Na Ovaj Dan - 03. Mart
Pogledajte događaje koji su se desili na ovaj dan, 03. marta! Šta se sve nekada dešavalo trećeg marta, šta je posebno ovog datuma, koje su poznate ličnosti rođene a koje umrle ovog datuma?
Osmeh na lice:
■ 1431. - Gabriel Condulmer postao je papa Eugen IV.
■ 1652. - Rođen je engleski pisac Tomas Otvej. Dela su mu: 'Spasena Venecija', 'Siroče', 'Don Karlos' ...
■ 1703. - Umro je engleski naučnik i pronalazač Robert Huk, koji je usavršio barometar, teleskop i mikroskop i prvi otkrio ćelijsku strukturu biljaka. Postavio je osnovni zakon teorije elastičnosti ('Hukov zakon').
■ 1707. - Umro je car Aurangzeb, najmlađi sin cara Džehana, poslednji veliki mogulski vladar Indije. Tokom njegove vladavine od 1658. Mogulsko carstvo je teritorijalno prošireno, ali je oslabljeno iznutra progonima hinduizma i fanatičnim širenjem islama.
■ 1792. - Umro je škotski arhitekta i dekorater Robert Adam, jedan od tvoraca neoklasicističkog stila u arhitekturi. Projektovao je mnoge javne zgrade izuzetne elegancije, posebno u Londonu, koje se odlikuju karakterističnim vazdušastim i prozračnim stilom, nazvanim njegovim imenom.
■ 1799. - Okončana je rusko-osmanska opsada Krfa predajom francuskog garnizona.
■ 1808. - Francuske trupe pod komandom maršala Žoašen Mire zauzele Madrid.
■ 1820. - Američki Kongres je usvojio kompromis iz Misurija.
■ 1845. - Florida je primljena u Uniju kao 27. američka država.
■ 1847. - Rođen je Aleksandar Grejam Bel, engleski fiziolog, učitelj govora gluvih. Pronašao je i usavršio telefon i patentirao ga u Bostonu 1876. godine. Taj prvi telefon nije imao izvora električne energije, već mikrofon magnetskog tipa. Osnivač je američkog preduzeća 'Bell Telephone Co'. Napisao je 'Mehanizam govora'. Umro je 1922. godine.
■ 1861. - Carskim manifestom i Zakonom o pravnom položaju seljaka car Aleksandar II ukinuo kmetstvo u Rusiji. Više od 47 miliona kmetova oslobođeno je feudalnog odnosa i dobilo pravo da trguje, da se bavi zanatima i svim poslovima u privredi.
■ 1875. - U Montrealu odigrana prva zabeležena hokejaška utakmica.
■ 1875. - U pariskoj operi prvi put izvedena Bizeova opera 'Carmen'.
■ 1878. - Mirom u San Stefanu, kojim je završen Rusko-turski rat, Bugarska je postala autonomna kneževina u Osmanskom Carstvu. Ugovorom je Rusiji pripala Besarabija, Srbiji su oduzeta i data Bugarskoj područja oko Vranja, Bele Palanke i Pirota, a Rumunija je dobila Dobrudžu. Ugovor je izazvao oštra reagovanja u Velikoj Britaniji, Austrougarskoj, Nemačkoj, Francuskoj i Italiji, a i u Rusiji je bilo negodovanja. Na najveći otpor naišao je u Srbiji, Crnog Gori i Grčkoj i izmenjen je Berlinskim mirovnim ugovorom u julu 1878. Berlinski kongres je odlučio da Bugarsku svede na nacionalne okvire, Srbiji su vraćene oduzete teritorije, a Rumuniji, Srbiji i Crnoj Gori priznata je nezavisnost.
■ 1886. - Posle tromesečnog rata, Srbija i Bugarska zaključile su Bukureštanski mir. Neposredan povod rata bilo je pripajanje Bugarskoj Istočne Rumelije, tek oslobođene od turske vlasti. Slabije opremljena srpska vojska je odbijena i, posle poraza na Slivnici, Bugari su zauzeli Pirot. Rat nije doneo teritorijalne promene, ali je znatno oslabio poziciju kralja Milana Obrenovića. Najpre je prisiljen da prihvati liberalno-demokratski ustav, a 1889. da abdicira u korist sina Aleksandra.
■ 1906. - Nemački astronom August Kopff otkrio asteroid nazvan 589 Croatia.
■ 1915. - Osnovan je Nacionalni savetodavni odbor za aeronautiku (NACA). Bio je prethodnik današnje NASA-e.
■ 1917. - Abdicirao je Nikolaj II, poslednji ruski car.
■ 1918. - Rusija je s Centralnim silama potpisala Mir u Brest-Litovsku i izišla iz Prvog svetskog rata.
■ 1923. - Objavljeno je prvo izdanje časopisa Time, koji su osnovali Briton Hadden i Henry Luce.
■ 1924. - Narodna skupština u Ankari ukinula muslimanski halifat i proterala iz zemlje halifa Abdulmedžida II i njegovu porodicu, kao deo reformi koje je na modernizaciji zemlje pokrenuo predsednik Kemal Ataturk.
■ 1924. - Kraljevina Italija je anektirala Slobodnu Državu Rijeku.
■ 1931. - Sjedinjene Američke Države službeno prihvaćaju 'The Star-Spangled Baner' kao nacionalnu himnu.
■ 1944. - Američki ratni avioni su se prvi put u Drugom svetskom ratu pojavili iznad Berlina.
■ 1945. - U Drugom svetskom ratu nacisti minirali Stari most na Neretvi u Konjicu.
■ 1955. - Elvis Prisli se prvi put pojavio na TV-u.
■ 1956. - Maroko je izdejstvovao nezavisnost od Francuske.
■ 1958. - Nuri as-Said postao je premijer Iraka po 14. put.
■ 1960. - Elvis Presley nakon dvogodišnje službe u vojsci, od koje je veći dio proveo u Nemačkoj, putuje kući te na nekoliko sati staje na ajrodromu Prestwik u Škotskoj. To je bila njegova prva i poslednja poseta Velikoj Britaniji. U Sjedinjenim Državama počinje se baviti filmskom karijerom, koja počinje s filmom Gl Blues.
■ 1962. - Formirana je britanska teritorija na Antarktiku.
■ 1974. - U dotad najtežoj nesreći u istoriji civilnog vazduhoplovstva, poginulo je svih 346 osoba u turskom putničkom avionu DC-10, koji se srušio blizu Pariza.
■ 1978. - Ukradene su mošti Čarlija Čaplina iz Švajcarske.
■ 1980. - Francuski predsednik Valeri Žiskar D'Esten je u razgovoru s državnicima arapskih zemalja Persijskog zaliva prvi put u zvaničnoj formi priznao palestinskom narodu pravo na samoopredeljenje.
■ 1980. - Vođa partije ZAPU Robert Mugabe ubedljivom većinom dobio prve slobodne izbore u Rodeziji i potom formirao prvu većinsku crnačku vladu.
■ 1987. - Umro je američki pozorišni i filmski glumac Deni Kej, sjajan komičar, koji se angažovao i u UNICEF-u, agenciji UN za pomoć deci. Filmovi su mu: 'Čudo od čoveka', 'Momak iz Bruklina', 'Pesma se rodila', 'Tajni život Voltera Mitija' ...
■ 1988. - Umro je poljski violinista Henrik Šering jedan od najvećih majstora violine XX veka.
■ 1991. - Stanovnici Letonije i Estonije ubedljivom većinom glasali za nezavisnost od Sovjetskog Saveza.
■ 1991. - U Švajcarskoj je snižena starosna granica glasača sa 20 na 18 godina.
■ 1991. - Umro je engleski atomski fizičar i matematičar Vilijam Džordž Peni, otac britanske atomske bombe. Pod njegovom kontrolom je izvedena prva proba britanskog atomskog oružja 1952. na ostrvima Monte Belo u zapadnoj Australiji.
■ 1993. - Umro je američki virusolog, poreklom poljski Jevrejin, Albert Brus Sejbin, pronalazač vakcine protiv poliomielitisa, zarazne dečije paralize. Tzv. Sejbinova vakcina, spravljena od oslabelih virusa, prvi put je masovno primenjena u SSSR-u. Bio je profesor Medicinskog koledža Univerziteta u Sinsinatiju, potom predsednik Vajdžmanovog instituta u Izraelu.
■ 1996. - U Španiji je konzervativna Narodna partija Hosea Marije Asnara dobila parlamentarne izbore, okončavši 13 godina vladavine socijalističkog premijera Felipea Gonzalesa.
■ 1996. - U eksploziji bombe u autobusu u centru Jerusalima poginulo 19 ljudi, među kojima i bombaš-samoubica.
■ 1996. - Umrla je francuska spisateljica Margaret Diras, autor više romana među kojima su najpoznatiji 'Moderato kantabile', 'Bestidnici', 'Mornar iz Gibraltara'. Napisala je i scenarij za film 'Hirošima, ljubavi moja'.
■ 1996. - Jugoslovenske vlasti uhapsile Radoslava Kremenovića i Dražena Erdemovića, koje je Haški sud osumnjičio za ratne zločine počinjene u Srebrenici u julu 1995, i predale ih Međunarodnom sudu. Kremenović, posle istrage, pušten u maju jer sud nije dokazao njegovu krivicu, a Erdemović, prvi optuženi koji je priznao krivicu, osuđen na pet godina zatvora.
■ 1997. - Najmanje 125 ljudi poginulo, a više od 450 povređeno kada je putnički voz u pakistanskoj provinciji Pendžab u punoj brzini izleteo iz šina.
■ 2000. - Međunarodni sud za ratne zločine u Hagu osudio ratnog komandanta snaga bosanskih Hrvata, generala Tihomira Blaškića, na 45 godina zatvora zbog zločina koje su hrvatske snage počinile nad muslimanima u srednjoj Bosni, od 1992. do 1994. godine. Apelaciono veće smanjilo je kaznu Blaškiću na devet godina zatvora.
■ 2002. - Švajcarci su se na referendumu izjasnili za ulazak svoje zemlje u Ujedinjene nacije.
■ 2003. - Poslanici Skupštine Srbije i Crne Gore izabrali su Dragoljuba Mićunovića za predsednika parlamenta novoformirane državne zajednice.
■ 2004. - Srbija, posle vanrednih parlamentarnih izbora, dobila manjinsku vladu na čelu s Vojislavom Koštunicom, liderom Demokratske stranke Srbije. Vlada izabrana uz podršku Socijalističke partije Srbije, a čine je DSS, G17 plus i koalicija Srpskog pokreta obnove i Nove Srbije.
■ 2004. - Senat Francuske izglasao je ogromnom većinom zabranu učenicima u državnim školama, istaknuto nošenje verskih obeležja. Rasprava je pokrenuta zbog učenica koje su nosile marame na muslimanski način, i time narušile 'laicizam' u školama.
■ 2005. - Avanturista Stiv Foset prva je osoba na svetu koja je letela oko sveta bez prekida. Njegova letelica je sletela u Kanzas (SAD) nakon skoro tri dana provedenih u vazduhu.
■ 2008. - Dmitrij Medvedev postao Predsednik Rusije.
■ 2008. - Umro jedan od najvećih italijanskih i svetskih tenora XX veka Đuzepe di Stefano, koji je nastupao u najvećim svetskim operskim kućama, uključujući milansku Skalu, njujorški Metropoliten i bečku i berlinsku operu. Bio je upamćen je i po duetima sa čuvenom grčkom operskom divom Marijom Kalas.
■ 2009. - Odlukom Okružnog suda u Beogradu rehabilitovana je jedna od najvećih srpskih glumica Živana-Žanka Stokić, koja je za života bila optužena da je u vreme Drugog svetskog rata kulturno i umetnički sarađivala sa okupatorom.
■ 2010. - Umro je slikar i pisac Momo Kapor. Objavio je više od 40 knjiga, među kojima su najpoznatije 'Foliranti', 'Provincijalac', 'Una', 'Beleške jedne Ane'.
■ 2012. - Pristalice vrhovnog verskog vođe ajatolaha Ali Hamneija osvojile su više od 75 odsto glasova na parlamentarnim izborima u Iranu i ubedljivo porazile snage predsednika Ahmadinedžada. Državni mediji naveli su da je na izbore izašlo više od 67 odsto od 48 miliona Iranaca sa pravom glasa.
■ 2016. - Tokom dve godine građanskog rata u Južnom Sudanu poginulo je oko 50.000 ljudi, dok je 2,2 miliona napustilo svoje domove zbog sukoba i gladi u toj zemlji, prema izvorima UN.
■ 2017. - U Izveštaju Američkog Stejt departmenta o stanju ljudskih prava u svetu za 2016. godinu konstatuje se pad slobode govora i udruživanja širom sveta, što je otežalo rad opozicionih grupa i aktivista za zaštitu ljudskih prava.
Najnovije Vesti - Balkan i Svet
Pogledajte i ostale super zanimljive rubrike na sajtu
■ 1652. - Rođen je engleski pisac Tomas Otvej. Dela su mu: 'Spasena Venecija', 'Siroče', 'Don Karlos' ...
■ 1707. - Umro je car Aurangzeb, najmlađi sin cara Džehana, poslednji veliki mogulski vladar Indije. Tokom njegove vladavine od 1658. Mogulsko carstvo je teritorijalno prošireno, ali je oslabljeno iznutra progonima hinduizma i fanatičnim širenjem islama.
■ 1792. - Umro je škotski arhitekta i dekorater Robert Adam, jedan od tvoraca neoklasicističkog stila u arhitekturi. Projektovao je mnoge javne zgrade izuzetne elegancije, posebno u Londonu, koje se odlikuju karakterističnim vazdušastim i prozračnim stilom, nazvanim njegovim imenom.
■ 1799. - Okončana je rusko-osmanska opsada Krfa predajom francuskog garnizona.
■ 1808. - Francuske trupe pod komandom maršala Žoašen Mire zauzele Madrid.
■ 1820. - Američki Kongres je usvojio kompromis iz Misurija.
■ 1845. - Florida je primljena u Uniju kao 27. američka država.
■ 1847. - Rođen je Aleksandar Grejam Bel, engleski fiziolog, učitelj govora gluvih. Pronašao je i usavršio telefon i patentirao ga u Bostonu 1876. godine. Taj prvi telefon nije imao izvora električne energije, već mikrofon magnetskog tipa. Osnivač je američkog preduzeća 'Bell Telephone Co'. Napisao je 'Mehanizam govora'. Umro je 1922. godine.
■ 1861. - Carskim manifestom i Zakonom o pravnom položaju seljaka car Aleksandar II ukinuo kmetstvo u Rusiji. Više od 47 miliona kmetova oslobođeno je feudalnog odnosa i dobilo pravo da trguje, da se bavi zanatima i svim poslovima u privredi.
■ 1875. - U Montrealu odigrana prva zabeležena hokejaška utakmica.
■ 1875. - U pariskoj operi prvi put izvedena Bizeova opera 'Carmen'.
■ 1878. - Mirom u San Stefanu, kojim je završen Rusko-turski rat, Bugarska je postala autonomna kneževina u Osmanskom Carstvu. Ugovorom je Rusiji pripala Besarabija, Srbiji su oduzeta i data Bugarskoj područja oko Vranja, Bele Palanke i Pirota, a Rumunija je dobila Dobrudžu. Ugovor je izazvao oštra reagovanja u Velikoj Britaniji, Austrougarskoj, Nemačkoj, Francuskoj i Italiji, a i u Rusiji je bilo negodovanja. Na najveći otpor naišao je u Srbiji, Crnog Gori i Grčkoj i izmenjen je Berlinskim mirovnim ugovorom u julu 1878. Berlinski kongres je odlučio da Bugarsku svede na nacionalne okvire, Srbiji su vraćene oduzete teritorije, a Rumuniji, Srbiji i Crnoj Gori priznata je nezavisnost.
■ 1886. - Posle tromesečnog rata, Srbija i Bugarska zaključile su Bukureštanski mir. Neposredan povod rata bilo je pripajanje Bugarskoj Istočne Rumelije, tek oslobođene od turske vlasti. Slabije opremljena srpska vojska je odbijena i, posle poraza na Slivnici, Bugari su zauzeli Pirot. Rat nije doneo teritorijalne promene, ali je znatno oslabio poziciju kralja Milana Obrenovića. Najpre je prisiljen da prihvati liberalno-demokratski ustav, a 1889. da abdicira u korist sina Aleksandra.
■ 1906. - Nemački astronom August Kopff otkrio asteroid nazvan 589 Croatia.
■ 1915. - Osnovan je Nacionalni savetodavni odbor za aeronautiku (NACA). Bio je prethodnik današnje NASA-e.
■ 1917. - Abdicirao je Nikolaj II, poslednji ruski car.
■ 1918. - Rusija je s Centralnim silama potpisala Mir u Brest-Litovsku i izišla iz Prvog svetskog rata.
■ 1923. - Objavljeno je prvo izdanje časopisa Time, koji su osnovali Briton Hadden i Henry Luce.
■ 1924. - Narodna skupština u Ankari ukinula muslimanski halifat i proterala iz zemlje halifa Abdulmedžida II i njegovu porodicu, kao deo reformi koje je na modernizaciji zemlje pokrenuo predsednik Kemal Ataturk.
■ 1924. - Kraljevina Italija je anektirala Slobodnu Državu Rijeku.
■ 1931. - Sjedinjene Američke Države službeno prihvaćaju 'The Star-Spangled Baner' kao nacionalnu himnu.
■ 1945. - U Drugom svetskom ratu nacisti minirali Stari most na Neretvi u Konjicu.
■ 1955. - Elvis Prisli se prvi put pojavio na TV-u.
■ 1956. - Maroko je izdejstvovao nezavisnost od Francuske.
■ 1958. - Nuri as-Said postao je premijer Iraka po 14. put.
■ 1960. - Elvis Presley nakon dvogodišnje službe u vojsci, od koje je veći dio proveo u Nemačkoj, putuje kući te na nekoliko sati staje na ajrodromu Prestwik u Škotskoj. To je bila njegova prva i poslednja poseta Velikoj Britaniji. U Sjedinjenim Državama počinje se baviti filmskom karijerom, koja počinje s filmom Gl Blues.
■ 1962. - Formirana je britanska teritorija na Antarktiku.
■ 1974. - U dotad najtežoj nesreći u istoriji civilnog vazduhoplovstva, poginulo je svih 346 osoba u turskom putničkom avionu DC-10, koji se srušio blizu Pariza.
■ 1978. - Ukradene su mošti Čarlija Čaplina iz Švajcarske.
■ 1980. - Francuski predsednik Valeri Žiskar D'Esten je u razgovoru s državnicima arapskih zemalja Persijskog zaliva prvi put u zvaničnoj formi priznao palestinskom narodu pravo na samoopredeljenje.
■ 1980. - Vođa partije ZAPU Robert Mugabe ubedljivom većinom dobio prve slobodne izbore u Rodeziji i potom formirao prvu većinsku crnačku vladu.
■ 1987. - Umro je američki pozorišni i filmski glumac Deni Kej, sjajan komičar, koji se angažovao i u UNICEF-u, agenciji UN za pomoć deci. Filmovi su mu: 'Čudo od čoveka', 'Momak iz Bruklina', 'Pesma se rodila', 'Tajni život Voltera Mitija' ...
■ 1988. - Umro je poljski violinista Henrik Šering jedan od najvećih majstora violine XX veka.
■ 1991. - Stanovnici Letonije i Estonije ubedljivom većinom glasali za nezavisnost od Sovjetskog Saveza.
■ 1991. - U Švajcarskoj je snižena starosna granica glasača sa 20 na 18 godina.
■ 1991. - Umro je engleski atomski fizičar i matematičar Vilijam Džordž Peni, otac britanske atomske bombe. Pod njegovom kontrolom je izvedena prva proba britanskog atomskog oružja 1952. na ostrvima Monte Belo u zapadnoj Australiji.
■ 1993. - Umro je američki virusolog, poreklom poljski Jevrejin, Albert Brus Sejbin, pronalazač vakcine protiv poliomielitisa, zarazne dečije paralize. Tzv. Sejbinova vakcina, spravljena od oslabelih virusa, prvi put je masovno primenjena u SSSR-u. Bio je profesor Medicinskog koledža Univerziteta u Sinsinatiju, potom predsednik Vajdžmanovog instituta u Izraelu.
■ 1996. - U Španiji je konzervativna Narodna partija Hosea Marije Asnara dobila parlamentarne izbore, okončavši 13 godina vladavine socijalističkog premijera Felipea Gonzalesa.
■ 1996. - U eksploziji bombe u autobusu u centru Jerusalima poginulo 19 ljudi, među kojima i bombaš-samoubica.
■ 1996. - Umrla je francuska spisateljica Margaret Diras, autor više romana među kojima su najpoznatiji 'Moderato kantabile', 'Bestidnici', 'Mornar iz Gibraltara'. Napisala je i scenarij za film 'Hirošima, ljubavi moja'.
■ 1996. - Jugoslovenske vlasti uhapsile Radoslava Kremenovića i Dražena Erdemovića, koje je Haški sud osumnjičio za ratne zločine počinjene u Srebrenici u julu 1995, i predale ih Međunarodnom sudu. Kremenović, posle istrage, pušten u maju jer sud nije dokazao njegovu krivicu, a Erdemović, prvi optuženi koji je priznao krivicu, osuđen na pet godina zatvora.
■ 1997. - Najmanje 125 ljudi poginulo, a više od 450 povređeno kada je putnički voz u pakistanskoj provinciji Pendžab u punoj brzini izleteo iz šina.
■ 2000. - Međunarodni sud za ratne zločine u Hagu osudio ratnog komandanta snaga bosanskih Hrvata, generala Tihomira Blaškića, na 45 godina zatvora zbog zločina koje su hrvatske snage počinile nad muslimanima u srednjoj Bosni, od 1992. do 1994. godine. Apelaciono veće smanjilo je kaznu Blaškiću na devet godina zatvora.
■ 2002. - Švajcarci su se na referendumu izjasnili za ulazak svoje zemlje u Ujedinjene nacije.
■ 2003. - Poslanici Skupštine Srbije i Crne Gore izabrali su Dragoljuba Mićunovića za predsednika parlamenta novoformirane državne zajednice.
■ 2004. - Srbija, posle vanrednih parlamentarnih izbora, dobila manjinsku vladu na čelu s Vojislavom Koštunicom, liderom Demokratske stranke Srbije. Vlada izabrana uz podršku Socijalističke partije Srbije, a čine je DSS, G17 plus i koalicija Srpskog pokreta obnove i Nove Srbije.
■ 2004. - Senat Francuske izglasao je ogromnom većinom zabranu učenicima u državnim školama, istaknuto nošenje verskih obeležja. Rasprava je pokrenuta zbog učenica koje su nosile marame na muslimanski način, i time narušile 'laicizam' u školama.
■ 2005. - Avanturista Stiv Foset prva je osoba na svetu koja je letela oko sveta bez prekida. Njegova letelica je sletela u Kanzas (SAD) nakon skoro tri dana provedenih u vazduhu.
■ 2008. - Dmitrij Medvedev postao Predsednik Rusije.
■ 2008. - Umro jedan od najvećih italijanskih i svetskih tenora XX veka Đuzepe di Stefano, koji je nastupao u najvećim svetskim operskim kućama, uključujući milansku Skalu, njujorški Metropoliten i bečku i berlinsku operu. Bio je upamćen je i po duetima sa čuvenom grčkom operskom divom Marijom Kalas.
■ 2009. - Odlukom Okružnog suda u Beogradu rehabilitovana je jedna od najvećih srpskih glumica Živana-Žanka Stokić, koja je za života bila optužena da je u vreme Drugog svetskog rata kulturno i umetnički sarađivala sa okupatorom.
■ 2010. - Umro je slikar i pisac Momo Kapor. Objavio je više od 40 knjiga, među kojima su najpoznatije 'Foliranti', 'Provincijalac', 'Una', 'Beleške jedne Ane'.
■ 2012. - Pristalice vrhovnog verskog vođe ajatolaha Ali Hamneija osvojile su više od 75 odsto glasova na parlamentarnim izborima u Iranu i ubedljivo porazile snage predsednika Ahmadinedžada. Državni mediji naveli su da je na izbore izašlo više od 67 odsto od 48 miliona Iranaca sa pravom glasa.
■ 2016. - Tokom dve godine građanskog rata u Južnom Sudanu poginulo je oko 50.000 ljudi, dok je 2,2 miliona napustilo svoje domove zbog sukoba i gladi u toj zemlji, prema izvorima UN.
■ 2017. - U Izveštaju Američkog Stejt departmenta o stanju ljudskih prava u svetu za 2016. godinu konstatuje se pad slobode govora i udruživanja širom sveta, što je otežalo rad opozicionih grupa i aktivista za zaštitu ljudskih prava.
Klik Gore na Sliku - Prikaz; Ponovni Klik - Brisanje
Najnovije Vesti - Balkan i SvetPogledajte i ostale super zanimljive rubrike na sajtu
