Na Ovaj Dan - 15. Mart
Pogledajte događaje koji su se desili na ovaj dan, 15. marta! Šta se sve nekada dešavalo petnaestog marta, šta je posebno ovog datuma, koje su poznate ličnosti rođene a koje umrle ovog datuma?
Osmeh na lice:
■ 44. pre naše ere - Rimskog vojskovođu Julija Cezara izboli su na smrt Marko Junije Brut i nekoliko drugih rimskih senatora.
■ 76. - Rođen je Hadrijan, rimski imperator (117-138), Trajanov naslednik. Uvidevši da Rimska imperija slabi, podigao je na severnoj granici provincije Britanije tzv. Hadrijanov zid, koji je trebalo da je štiti od upada Pikta i Škota. Za vreme njegove vladavine pojačalo se nezadovoljstvo upropašćenih seljaka i provincijalaca, pa tada počinju i prvi veći ustanci u provincijama. Hadrijan je pokušao da nezadovoljstvo suzbije reformama, a kada to nije uspelo, pooštrio je režim robovlasničke diktature. Mnogo je putovao po istočnim provincijama. Atinu je ukrasio novim građevinama, a na donjoj Marici je podigao Hadrijanov grad, današnje Jedrene.
■ 351. - Rimski car Konstancije II imenuje svog brata od strica Konstancija Gala za svog savladara cezara i povera mu kontrolu nad istočnim delom Carstva.
■ 1311. - U bitci kod Orhomena odmetnuta plaćenička Katalanska kompanija odnosi pobedu nad Volterom V Brijenskim i preuzima latinsko Atinsko vojvodstvo.
■ 1493. - Kristofor Kolumbo vratio se u Španjolsku nakon prvog putovanja u Ameriku. Sa sobom je doveo sedam Aruak Indijanaca sa ostrva Hispanjola (današnji Haiti) u Španiju. To su bili prvi stanovnici Novog sveta koji su kročili na Stari kontinent.
■ 1536. - Sultan Sulejman I Veličanstveni naredio ubistvo svog velikog vezira i najboljeg prijatelja Ibrahim-pašu.
■ 1603. - Francuski moreplovac i istraživač Samuel de Champlain isplovio prema Novom svetu. 1608. osnovao grad Kvebek i organizovao francusku kolonizaciju Kanade.
■ 1776. - Kongres SAD doneo odluku o ukidanju zavisnosti od britanske krune. Nezavisnost proglašena 4.7.1776.
■ 1815. - Rođen je srpski slikar i pisac Dimitrije Avramović, jedan od začetnika romantizma u srpskom slikarstvu. Studirao je na Umetničkoj akademiji u Beču, gde je izradio odličan portret Vuka Karadžića. Ukrasio je zidove i ikonostas Saborne crkve u Beogradu, crkve u Topoli, manastira u Vrdniku, portretisao je kneza Mihaila Obrenovića, mitropolita Petra, Simu Milutinovića Sarajliju. U Svetoj gori je, prema nalogu Državnog saveta, prepisivao povelje srpskih vladara i kopirao živopise i po povratku je objavio delo 'Sveta gora sa strane vere, hudožestva i povesnice', kojim je stekao velike zasluge za srpsku istorijsku nauku.
■ 1824. - Rođen je srpski pisac Branko Radičević, lirski pesnik mladosti, ljubavi i patriotskog zanosa. Kao oduševljeni pristalica jezičke reforme Vuka Karadžića, prvi je počeo da peva na narodnom jeziku i u duhu srpske narodne poezije. Pesničkim slobodama označio je prodor u novu epohu. Pesme su mu pune vedrine, vitalnosti, vragolanske žudnje i uživanja u prirodi, ali je u nekima predosetio i sopstvenu ranu smrt.
■ 1848. - U Pešti je izbila Mađarska revolucija. Uz pomoć Rusije, austrijske trupe ugušile su revolucionarni pokret u avgustu 1849.
■ 1867. - Bečki dvor, zbog stalne krize koja je potresala Austriju od revolucionarne 1848, odustao od unitarne države i od tada se austrijsko carstvo naziva Austro-Ugarska ili dvojna monarhija, u okviru koje su vlast i teritoriju podelile Austrija i Mađarska. Budimpešta je od Beča preuzela resore spoljnih poslova, finansija i odbrane.
■ 1877. - Istorija kriketa - kriketaši koji su predstavljali Englesku i Australiju igrali su prvi probni meč na Melbourne Cricket Groundu.
■ 1883. - Beograd dobio prvu 'telefonsku stanicu', sedam godina pošto je izumljen telefon, a prvi telefonski razgovor su vodili ministar vojni i kapetan palilulske žandarmerijske stanice. Koncesije za uvođenje telefona u Srbiji 1882. dobio Panta Mihajlović, prijatelj Nikole Tesle.
■ 1886. - Rođen je ruski revolucionar Sergej Mironovič Kostrikov, poznat kao Sergej Mironovič Kirov, čije je ubistvo u Lenjingradu 1934. sovjetski diktator Staljin iskoristio kao povod da otpočne masovne čistke gde je fizički likvidirao većinu starih revolucionara, učesnika i vođa Oktobarske revolucije..
■ 1894. - Počelo peto službeno Svetsko prvenstvo u šahu 1894. između Štajnica i Laskera.
■ 1898. - Umro je engleski inženjer Henri Besemer, koji je 1855. pronašao postupak prerade sirovog gvožđa u čelik ('Besemerov postupak'). Godine 1859. podigao je u Šefildu čeličanu koja i danas radi.
■ 1900. - Rođen je srpski biolog Milutin Radovanović, profesor Univerziteta u Beogradu, član Srpske akademije nauka i umetnosti. Proučavao je uporednu anatomiju i herpetologiju - nauka o gmizavcima i proces specijacije - formiranje novih vrsta pod uticajem izolacije u pećinama, planinskim jezerima i na ostrvima Jadranskog mora. Dela su mu: 'Istorija razvitka životinjskog sveta i čoveka', 'Vodozemci i gmizavci naše zemlje'.
■ 1906. - Čarls Rols i Henri Rojs osnovali su automobilsku industrijsku kompaniju, Rolls-Royce.
■ 1907. - U Finskoj žene prvi put izabrane u Parlament.
■ 1907. – Rođena je Zarah Leander, švedska glumica.
■ 1916. - Predsednik SAD Vudro Vilson poslao u Meksiko 12.000 vojnika pod komandom generala Džona Peršinga da uhvate meksičkog revolucionara Panča Vilju, ali je ekspedicija okončana neuspehom.
■ 1917. - Ruski car Nikola II prisiljen je abdicirati u Februarskoj revoluciji, čime je završena tristoljetna vlast loze Romanov.
■ 1922. - Egipatski sultan uzeo titulu kralja kao Fahd I.
■ 1937. - Prva centralna banka krvi, u kojoj je krv za transfuziju čuvana zamrzavanjem, osnovana u bolnici u Čikagu.
■ 1938. - Zatvoren je prvi Međunarodni salon automobila i motornih vozila u Beogradu. Salon je otvoren 5. marta na Beogradskom sajmu, u saglasnosti sa Stalnim međunarodnim uredom automobilskih konstruuktora u Parizu. Bila je to revija svetske automobilske industrije sa ciljem da se populariše automobilizam i iskoreni pogrešno shvatanje o automobilima kao luksuznim napravama. Ukupno je izloženo 375 kola, a salon je posetilo oko 40.000 ljudi. Te iste godine, u Beogradu je bilo 3089 automobila.
■ 1939. - Pošto je, pod pretnjom napada i uništenja Praga, predsednik Emil Haha u Berlinu potpisao akt o predaji zemlje Trećem rajhu, nemačke trupe okupirale Češku. Slovačka i Moravska proglašene nemačkim protektoratima. Velika Britanija i Francuska odmah su Nemačkoj objavile rat, pa se ovaj datum uzima kao početak Drugog svetskog rata.
■ 1957. - Umro je srpski političar jevrejskog porekla Moša Pijade, predsednik Skupštine FNRJ, slikar i novinar. Umro je u Parizu, na povratku iz Velike Britanije, gde je predvodio jugoslovensku parlamentarnu delegaciju. Slikarstvo je učio u Beogradu, Minhenu i Parizu. Posle Prvog svetskog rata, pristupio je Komunističkoj partiji Jugoslavije, a 1921. postao je član njenog Izvršnog biroa. Zbog štampanja ilegalnog organa Centralnog komiteta KPJ 'Komunist', 1925. je osuđen na 20 godina robije. Tokom tamnovanja preveo je 'Kapital', 'Bedu filozofije' i 'Manifest komunističke partije' Karla Marksa. U početku narodnooslobodilačke borbe 1941. bio je partijski rukovodilac u Crnoj Gori i taj period istorija nije potpuno osvetlila, posebno njegovu ulogu u likvidacijama političkih protivnika. Od decembra 1941. bio je u Vrhovnom štabu. Izradio je 1942. prve propise o radu narodnooslobodilačkih odbora. Na Drugom zasedanju AVNOJ-a krajem novembra 1943. u Jajcu bio je potpredsednik predsedništva, a 5. novembra u tom gradu je osnovao novinsku agenciju Tanjug.
■ 1959. - Robert Foster oborio je rekord izdržavši pod vodom bez vazduha 13 minuta i 42,5 sekundi.
■ 1964. - Elizabet Tejlor udala se za Ričarda Bartona. Ovo je bio njen peti brak.
■ 1967. - Nastala Deklaracija o nazivu i položaju hrvatskog književnog jezika.
■ 1968. - Američki magazin 'LIFE' nazvao je Džimija Hendriksa 'najspektakularnijim gitaristom sveta'.
■ 1971. - Debi soba za četovanje (chatrooms) na Internetu.
■ 1975. - Umro je grčki brodovlasnik Aristotelis Onazis, jedan od najbogatijih ljudi na svetu. Bio je poznat i po ljubavnoj vezi s američkom operskom pevačicom grčkog porekla Marijom Kalas i ženidbi sa Žaklinom Kenedi, udovicom ubijenog predsednika SAD Džona Kenedija.
■ 1983. - Umrla je engleska književnica Rebeka Vest, poznata po romanima 'Vojnikov povratak' i 'Harijet Hjum', kao i putopisnoj studiji 'Crno jagnje i sivi soko' koju je napisala posle boravka u Jugoslaviji 1937. i 1941.
■ 1985. - Registrovan prvi sajt sa .com domenom. Registraciju obavila je kompanija iz Masačusetsa koja se bavi prodajom računara. Ime kompanije je Symbolics, pa je tako prvi zvanični registrovani domen bio Symbolics.com.
■ 1990. - Mihail Gorbačov izabran, a kasnije se pokazalo, za poslednjeg predsednika SSSR. Kao jedini kandidat za taj položaj dobio je 59,2 odsto glasova u Kongresu deputata.
■ 1991. - Predsednik Predsedništva Jugoslavije i predstavnik Srbije u tom telu Borisav Jović podneo ostavku jer je Predsedništvo odbilo da objavi vanredno stanje u zemlji posle demonstracija 9. marta.
■ 1991. - Umro je srpski pisac Miodrag Bulatović, pripovedač osobenog stila, koji je u srpsku literaturu uneo dotad nepoznatu eruptivnu snagu, oslobođenu ideoloških i socrealističkih stega. Na zgražavanje književnih i političkih pravovernika, na svetlo dana je izneo tamnu stranu života - nastrano, zloćudno i opako. U otadžbini je dugo prećutkivan, pogotovo posle izjave jednom stranom listu da je Josip Broz 'bien bronze', što ima dvosmisleno značenje - lice opaljeno suncem, ali i metalno lice vlastodršca.
■ 1991. - Umro je srpski filozof Veljko Korać, profesor Filozofskog fakultetu u Beogradu, na čiju je inicijativu osnovana Katedra za sociologiju. Zaslužan je za povratak izvornom razumevanju učenja Karla Marksa kod nas i za nedogmatski pristup marksizmu. Dela su: 'Erazmo Roterdamski', 'Marks i savremena sociologija', 'Marksovo shvatanje čoveka, istorije i društva', 'Filozofija i njena istorija', 'Istorija društvenih teorija'.
■ 1993. - Izraelski premijer Jicak Rabin poslije sastanka s predsednikom SAD Bilom Klintonom izrazio spremnost na kompromis sa Sirijom tako što će ovoj zemlji, u zamenu za mirovni ugovor, predati deo Golanske visoravni.
■ 1996. - Nemačke vlasti izdale nalog za hapšenje iranskog obaveštajnog ministra Alija Falahijana zbog umešanosti u ubistvo kurdskih izbeglih vođa 1992. u Berlinu.
■ 1997. - U Zairu pobunjenici zauzeli Kisangani, treći po veličini grad u zemlji, poslednje uporište vladinih snaga na istoku Zaira.
■ 1998. - Umro je američki lekar, pedijatar Bendžamin Spok. Njegova knjiga 'Odgoj beba i dece po metodi dr Spoka' čije se prvo izdanje pojavilo 1946, štampana je u sedam izdanja i prodata u 50 miliona primeraka. Prevedena je na preko 30 jezika.
■ 2000. - U naselju Bošnjačka mahala u severnom delu Kosovske Mitrovice došlo do žestokih sukoba srpskih stanovnika i pripadnika Kfora koji su uspostavljali bezbednosnu zonu u tom gradu podeljenom na albanski i srpski deo.
■ 2001. - Sukob naoružanih albanskih ekstremista i makedonskih snaga bezbednosti eskalirao kada su se borbe prvi put prenele iz raštrkanih naselja duž granice s Kosovom u predgrađe Tetova, drugog po veličini makedonskog grada.
■ 2003. - Na stotine hiljada ljudi na ulicama Tokija, Bejruta, Pariza, Vašingtona i u drugim gradovima širom sveta demonstriralo protiv rata u Iraku.
■ 2003. - U Beogradu sahranjen premijer Srbije Zoran Đinđić, ubijen u atentatu tri dana ranije.
■ 2004. - Odlukom međunarodnog predstavnika u Bosni i Hercegovini Pedija Ešdauna Mostar ponovo postao jedinstven grad. Mostar je u vreme rata u BiH (1992-1995) bio podeljen na dva dela, bošnjački - istočni i hrvatski - zapadni.
■ 2006. - Telo Slobodana Miloševića dopremljeno u Beograd, a Ruski parlament pozvao na pokretanje međunarodne istrage o smrti bivšeg predsednika Jugoslavije i Srbije Slobodana Miloševića i na okončanje rada Haškog suda.
■ 2007. - Rusija, Grčka i Bugarska potpisale su sporazum o izgradnji naftovoda koji će povezivati bugarsku crnomorsku luku Burgas i grčku Aleksandropolis na Egejskom moru, u dužini od 280 kilometara.
■ 2014. - Sud u Parizu osudio je na 25 godina zatvora bivšeg oficira obaveštajne službe Ruande Paskala Simbikvangu zbog saučesništva u genocidu u Ruandi.
■ 2015. - Vlada Novog Zelanda izvinila se maorskom plemenu Tuhoe za zločine od pre 150 godina u kojima je stradao veliki broj pripadnika ovog plemena u akcijama otimanja zemlje i spaljivanja kuća. Pripadnici Tuhoe dobili su 170 miliona dolara i dozvolu da upravljaju nacionalnim parkom, koji oni nazivaju domom.
■ 2016. - Parlament u Mjanmaru izabrao je Tin Ćoa, dugogodišnjeg saradnika Nobelovke Aung San Su Ći za novog predsednika Mjanmara. Liderka Nacionalne lige za demokratiju, koja je pobedila na izborima, nije mogla da bude kandidat zato što su joj deca strani državljani.
■ 2018. - Slovenački predsednik Borut Pahor zakazao je vanredne izbore krajem maja usled ostavke premijera Mira Cerara, podnete pošto je Vrhovni sud iz formalnih razloga poništio rezultat prošlogodišnjeg referenduma na kojem je opozicija pokušala da ospori vladin zakon o gradnji pruge Koper-Divača, u čemu nije uspela.
Najnovije Vesti - Balkan i Svet
Pogledajte i ostale super zanimljive rubrike na sajtu
■ 351. - Rimski car Konstancije II imenuje svog brata od strica Konstancija Gala za svog savladara cezara i povera mu kontrolu nad istočnim delom Carstva.
■ 1311. - U bitci kod Orhomena odmetnuta plaćenička Katalanska kompanija odnosi pobedu nad Volterom V Brijenskim i preuzima latinsko Atinsko vojvodstvo.
■ 1493. - Kristofor Kolumbo vratio se u Španjolsku nakon prvog putovanja u Ameriku. Sa sobom je doveo sedam Aruak Indijanaca sa ostrva Hispanjola (današnji Haiti) u Španiju. To su bili prvi stanovnici Novog sveta koji su kročili na Stari kontinent.
■ 1536. - Sultan Sulejman I Veličanstveni naredio ubistvo svog velikog vezira i najboljeg prijatelja Ibrahim-pašu.
■ 1603. - Francuski moreplovac i istraživač Samuel de Champlain isplovio prema Novom svetu. 1608. osnovao grad Kvebek i organizovao francusku kolonizaciju Kanade.
■ 1776. - Kongres SAD doneo odluku o ukidanju zavisnosti od britanske krune. Nezavisnost proglašena 4.7.1776.
■ 1815. - Rođen je srpski slikar i pisac Dimitrije Avramović, jedan od začetnika romantizma u srpskom slikarstvu. Studirao je na Umetničkoj akademiji u Beču, gde je izradio odličan portret Vuka Karadžića. Ukrasio je zidove i ikonostas Saborne crkve u Beogradu, crkve u Topoli, manastira u Vrdniku, portretisao je kneza Mihaila Obrenovića, mitropolita Petra, Simu Milutinovića Sarajliju. U Svetoj gori je, prema nalogu Državnog saveta, prepisivao povelje srpskih vladara i kopirao živopise i po povratku je objavio delo 'Sveta gora sa strane vere, hudožestva i povesnice', kojim je stekao velike zasluge za srpsku istorijsku nauku.
■ 1824. - Rođen je srpski pisac Branko Radičević, lirski pesnik mladosti, ljubavi i patriotskog zanosa. Kao oduševljeni pristalica jezičke reforme Vuka Karadžića, prvi je počeo da peva na narodnom jeziku i u duhu srpske narodne poezije. Pesničkim slobodama označio je prodor u novu epohu. Pesme su mu pune vedrine, vitalnosti, vragolanske žudnje i uživanja u prirodi, ali je u nekima predosetio i sopstvenu ranu smrt.
■ 1848. - U Pešti je izbila Mađarska revolucija. Uz pomoć Rusije, austrijske trupe ugušile su revolucionarni pokret u avgustu 1849.
■ 1867. - Bečki dvor, zbog stalne krize koja je potresala Austriju od revolucionarne 1848, odustao od unitarne države i od tada se austrijsko carstvo naziva Austro-Ugarska ili dvojna monarhija, u okviru koje su vlast i teritoriju podelile Austrija i Mađarska. Budimpešta je od Beča preuzela resore spoljnih poslova, finansija i odbrane.
■ 1877. - Istorija kriketa - kriketaši koji su predstavljali Englesku i Australiju igrali su prvi probni meč na Melbourne Cricket Groundu.
■ 1883. - Beograd dobio prvu 'telefonsku stanicu', sedam godina pošto je izumljen telefon, a prvi telefonski razgovor su vodili ministar vojni i kapetan palilulske žandarmerijske stanice. Koncesije za uvođenje telefona u Srbiji 1882. dobio Panta Mihajlović, prijatelj Nikole Tesle.
■ 1886. - Rođen je ruski revolucionar Sergej Mironovič Kostrikov, poznat kao Sergej Mironovič Kirov, čije je ubistvo u Lenjingradu 1934. sovjetski diktator Staljin iskoristio kao povod da otpočne masovne čistke gde je fizički likvidirao većinu starih revolucionara, učesnika i vođa Oktobarske revolucije..
■ 1894. - Počelo peto službeno Svetsko prvenstvo u šahu 1894. između Štajnica i Laskera.
■ 1898. - Umro je engleski inženjer Henri Besemer, koji je 1855. pronašao postupak prerade sirovog gvožđa u čelik ('Besemerov postupak'). Godine 1859. podigao je u Šefildu čeličanu koja i danas radi.
■ 1900. - Rođen je srpski biolog Milutin Radovanović, profesor Univerziteta u Beogradu, član Srpske akademije nauka i umetnosti. Proučavao je uporednu anatomiju i herpetologiju - nauka o gmizavcima i proces specijacije - formiranje novih vrsta pod uticajem izolacije u pećinama, planinskim jezerima i na ostrvima Jadranskog mora. Dela su mu: 'Istorija razvitka životinjskog sveta i čoveka', 'Vodozemci i gmizavci naše zemlje'.
■ 1907. - U Finskoj žene prvi put izabrane u Parlament.
■ 1907. – Rođena je Zarah Leander, švedska glumica.
■ 1916. - Predsednik SAD Vudro Vilson poslao u Meksiko 12.000 vojnika pod komandom generala Džona Peršinga da uhvate meksičkog revolucionara Panča Vilju, ali je ekspedicija okončana neuspehom.
■ 1917. - Ruski car Nikola II prisiljen je abdicirati u Februarskoj revoluciji, čime je završena tristoljetna vlast loze Romanov.
■ 1922. - Egipatski sultan uzeo titulu kralja kao Fahd I.
■ 1937. - Prva centralna banka krvi, u kojoj je krv za transfuziju čuvana zamrzavanjem, osnovana u bolnici u Čikagu.
■ 1938. - Zatvoren je prvi Međunarodni salon automobila i motornih vozila u Beogradu. Salon je otvoren 5. marta na Beogradskom sajmu, u saglasnosti sa Stalnim međunarodnim uredom automobilskih konstruuktora u Parizu. Bila je to revija svetske automobilske industrije sa ciljem da se populariše automobilizam i iskoreni pogrešno shvatanje o automobilima kao luksuznim napravama. Ukupno je izloženo 375 kola, a salon je posetilo oko 40.000 ljudi. Te iste godine, u Beogradu je bilo 3089 automobila.
■ 1939. - Pošto je, pod pretnjom napada i uništenja Praga, predsednik Emil Haha u Berlinu potpisao akt o predaji zemlje Trećem rajhu, nemačke trupe okupirale Češku. Slovačka i Moravska proglašene nemačkim protektoratima. Velika Britanija i Francuska odmah su Nemačkoj objavile rat, pa se ovaj datum uzima kao početak Drugog svetskog rata.
■ 1957. - Umro je srpski političar jevrejskog porekla Moša Pijade, predsednik Skupštine FNRJ, slikar i novinar. Umro je u Parizu, na povratku iz Velike Britanije, gde je predvodio jugoslovensku parlamentarnu delegaciju. Slikarstvo je učio u Beogradu, Minhenu i Parizu. Posle Prvog svetskog rata, pristupio je Komunističkoj partiji Jugoslavije, a 1921. postao je član njenog Izvršnog biroa. Zbog štampanja ilegalnog organa Centralnog komiteta KPJ 'Komunist', 1925. je osuđen na 20 godina robije. Tokom tamnovanja preveo je 'Kapital', 'Bedu filozofije' i 'Manifest komunističke partije' Karla Marksa. U početku narodnooslobodilačke borbe 1941. bio je partijski rukovodilac u Crnoj Gori i taj period istorija nije potpuno osvetlila, posebno njegovu ulogu u likvidacijama političkih protivnika. Od decembra 1941. bio je u Vrhovnom štabu. Izradio je 1942. prve propise o radu narodnooslobodilačkih odbora. Na Drugom zasedanju AVNOJ-a krajem novembra 1943. u Jajcu bio je potpredsednik predsedništva, a 5. novembra u tom gradu je osnovao novinsku agenciju Tanjug.
■ 1959. - Robert Foster oborio je rekord izdržavši pod vodom bez vazduha 13 minuta i 42,5 sekundi.
■ 1964. - Elizabet Tejlor udala se za Ričarda Bartona. Ovo je bio njen peti brak.
■ 1967. - Nastala Deklaracija o nazivu i položaju hrvatskog književnog jezika.
■ 1968. - Američki magazin 'LIFE' nazvao je Džimija Hendriksa 'najspektakularnijim gitaristom sveta'.
■ 1971. - Debi soba za četovanje (chatrooms) na Internetu.
■ 1975. - Umro je grčki brodovlasnik Aristotelis Onazis, jedan od najbogatijih ljudi na svetu. Bio je poznat i po ljubavnoj vezi s američkom operskom pevačicom grčkog porekla Marijom Kalas i ženidbi sa Žaklinom Kenedi, udovicom ubijenog predsednika SAD Džona Kenedija.
■ 1983. - Umrla je engleska književnica Rebeka Vest, poznata po romanima 'Vojnikov povratak' i 'Harijet Hjum', kao i putopisnoj studiji 'Crno jagnje i sivi soko' koju je napisala posle boravka u Jugoslaviji 1937. i 1941.
■ 1985. - Registrovan prvi sajt sa .com domenom. Registraciju obavila je kompanija iz Masačusetsa koja se bavi prodajom računara. Ime kompanije je Symbolics, pa je tako prvi zvanični registrovani domen bio Symbolics.com.
■ 1990. - Mihail Gorbačov izabran, a kasnije se pokazalo, za poslednjeg predsednika SSSR. Kao jedini kandidat za taj položaj dobio je 59,2 odsto glasova u Kongresu deputata.
■ 1991. - Predsednik Predsedništva Jugoslavije i predstavnik Srbije u tom telu Borisav Jović podneo ostavku jer je Predsedništvo odbilo da objavi vanredno stanje u zemlji posle demonstracija 9. marta.
■ 1991. - Umro je srpski pisac Miodrag Bulatović, pripovedač osobenog stila, koji je u srpsku literaturu uneo dotad nepoznatu eruptivnu snagu, oslobođenu ideoloških i socrealističkih stega. Na zgražavanje književnih i političkih pravovernika, na svetlo dana je izneo tamnu stranu života - nastrano, zloćudno i opako. U otadžbini je dugo prećutkivan, pogotovo posle izjave jednom stranom listu da je Josip Broz 'bien bronze', što ima dvosmisleno značenje - lice opaljeno suncem, ali i metalno lice vlastodršca.
■ 1991. - Umro je srpski filozof Veljko Korać, profesor Filozofskog fakultetu u Beogradu, na čiju je inicijativu osnovana Katedra za sociologiju. Zaslužan je za povratak izvornom razumevanju učenja Karla Marksa kod nas i za nedogmatski pristup marksizmu. Dela su: 'Erazmo Roterdamski', 'Marks i savremena sociologija', 'Marksovo shvatanje čoveka, istorije i društva', 'Filozofija i njena istorija', 'Istorija društvenih teorija'.
■ 1993. - Izraelski premijer Jicak Rabin poslije sastanka s predsednikom SAD Bilom Klintonom izrazio spremnost na kompromis sa Sirijom tako što će ovoj zemlji, u zamenu za mirovni ugovor, predati deo Golanske visoravni.
■ 1996. - Nemačke vlasti izdale nalog za hapšenje iranskog obaveštajnog ministra Alija Falahijana zbog umešanosti u ubistvo kurdskih izbeglih vođa 1992. u Berlinu.
■ 1997. - U Zairu pobunjenici zauzeli Kisangani, treći po veličini grad u zemlji, poslednje uporište vladinih snaga na istoku Zaira.
■ 1998. - Umro je američki lekar, pedijatar Bendžamin Spok. Njegova knjiga 'Odgoj beba i dece po metodi dr Spoka' čije se prvo izdanje pojavilo 1946, štampana je u sedam izdanja i prodata u 50 miliona primeraka. Prevedena je na preko 30 jezika.
■ 2000. - U naselju Bošnjačka mahala u severnom delu Kosovske Mitrovice došlo do žestokih sukoba srpskih stanovnika i pripadnika Kfora koji su uspostavljali bezbednosnu zonu u tom gradu podeljenom na albanski i srpski deo.
■ 2001. - Sukob naoružanih albanskih ekstremista i makedonskih snaga bezbednosti eskalirao kada su se borbe prvi put prenele iz raštrkanih naselja duž granice s Kosovom u predgrađe Tetova, drugog po veličini makedonskog grada.
■ 2003. - Na stotine hiljada ljudi na ulicama Tokija, Bejruta, Pariza, Vašingtona i u drugim gradovima širom sveta demonstriralo protiv rata u Iraku.
■ 2003. - U Beogradu sahranjen premijer Srbije Zoran Đinđić, ubijen u atentatu tri dana ranije.
■ 2004. - Odlukom međunarodnog predstavnika u Bosni i Hercegovini Pedija Ešdauna Mostar ponovo postao jedinstven grad. Mostar je u vreme rata u BiH (1992-1995) bio podeljen na dva dela, bošnjački - istočni i hrvatski - zapadni.
■ 2006. - Telo Slobodana Miloševića dopremljeno u Beograd, a Ruski parlament pozvao na pokretanje međunarodne istrage o smrti bivšeg predsednika Jugoslavije i Srbije Slobodana Miloševića i na okončanje rada Haškog suda.
■ 2007. - Rusija, Grčka i Bugarska potpisale su sporazum o izgradnji naftovoda koji će povezivati bugarsku crnomorsku luku Burgas i grčku Aleksandropolis na Egejskom moru, u dužini od 280 kilometara.
■ 2014. - Sud u Parizu osudio je na 25 godina zatvora bivšeg oficira obaveštajne službe Ruande Paskala Simbikvangu zbog saučesništva u genocidu u Ruandi.
■ 2015. - Vlada Novog Zelanda izvinila se maorskom plemenu Tuhoe za zločine od pre 150 godina u kojima je stradao veliki broj pripadnika ovog plemena u akcijama otimanja zemlje i spaljivanja kuća. Pripadnici Tuhoe dobili su 170 miliona dolara i dozvolu da upravljaju nacionalnim parkom, koji oni nazivaju domom.
■ 2016. - Parlament u Mjanmaru izabrao je Tin Ćoa, dugogodišnjeg saradnika Nobelovke Aung San Su Ći za novog predsednika Mjanmara. Liderka Nacionalne lige za demokratiju, koja je pobedila na izborima, nije mogla da bude kandidat zato što su joj deca strani državljani.
■ 2018. - Slovenački predsednik Borut Pahor zakazao je vanredne izbore krajem maja usled ostavke premijera Mira Cerara, podnete pošto je Vrhovni sud iz formalnih razloga poništio rezultat prošlogodišnjeg referenduma na kojem je opozicija pokušala da ospori vladin zakon o gradnji pruge Koper-Divača, u čemu nije uspela.
Klik Gore na Sliku - Prikaz; Ponovni Klik - Brisanje
Najnovije Vesti - Balkan i SvetPogledajte i ostale super zanimljive rubrike na sajtu
