Na Mesecu Ima Nekoga!

    Još je 1896. godine jedan od velikih indijskih mudraca rekao: 'Možda će se neki od vas začuditi kad čuju da u vedskoj filozofiji ima teorija o poreklu života na zemlji koji liče na neke savremene evropske naučne teorije. Svi vi znate da je, prema jednoj od tih teorija, život potekao sa drugih planeta. I neki vedski folozofi smatraju da je život stigao sa te strane, to jest, sa Meseca! Ali, zašto su obustavljena istraživanja?

    Sovjetski Savez, a zatim i SAD, potrošili su milijarde za istraživanja, da bi konačno, odustali od istraživanja Meseca. Oba programa naglo su obustavljena, navodno zbog štednje, ali to je bilo samo obaveštenje za javnost. Šta je to, što je zapravo navelo dve tako velike sile da više ne istražuju tlo Meseca? I, još čudnije, da se sada samo zadovolje slanjem svemirskih letelica u njegovu orbitu?
    Kada je obustavljen program 'Apolo', SAD su na njega već bile potrošile više od 80 milijardi dolara! Bile su predviđene još tri misije, a objašnjenje da one nisu ostvarene zbog štednje zvuči prilično naivno i smešno, pogotovo kada se uporede stalna američka ulaganja u vojne operacije širom sveta. Osim toga, ne daje se 80 milijardi dolara za nekoliko desetina kilograma kamenja sa Meseca. Od više od 120.000 fotografija koje su snimljene iz blizine, vrlo malo ih je objavljeno i u specijalizovanim publikacijama, a kamoli u javnim medijima.
    Zvanično se one mogu videti u NASA-i, ali na velikom broju snimaka tamne strane stoji oznaka 'Top secret' i oni su nedostupni. Čemu tolika tajanstvenost ako na tim fotografijama nema ničeg zanimljivog i zabrinjavajućeg? Kako je napisao A. Naon u knjizi 'Mesec i nejgovi izazovi': 'U celoj toj veoma važnoj aferi, od vitalnog značaja za sve nas stanovnike ove planete, jeste da su nas tretirali kao decu. A novcem koji je uzet od naroda, finasirali su veliku avanturu osvajanja Meseca. Ali, ne zaboravimo, svemirskli program osvajanja Meseca bio je oduvek, od samog početka, vojni pohod!
    Ne dozvolite da vas zavedu naučni rečnik i gomile brojki kojima je prikrivena ova ključna činjenica. Sve je to bila dimna zavesa sa određenim ciljem. Najčudnije od svega je to što je krajem 'osvajanja Meseca' bivalo sve manje dokumenata koji su govorili o tome. Što je još gore, obaveštavali su nas, da su se navodno kamere pokvarile ili još gluplje, da su snimljeni filmovi ZABORAVLJENI na Mesecu!?

    Ceo svet seća se poslednjih misija sa lunarnim vozilima i Apolom XVII, sa kojih NASA nije objavila praktično nijednu sliku, osim banalnih stvari. Nije objavljen nijedan deo razgovora astronauta sa sedištem u Hjustonu. Pa ipak, zabeleženi su izuzetno zanimljivi razgovori, naročitooni koje su vodili dok su LEM module za istraživanje meseca intenzivno pratili svetleći objekti i kada su astronauti otkrili mesta na kojima su se nalazili zaista grandiozni, ogromni objekti nepoznate arhitekture. Suprotno uvreženom mišljenju, Mesec nije mrtvo nebesko telo i nije nenaseljen!


    Od 1609. godine kada je Galileo Galilej prvi put uperio teleskop na površinu Meseca, hiljade ljudi, kako astronoma, tako i običnih ljudi, zanimalo se za površinu Meseca. Usavršavanje optičkih instrumenata omogućilo je sve bolje posmatranje, tako da su još od XVIII veka beležene raznorazne aktivnosti, svetleći fenomeni, neobični objekti, kao i neverovatne promene Mesečevog reljefa! Nešto od toga može se videti u 'Foto vodiču i atlasu Meseca' koji je 1984. godine objavio francuski astronom Žorž Viskardi. Ipak, najviše materijala sakupljeno je 1950. godine, kada su se, pod okriljem NASA-e svetski astronomi okupili da naprave katalog neobičnih anomalija osmotrenih na površini Meseca. Ali, taj katalog NIKADA nije objavljen!
    Naravno da nijedno istraživanje obavljeno sa Zemlje nije bilo tako precizno kao ono što su dale misije 'Apolo' kojih je bilo 17, iako ih je predviđeno 20. One su obezbedile više od 120 hiljada fotografija površine Meseca, kako osvetljene, tako i one tamne strane. Pa ipak, mnogobrojni naučnici uverili su se da je veoma teško doći do zanimljivih snimaka Mesečevih anomalija. Da ne govorimo o studijama i opservacijama astronauta, rezultatima njihovih testova i njihovih fotografija koje su uglavnom nedostupne.

    Sudeći prema svim dosadašnjim posmatranjima, ispod površine Meseca odvija se veoma aktivan život. Američki novinar Džordž Leonard u knjizi 'Nisu bili sami na Mesecu - tajni dosije NASA-e', otkriva neke zaključke zasnovane na fotografijama koje su snimali astronauti. Ova knjiga, koja je objavljena 1976. godine, odjeknula je kao bomba. To je bio rezultat ogromnog, dugogodišnjeg 'policijskog' istraživanja. Pomno su prostudirane hiljade fotografija NASA-e, nebrojeni razgovori sa članovima tima svemirskog programa. Fotografije skrivene, tamne strane Meseca još su neobičnije od fotografija osveljene strane.


    U martu 1971. godine SSSR i SAD potpisale su sporazum o tesnoj saradnji u svemirskim istraživanjima. Tako su Amerikanci dobili veliki deo materijala ruskih misija, pogotovo najplodnijih misija luna XII i Luna XIII, koja je 15. novembra 1970. godine u More kiša na Mesecu spustilo automatsko vozilo lunahod. Za šest meseci lunahod je prešao više od 80 kratera, stalno snimajući svoj put dvema telekamerama.

Ti snimci, izvanrednog kvaliteta, neprekidno su stizali na Zemlju. Osim tajanstvenih obeliska Okeana bura i Mirnog mora, od kojih su neki bili viši od 1.500 metara i neobičnih reljefa, na tim snimcima vide se i čudne promene pejsaža. Događalo se da grupa kupolastih uzvišenja nestane sa jednog mesta i pojavi se na drugom!
    Nestajala su i ponovo se pojavljivala i neka brda: Kapuanova arena, Hortenzijev, Herigonov, Vernerov, Mesijerov i Aristarhov vulkan... Na određenim mestima povremeno su se pojavljivali mlazevi gasa, intenzivno pokretano svetlo i boje. Pa ipak, astronauti su istraživali krater Litrou u kojem se ništa ne događa, a ne na krateru Gazendi u kojem je zabeležena intenzivna aktivnost. Zašto?
    Pitanje je i koja je prava priroda 'maskona' - veoma gustih koncentracija nepoznate strukture, nalik metalu, koje se nalaze na određenim mestima ispod površine Meseca i čije je gravitaciono polje toliko snažno da može da skrene svemirski brod sa orbite oko Zemljinog satelita? maskoni su, recimo, krivi što je istraživački modul 'Apolo XI' izleteo iz svoje orbite ka centru meseca. 'Apolo XV' otkrio je na tamnoj strani veoma snažne maskone od kojih najveći ima oko 200 kilometara u prečniku.
    Nesumnjivo je da je nešto veoma ozbiljno, veoma važno i zabrinjavajuće nateralo i Ruse i Amerikance da se bave Mesecom. Ne napuštaju se tek tako svemirski programi, pod izgovorom 'štednje', pogotovo kada se zna da je u pripremi njihovog završetka već bila uložena značajna suma. A ako već na Mesecu nema ničega, čemu onda tolika zavera ćutanja koja traje sve ove godine? Ko je to naterao Ruse i Amerikance da odustanu? Da li nas to neko ko je na hiljadu puta višem stepenu razvoja smatra potpuno nepoželjnim - opasnim životinjama?
    Možda je odgovor na ovo pitanje još 1956. godine dao uvaženi američki astronom, profesor Vilkins, u knjizi 'Tajne prostora i vremena' gde kaže: 'Najomiljenija čovekova zabava i dalje je masakriranje bližnjih. Zar nije logično pretpostaviti da ćemo u bliskoj budućnosti, kada interplanetarna putovanja postanu stvarnost, te svoje divlje strasti preneti i na druge planete'?