Na Ovaj Dan - 14. Mart
Pogledajte događaje koji su se desili na ovaj dan, 14. marta! Šta se sve nekada dešavalo četrnaestog marta, šta je posebno ovog datuma, koje su poznate ličnosti rođene a koje umrle ovog datuma?
Osmeh na lice:
■ 1489. - Kraljica Kipra Katarina Kornaro, poslednja vladarka iz dinastije Lizinjan, ustupila kraljevinu Mletačkoj republici.
■ 1558. - Nemački car Ferdinand I uzeo titulu svetog rimskog cara bez uobičajenog papinog krunisanja.
■ 1776. - Rođena je je srpska književnica Eustahija Arsić, 'prva slavjanoserbska spisateljica'. Od najranijeg obrazovanja u rodnom Iloku vaspitavana je u duhu prosvećenosti, što je uočljivo u njenom delu kroz koje provejava kosmopolitski duh 18. veka. Interesovala se za prirodne nauke i bila je pobornica modernog vaspitanja žena. Napisala je dve poučne knjige u kojima se prepliću stihovi i proza: 'Sovjet maternij oboega pola junosti serbskoj i valahijskoj' i 'Poleznaja razmišlenija o četireh godištnih vremeneh'.
■ 1791. - U Beču je izašao prvi broj 'Serbskih novina'. Štampao ih je grčki patriota Markides Puljo, saradnik grčkog pesnika i revolucionara Rige od Fere. List je izlazio utorkom i petkom do kraja 1792.
■ 1803. - SAD od Francuske za 15 miliona dolara otkupile njenu koloniju Luizijanu, teritoriju od 123.667 kilometara kvadratnih.
■ 1804. - Rođen je austrijski kompozitor Johan Štraus Stariji koji je bečkom valceru dao oblik i znatno doprineo njegovoj popularnosti. Komponovao je više od 150 valcera, od kojih je najpoznatiji 'Lorelaj-Zvuci Rajne', veliki broj marševa, među kojima i čuveni 'Marš Radecki', polke, kadrile.
■ 1820. - Rođen je Vitorio Emanuele II, poslednji kralj Sardinije (od 1849) i prvi kralj ujedinjene Italije od 1861. do smrti 1878. Popularni 'padre della patria', Vitorio Emanuele II je uveo parlamentarno uređenje u Italiji.
■ 1844. - Karlos Antonio Lopes proglašen za prvog ustavnog predsednika Paragvaja.
■ 1855. - Telegrafska žica prešla je preko Save u Beograd i puštena je u rad.
■ 1864. - Engleski istraživač Samjuel Bejker otkrio drugi izvor reke Nil u istočnoj Africi i nazvao ga Albertovo jezero.
■ 1879. - Rođen je Albert Ajnštajn, slavni fizičar-teoretičar. Rođen je u Ulmu kao nemački Jevrejin. Školovanje je započeo u Minhenu, a u svojoj 15. godini otišao je u Švajcarsku, gde je studirao matematiku i fiziku. Tamo se oženio matematičarkom Milevom Marić iz Novog Sada. Naučne radove počeo je da objavljuje u 21. godini. Objavio je nekoliko stotina radova, kao i stotine raznih članaka iz politike, filozofije i opšte publicistike. Godine 1905. objavio je specijalnu, a 1916. opštu teoriju relativosti, a potom objasnio zakon foto-električnog efekta pomoću kvantne teorije, za šta je 1921. dobio Nobelovu nagradu. Razvio je teoriju fizičkog polja tražeći vezu između gravitacionog i elektromagnetnog polja. Glavna dela: 'Evolucija fizike', 'Elektrodinamika tela u kretanju', 'O specijalnoj i opštoj teoriji relativnosti', 'Moja slika sveta'...
■ 1883. - U Londonu je umro nemački filozof i ekonomist Karl Marks, najznačajniji teoretičar modernog socijalizma i komunizma u XIX veku. S Fridrihom Engelsom objavio je 1848. 'Komunistički manifest'. Ostala dela su mu: 'Prilog kritici Hegelove filozofije prava', 'Teze o Fojerbahu', 'Osamnaesti brimer Luja Bonaparte', 'Kapital - kritika političke ekonomije'.
■ 1891. - Podmornica 'Monarh' postavila telefonski kabl ispod Lamanša, pripremajući prvu telefonsku vezu Velike Britanije s kopnom.
■ 1903. - Umro je srpski pisac i diplomata Matija Ban, član Srpske kraljevske akademije, profesor beogradskog Liceja i šef presbiroa u vreme kneza Aleksandra Karađorđevića. Dela su: drame 'Smrt Uroša V', 'Kralj Vukašin'.
■ 1908. - Rođen je srpski političar i publicista cincarskog porekla Koča Popović, učesnik građanskog rata u Španiji, jedan od organizatora ustanka u Srbiji u Drugom svetskom ratu. Studije filozofije završio je na Sorboni u Parizu. Bio je na istaknutim vojnim položajima u Narodnooslobodilačkom ratu, od komandanta Prve proleterske brigade do načelnika Generalštaba JNA. Od 1953. do 1964. bio je šef jugoslovenske diplomatije, a od septembra 1966. do aprila 1967, posle pada Aleksandra Rankovića, potpredsednik SFRJ. Posle obračuna Josipa Broza s tzv. liberalima u Srbiji, 1972. je odstranjen iz političkog života.
■ 1912. - Umro je ruski fizičar Pjotr Nikolajevič Lebedev, profesor Moskovskog univerziteta. Proučavao je pritisak svetlosti, dokazavši postojanje mehaničkog impulsa kod svetlosnih zraka, što je od velikog značaja za razumevanje kosmičkih pojava. Dela su mu: 'Sila pritiska svetlosti na gasove', 'Magnetometrijsko proučavanje obrtnih tela'.
■ 1914. - Carigradskim mirom Srbije i Turske dopunjen je Londonski sporazum kojim je okončan Prvi balkanski rat. Srbija i Turska su uspostavile odnose, rešena su pitanja vraćanja zarobljenika, državljanstva stanovnika ustupljenih oblasti, status muslimana.
■ 1923. - Voren Dži Harding je prvi američki predsednik koji je počeo da dobija poreske izveštaje i plaća porez.
■ 1932. - Rođen je srpski pisac, novinar i filmski radnik Miroslav Antić, izuzetan liričar i inventivan dečji pesnik, koji je u pesme uneo kolorit jezika banaćanskih seljaka. Za 35 godina stvaralaštva objavio je više od 30 knjiga, a radio je i na filmovima 'Sveti pesak', 'Doručak s đavolom'. Dela su: zbirke pesama 'Ispričano za proleća', 'Plavo nebo', 'Roždestvo tvoje', 'Psovke nežnosti', 'Garavi sokak', 'Koncert za 1001 bubanj', 'Kikinda', pesme za decu 'Plavi čuperak', 'Poslednja bajka', 'Nasmejani svet', 'Šašava knjiga', 'Prva ljubav', 'Svašta umem', radio drame 'Otužni marš', 'Povečerje'.
■ 1932. - Američki industrijalac Džordž Istman, jedan od pionira fotografije i filma, osnivač kompanije 'Kodak', izvršio samoubistvo.
■ 1938. - Streljan ruski revolucionar Nikolaj Buharin. Jedan od vodećih ideologa boljševika, proglašen krivim za kontrarevolucionarne aktivnosti i špijunažu na montiranom procesu i osuđen na smrt.
■ 1945. - U Drugom svetskom ratu britansko ratno vazduhoplovstvo na železnički vijadukt u nemačkom gradu Bilefeld izbacilo najtežu bombu u ratu, 'Grend Slem', tešku 11 tona.
■ 1950. - Počeo je program FBI-ja '10 najtraženijih'.
■ 1953. - Umro je Klement Gotvald predsednik Čehoslovačke od 1948, kada su vlast u toj državi preuzeli komunisti. U njegovo vreme staljinističko razdoblje kulta ličnosti dostiglo je vrhunac, a na insceniranim procesima osuđeni su na smrt i streljani neki istaknuti komunisti kao što su Slanski i Klementis.
■ 1960. - Sastav The Silver Beats (kasnije poznati kao The Beatlesi), učestvuje na audiciji za sviranje u klubu 'The Latham' u Liverpoolu.
■ 1964. - Džek Rubi, proglašen je krivim za ubistvo Harija Li Osvalda, navodnog ubice predsednika Kenedija i osuđen na smrt.
■ 1976. - Egipat poništio ugovor o prijateljstvu i saradnji sklopljen sa SSSR-om 1971.
■ 1979. - Najmanje 200 ljudi poginulo u padu aviona tipa 'Trajdent' na jednu fabriku blizu Pekinga.
■ 1979. - Izraelska vojska je napala i okupirala jug Libana u operaciji Litani.
■ 1980. - U avionskoj nesreći u Varšavi poginulo 87 osoba, među njima 14 članova američkog bokserskog tima.
■ 1983. - Članice Organizacije zemalja proizvođača nafte saglasile se, prvi put od osnivanja organizacije, 1960, da smanje cene nafte za 15 odsto.
■ 1986. - Umro je srpski kompozitor, dirigent i muzički kritičar Mihailo Vukdragović, profesor i rektor Muzičke i potom Umetničke akademije u Beogradu. Kompoziciju i dirigovanje studirao je u Pragu. Dela su mu: simfonijska poema 'Put u pobedu', kantate 'Vezilja slobode', 'Svetli grobovi', 'Srbija', gudački kvarteti, solo pesme.
■ 1990. - Mihail Gorbačov postao je predsednik sovjetskog parlamenta.
■ 1991. - 'Birmingemska šestorka', šest Iraca koj isu pogrešno optuženi da su 1974. podmetnuli eksplozije u pabove u engleskom gradu Birmingemu, oslobođeni posle 16 godina u zatvoru.
■ 1995. - Astronaut Norman Tagard postao prvi Amerikanac koji je poleteo u kosmos ruskom raketom, lansiranom sa kosmodroma u Bajkonuru u Kazahstanu.
■ 1997- - Umro je američki filmski režiser Fred Cineman, dobitnik dva Oskara za filmove 'Odavde do večnosti' i 'Čovek za sva vremena'. Čuven je i po filmovima 'Tačno u podne', 'Starac i more' i 'Operacija Šakal'.
■ 2002. - Predstavnici Srbije, Crne Gore, Jugoslavije i Evropske unije u Beogradu potpisali Sporazum o preuređenju odnosa Srbije i Crne Gore. Time je prestala da postoji zajednička država. Jugoslavija je bila sledbenica Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca, formirane 1918, na kraju Prvog svetskog rata. Nova, 'Državna zajednica Srbija i Crna Gora' formalno uspostavljena 4. februara 2003, trajala je do 21. maja 2006.
■ 2003. - Predsednik SAD Džordž Buš produžio sankcije Iraku uvedene 1995, kojima se građanima i kompanijama SAD zabranjuje da ulažu u razvoj naftne industrije u Iraku. Buš istovremeno Pakistanu ukinuo sankcije, na snazi od vojnog puča u toj zemlji, 1999.
■ 2004. - Pobedom na izborima predsednik Rusije Vladimir Putin obezbedio je drugi četvorogodišnji mandat.
■ 2006. - Nije izabran predstavnik Srbije i Crne Gore na takmičenju za Pesmu Evrovizije, saopštio UJRT.
■ 2006. - Umro je bivši predsednik Estonije Lenart Meri ključna ličnost pokreta za nezavisnost te baltičke zemlje. Bio je prvi predsednik Estonije, nakon sticanja nezavisnosti 1992. godine.
■ 2010. - Američki glumac Piter Grejvs, poznat iz serije 'Nemoguća misija' i filmskog serijala 'Ima li pilota u avionu?', umro je u 84. godini u Los Anđelesu.
■ 2012. - Međunarodni krivični sud proglasio je vođu pobunjenika Demokratske Republike Kongo Tomasa Lubangu krivim za regrutovanje dece vojnika u ratovima 2002-2003. godine.
■ 2018. - Preminuo je Stiven Hoking, teoretski fizičar koji je dao veliki doprinos razumevanju crnih rupa i kosmologije. Njegova knjiga, 'Kratka istorija vremena', prodata je širom sveta u više od 10 miliona primeraka. Od mladosti se borio sa teškom motoričkom bolešću, a o njegovom životu i radu snimljen je film 'Teorija svega' - The Theory of Everything.
Najnovije Vesti - Balkan i Svet
Pogledajte i ostale super zanimljive rubrike na sajtu
■ 1776. - Rođena je je srpska književnica Eustahija Arsić, 'prva slavjanoserbska spisateljica'. Od najranijeg obrazovanja u rodnom Iloku vaspitavana je u duhu prosvećenosti, što je uočljivo u njenom delu kroz koje provejava kosmopolitski duh 18. veka. Interesovala se za prirodne nauke i bila je pobornica modernog vaspitanja žena. Napisala je dve poučne knjige u kojima se prepliću stihovi i proza: 'Sovjet maternij oboega pola junosti serbskoj i valahijskoj' i 'Poleznaja razmišlenija o četireh godištnih vremeneh'.
■ 1791. - U Beču je izašao prvi broj 'Serbskih novina'. Štampao ih je grčki patriota Markides Puljo, saradnik grčkog pesnika i revolucionara Rige od Fere. List je izlazio utorkom i petkom do kraja 1792.
■ 1803. - SAD od Francuske za 15 miliona dolara otkupile njenu koloniju Luizijanu, teritoriju od 123.667 kilometara kvadratnih.
■ 1804. - Rođen je austrijski kompozitor Johan Štraus Stariji koji je bečkom valceru dao oblik i znatno doprineo njegovoj popularnosti. Komponovao je više od 150 valcera, od kojih je najpoznatiji 'Lorelaj-Zvuci Rajne', veliki broj marševa, među kojima i čuveni 'Marš Radecki', polke, kadrile.
■ 1820. - Rođen je Vitorio Emanuele II, poslednji kralj Sardinije (od 1849) i prvi kralj ujedinjene Italije od 1861. do smrti 1878. Popularni 'padre della patria', Vitorio Emanuele II je uveo parlamentarno uređenje u Italiji.
■ 1844. - Karlos Antonio Lopes proglašen za prvog ustavnog predsednika Paragvaja.
■ 1855. - Telegrafska žica prešla je preko Save u Beograd i puštena je u rad.
■ 1864. - Engleski istraživač Samjuel Bejker otkrio drugi izvor reke Nil u istočnoj Africi i nazvao ga Albertovo jezero.
■ 1879. - Rođen je Albert Ajnštajn, slavni fizičar-teoretičar. Rođen je u Ulmu kao nemački Jevrejin. Školovanje je započeo u Minhenu, a u svojoj 15. godini otišao je u Švajcarsku, gde je studirao matematiku i fiziku. Tamo se oženio matematičarkom Milevom Marić iz Novog Sada. Naučne radove počeo je da objavljuje u 21. godini. Objavio je nekoliko stotina radova, kao i stotine raznih članaka iz politike, filozofije i opšte publicistike. Godine 1905. objavio je specijalnu, a 1916. opštu teoriju relativosti, a potom objasnio zakon foto-električnog efekta pomoću kvantne teorije, za šta je 1921. dobio Nobelovu nagradu. Razvio je teoriju fizičkog polja tražeći vezu između gravitacionog i elektromagnetnog polja. Glavna dela: 'Evolucija fizike', 'Elektrodinamika tela u kretanju', 'O specijalnoj i opštoj teoriji relativnosti', 'Moja slika sveta'...
■ 1883. - U Londonu je umro nemački filozof i ekonomist Karl Marks, najznačajniji teoretičar modernog socijalizma i komunizma u XIX veku. S Fridrihom Engelsom objavio je 1848. 'Komunistički manifest'. Ostala dela su mu: 'Prilog kritici Hegelove filozofije prava', 'Teze o Fojerbahu', 'Osamnaesti brimer Luja Bonaparte', 'Kapital - kritika političke ekonomije'.
■ 1891. - Podmornica 'Monarh' postavila telefonski kabl ispod Lamanša, pripremajući prvu telefonsku vezu Velike Britanije s kopnom.
■ 1903. - Umro je srpski pisac i diplomata Matija Ban, član Srpske kraljevske akademije, profesor beogradskog Liceja i šef presbiroa u vreme kneza Aleksandra Karađorđevića. Dela su: drame 'Smrt Uroša V', 'Kralj Vukašin'.
■ 1908. - Rođen je srpski političar i publicista cincarskog porekla Koča Popović, učesnik građanskog rata u Španiji, jedan od organizatora ustanka u Srbiji u Drugom svetskom ratu. Studije filozofije završio je na Sorboni u Parizu. Bio je na istaknutim vojnim položajima u Narodnooslobodilačkom ratu, od komandanta Prve proleterske brigade do načelnika Generalštaba JNA. Od 1953. do 1964. bio je šef jugoslovenske diplomatije, a od septembra 1966. do aprila 1967, posle pada Aleksandra Rankovića, potpredsednik SFRJ. Posle obračuna Josipa Broza s tzv. liberalima u Srbiji, 1972. je odstranjen iz političkog života.
■ 1912. - Umro je ruski fizičar Pjotr Nikolajevič Lebedev, profesor Moskovskog univerziteta. Proučavao je pritisak svetlosti, dokazavši postojanje mehaničkog impulsa kod svetlosnih zraka, što je od velikog značaja za razumevanje kosmičkih pojava. Dela su mu: 'Sila pritiska svetlosti na gasove', 'Magnetometrijsko proučavanje obrtnih tela'.
■ 1923. - Voren Dži Harding je prvi američki predsednik koji je počeo da dobija poreske izveštaje i plaća porez.
■ 1932. - Rođen je srpski pisac, novinar i filmski radnik Miroslav Antić, izuzetan liričar i inventivan dečji pesnik, koji je u pesme uneo kolorit jezika banaćanskih seljaka. Za 35 godina stvaralaštva objavio je više od 30 knjiga, a radio je i na filmovima 'Sveti pesak', 'Doručak s đavolom'. Dela su: zbirke pesama 'Ispričano za proleća', 'Plavo nebo', 'Roždestvo tvoje', 'Psovke nežnosti', 'Garavi sokak', 'Koncert za 1001 bubanj', 'Kikinda', pesme za decu 'Plavi čuperak', 'Poslednja bajka', 'Nasmejani svet', 'Šašava knjiga', 'Prva ljubav', 'Svašta umem', radio drame 'Otužni marš', 'Povečerje'.
■ 1932. - Američki industrijalac Džordž Istman, jedan od pionira fotografije i filma, osnivač kompanije 'Kodak', izvršio samoubistvo.
■ 1938. - Streljan ruski revolucionar Nikolaj Buharin. Jedan od vodećih ideologa boljševika, proglašen krivim za kontrarevolucionarne aktivnosti i špijunažu na montiranom procesu i osuđen na smrt.
■ 1945. - U Drugom svetskom ratu britansko ratno vazduhoplovstvo na železnički vijadukt u nemačkom gradu Bilefeld izbacilo najtežu bombu u ratu, 'Grend Slem', tešku 11 tona.
■ 1950. - Počeo je program FBI-ja '10 najtraženijih'.
■ 1953. - Umro je Klement Gotvald predsednik Čehoslovačke od 1948, kada su vlast u toj državi preuzeli komunisti. U njegovo vreme staljinističko razdoblje kulta ličnosti dostiglo je vrhunac, a na insceniranim procesima osuđeni su na smrt i streljani neki istaknuti komunisti kao što su Slanski i Klementis.
■ 1960. - Sastav The Silver Beats (kasnije poznati kao The Beatlesi), učestvuje na audiciji za sviranje u klubu 'The Latham' u Liverpoolu.
■ 1964. - Džek Rubi, proglašen je krivim za ubistvo Harija Li Osvalda, navodnog ubice predsednika Kenedija i osuđen na smrt.
■ 1976. - Egipat poništio ugovor o prijateljstvu i saradnji sklopljen sa SSSR-om 1971.
■ 1979. - Najmanje 200 ljudi poginulo u padu aviona tipa 'Trajdent' na jednu fabriku blizu Pekinga.
■ 1979. - Izraelska vojska je napala i okupirala jug Libana u operaciji Litani.
■ 1980. - U avionskoj nesreći u Varšavi poginulo 87 osoba, među njima 14 članova američkog bokserskog tima.
■ 1983. - Članice Organizacije zemalja proizvođača nafte saglasile se, prvi put od osnivanja organizacije, 1960, da smanje cene nafte za 15 odsto.
■ 1986. - Umro je srpski kompozitor, dirigent i muzički kritičar Mihailo Vukdragović, profesor i rektor Muzičke i potom Umetničke akademije u Beogradu. Kompoziciju i dirigovanje studirao je u Pragu. Dela su mu: simfonijska poema 'Put u pobedu', kantate 'Vezilja slobode', 'Svetli grobovi', 'Srbija', gudački kvarteti, solo pesme.
■ 1990. - Mihail Gorbačov postao je predsednik sovjetskog parlamenta.
■ 1991. - 'Birmingemska šestorka', šest Iraca koj isu pogrešno optuženi da su 1974. podmetnuli eksplozije u pabove u engleskom gradu Birmingemu, oslobođeni posle 16 godina u zatvoru.
■ 1995. - Astronaut Norman Tagard postao prvi Amerikanac koji je poleteo u kosmos ruskom raketom, lansiranom sa kosmodroma u Bajkonuru u Kazahstanu.
■ 1997- - Umro je američki filmski režiser Fred Cineman, dobitnik dva Oskara za filmove 'Odavde do večnosti' i 'Čovek za sva vremena'. Čuven je i po filmovima 'Tačno u podne', 'Starac i more' i 'Operacija Šakal'.
■ 2002. - Predstavnici Srbije, Crne Gore, Jugoslavije i Evropske unije u Beogradu potpisali Sporazum o preuređenju odnosa Srbije i Crne Gore. Time je prestala da postoji zajednička država. Jugoslavija je bila sledbenica Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca, formirane 1918, na kraju Prvog svetskog rata. Nova, 'Državna zajednica Srbija i Crna Gora' formalno uspostavljena 4. februara 2003, trajala je do 21. maja 2006.
■ 2003. - Predsednik SAD Džordž Buš produžio sankcije Iraku uvedene 1995, kojima se građanima i kompanijama SAD zabranjuje da ulažu u razvoj naftne industrije u Iraku. Buš istovremeno Pakistanu ukinuo sankcije, na snazi od vojnog puča u toj zemlji, 1999.
■ 2004. - Pobedom na izborima predsednik Rusije Vladimir Putin obezbedio je drugi četvorogodišnji mandat.
■ 2006. - Nije izabran predstavnik Srbije i Crne Gore na takmičenju za Pesmu Evrovizije, saopštio UJRT.
■ 2006. - Umro je bivši predsednik Estonije Lenart Meri ključna ličnost pokreta za nezavisnost te baltičke zemlje. Bio je prvi predsednik Estonije, nakon sticanja nezavisnosti 1992. godine.
■ 2010. - Američki glumac Piter Grejvs, poznat iz serije 'Nemoguća misija' i filmskog serijala 'Ima li pilota u avionu?', umro je u 84. godini u Los Anđelesu.
■ 2012. - Međunarodni krivični sud proglasio je vođu pobunjenika Demokratske Republike Kongo Tomasa Lubangu krivim za regrutovanje dece vojnika u ratovima 2002-2003. godine.
■ 2018. - Preminuo je Stiven Hoking, teoretski fizičar koji je dao veliki doprinos razumevanju crnih rupa i kosmologije. Njegova knjiga, 'Kratka istorija vremena', prodata je širom sveta u više od 10 miliona primeraka. Od mladosti se borio sa teškom motoričkom bolešću, a o njegovom životu i radu snimljen je film 'Teorija svega' - The Theory of Everything.
Klik Gore na Sliku - Prikaz; Ponovni Klik - Brisanje
Najnovije Vesti - Balkan i SvetPogledajte i ostale super zanimljive rubrike na sajtu
