Na Ovaj Dan - 24. Mart
Pogledajte događaje koji su se desili na ovaj dan, 24. marta! Šta se sve nekada dešavalo dvadeset četvrtog marta, šta je posebno ovog datuma, koje su poznate ličnosti rođene a koje umrle ovog datuma?
Osmeh na lice:
■ 1401. - U pohodu kroz Aziju i Sredozemlje tatarski vojskovođa Tamerlan osvojio grad Damask.
■ 1603. - Umrla je engleska kraljica Elizabeta Prva. Tokom njene 45-godišnje vladavine Engleska je postala vodeća zemlja u proizvodnji tekstila i vune, osnovala je svoju prvu koloniju u Severnoj Americi, Virdžiniju, utemeljila Istočnoindijsku kompaniju, a britanski moreplovci, trgovci i gusari stvorili su temelje buduće britanske imperije. Presto je nasledio škotski kralj Džejms VI, čime je kao Džejms I objedinio englesku i škotsku krunu. Zajednički parlament osnovan je 1707, kada su se dve zemlje ujedinile u Veliku Britaniju. Kralj Džejms I postao je prvi britanski monarh koji je istovremeno vladao u Škotskoj, Engleskoj i Irskoj.
■ 1603. - Tokugava Ijejasu je dobio titulu šoguna od cara Go Jozeja, čime je uspostavljen šogunat Tokugava.
■ 1707. - Potpisani su Zakoni o uniji iz 1707. kojim su kraljevstva Engleska i Škotska ujedinjeni u Veliku Britaniju.
■ 1736. - U Budimu je mučenjem na točku umoren vođa srpskih ustanika Pera Segedinac, koji je 1735. u Pomorišju, Bačkoj i Posavini podigao Srbe protiv Beča. Da bi zastrašile buntovne Srbe, austrijske vlasti su mrtvog Segedinca odnele u Pečku i obesile. Srbi su se digli na bunu zbog mobilizacije u austrijsku vojsku, a ustanak se proširio među seljacima. Moriški komandant i oberstvahtmajster opevan je u narodnim pesmama, a srpski pisac Laza Kostić napisao je dramu 'Pera Segedinac'.
■ 1827. - U Beču je umro nemački kompozitor Ludvig van Betoven koji se, uz Baha i Mocarta smatra najvećim genijem u istoriji muzike. Autor je devet simfonija, 32 klavirske sonate, pet koncerata za klavir i orkestar, jedne opere ('Fidelio'), kamernih kompozicija, misa ('Misa solemnis'). Poslednjem ispraćaju maestra iz Bona prisustvovalo je 30.000 Bečlija.
■ 1837. - Kanada je dala pravo glasa crncima.
■ 1869. - Vojske poslednjeg maorskog vođe Titokovarua su se predale vladi Novog Zelanda, čime je okončan njegov ustanak.
■ 1874. - Rođen Harti Hudini, slavni američki mađioničar.
■ 1881. - Rumunija je postala kraljevina, a Karol I iz nemačke dinastije Hoencolern-Sigmaringen, proglašen je kraljem.
■ 1882. - Robert Koch objavio je otkriće bakterije koja uzrokuje tuberkulozu - Mycobacterium tuberculosisa.
■ 1882. - Umro je američki pisac Henri Vodsvort Longfelou, autor epske poeme 'Hijavata' u kojoj je prikazao folklorno bogatstvo severno-američkih Indijanaca.
■ 1891. - Velika Britanija i Italija postigle sporazum o granicama kolonija u području Crvenog mora.
■ 1892. - Umro je američki pisac Volt Volter Vitmen, najuticajniji američki pesnik XIX veka, autor čuvene zbirke pesama 'Vlati trave'.
■ 1893. - Rođen je italijanski političar Palmiro Toljat, jedan od osnivača i dugogodišnji generalni sekretar Komunističke partije Italije (1927-1964), pobornik policentrizma u komunističkom pokretu i utemeljivač koncepcije 'italijanskog puta u socijalizam'.
■ 1898. - Prodat je prvi automobil.
■ 1905. - Umro je francuski pisac Žil Vern, koji je svojim naučno-fantastičnim romanima odigrao veliku ulogu u popularizaciji nauke i predvideo mnoga kasnija naučna dostignuća. Napisao je 57 romana od kojih su najpoznatiji 'Put oko sveta za 80 dana', 'Dvadeset hiljada milja pod morem', 'Put na Mesec', 'Put u središte Zemlje', 'Pet nedelja u balonu'.
■ 1913. - Nakon duge opsade, uz pomoć srpske vojske Bugari su u Prvom balkanskom ratu osvojili turski grad Jedrene.
■ 1914. - Rođen je američki pisac Tomas Lenijer Vilijams, poznat kao Tenesi Vilijams, koji je stekao široku popularnost dramama 'Staklena menažerija', 'Tramvaj nazvan želja', 'Mačka na usijanom limenom krovu'.
■ 1916. - Umro Enrike Granados, španski pijanist i kompozitor.
■ 1923. - Umrla je francuska glumica Sara Bernar koja je obeležila pozorišnu epohu kao najveća tragičarka svog doba. Uživala je izuzetnu popularnost i savremenici su je nazivali 'božanska Sara'.
■ 1924. - Grčka je postala republika.
■ 1941. - Jugoslovenski premijer Dragiša Cvetković i šef diplomatije Aleksandar Cincar-Marković tajno su otputovali u Beč da bi 25. marta potpisali ugovor o pristupanju Jugoslavije Trojnom paktu. Vlada je oborena vojnim udarom tri dana kasnije, posle masovnih demonstracija u Beogradu i drugim gradovima u Srbiji.
■ 1944. - U Drugom svetskom ratu u zarobljeni saveznički vojnici započeli su 'Veliki beg', probivši Stalag Luft III, zatvorenički logor pod vodstvom Luftwaffea.
■ 1944. - Nemačka okupaciona vojska je ubila 335 osoba u Rimu kao odmazda za partizanski napad na SS policijski puk prethodnog dana.
■ 1945. - U Drugom svetskom ratu američke i britanske trupe u prešle reku Rajnu i nastavile nadiranje u unutrašnjost Nemačke.
■ 1945. - U Beogradu potpisan sporazum Vlade Demokratske Federativne Jugoslavije i Uprave Ujedinjenih nacija za pomoć i obnovu. Sporazumom predviđeno da UNRA pomogne u hrani, lekovima, obući i odeći i da uputi stručnjake za obnovu poljoprivrede, industrije i saobraćaja.
■ 1949. - Volter i Džon Hjuston postali su prvi 'otac - sin' tim koji je osvojio Oskare - glumac i režiser.
■ 1953. - Američki mikrobiolog Džonas Edvard Salk objavio je pronalazak vakcine protiv dečje paralize.
■ 1958. - Elvis Prisli pristupio je vojsci. Njegov serijski broj bio je 53310761.
■ 1962. - Umro je švajcarski fizičar, balonista i istraživač morskih dubina Ogist Pikar, profesor Univerziteta u Briselu. Godine 1931. postao je prvi čovek koji je dospeo u stratosferu, popevši se balonom do 15.780 metara. Od 1938. spuštao se batiskafom 48 puta u okeanske dubine i do 4.000 metara.
■ 1971. - Šeik Mudžibur Rahman proglasio je Istočni Pakistan nezavisnom državom Bangladeš.
■ 1972. - Velika Britanija uspostavila direktnu kontrolu u Severnoj Irskoj da bi sprečila sukobe paravojnih grupa rimokatolika i protestanata.
■ 1976. - Argentinska predsednica Isabel Peron je oteta i svrgnuta u državnom udaru.
■ 1976. - Umro je britanski feldmaršal Bernard Lo Montgomeri, jedan od vodećih savezničkih vojskovođa u Drugom svetskom ratu. Pobeda njegove Osme armije nad Afričkim korpusom nemačkog feldmaršala Ervina Romela u bici kod El Alamejna krajem 1942. preokrenula je tok rata u Africi.
■ 1979. - Predsednik Egipta Anvar el Sadat i premijer Izraela Menahem Begin potpisali su u Vašingtonu mirovni ugovor. To je bio prvi mirovni sporazum jevrejske države i jedne arapske zemlje.
■ 1980. - U El Salvadoru je ubijen najglasniji kritičar vojnih vlasti u toj zemlji zahvaćenoj građanskim ratom, nadbiskup San Salvadora Oskar Arnulfo Romero. Smrt uticajnog i popularnog borca za reforme i ljudska prava izazvala je dalje zaoštravanje krize.
■ 1984. - Jugoslovenski i srpski pisac Branko Ćopić, jedan od najplodnijih i najpopularnijih pisaca posle Drugog svetskog rata je izvršio samoubistvo. Humorista, autor rodoljubive i dečije poezije, Ćopić se smatra nastavljačem tradicije seoske pripovetke srpskog realizma Kočića, Ćorovića i Veselinovića ('Pod Grmečem', 'Doživljaji Nikoletine Bursaća', 'Gluvi barut', 'Osma ofanziva', 'Bašta sljezove boje').
■ 1988. - U Beogradu se otvara McDonald's restoran, prvi u jednoj komunističkoj zemlji. Budimpešta svoj dobija godinu, a Moskva dve godine kasnije.
■ 1989. - U vodama Aljaske brod 'Ekson Valdez' ispustio više od četiri miliona tona nafte.
■ 1990. - Šri Lanku napustilo 2.000 indijskih vojnika, poslednjih iz kontingenta od 50.000, koji su dve i po godine bezuspešno pokušavali da savladaju oružanu pobunu tamilskih gerilaca protiv centralnih vlasti u Kolombu.
■ 1993. - Ezer Vajcman izabran za sedmog predsednika Izraela.
■ 1993. - Savet bezbednosti UN izglasao je slanje 30.000 mirovnih trupa u Somaliju. To je bila dotad najveća i najskuplja mirovna operacija UN.
■ 1993. - Umro je srpski pozorišni i filmski glumac Taško Načić, majstor komedije i groteske. Proslavio se u matičnom pozorištu 'Atelje 212' ulogama u 'Kralju Ibiju', 'Radovanu III', 'Čudu u Šarganu', 'Kafanici sudnici, ludnici' i u mnogim filmovima, među kojima je najzapaženija bila uloga u 'Davitelju protiv davitelja'.
■ 1994. - Osnovano je Nezavisno udruženje novinara Srbije (NUNS).
■ 1996. - Šenon Lucid, američki astronaut, postala je prva žena koja je živela u svemirskoj stanici.
■ 1997. - U Kaliforniji je na različitim mestima pronađeno 39 slično odevenih tela pripadnika sekte 'Rajska kapija' koji su izvršili masovno samoubistvo.
■ 1999. - NATO je otpočeo agresiju na Saveznu Republiku Jugoslaviju, pod izgovorom 'sprečavanja humanitarne katastrofe' Šiptara na Kosovu i Metohiji. Agresijom na suverenu zemlju NATO je pogazio Povelju UN, ali i sopstveni osnivački akt kojim je pola veka ranije definisan kao odbrambeni savez. To je učinio mimo saglasnosti Saveta bezbednosti UN, suprotno dokumentu o evropskoj bezbednosti iz Helsinkija koji su njegove članice potpisale, čak i ustavima pojedinih država članica. Tokom 79 dana agresije 19 zemalja pod vođstvom SAD korišćena su ubojna sredstva zabranjena međunarodnim konvencijama, uključujući kasetne bombe i granate punjene osiromašenim uranijumom. Zvaničnici SAD i NATO ponavljali su tokom agresije da Severnoatlantska alijansa 'nije u svađi sa srpskim narodom', ali NATO je neprestano bombardovao pretežno civilne ciljeve poput stambenih naselja, mostova, bolnica, škola, obdaništa, hotela, ambasada, rafinerija, fabrika, izbegličkih kolona, putničkih vozova i autobusa, televizijskih stanica i releja, elektroenergetskih objekata, počinivši ratne zločine i izazvavši humanitarnu katastrofu ogromnih razmera. Pobijeno je najmanje 2.000 jugoslovenskih državljana, od kojih tri četvrtine civila, među kojima oko 600 dece. Jugoslaviji je nanesena ogromna šteta, ali su njene razmere različito procenjene - između 30 i 100 milijardi dolara. Agresori nisu saopštili gubitke u ljudstvu i tehnici, ali je načelnik Generalštaba Vojske Jugoslavije, general armije Dragoljub Ojdanić, izjavio pet dana po okončanju agresije da je tokom vazdušnih udara NATO oboren 61 agresorski borbeni avion, 30 bespilotnih letelica, sedam helikoptera i 238 krstarećih raketa.
■ 1999. - U požaru koji je zahvatio oko 30 vozila u tunelu ispod Monblan poginulo 39 ljudi.
■ 2000. - Lideri Evropske unije na sastanku u Lisabonu usaglasli novu strategiju na Balkanu, odnosno jačanje veza sa opozicijom i građanskim društvom u Srbiji u cilju postizanja demokratskog preobražaja u Jugoslaviji.
■ 2000. - Povodom ubistva 40 Šiptara u kosovskom selu Račak u januaru 1999. - ključnom događaju za ogroman pritisak na Jugoslaviju i agresiju NATO dva meseca kasnije - nemački list 'Berliner cajtung' je, na osnovu kopija neobjavljenih izveštaja o autopsiji, objavio da nisu dokazane tvrdnje o masakru i da 'nema dokaza za tvrdnju da su u Račku ubijeni mirni seljani'. List je naveo da su finski stručnjaci za sudsku medicinu porekli i priču o maltretiranju pre smrti i ubistvu iz neposredne blizine. Predsednik SAD Bil Klinton rekao je, neposredno po otkrivanju žrtava u Račku, da su 'nedužni muškarci, žene i deca' prisiljeni da 'kleče u blatu i potom smaknuti'.
■ 2002. - Prvi put u sedamdesetečetvorogodišnjoj istoriji 'Oskara', dvoje crnaca dobilo nagradu za najbolju mušku i žensku ulogu. Denzel Vošington nagrađen za ulogu u filmu 'Dan obuke', a Hale Beri za film 'Bal čudovišta'.
■ 2002. - U seriji zemljotresa koji su pogodili provinciju Baglan u Avganistanu poginulo je oko 1.000 ljudi.
■ 2003. - Županijski sud u Rijeci osudio hrvatskog generala Mirka Norca na 12 godina zatvora za zločine nad Srbima u Gospiću 1991.
■ 2003. - 'Klonejd', kompanija koja tvrdi da je uspela da napravi pet kloniranih ljudskih bića, prvi put objavila fotografiju bebe za koju se tvrdi da je klonirana.
■ 2004. - Japanski sud doneo je presudu kojom je naloženo vladi i jednoj japanskoj firmi da isplate odštetu od 88 miliona jena grupi Kineza koji su bili primorani da rade u Japanu tokom II svetskog rata.
■ 2005. - Opozicija u Kirgistanu je preuzela vlast i na mesto predsednika države Askara Akajeva imenovala opozicionog poslanika Kurmanbeka Bakijeva. Tulipanska revolucija ili revolucija lala je naziv za događaje u Kirgistanu koji su doveli do smene vlasti i zbog niza detalja smatraju se delom tzv. 'obojenih revolucija'.
■ 2006. - U Ukrajini su održani vanredni parlamentarni izbori, najviše glasova osvojila je Partija regiona premijera Viktora Janukoviča, na drugom mestu je 'narandžasta heroina' Julija Timošenko, a Koalicija ukrajinskog predsednika Viktora Juščenka (Naša Ukrajina - Narodna samoodbrana) na trećem.
■ 2008. - Partija mira i napretka Džigmea Tinlija je osvojila 45 od 47 mjesta u Narodnih skupštini Butana na prvim ikada opštim izborima u državi.
■ 2008. - Umro je Boris Dvornik, jedan od najpoznatijih glumaca u istoriji Hrvatske i nekadašnje SFRJ. Najširu popularnost stekao je ulogama u TV serijama 'Naše malo misto', 'Kapelski kresovi' i 'Velo misto'.
■ 2010. - Umro je Stevan Nikšić, novinar i urednik NIN-a, jedan od osnivača Novinske agencije Beta i Nezavisnog udruženja novinara Srbije.
■ 2011. - U Londonu je protestvovalo preko 100.000 ljudi, jer je vlada premijera Dejvida Kamerona u nastojanju da smanji budžetski deficit smanjila javne troškove za 80 milijardi funti. Savet sindikata je ovo okupljanje nazvao najvećim demonstracijama civilnog društva unazad više godina.
■ 2015. - Preminuo je švedski pesnik Tomas Transtremer, dobitnik Nobelove nagrade za književnost 2011. godine, jedan od najznačajnijih skandinavskih pisaca posle Drugog svetskog rata.
■ 2017. - Bivši predsednik Egipta Hosni Mubarak pušten je na slobodu posle šest godina pritvora tokom istrage više slučajeva pokrenutih posle 'Arapskog proleća' koje je dovelo do njegovog svrgavanja 2011. godine.
Najnovije Vesti - Balkan i Svet
Pogledajte i ostale super zanimljive rubrike na sajtu
■ 1603. - Tokugava Ijejasu je dobio titulu šoguna od cara Go Jozeja, čime je uspostavljen šogunat Tokugava.
■ 1707. - Potpisani su Zakoni o uniji iz 1707. kojim su kraljevstva Engleska i Škotska ujedinjeni u Veliku Britaniju.
■ 1736. - U Budimu je mučenjem na točku umoren vođa srpskih ustanika Pera Segedinac, koji je 1735. u Pomorišju, Bačkoj i Posavini podigao Srbe protiv Beča. Da bi zastrašile buntovne Srbe, austrijske vlasti su mrtvog Segedinca odnele u Pečku i obesile. Srbi su se digli na bunu zbog mobilizacije u austrijsku vojsku, a ustanak se proširio među seljacima. Moriški komandant i oberstvahtmajster opevan je u narodnim pesmama, a srpski pisac Laza Kostić napisao je dramu 'Pera Segedinac'.
■ 1827. - U Beču je umro nemački kompozitor Ludvig van Betoven koji se, uz Baha i Mocarta smatra najvećim genijem u istoriji muzike. Autor je devet simfonija, 32 klavirske sonate, pet koncerata za klavir i orkestar, jedne opere ('Fidelio'), kamernih kompozicija, misa ('Misa solemnis'). Poslednjem ispraćaju maestra iz Bona prisustvovalo je 30.000 Bečlija.
■ 1837. - Kanada je dala pravo glasa crncima.
■ 1869. - Vojske poslednjeg maorskog vođe Titokovarua su se predale vladi Novog Zelanda, čime je okončan njegov ustanak.
■ 1874. - Rođen Harti Hudini, slavni američki mađioničar.
■ 1881. - Rumunija je postala kraljevina, a Karol I iz nemačke dinastije Hoencolern-Sigmaringen, proglašen je kraljem.
■ 1882. - Robert Koch objavio je otkriće bakterije koja uzrokuje tuberkulozu - Mycobacterium tuberculosisa.
■ 1882. - Umro je američki pisac Henri Vodsvort Longfelou, autor epske poeme 'Hijavata' u kojoj je prikazao folklorno bogatstvo severno-američkih Indijanaca.
■ 1891. - Velika Britanija i Italija postigle sporazum o granicama kolonija u području Crvenog mora.
■ 1892. - Umro je američki pisac Volt Volter Vitmen, najuticajniji američki pesnik XIX veka, autor čuvene zbirke pesama 'Vlati trave'.
■ 1893. - Rođen je italijanski političar Palmiro Toljat, jedan od osnivača i dugogodišnji generalni sekretar Komunističke partije Italije (1927-1964), pobornik policentrizma u komunističkom pokretu i utemeljivač koncepcije 'italijanskog puta u socijalizam'.
■ 1898. - Prodat je prvi automobil.
■ 1905. - Umro je francuski pisac Žil Vern, koji je svojim naučno-fantastičnim romanima odigrao veliku ulogu u popularizaciji nauke i predvideo mnoga kasnija naučna dostignuća. Napisao je 57 romana od kojih su najpoznatiji 'Put oko sveta za 80 dana', 'Dvadeset hiljada milja pod morem', 'Put na Mesec', 'Put u središte Zemlje', 'Pet nedelja u balonu'.
■ 1913. - Nakon duge opsade, uz pomoć srpske vojske Bugari su u Prvom balkanskom ratu osvojili turski grad Jedrene.
■ 1914. - Rođen je američki pisac Tomas Lenijer Vilijams, poznat kao Tenesi Vilijams, koji je stekao široku popularnost dramama 'Staklena menažerija', 'Tramvaj nazvan želja', 'Mačka na usijanom limenom krovu'.
■ 1916. - Umro Enrike Granados, španski pijanist i kompozitor.
■ 1923. - Umrla je francuska glumica Sara Bernar koja je obeležila pozorišnu epohu kao najveća tragičarka svog doba. Uživala je izuzetnu popularnost i savremenici su je nazivali 'božanska Sara'.
■ 1924. - Grčka je postala republika.
■ 1944. - U Drugom svetskom ratu u zarobljeni saveznički vojnici započeli su 'Veliki beg', probivši Stalag Luft III, zatvorenički logor pod vodstvom Luftwaffea.
■ 1944. - Nemačka okupaciona vojska je ubila 335 osoba u Rimu kao odmazda za partizanski napad na SS policijski puk prethodnog dana.
■ 1945. - U Drugom svetskom ratu američke i britanske trupe u prešle reku Rajnu i nastavile nadiranje u unutrašnjost Nemačke.
■ 1945. - U Beogradu potpisan sporazum Vlade Demokratske Federativne Jugoslavije i Uprave Ujedinjenih nacija za pomoć i obnovu. Sporazumom predviđeno da UNRA pomogne u hrani, lekovima, obući i odeći i da uputi stručnjake za obnovu poljoprivrede, industrije i saobraćaja.
■ 1949. - Volter i Džon Hjuston postali su prvi 'otac - sin' tim koji je osvojio Oskare - glumac i režiser.
■ 1953. - Američki mikrobiolog Džonas Edvard Salk objavio je pronalazak vakcine protiv dečje paralize.
■ 1958. - Elvis Prisli pristupio je vojsci. Njegov serijski broj bio je 53310761.
■ 1962. - Umro je švajcarski fizičar, balonista i istraživač morskih dubina Ogist Pikar, profesor Univerziteta u Briselu. Godine 1931. postao je prvi čovek koji je dospeo u stratosferu, popevši se balonom do 15.780 metara. Od 1938. spuštao se batiskafom 48 puta u okeanske dubine i do 4.000 metara.
■ 1971. - Šeik Mudžibur Rahman proglasio je Istočni Pakistan nezavisnom državom Bangladeš.
■ 1972. - Velika Britanija uspostavila direktnu kontrolu u Severnoj Irskoj da bi sprečila sukobe paravojnih grupa rimokatolika i protestanata.
■ 1976. - Argentinska predsednica Isabel Peron je oteta i svrgnuta u državnom udaru.
■ 1976. - Umro je britanski feldmaršal Bernard Lo Montgomeri, jedan od vodećih savezničkih vojskovođa u Drugom svetskom ratu. Pobeda njegove Osme armije nad Afričkim korpusom nemačkog feldmaršala Ervina Romela u bici kod El Alamejna krajem 1942. preokrenula je tok rata u Africi.
■ 1979. - Predsednik Egipta Anvar el Sadat i premijer Izraela Menahem Begin potpisali su u Vašingtonu mirovni ugovor. To je bio prvi mirovni sporazum jevrejske države i jedne arapske zemlje.
■ 1980. - U El Salvadoru je ubijen najglasniji kritičar vojnih vlasti u toj zemlji zahvaćenoj građanskim ratom, nadbiskup San Salvadora Oskar Arnulfo Romero. Smrt uticajnog i popularnog borca za reforme i ljudska prava izazvala je dalje zaoštravanje krize.
■ 1984. - Jugoslovenski i srpski pisac Branko Ćopić, jedan od najplodnijih i najpopularnijih pisaca posle Drugog svetskog rata je izvršio samoubistvo. Humorista, autor rodoljubive i dečije poezije, Ćopić se smatra nastavljačem tradicije seoske pripovetke srpskog realizma Kočića, Ćorovića i Veselinovića ('Pod Grmečem', 'Doživljaji Nikoletine Bursaća', 'Gluvi barut', 'Osma ofanziva', 'Bašta sljezove boje').
■ 1988. - U Beogradu se otvara McDonald's restoran, prvi u jednoj komunističkoj zemlji. Budimpešta svoj dobija godinu, a Moskva dve godine kasnije.
■ 1989. - U vodama Aljaske brod 'Ekson Valdez' ispustio više od četiri miliona tona nafte.
■ 1990. - Šri Lanku napustilo 2.000 indijskih vojnika, poslednjih iz kontingenta od 50.000, koji su dve i po godine bezuspešno pokušavali da savladaju oružanu pobunu tamilskih gerilaca protiv centralnih vlasti u Kolombu.
■ 1993. - Ezer Vajcman izabran za sedmog predsednika Izraela.
■ 1993. - Savet bezbednosti UN izglasao je slanje 30.000 mirovnih trupa u Somaliju. To je bila dotad najveća i najskuplja mirovna operacija UN.
■ 1993. - Umro je srpski pozorišni i filmski glumac Taško Načić, majstor komedije i groteske. Proslavio se u matičnom pozorištu 'Atelje 212' ulogama u 'Kralju Ibiju', 'Radovanu III', 'Čudu u Šarganu', 'Kafanici sudnici, ludnici' i u mnogim filmovima, među kojima je najzapaženija bila uloga u 'Davitelju protiv davitelja'.
■ 1994. - Osnovano je Nezavisno udruženje novinara Srbije (NUNS).
■ 1996. - Šenon Lucid, američki astronaut, postala je prva žena koja je živela u svemirskoj stanici.
■ 1997. - U Kaliforniji je na različitim mestima pronađeno 39 slično odevenih tela pripadnika sekte 'Rajska kapija' koji su izvršili masovno samoubistvo.
■ 1999. - NATO je otpočeo agresiju na Saveznu Republiku Jugoslaviju, pod izgovorom 'sprečavanja humanitarne katastrofe' Šiptara na Kosovu i Metohiji. Agresijom na suverenu zemlju NATO je pogazio Povelju UN, ali i sopstveni osnivački akt kojim je pola veka ranije definisan kao odbrambeni savez. To je učinio mimo saglasnosti Saveta bezbednosti UN, suprotno dokumentu o evropskoj bezbednosti iz Helsinkija koji su njegove članice potpisale, čak i ustavima pojedinih država članica. Tokom 79 dana agresije 19 zemalja pod vođstvom SAD korišćena su ubojna sredstva zabranjena međunarodnim konvencijama, uključujući kasetne bombe i granate punjene osiromašenim uranijumom. Zvaničnici SAD i NATO ponavljali su tokom agresije da Severnoatlantska alijansa 'nije u svađi sa srpskim narodom', ali NATO je neprestano bombardovao pretežno civilne ciljeve poput stambenih naselja, mostova, bolnica, škola, obdaništa, hotela, ambasada, rafinerija, fabrika, izbegličkih kolona, putničkih vozova i autobusa, televizijskih stanica i releja, elektroenergetskih objekata, počinivši ratne zločine i izazvavši humanitarnu katastrofu ogromnih razmera. Pobijeno je najmanje 2.000 jugoslovenskih državljana, od kojih tri četvrtine civila, među kojima oko 600 dece. Jugoslaviji je nanesena ogromna šteta, ali su njene razmere različito procenjene - između 30 i 100 milijardi dolara. Agresori nisu saopštili gubitke u ljudstvu i tehnici, ali je načelnik Generalštaba Vojske Jugoslavije, general armije Dragoljub Ojdanić, izjavio pet dana po okončanju agresije da je tokom vazdušnih udara NATO oboren 61 agresorski borbeni avion, 30 bespilotnih letelica, sedam helikoptera i 238 krstarećih raketa.
■ 1999. - U požaru koji je zahvatio oko 30 vozila u tunelu ispod Monblan poginulo 39 ljudi.
■ 2000. - Lideri Evropske unije na sastanku u Lisabonu usaglasli novu strategiju na Balkanu, odnosno jačanje veza sa opozicijom i građanskim društvom u Srbiji u cilju postizanja demokratskog preobražaja u Jugoslaviji.
■ 2000. - Povodom ubistva 40 Šiptara u kosovskom selu Račak u januaru 1999. - ključnom događaju za ogroman pritisak na Jugoslaviju i agresiju NATO dva meseca kasnije - nemački list 'Berliner cajtung' je, na osnovu kopija neobjavljenih izveštaja o autopsiji, objavio da nisu dokazane tvrdnje o masakru i da 'nema dokaza za tvrdnju da su u Račku ubijeni mirni seljani'. List je naveo da su finski stručnjaci za sudsku medicinu porekli i priču o maltretiranju pre smrti i ubistvu iz neposredne blizine. Predsednik SAD Bil Klinton rekao je, neposredno po otkrivanju žrtava u Račku, da su 'nedužni muškarci, žene i deca' prisiljeni da 'kleče u blatu i potom smaknuti'.
■ 2002. - Prvi put u sedamdesetečetvorogodišnjoj istoriji 'Oskara', dvoje crnaca dobilo nagradu za najbolju mušku i žensku ulogu. Denzel Vošington nagrađen za ulogu u filmu 'Dan obuke', a Hale Beri za film 'Bal čudovišta'.
■ 2002. - U seriji zemljotresa koji su pogodili provinciju Baglan u Avganistanu poginulo je oko 1.000 ljudi.
■ 2003. - Županijski sud u Rijeci osudio hrvatskog generala Mirka Norca na 12 godina zatvora za zločine nad Srbima u Gospiću 1991.
■ 2003. - 'Klonejd', kompanija koja tvrdi da je uspela da napravi pet kloniranih ljudskih bića, prvi put objavila fotografiju bebe za koju se tvrdi da je klonirana.
■ 2004. - Japanski sud doneo je presudu kojom je naloženo vladi i jednoj japanskoj firmi da isplate odštetu od 88 miliona jena grupi Kineza koji su bili primorani da rade u Japanu tokom II svetskog rata.
■ 2005. - Opozicija u Kirgistanu je preuzela vlast i na mesto predsednika države Askara Akajeva imenovala opozicionog poslanika Kurmanbeka Bakijeva. Tulipanska revolucija ili revolucija lala je naziv za događaje u Kirgistanu koji su doveli do smene vlasti i zbog niza detalja smatraju se delom tzv. 'obojenih revolucija'.
■ 2006. - U Ukrajini su održani vanredni parlamentarni izbori, najviše glasova osvojila je Partija regiona premijera Viktora Janukoviča, na drugom mestu je 'narandžasta heroina' Julija Timošenko, a Koalicija ukrajinskog predsednika Viktora Juščenka (Naša Ukrajina - Narodna samoodbrana) na trećem.
■ 2008. - Partija mira i napretka Džigmea Tinlija je osvojila 45 od 47 mjesta u Narodnih skupštini Butana na prvim ikada opštim izborima u državi.
■ 2008. - Umro je Boris Dvornik, jedan od najpoznatijih glumaca u istoriji Hrvatske i nekadašnje SFRJ. Najširu popularnost stekao je ulogama u TV serijama 'Naše malo misto', 'Kapelski kresovi' i 'Velo misto'.
■ 2010. - Umro je Stevan Nikšić, novinar i urednik NIN-a, jedan od osnivača Novinske agencije Beta i Nezavisnog udruženja novinara Srbije.
■ 2011. - U Londonu je protestvovalo preko 100.000 ljudi, jer je vlada premijera Dejvida Kamerona u nastojanju da smanji budžetski deficit smanjila javne troškove za 80 milijardi funti. Savet sindikata je ovo okupljanje nazvao najvećim demonstracijama civilnog društva unazad više godina.
■ 2015. - Preminuo je švedski pesnik Tomas Transtremer, dobitnik Nobelove nagrade za književnost 2011. godine, jedan od najznačajnijih skandinavskih pisaca posle Drugog svetskog rata.
■ 2017. - Bivši predsednik Egipta Hosni Mubarak pušten je na slobodu posle šest godina pritvora tokom istrage više slučajeva pokrenutih posle 'Arapskog proleća' koje je dovelo do njegovog svrgavanja 2011. godine.
Klik Gore na Sliku - Prikaz; Ponovni Klik - Brisanje
Najnovije Vesti - Balkan i SvetPogledajte i ostale super zanimljive rubrike na sajtu
