'. Rođen je u Rusiji 1. aprila 1873, a emigrirao je u SAD 1918.
■ 1944. - Pripadnici SS divizije 'Prinz Eugen', četnici, ustaše i domaće izdajice u zločinačkom pohodu pobili 1800 seljana.
■ 1944. - Astrid Ana Emili Lindgren iščašila je zglob i počela da piše 'Pipi Dugu Čarapu'.
■ 1945. - SAD priznale vladu Demokratske Federativne Jugoslavije.
■ 1964. - Radio Caroline je započeo, kao piratska radio stanica, započeo je emitiranje programa sa broda usidrenog u međunarodnim vodama.
■ 1969. - Umro je američki general i državnik Dvajt Dejvid Ajzenhauer, vrhovni komandant savezničkih snaga u Drugom svetskom ratu u Evropi, komandant NATO 1950-52. i predsednik SAD 1953-61.
■ 1970. - U zemljotresu koji je razorio turski grad Gediz i okolna sela u zapadnoj Anadoliji poginulo najmanje 1.100 ljudi.
■ 1973. - Američki glumac Marlon Brando odbio da primi 'Oskara' za glavnu ulogu u filmu 'Kum', a na ceremoniju za dodelu nagrade poslao indijansku glumicu Sačin Litlfeder da opiše patnje američkih Indijanaca.
■ 1977. - Održana je 49. dodela Oskara. Za najbolji film proglašen je 'Roki', najbolji glumac je Piter Finč, a najbolja glumica Fej Danavej.
■ 1979. - U najgorem nuklearnom incidentu u SAD, u elektrani 'Ostrvo tri milje' kod Herisburga u Pensilvaniji je, posle delimičnog topljenja jednog reaktora, radioaktivni gas iscurio u atmosferu a stanovnici Herisburga su evakuisani.
■ 1985. - Umro je francuski slikar rusko-jevrejskog porekla Mark Šagal, koji je, mimo svih likovnih formi i eksperimenata koji su obeležile XX vek, uspeo da izgradi originalan individualni likovni izraz ('Violinist', 'Zaručnici'). Ilustrovao je La Fontenove basne, Gogoljeve 'Mrtve duše', Bibliju, oslikao svod pariske Opere, sinagogu u Jerusalimu, zgradu UN i uradio vitraže u katedrali u Mecu.
■ 1989. - U Beogradu proglašeni amandmani na Ustav Srbije, kojim je pokrajinama oduzeta mogućnost veta na ustavne promene u Srbiji i deo zakonodavne, upravne i sudske funkcije. Revizija Ustava na Kosovu propraćena masovnim demonstracijama Albanaca, u sukobima demonstranata s policijom poginula 22 demonstranta i dva policajca.
■ 1994. - Umro je francuski dramski pisac rumunskog porekla Ežen Jonesko tvorac 'antiteatra' i jedan od najznačajnijih autora 'teatra apsurda' ('Ćelava
pevačica', 'Žak ili pokornost').
■ 2001. - U Demokratsku Republiku Kongo stigao je prvi kontingent 'plavih šlemova' sa zadatkom da ojača prisustvo UN u toj zemlji posle građanskog rata.
■ 2001. - Promena Ustava Republike Hrvatske i ukidanje Županijskog doma.
■ 2002. - Umro je čuveni holivudski režiser i scenarista Bili Vajlder, dobitnik šest Oskara od 20 nominacija.
■ 2003. - Na Fruškoj gori nađeno telo bivšeg predsednika Predsedništva Srbije Ivana Stambolića, otetog 25.8.2000. Policija uhapsila četiri pripadnika raspuštene Jedinice za specijalne operacije MUP-a Srbije osumnjičenih za to ubistvo.
■ 2003. - Sa ostrva Tanegašima Japan lansirao svoje prve špijunske satelite u kosmos, koji će toj zemlji omogućiti nezavisnost u prikupljanju podataka, uključujući kretanje severno-korejske vojske.
■ 2004. - Umro je poznati britanski glumac, scenarista, pisac, režiser i producent Piter Justinov koji je najveći uspeh postigao igrajući u filmovima 'Kvo vadis', 'Mi nismo anđeli'. Dobitnik je Oskara za epizodnu ulogu u filmovima 'Spartak' i 'Topkapi'.
■ 2005. - U snažnom zemljotresu koji je pogodio zapadnu obalu indonežanskog ostrva Sumatra poginulo je preko 1.000 ljudi.
■ 2006. - Umro je Aleksandar Saša Nenadović, novinar, glavni i odgovorni urednik i dopisnik Politike iz SAD i Velike Britanije. U novinarstvu je proveo više od pola veka, bio specijalni izveštač iz mnogih zemalja i saradnik NIN-a, Borbe, Naše borbe, Danasa i Republike. Bio je jedan od osnivača novinske agencije Beta i Foruma za međunarodne odnose, pri Evropskom pokretu u Srbiji.
■ 2009. - Umro je ugledni filmski kritičar, teoretičar i istoričar Ranko Munitić. Bio je i filmski scenarista, publicista i jedan od najboljih poznavalaca stripa i animacije u bivšoj Jugoslaviji. Autor je niza knjiga i publikacija, među kojima su 'Filmski neprijatelji' i 'Filmski prijatelji', 'Pola veka filmske animacije u Srbiji', 'O animaciji', 'O dokumentarnom filmu'.
■ 2013. - Poglavar Rimokatoličke crkve papa Franja na Veliki četvrtak uoči Uskrsa oprao je noge pritvorenicima - maloletnicima u Rimu, kao što je to godinama unazad radio u Argentini. Obredu u zatvoru Kazal del Marmo prisustvovale su i dve maloletnice, što predstavlja prvo papsko obeležavanje Velikog četvrtka uz učešće žena.
■ 2013. - Umro je Boris Strel, slovenački skijaš, evropski juniorski šampion u veleslalomu, osvajač prve jugoslovenske medalje na svetskim prvenstvima u skijanju.
■ 2017. - Američki Senat ratifikovao je protokol o pristupanju Crne Gore NATO-u.
� Klik Gore na Sliku - Prikaz; � Ponovni Klik - Brisanje
Najnovije Vesti - Balkan i SvetPogledajte i ostale super zanimljive rubrike na sajtu
