Na Ovaj Dan - 12. Mart
Pogledajte događaje koji su se desili na ovaj dan, 12. marta! Šta se sve nekada dešavalo dvanaestog marta, šta je posebno ovog datuma, koje su poznate ličnosti rođene a koje umrle ovog datuma?
Osmeh na lice:
■ 515. pre naše ere - Dovršena je izgradnja Hrama u Jerusalimu.
■ 538. - Povlačenjem ostrogotskog kralja Vitigesa okončana opsada Rima koja je trajala godinu i devet dana. Grad ostaje u rukama vizantijskog vojskovođe Velizara.
■ 641. - Kineska princeza Ven Čeng udala se za vladara Tibeta, na osnovu čega je kasnije Kina polagala pravo na suverenitet nad tom južnom planinskom provincijom.
■ 1365. - Osnovan je univerzitet u Beču.
■ 1507. - U bici s pobunjenicima u Navari poginuo Čezare Bordžija, italijanski pustolov, političar i kardinal. Sin pape Aleksandra VI poslužio Makijaveliju kao uzor političkog cinizma i smatra se da ga je Bordžijin način vladanja podstakao da napiše delo 'Vladalac'.
■ 1513. - Papa Lav X samo tri dana nakon početka svog pontifikata, objavio je bulu, odobrivši javno štovanje relikvije Svete Krvi Isusove nastale euharistijskim čudom u Ludbregu.
■ 1537. - Nakon ogorčene bitke, tvrđava Klis pala je u ruke Turaka, koji su smaknuli kapetana Petra Kružića. Iste godine Turci su osnovali kliški sandžak koji je obuhvatao celo dalmatinsko zaleđe i deo Bosne.
■ 1622. - Katolička crkva kanonizovala Ignasija de Lojolu, osnivača monaškog reda isusovaca - jezuita.
■ 1737. - Mošti Galileja prenesene su u crkvu Santa Kroče u Firenci, Italija.
■ 1755. - U Americi je instalirana prva parna mašina - za ispumpavanje vode iz izvora.
■ 1789. - Utemeljena Američka pošta.
■ 1832. - Rođen je engleski kapetan Čarls Kaningem Bojkot, protiv koga je 1880, dok je upravljao jednim engleskim lendlordstvom u Irskoj, primenjen nenasilni otpor odbijanjem saradnje. Takav vid otpora kasnije je nazvan po njemu - bojkot.
■ 1848. - Počeo je Vilijamitski rat u Irskoj između pristalica svrgnutog kralja Džejmsa i pristalica novog kralja Vilijama III.
■ 1848. - U Beču su izbile velike studentske demonstracije protiv apsolutističkog režima kancelara Klemensa Meterniha što je bio početak revolucije koja je potresla temelje Austrije i dovela do sloma Meternihovog apsolutizma.
■ 1854. - U Krimskom ratu Velika Britanija i Francuska zaključile savez sa Otomanskim carstvom protiv Rusije.
■ 1856. - Rođen je srpski vojvoda Stepan - Stepa Stepanović, jedan od najistaknutijih vojskovođa u dva balkanska i Prvom svetskom ratu. U Cerskoj bici u avgustu 1914. U generalski čin unapređen je 1907. i postavljen je za komandanta Šumadijske divizije, 1908. je postao ministar vojske, zatim komandant Drinske, pa Moravske divizije i od 1911. do 1912. ponovo ministar vojske.
■ 1868. - Skinuta zabrana sa pravopisa Vuk Karadžić i dozvoljena njegova upotreba. Rešenje o tome doneo, na osnovu odluke kneza Mihaila Obrenovića, ministar prosvete Dimitrije Crnobarac, bečki i pariski doktor nauka.
■ 1880. - Rođen je srpski pisac Vladislav Petković Dis, jedan od najtalentovanijih pesnika srpske književnosti. Posle završene gimnazije, bio je učitelj u selu Prliti, potom carinski činovnik u BeograduDela su: zbirke pesama 'Utopljene duše', 'Mi čekamo cara'.
■ 1881. - Rođen je turski državnik Mustafa Kemal, poznat kao Ataturk, prvi predsednik Turske. Pod njegovim vođstvom 1922. zbačen je poslednji sultan Muhamed VI, a 1923. proglašena republika. Sproveo je značajne reforme koje su bile temelj za stvaranje moderne evropske države.
■ 1894. - Koca-kola se po prvi put počela prodavati u flašama.
■ 1907. - U eksploziji ratnog broda 'Jena' u francuskoj luci Tulon poginulo oko 120 ljudi.
■ 1913. - Kanbera je postala glavni grad Australije.
■ 1914. - Umro je američki inženjer Džordž Vestinghaus, pronalazač vazdušne kočnice za lokomotive i tramvaje. Razvio je i sistem željezničkih signala i izgradio je turbine za hidroelektranu na Nijagarinim vodopadima, za koju je projekat izradio srpski pronalazač Nikola Tesla i s koje je obezbeđen prenos električne energije na daljinu, zahvaljujući primeni Teslinog pronalaska obrtnih magnetnih polja. Osnovao je 1886. 'Vestinghaus ilektrik korporejšn'.
■ 1918. - Moskva proglašena za prestonicu Rusije umesto Petrograda.
■ 1925. - Umro je kineski revolucionar i državnik Sun Jat Sen, otac moderne Kine i njen prvi predsednik (1911-12). Godine 1894, poveo je borbu za rušenje monarhije, a 1905. osnovao Saveznu ligu iz koje je 1912. nastala stranka Kuomintang. Nakon njegove smrti vođstvo nad Kuomintangom preuzelo je desno krilo stranke predvođeno Čang Kaj Šekom.
■ 1928. - Nesreća St. Francis brane u Kaliforniji uzrokovala je poplavu u kojoj je poginulo 400 ljudi.
■ 1930. - Mahatma Gandhi započeo je Dandi marš, 24-dnevni i 320 km dug put, radi prkosa britanskom porezu na sol u kolonijalnoj Indiji.
■ 1935. - Umro je srpski fizičar, elektrotehničar i pronalazač Mihailo Pupin, naučnik svetskog glasa. Iz rodnog Idvora u Banatu 1874. je, posle školovanja u Pančevu i Pragu, otišao u SAD, gde je završio Kolumbija univerzitet u Njujorku, na kojem je potom bio profesor teorijske fizike i 40 godina predsednik Instituta radio-inženjera. Električni rezonator koji preko istog provodnika omogućuje istovremeni prenos vesti na različitim talasnim dužinama bio je prvi od njegovih mnogobrojnih pronalazaka. Najvećim otkrićem - samoindukcionim kalemovima ('Pupinovi kalemovi') - omogućio je prenos telefonskih razgovora na veliku daljinu. Takođe, otkrio je sekundarne radijacije rendgenskih zraka, elektromagnetske detektore, napisao je univerzitetski udžbenik termodinamike. Za naučni rad odlikovan je 1920. Edisonovom medaljom, a za knjigu o svom životu 'Immigrant to Inventor', kod nas prevedenu pod naslovom 'Od pašnjaka do naučenjaka', dobio je 1924. Pulicerovu nagradu. Njegovo ime nose fizičke laboratorije Kolumbija univerziteta.
■ 1938. - Wehrmacht je okupirao Austriju, koja je na posletku postala Ostmark, pokrajina u Trećem rajhu.
■ 1940. - Potpisan je Moskovski mirovni sporazum čime je završen Zimski rat između Finske i Sovjetskog Saveza.
■ 1943. - Tokom noći 12/13. marta bugarski okupator je nasilno izveo iz kuća sve Jevreje iz Pirota (178) i predao ih nemačkim nacistima koji su ih deportovali u logor smrti Treblinka, odakle se niko nije vratio.
■ 1945. - Nemačka Jevrejka Ana Frank ubijena je u martu 1945. u 15. godini života u nemačkom nacističkom logoru Bergen-Belzen. Njen dnevnik je postao simbol stradanja Jevreja u Drugom svetskom ratu, u kojem su Nemci planski istrebljivali taj narod u Nemačkoj i svim okupiranim zemljama Evrope. Njena porodica je posle dolaska nacista na vlast u Nemačkoj 1933. izbegla u holandski grad Amsterdam, gde je od 1942. živela u tajnom skrovištu, ali ih je 1944. otkrio Gestapo. Rat je preživio jedino Anin otac. Posle Drugog svetskog rata pronađen je i 1947. objavljen njen potresni dnevnik, pisan tokom dve godine u skrovištu.
■ 1946. - Rođena je američka glumica i pevačica Lajza Mineli. Karijeru je počela pevajući u noćnim klubovima i glumeći u njujorškim pozorištima na Brodveju. Filmovi su joj: 'Kabare', 'Nasrtljiva devojka', 'Kaži da me voliš', 'Njujork, Njujork', 'Artur' ...
■ 1947. - Američki predsednik Truman iznio je svoju tzv. Trumanovu doktrinu pred Kongresom SAD-a o pomoći zemljama ugroženim komunizmom. Prva sredstva data Grčkoj i Turskoj.
■ 1964. - Umro je srpski slikar Jovan Bijelić, član Srpske akademije nauka, jedan od najznačajnijih srpskih i jugoslovenskih likovnih stvaralaca 20. veka. Od 1919. do 1925. bio je scenograf Narodnog pozorišta u Beogradu, a istakao se i kao pedagog ('Portret devojke', 'Kupačica', 'Jajce', 'Kći umetnikova', 'Dvorište').
■ 1966. - Indonežanski parlament lišio Ahmeda Sukarna svih funkcija, uključujući položaj predsednika države, a general Suharto postao vršilac dužnosti šefa države.
■ 1970. - SAD su snizile starosnu granicu glasača - sa 21 na 18 godina.
■ 1971. - Premijer Hafez al Asad na referendumu izabran za predsednika Sirije.
■ 1978. - Partije levice, prvi put u istoriji Francuske, dobile apsolutnu većinu u prvom krugu parlamentarnih izbora.
■ 1984. - U Velikoj Britaniji počeo generalni štrajk rudara.
■ 1988. - Vlada Južne Afrike zabranila opozicionu grupu koju je predvodio anglikanski nadbiskup Dezmond Tutu, uz tvrdnju da je ona pretnja javnoj bezbednosti.
■ 1991. - Sednica Vrhovne komande OS SFRJ, vojni vrh JNA na čelu s Saveznim ministrom odbrane Veljkom Kadijevićem predlaže zavođenje vanrednog stanja na teritoriji SFRJ.
■ 1992. - U indijskom gradu Bombaj u seriji eksplozija koje su podmetnuli islamski teroristi poginulo više od 300 ljudi. Indija je za eksplozije optužila islamskog suseda Pakistan, ali je Islamabad odbacio te tvrdnje.
■ 1993. - Na godišnjicu masakra, u seriji eksplozija 13 podmetnutih bombi u indijskom gradu Bombaju poginulo najmanje 200 ljudi, a 1.100 ranjeno.
■ 1994. - Engleska anglikanska crkva rukopoložila 32 žene za sveštenike, prekinuvši tako 460 godina dugu dominaciju muškaraca.
■ 1999. - Poljska, Češka i Mađarska postale članice NATO, kao prve zemlje bivše članice Varšavskog ugovora koje su pristupile NATO.
■ 1999. - Umro je Jehudi Menjuhin, jedan od najvećih violinista 20. veka. Počeo je da svira u petoj godini, a svetsku slavu stekao je u sedmoj, kada je na koncertu u San Francisku svirao Mendelsonov koncert za violinu. Osnovao je 1963. 'Školu Jehudi Menjuhina' za muzički nadarenu decu.
■ 2000. - Umro je srpski trener Aleksandar Nikolić, tvorac superiorne jugoslovenske škole košarke, najznačajniji stručnjak evropske košarke u 20. veku. Košarku je počeo da igra 1946. i nastupao je za više ekipa uključujući 'Crvenu zvezdu' i 'Partizan'. Za jugoslovenski nacionalni tim odigrao je 11 utakmica, a 1951. je postao trener reprezentacije Jugoslavije, kojoj je doneo prve medalje 1961. na evropskom i 1963. na svetskom prvenstvu, kao i tutule prvaka Evrope 1977. i sveta 1978. Kao trener 'OKK Beograda', osvojio je prvenstvo i Kup Jugoslavije, s 'Crvenom zvezdom' Kup Jugoslavije i Kup pobednika kupova, a sa 'Injisom' iz Varezea sve što se moglo osvojiti - tri titule prvaka Italije, tri kupa te zemlje, tri Kupa evropskih šampiona i dva Interkontinentalna kupa. U košarkaškim krugovima najčešće su ga nazivali Profesor, a bio je učitelj i plejade srpskih trenera, čije su ekipe praktično monopolizovale evropske klupske titule. Zbog ogromnih zasluga za košarku, 1998. je uvršten u čuvenu 'Kuću slavnih' u američkom gradu Springfild, kolevci košarkaške igre.
■ 2001. - Uz posredovanje međunarodne zajednice predstavnici srpskih vlasti i pobunjenih Albanaca na jugu Srbije potpisali sporazum o prekidu vatre.
■ 2001. - U akciji uništavanja neislamskih kulturnih spomenika talibanske vlasti u Avganistanu uništile dva najveća kipa Bude u svetu, stara nekoliko hiljada godina.
■ 2002. - Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija, na predlog SAD, usvojio rezoluciju u kojoj se prvi put pominje Palestina kao posebna država, pored Izraela.
■ 2003. - U Beogradu, oko 12.25 časova, u dvorištu Vlade ubijen premijer Srbije Zoran Đinđić. Dr Zoran Đinđić je podlegao ranama u 13:30 u Urgentnom centru Kliničkog centra Srbije. U Srbiji proglašeno vanredno stanje i otpočela policijska akcija 'Sablja'.
■ 2009. - Američki finansijski špekulant Bernard Medof (73) priznao je pred Saveznim sudom na Menhetnu da je autor najveće finansijske prevare u istoriji, kojom je klijente svoje 'ponzi šeme', investicionog pandana piramidalnoj štednji, oštetio za čak 65 milijardi dolara. Medof je osuđen na 150 godina zatvora.
■ 2015. - Preminuo je Teri Pračet, britanski pisac jedan od najpoznatijih u oblasti fantastike, koji je svetsku slavu stekao serijom romana o Disksvetu.
■ 2017. - Smenjena predsednica Južne Koreje Park Geun-hje napustila je predsedničku palatu u Seulu, dva dana nakon što je Ustavni sud doneo odluku o njenom opozivu zbog korupcionaškog skandala.
Najnovije Vesti - Balkan i Svet
Pogledajte i ostale super zanimljive rubrike na sajtu
■ 641. - Kineska princeza Ven Čeng udala se za vladara Tibeta, na osnovu čega je kasnije Kina polagala pravo na suverenitet nad tom južnom planinskom provincijom.
■ 1365. - Osnovan je univerzitet u Beču.
■ 1507. - U bici s pobunjenicima u Navari poginuo Čezare Bordžija, italijanski pustolov, političar i kardinal. Sin pape Aleksandra VI poslužio Makijaveliju kao uzor političkog cinizma i smatra se da ga je Bordžijin način vladanja podstakao da napiše delo 'Vladalac'.
■ 1513. - Papa Lav X samo tri dana nakon početka svog pontifikata, objavio je bulu, odobrivši javno štovanje relikvije Svete Krvi Isusove nastale euharistijskim čudom u Ludbregu.
■ 1537. - Nakon ogorčene bitke, tvrđava Klis pala je u ruke Turaka, koji su smaknuli kapetana Petra Kružića. Iste godine Turci su osnovali kliški sandžak koji je obuhvatao celo dalmatinsko zaleđe i deo Bosne.
■ 1622. - Katolička crkva kanonizovala Ignasija de Lojolu, osnivača monaškog reda isusovaca - jezuita.
■ 1737. - Mošti Galileja prenesene su u crkvu Santa Kroče u Firenci, Italija.
■ 1755. - U Americi je instalirana prva parna mašina - za ispumpavanje vode iz izvora.
■ 1789. - Utemeljena Američka pošta.
■ 1832. - Rođen je engleski kapetan Čarls Kaningem Bojkot, protiv koga je 1880, dok je upravljao jednim engleskim lendlordstvom u Irskoj, primenjen nenasilni otpor odbijanjem saradnje. Takav vid otpora kasnije je nazvan po njemu - bojkot.
■ 1848. - Počeo je Vilijamitski rat u Irskoj između pristalica svrgnutog kralja Džejmsa i pristalica novog kralja Vilijama III.
■ 1848. - U Beču su izbile velike studentske demonstracije protiv apsolutističkog režima kancelara Klemensa Meterniha što je bio početak revolucije koja je potresla temelje Austrije i dovela do sloma Meternihovog apsolutizma.
■ 1854. - U Krimskom ratu Velika Britanija i Francuska zaključile savez sa Otomanskim carstvom protiv Rusije.
■ 1856. - Rođen je srpski vojvoda Stepan - Stepa Stepanović, jedan od najistaknutijih vojskovođa u dva balkanska i Prvom svetskom ratu. U Cerskoj bici u avgustu 1914. U generalski čin unapređen je 1907. i postavljen je za komandanta Šumadijske divizije, 1908. je postao ministar vojske, zatim komandant Drinske, pa Moravske divizije i od 1911. do 1912. ponovo ministar vojske.
■ 1868. - Skinuta zabrana sa pravopisa Vuk Karadžić i dozvoljena njegova upotreba. Rešenje o tome doneo, na osnovu odluke kneza Mihaila Obrenovića, ministar prosvete Dimitrije Crnobarac, bečki i pariski doktor nauka.
■ 1880. - Rođen je srpski pisac Vladislav Petković Dis, jedan od najtalentovanijih pesnika srpske književnosti. Posle završene gimnazije, bio je učitelj u selu Prliti, potom carinski činovnik u BeograduDela su: zbirke pesama 'Utopljene duše', 'Mi čekamo cara'.
■ 1881. - Rođen je turski državnik Mustafa Kemal, poznat kao Ataturk, prvi predsednik Turske. Pod njegovim vođstvom 1922. zbačen je poslednji sultan Muhamed VI, a 1923. proglašena republika. Sproveo je značajne reforme koje su bile temelj za stvaranje moderne evropske države.
■ 1894. - Koca-kola se po prvi put počela prodavati u flašama.
■ 1907. - U eksploziji ratnog broda 'Jena' u francuskoj luci Tulon poginulo oko 120 ljudi.
■ 1914. - Umro je američki inženjer Džordž Vestinghaus, pronalazač vazdušne kočnice za lokomotive i tramvaje. Razvio je i sistem željezničkih signala i izgradio je turbine za hidroelektranu na Nijagarinim vodopadima, za koju je projekat izradio srpski pronalazač Nikola Tesla i s koje je obezbeđen prenos električne energije na daljinu, zahvaljujući primeni Teslinog pronalaska obrtnih magnetnih polja. Osnovao je 1886. 'Vestinghaus ilektrik korporejšn'.
■ 1918. - Moskva proglašena za prestonicu Rusije umesto Petrograda.
■ 1925. - Umro je kineski revolucionar i državnik Sun Jat Sen, otac moderne Kine i njen prvi predsednik (1911-12). Godine 1894, poveo je borbu za rušenje monarhije, a 1905. osnovao Saveznu ligu iz koje je 1912. nastala stranka Kuomintang. Nakon njegove smrti vođstvo nad Kuomintangom preuzelo je desno krilo stranke predvođeno Čang Kaj Šekom.
■ 1928. - Nesreća St. Francis brane u Kaliforniji uzrokovala je poplavu u kojoj je poginulo 400 ljudi.
■ 1930. - Mahatma Gandhi započeo je Dandi marš, 24-dnevni i 320 km dug put, radi prkosa britanskom porezu na sol u kolonijalnoj Indiji.
■ 1935. - Umro je srpski fizičar, elektrotehničar i pronalazač Mihailo Pupin, naučnik svetskog glasa. Iz rodnog Idvora u Banatu 1874. je, posle školovanja u Pančevu i Pragu, otišao u SAD, gde je završio Kolumbija univerzitet u Njujorku, na kojem je potom bio profesor teorijske fizike i 40 godina predsednik Instituta radio-inženjera. Električni rezonator koji preko istog provodnika omogućuje istovremeni prenos vesti na različitim talasnim dužinama bio je prvi od njegovih mnogobrojnih pronalazaka. Najvećim otkrićem - samoindukcionim kalemovima ('Pupinovi kalemovi') - omogućio je prenos telefonskih razgovora na veliku daljinu. Takođe, otkrio je sekundarne radijacije rendgenskih zraka, elektromagnetske detektore, napisao je univerzitetski udžbenik termodinamike. Za naučni rad odlikovan je 1920. Edisonovom medaljom, a za knjigu o svom životu 'Immigrant to Inventor', kod nas prevedenu pod naslovom 'Od pašnjaka do naučenjaka', dobio je 1924. Pulicerovu nagradu. Njegovo ime nose fizičke laboratorije Kolumbija univerziteta.
■ 1938. - Wehrmacht je okupirao Austriju, koja je na posletku postala Ostmark, pokrajina u Trećem rajhu.
■ 1940. - Potpisan je Moskovski mirovni sporazum čime je završen Zimski rat između Finske i Sovjetskog Saveza.
■ 1943. - Tokom noći 12/13. marta bugarski okupator je nasilno izveo iz kuća sve Jevreje iz Pirota (178) i predao ih nemačkim nacistima koji su ih deportovali u logor smrti Treblinka, odakle se niko nije vratio.
■ 1945. - Nemačka Jevrejka Ana Frank ubijena je u martu 1945. u 15. godini života u nemačkom nacističkom logoru Bergen-Belzen. Njen dnevnik je postao simbol stradanja Jevreja u Drugom svetskom ratu, u kojem su Nemci planski istrebljivali taj narod u Nemačkoj i svim okupiranim zemljama Evrope. Njena porodica je posle dolaska nacista na vlast u Nemačkoj 1933. izbegla u holandski grad Amsterdam, gde je od 1942. živela u tajnom skrovištu, ali ih je 1944. otkrio Gestapo. Rat je preživio jedino Anin otac. Posle Drugog svetskog rata pronađen je i 1947. objavljen njen potresni dnevnik, pisan tokom dve godine u skrovištu.
■ 1946. - Rođena je američka glumica i pevačica Lajza Mineli. Karijeru je počela pevajući u noćnim klubovima i glumeći u njujorškim pozorištima na Brodveju. Filmovi su joj: 'Kabare', 'Nasrtljiva devojka', 'Kaži da me voliš', 'Njujork, Njujork', 'Artur' ...
■ 1947. - Američki predsednik Truman iznio je svoju tzv. Trumanovu doktrinu pred Kongresom SAD-a o pomoći zemljama ugroženim komunizmom. Prva sredstva data Grčkoj i Turskoj.
■ 1964. - Umro je srpski slikar Jovan Bijelić, član Srpske akademije nauka, jedan od najznačajnijih srpskih i jugoslovenskih likovnih stvaralaca 20. veka. Od 1919. do 1925. bio je scenograf Narodnog pozorišta u Beogradu, a istakao se i kao pedagog ('Portret devojke', 'Kupačica', 'Jajce', 'Kći umetnikova', 'Dvorište').
■ 1966. - Indonežanski parlament lišio Ahmeda Sukarna svih funkcija, uključujući položaj predsednika države, a general Suharto postao vršilac dužnosti šefa države.
■ 1970. - SAD su snizile starosnu granicu glasača - sa 21 na 18 godina.
■ 1971. - Premijer Hafez al Asad na referendumu izabran za predsednika Sirije.
■ 1978. - Partije levice, prvi put u istoriji Francuske, dobile apsolutnu većinu u prvom krugu parlamentarnih izbora.
■ 1984. - U Velikoj Britaniji počeo generalni štrajk rudara.
■ 1988. - Vlada Južne Afrike zabranila opozicionu grupu koju je predvodio anglikanski nadbiskup Dezmond Tutu, uz tvrdnju da je ona pretnja javnoj bezbednosti.
■ 1991. - Sednica Vrhovne komande OS SFRJ, vojni vrh JNA na čelu s Saveznim ministrom odbrane Veljkom Kadijevićem predlaže zavođenje vanrednog stanja na teritoriji SFRJ.
■ 1992. - U indijskom gradu Bombaj u seriji eksplozija koje su podmetnuli islamski teroristi poginulo više od 300 ljudi. Indija je za eksplozije optužila islamskog suseda Pakistan, ali je Islamabad odbacio te tvrdnje.
■ 1993. - Na godišnjicu masakra, u seriji eksplozija 13 podmetnutih bombi u indijskom gradu Bombaju poginulo najmanje 200 ljudi, a 1.100 ranjeno.
■ 1994. - Engleska anglikanska crkva rukopoložila 32 žene za sveštenike, prekinuvši tako 460 godina dugu dominaciju muškaraca.
■ 1999. - Poljska, Češka i Mađarska postale članice NATO, kao prve zemlje bivše članice Varšavskog ugovora koje su pristupile NATO.
■ 1999. - Umro je Jehudi Menjuhin, jedan od najvećih violinista 20. veka. Počeo je da svira u petoj godini, a svetsku slavu stekao je u sedmoj, kada je na koncertu u San Francisku svirao Mendelsonov koncert za violinu. Osnovao je 1963. 'Školu Jehudi Menjuhina' za muzički nadarenu decu.
■ 2000. - Umro je srpski trener Aleksandar Nikolić, tvorac superiorne jugoslovenske škole košarke, najznačajniji stručnjak evropske košarke u 20. veku. Košarku je počeo da igra 1946. i nastupao je za više ekipa uključujući 'Crvenu zvezdu' i 'Partizan'. Za jugoslovenski nacionalni tim odigrao je 11 utakmica, a 1951. je postao trener reprezentacije Jugoslavije, kojoj je doneo prve medalje 1961. na evropskom i 1963. na svetskom prvenstvu, kao i tutule prvaka Evrope 1977. i sveta 1978. Kao trener 'OKK Beograda', osvojio je prvenstvo i Kup Jugoslavije, s 'Crvenom zvezdom' Kup Jugoslavije i Kup pobednika kupova, a sa 'Injisom' iz Varezea sve što se moglo osvojiti - tri titule prvaka Italije, tri kupa te zemlje, tri Kupa evropskih šampiona i dva Interkontinentalna kupa. U košarkaškim krugovima najčešće su ga nazivali Profesor, a bio je učitelj i plejade srpskih trenera, čije su ekipe praktično monopolizovale evropske klupske titule. Zbog ogromnih zasluga za košarku, 1998. je uvršten u čuvenu 'Kuću slavnih' u američkom gradu Springfild, kolevci košarkaške igre.
■ 2001. - Uz posredovanje međunarodne zajednice predstavnici srpskih vlasti i pobunjenih Albanaca na jugu Srbije potpisali sporazum o prekidu vatre.
■ 2001. - U akciji uništavanja neislamskih kulturnih spomenika talibanske vlasti u Avganistanu uništile dva najveća kipa Bude u svetu, stara nekoliko hiljada godina.
■ 2002. - Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija, na predlog SAD, usvojio rezoluciju u kojoj se prvi put pominje Palestina kao posebna država, pored Izraela.
■ 2003. - U Beogradu, oko 12.25 časova, u dvorištu Vlade ubijen premijer Srbije Zoran Đinđić. Dr Zoran Đinđić je podlegao ranama u 13:30 u Urgentnom centru Kliničkog centra Srbije. U Srbiji proglašeno vanredno stanje i otpočela policijska akcija 'Sablja'.
■ 2009. - Američki finansijski špekulant Bernard Medof (73) priznao je pred Saveznim sudom na Menhetnu da je autor najveće finansijske prevare u istoriji, kojom je klijente svoje 'ponzi šeme', investicionog pandana piramidalnoj štednji, oštetio za čak 65 milijardi dolara. Medof je osuđen na 150 godina zatvora.
■ 2015. - Preminuo je Teri Pračet, britanski pisac jedan od najpoznatijih u oblasti fantastike, koji je svetsku slavu stekao serijom romana o Disksvetu.
■ 2017. - Smenjena predsednica Južne Koreje Park Geun-hje napustila je predsedničku palatu u Seulu, dva dana nakon što je Ustavni sud doneo odluku o njenom opozivu zbog korupcionaškog skandala.
Klik Gore na Sliku - Prikaz; Ponovni Klik - Brisanje
Najnovije Vesti - Balkan i SvetPogledajte i ostale super zanimljive rubrike na sajtu
