Ponuda Tema

Na Ovaj Dan - 10. Mart

   Pogledajte događaje koji su se desili na ovaj dan, 10. marta! Šta se sve nekada dešavalo desetog marta, šta je posebno ovog datuma, koje su poznate ličnosti rođene a koje umrle ovog datuma?
241. pre naše ere - Rim porazio Kartagu u bici kod Egatskih ostrva. Time je završen Prvi punski rat.

1452. - Rođen je španski kralj Fernando Drugi i Peti katolički, čiji je dolazak na presto Aragonije 1479. označio početak istorije ujedinjene Španije. Njegova žena Isabela Prva je 1474. postala kraljica Kastilje, a on je nasledio oca Huana Drugog u Aragoniji i tako su sjedinjene glavne pirinejske države. Nastojeći da ojača rimokatoličku crkvu i monarhiju, 1480. je utemeljio zloglasni sud inkvizicije, a 1492. je proterao Jevreje iz Španije. Borbe s Mavrima je pobedonosno okončao 1492, proteravši ih iz južne španske pokrajine Granade, iste godine je opremio ekspediciju Kristofora Kolumba koja je otkrila Ameriku, a 1503. je od Francuske preoteo Napuljsku kraljevinu.

1528. - U Beču kao jeretik na lomači splajen Baltazar Hubmajer, jedan od vođa austrijskih baptista.

1628. - Rođen je italijanski lekar i botaničar Marčelo Malpigi, koji se smatra tvorcem mikroskopske anatomije. Pronašao je jako konveksno sočivo - jednostavni mikroskop koji uveličava do 180 puta.

1629. - Engleski kralj Čarls I raspušta parlament čime počinje trinestogodišnji period tokom koga se engleski parlament nije sastajao (Trinestogodišnja tiranija).

1772. - Rođen je nemački pisac Fridrih fon Šlegel, jedan od začetnika nemačkog romantizma i jedan od prvih evropskih modernista. Pisao je eseje, pesme i pripovetke propagirajući ideje romantičarskog pokreta. U 'Istoriji stare i nove književnosti' dao je jedan od prvih pregleda celokupne svetske književnosti.

1813. - Prvi put je dodeljeno nemačko vojno odlikovanje Gvozdeni krst.

1831. - Kralj Luj-Filip uspostavio francusku Legiju stranaca radi potpore u ratu u Alžiru.

1856. - Umro je srpski pisac Jovan Sterija Popović, prvi srpski komediograf, koji je u delima ismevao mane tadašnjeg društva, naročito pomodarstvo, pokondirenost i nadriučenost. Posle završenih studija prava u Kežmarku u Slovačkoj, radio je kao advokat u rodnom Vršcu, potom je prešao u Srbiju i postao profesor prava na Liceju, prvo u Kragujevcu pa u Beogradu. Kao načelnik ministarstva prosvete Srbije, obavio je pionirski rad u organizovanju školstva, pokrenuo inicijativu za osnivanje Akademije nauka, Narodne biblioteke i Narodnog muzeja. Učestvovao je u organizovanju prvog beogradskog teatra koji je otvoren izvođenjem njegove tragedije 'Smrt Stefana Dečanskog'. U početku je pisao pod uticajem Lukijana Mušickog i Milovana Vidakovića, ali je 'Romanom bez romana' napustio romantičarsku i avanturističku književnost. Ostala dela: komedije 'Laža i paralaža', 'Pokondirena tikva', 'Zla žena', 'Tvrdica ili Kir-Janja', 'Rodoljupci', zbirka pesama 'Davorje'.

1862. - SAD izdaje prve papirne novčanice u vrednosti od 5, 10, 20, 50, 100, 500 i 1000 $.

1864. - General Grant izabran je za glavnokomandujućeg vojske Severa u američkom građanskom ratu. Julisiz Simpson Grant rođen je 1822. godine i pripadao je Republikanskoj partiji. U građanskom ratu između Severa i Juga (1861-1865) stekao je veliku popularnost, te je dva puta biran za predsednika SAD (1868. i 1872. godine). Vodio je politiku u interesu krupnih kapitalista Severa koji su se koristili narodnom pobedom u građanskom ratu. Umro je 1885. godine.

1872. - Umro je italijanski revolucionar Đuzepe Macini, glavni ideolog nacionalnog pokreta Italijana u XIX veku i jedan od tvoraca moderne italijanske države.

1875. - Umro je srpski političar i pisac Svetozar Marković, osnivač socijalističkog pokreta u Srbiji i prvi teoretičar realizma u srpskoj literaturi. Po povratku sa studija u Švajcarskoj, gde je upoznao Karla Marksa, Nikolaja Černiševskog, Dmitrija Pisareva, pokrenuo je 1871. prvi socijalistički list na Balkanu - 'Radenik'. Ubrzo je proteran iz Srbije i godinu dana je živeo u Novom Sadu. Po povratku je 1873. i 1874. pokrenuo listove 'Javnost' i 'Glas Javnosti', a 1875. 'Oslobođenje'. Zbog navodne štamparske krivice, odležao je devet meseci u požarevačkom zatvoru, odakle je izašao teško bolestan. Izučavao je samoupravu i nacionalno pitanje jugoslovenskih naroda, zalažući se za federativno rešenje. Člancima 'Realni pravac u nauci i životu', 'Pevanje i mišljenje' i 'Realnost' snažno je uticao na srpsku književnost krajem 19. veka. Političke ideje je razradio u delu 'Srbija na istoku', svom najznačajnijem i najoriginalnijem spisu.

1876. - Obavljen je prvi telefonski razgovor na svetu - Aleksandar Bel pozvao je Tomasa Votsona, svog asistenta koji se nalazio u susednoj sobi, obrativši mu se rečima: 'Gospodine Votsone, dođite. Potrebni ste mi.' Bel je samo tri dana pre toga dobio patent za svoj izum.

1908. - Rođen je srpski pravnik Jovan Đorđević, profesor Pravnog fakulteta u Beogradu, član Srpske akademije nauka i umetnosti, stručnjak za ustavno pravo. Od 1945. učestvovao je u pisanju jugoslovenskih ustava i zakona i bio jedan od glavnih urednika 'Arhiva za pravne i društvene nauke'. Dela su: 'Državno uređenje FNRJ', 'Narodni odbori', 'Ustavno pravo SFRJ', 'Osnovna pitanja federalne države', 'Novo ustavno pravo'.
1910. - U Kini je ukinuto ropstvo.

1915. - U Čikagu održan Prvi jugoslovenski narodni sabor, s predstavnicima 486 raznih iseljeničkih organizacija iz SAD i Kanade, kao prva velika javna manifestacija u svetu u korist ideje o oslobađanju i ujedinjenju južnoslovenskih naroda u jednu državu.

1922. - Britanske vlasti uhapsile Mahatmu Gandija, optužile ga za pobunu i osudile na šest godina zatvora.

1922. - Na Evropskoj ekonomskoj konferenciji u Đenovi zapadne sile su uslovile priznavanje SSSR-a isplatom 12 milijardi zlatnih franaka carskih državnih zajmova i štete zbog nacionalizacije stranih firmi posle Oktobarske revolucije. Šef sovjetske diplomatije Georgij Čičerin je predožio da su zapadne sile sovjetskoj Rusiji nanele štetu vojnom intervencijom od 30 milijardi zlatnih franaka, pa je skup zapao u ćorsokak.

1940. - Umro je ruski pisac Mihail Afanasjevič Bulgakov, koji je zbog nepristajanja da se dodvorava vlastima i služi propagandi kao 'inženjer duša' - što se za sovjetske umetnike podrazumevalo posle Oktobarske revolucije - bio u nemilosti čak i decenijama posle smrti. Dela su mu: 'Bilješke mladog ljekara', 'Kobna jaja', 'Pseće srce', 'Život gospodina de Molijera', 'Pozorišni roman', 'Bjekstvo', 'Zojkin stan', 'Purpurno ostrvo', 'Adam i Eva', 'Blaženstvo', 'Ivan Vasiljevič', 'Bratstvo licemera' ...

1945. - U Drugom svetskom ratu Tokio je razoren napadom 300 američkih bombardera B29. Poginulo oko 100.000 stanovnika japanske prestonice, bez domova ostalo oko milion.

1948. - Održana 5. dodela 'Zlatnog globusa'.

1948. - Šef diplomatije Čehoslovačke Jan Garig Masarik, sin prvog predsednika Čehoslovačke Tomaša Masarika, izvršio samoubistvo iskočivši kroz prozor zgrade Ministarstva u Pragu. Motivi tog čina predratnog ambasadora Čehoslovačke u SAD i Velikoj Britaniji i ministra inostranih poslova od 1940. nisu rasvetljeni, ali se znalo da nije bio naklonjen totalitarnom komunističkom režimu koji je preuzimao vlast.

1952. - Iako mu je zakon zabranjivao traženje ponovnog izbora, bivši predsednik Fulgencio Batista izvršio državni udar radi povratka kontrole na Kubi.

1957. -  Rođen je terorista Osama bin Laden. Bio je dugogodišnji vođa militantne organizacije Al-Kaida.

1959. - U Lasi, glavnom gradu Tibeta, izbila pobuna protiv kineske vlasti. Posle višednevnih uličnih borbi Kinezi ugušili pobunu, dalaj lama izbegao u Indiju.

1960. - Održana 17. dodela 'Zlatnog globusa'.

1968. - U feribotu koji se prevrnuo u luci grada Velington na Novom Zelandu poginulo najmanje 200 ljudi.

1969. - Džejms Erl Rej, optužen za ubistvo crnačkog lidera Martina Lutera Kinga 4. aprila 1968, osuđen na 99 godina zatvora.

1974. - Japanski poručnik Hiro Onade predao se, posle 29 godina skrivanja u džungli, filipinskim vlastima, objasnivši da nije dobio naređenje o povlačenju i prestanku rata SAD i Japana.

1975. - U Vjetnamskom ratu snage severnog Vijetnama zauzele grad Buon Ma Tuot. Ta pobeda označila početak velike ofanzive koja je sedam nedelja kasnije dovela do osvajanja Sajgona.

1976. - U Titogradu (Podgorici) osnovana je Crnogorska akademija nauka i umetnosti (CANU). Prvi predsednik CANU bio je doktor Branko Pavićević, potpredsednici književnik Mihailo Lalić i doktor Milorad Mijušković.

1982. - Jugoslavija je osvojila prvo mesto u evropskoj stonoteniskoj superligi.

1985. - Umro je ruski državnik Konstantin Ustinovič Černjenko, samo 13 meseci pošto je postao lider SSSR. Na najmoćniji položaj u državi, mesto generalnog sekretara sovjetske Komunističke partije, dospio je posle smrti Jurija Andropova u februaru 1984. Njegovu vladavinu nije obilježilo ništa značajno, ne samo zbog činjenice da je na vlast došao već sasvim zdravstveno onemoćao već i zato što je dotadašnja karijera nosila neizbrisiv pečat tipičnog aparatčika nenaviklog na autonomne odluke - godinama je bio šef kabineta sovjetskog lidera Leonida Brežnjeva, u periodu najveće stagnacije i okoštalosti sovjetskog društva.

1990. - Sud u Iraku osudio na smrt britanskog novinara Farzada Bazofta zbog špijunaže. Uprkos talasu protesta u inostranstvu i apela iračkim vlastima da mu poštede život, pogubljen 15. marta.

1991. - U Beogradu počele studentske demonstracije poznate i kao 'Plišana revolucija'.

1993. - Suharto šesti put izabran za predsednika Indonezije.

1995. - U eksploziji ispred džamije u pakistanskom gradu Karačiju i pucnjavi jednog teroriste na ljude koji su potrčali da pomognu povređenima, poginulo 12 ljudi, uključujući petoro dece, a 26 povređeno.

1997. - Vatikan uspostavio diplomatske odnose s Libijom.

2000. - Asocijacija nezavisnih elektronskih medija protestovala kod vlasti Srbije zbog zatvaranja nezavisnih radio i televizijskih stanica u Srbiji, ocenjujući da ta akcija vlasti poprima alarmantne razmere.

2000. - Berzanski indeks NASDAQ dosegao je 5048,62, najvišu točku dot-com booma.

2001. - SAD uslovile ekonomsku pomoć Jugoslaviji saradnjom s Međunarodnim sudom za ratne zločine u Hagu, zahtevajući izručenje optuženih za ratne zločine, pre svega bivšeg predsednika Slobodana Miloševića i ratnog komandanta bosanskih Srba Ratka Mladića do 31. marta.

2002. - U odmazdi za pogibiju 11 Izraelaca u samoubilačkom bombaškom napadu arapskih ekstremista u Jerusalimu, izraelski helikopteri razorili sedište palestinskog vođe Jasera Arafata u Gazi.

2004. - Libija je potpisala protokol kojim je dozvolila Međunarodnoj agenciji za atomsku energiju pri UN, da vrši inspekcije u njenim atomskim skladištima.

2005. - Umro je irski komičar Dejv Alen poznat po skečevima koje je izvodio sedeći u barskoj stolici, sa cigaretom u jednoj i čašom viskija u drugoj ruci.

2005. - U Argentini je uhapšen bivši nacistički kaplar Paul Šefer, osnivač nacističke zajednice Dignidad (poznate pod nazivom i Vila Bavijera) na jugu Čilea, osumnjičen za pedofiliju i mučenje zatvorenika u doba režima Augusta Pinočea.

2005. - Svetski šampion u šahu, Rus Gari Kasparov, nakon pobede na velikom turniru u Linaresu objavio je da napušta šah kako bi se posvetio političkoj karijeri, odnosno da će učiniti sve što je u njegovoj moći za 'otpor diktaturi Vladimira Putina'.

2006. - U blizini Podgorice zaustavljen šleper sa 1000 kalašnjikova.

2006. - Na Beoviziji 2006. pobedili Flamingosi i Luis.

2008. - Koaliciona Vlada premijera Vojislava Koštunice podnela je ostavku, što je otvorilo put za nove parlamentarne izbore u Srbiji. Sastav vlade koja je na vlasti bila devet meseci i 25 dana, dogovaran je 125 dana.

2013. - Umrla je Lilijan Mej Dejvis, švedska princeza, manekenka modnog časopisa 'Vog', upamćena po romansi sa princom Bertilom sa kojim je živela 30 godina pre nego što joj je kruna odobrila da se za njega i uda.

2015. - U sudaru dva helikoptera u Argentini poginulo je 10 osoba, među kojima francuski sportisti koji su snimali rijaliti šou 'Dropped' za prvi program francuske televizije TF1. Među žrtvama su francuski olimpijski pobednici, plivačica Kamij Mifa i bokser Aleksis Vastin i šampionka u jedrenju Florans Arto
   RSS FEED-OVI ZA VAŠ SAJT NAJBOLJA WEB SKOLA NAJBOLJI SAJT SA BESPLATNIM SLIKAMA