Muzički Magazin - No 4

    • Muzičari, tačnije gradski Romi, bili su uredbom Marije Terezije prisiljeni da nasele gradsko jezgro i to od sredine XVIII veka, i tada su bili osnovani prvi gradski orkestri. Do kraja XIX veka to je postala romska elita. Orkestri su se sastojali od dve violine, jednog čembala, kontrabasa i ponekad flaute ili violončela. Repertoar je bio sastavljen od umetničke narodne muzike XIX veka - verbunk, čardaš, madjarske pesme. Profesija je bila nasledna, jer kada neko u ciganskoj porodici postane muzičar on time odredjuje sudbinu čitavih narednih generacija.

   • U konjičkom katalogu u SAD reklamira se aparat protiv lajanja, koji je uradjen na osnovu istraživanja veterinara SAD. Utvrdili su da se psi dresirani za čuvanje posebnih objekata emitovanjem talasa nečujnih za čoveka, mogu umiriti. Radio amateri su otkrili da psi ne podnose neke od tonova koje izaziva glasno pretraživanje radio stanica.
   Dešavalo se da pas kidiše na gazdu ukoliko je zvuk bio nepodnošljiv za njegov osetljiv sluh. Istrazivači svesti objasnili su da im je jasno na šta su delovali zvuci, posto je sluh u neposrednoj vezi sa intelektualnim centrom u mozgu. Sa druge strane, čovek se može muzikom i programirati. Akademik Igor Smirnov iz Ruske akademije prirodnih nauka koristi muziku za prenos odredjenih komandi i sugestija  u pokušaju da pomogne u borbi protiv terorizma.

  • Policija u Takomi, u američkoj državi Vašington, smislila je novu taktiku kako će da izadje na kraj sa kriminalom i to na taj način što bi puštala klasičnu muziku na javnim mestima, gde se okupljaju maloletni prestupnici. Instalirani su zvučnici sa kojih su odjekivale melodije Baha, Bramsa i Betovena.
   Policija se nada da će na taj način sa tih područja da otera prestupnike koji maltretiraju stanovništvo i rasturaju drogu.

   
    Koliko god hteli, ne možemo zatvorenih ušiju i očiju da ne spoznajemo stvari i dogadjaje koji su naša svakodnevnica. Muzikom se ne bave samo školovani ljudi za tu oblast i ne sviraju samo ljudi koji završe muzičku akademiju. Mnogi ljudi su veoma talentovani i sami uče da sviraju, komponuju i pevaju. Koliko je sve to kvalitetno zavisi kako to oni prezentuju i kako mi sve to doživljavamo. Zbog toga samo ću na prstohvat dodirnuti temu šunda i kiča. Abraham Mole je rekao da je kič umetnost sreće, djavo na ramenu konzumenta. Andjeo je kultura. Zaključujem da ako je kič vragolast, šund je djubre.

    Na žalost, šund je postao naše okruženje iz koga se migoljimo kako znamo i umemo, jer postoji veliki deo populacije koja se njime bavi stvarajući ga ili konzumirajući ga. Da me neko ne bi pogrešno shvatio, šund nije isključivo novokomponovana muzika, nalazimo ga i u pop i rock muzici, kao i u muzičkim sadržajima nekih klasičnih obrada, tema i sl. Ovim putem, ne želim nikoga da omalovažim, jednostavno ću iznositi doživljaje, anegdote iz svog ličnog iskustva, kao i iz iskustava drugih kolega nevezano za koju oblast muzike je vezano.

          U jedan poznati muzički studio u Beogradu, u kojem su snimali i pevali najpoznatiji likovi naše domaće estrade došao je i jedan cigo iz okoline Požarevca sa željom da snimi svoja kola. Uz propratni  monolog da nema boljeg svirača od njega, da prosto 'jede'  harmoniku, da ima Kemiša u malom prstu, ciga je pričao da se teško živi od muzike i da svoja primanja uvećava prodavajući benzin i naftu. Kada je raspakovao svoju harmoniku, pobedonosno je ušao sa njom u gluvu sobu, seo na stolicu i stavio slušalice na uši. Svi smo jedva čekali da čujemo njegovo maestralno izvodjenje. Posle njegovog rasviravanja rekli smo mu da počinjemo da snimamo i da pazi na tempo i dinamiku. Ma ljudi, valjda ja znam šta radim, a vi radite svoje, govorio je ciga. Dali smo znak za snimanje i ciga je počeo. Snimanje smo prekinuli na cigin zahtev posle par trenutaka jer je i onako zakasnio sa ulaskom u takt. Počeli smo opet, ali ciga je stalno kasnio i brljao trilere - to je od treme, rekao je on i opet smo počeli. Ciga je počeo da svira u nekom svom tempu kao da je na svadbi gde su mu naručili kolo, nikako da spoji levu i desnu ruku. Ciga je rekao da je to zbog stolice - nije navikao da sedi kad svira. Ustao je, podesili smo mu mikrofon, ali ništa. Pa kako ne valja, bunio se ciga dok je maramicom brisao znoj sa čela.
    Pustili smo mu snimljeno da bi se uverio, jer ciga u suštini nije bio nikakav svirač, a i teme kola menjao je po sećanju na licu mesta, tako da ga nismo mogli sastaviti pored najbolje volje. Rekli smo mu da opet počne da svira. Vidno premoren ciga, jer je sve to trajalo više sati, nemajući reči da opravda gde se izgubi njegova 'virtuoznost', loš studio, harmonika 'ne radi' - kao kad pecate ribu, ozalošćen što ne može da svira kako bi želeo, sede na stolicu i tužno reče, sugestivno nas gledajući - Ne znam kako to, ja sam inače majstor za svirku, stalno sviram u OKTANIMA, ali valjda vi ne čujete. (Valjda je negde čuo za oktave)

    Nekada je bilo sportskog duha i veštine, tako da su pevači bilo narodne ili zabavne muzike imali svoje ekipe spremne da zaigraju fudbal ili košarku sa pravim sportskim ekipama   nekog grada ili omanjeg mesta, čak i sa reprezentacijama. Sa svojim ekipama pevači su putovali na zakazane utakmice i u inostranstvo gde su posle utakmica organizovali i svoje koncerte, naravno besplatno, sve u cilju dobrog druženja. Jedan od stalnih članova fudbalskog sastava bio je i pevač novokomponovane muzike Mile Kitic koji nikada nije zapostavljao sport kojem je ostao i dan danas privržen. Mile je bio dosta temperamentan i srčan igrač pevačkog kluba. Muzička publika ga je veoma volela, jer je bio jedan od najboljih pevača grčkih pesama. Prilikom jedne utakmice gde su imali veoma jakog protivnika i sve šanse da dožive poraz, Mile je bio veoma nervozan i ljut. Nikako nije uspevao sa ostalima da probije odbrambene redove svog protivnika. Medju pevačima je bilo dosta talentovanih igrača, ali ovaj put svi napori nisu uspevali. Najveće razočarenje je bilo i to što žena, inače fudbalski sudija na toj utakmici nije nimalo gledala kroz prste pevačima prilikom svojih odluka. Već se bližio kraj utakmice i pevači su imali jedinstvenu šansu da postignu pogodak. Izbivši u prvi plan, Mile je šutirao loptu i već bio pred golom, kad mu je sudija odsvirao ofsajd.
    Ne znajući šta će od besa, proključale krvi i živaca ne mareći za sve, Mile se prodrao na sudiju rečima - Sedneš mi na prezime. Iz publike su mu zviždali, neko se smejao, a on se kasnije opravdavao rečima da je ipak držao nivo, jer je znao i u takvim momentima da se 'kontroliše.'


    Prilikom promocije albuma jedne pevačice na beogradskom splavu, došlo je mnogo njenih kolega, prijatelja i novinara. Pevačica je bila vidno uzbudjena, pogotovo jer joj je to bio prvi album u karijeri. Po nekom receptu, sve je vrvelo od ljudi, jelo se, a naročito pilo. Do mene je sedela koleginica te pevačice i sve to komentarisala ispijajući čaše viskija, jednu za drugom. Alkohol ju je opustio i ona je počela da mi priča kako je sve to bezveze, da koleginica ne zna da peva i da se finansirala radom u butiku, da je platila novinarima da dodju i još kojekakve zlurade komentare na njen račun.
     Kad nam je pevačica prišla da se zahvali što smo došle na njen poziv, ova je bila ljubaznija i prepuna hvale za njen rad. Svi pozvani su došli i pevačica je spomenuvši svoje saradnike i svoju izdavačku kuću počela da peva pesme sa svog albuma. Prilikom njenog izvodjenja, pevaciča koja je sedela do mene, pevala mi je na uho svoje pesme i dalje pijući viski, ne obraćajući pažnju na sve oko sebe. Alkohol ju je uzeo pod svoje, tako da je ustala i počela da igra. U jednom trenutku, kada je pevačica čija je bila promocija, otpevala svoje pesme i nastavila dalje da peva, ova druga ne slušavši šta se oko nje dešava, otela joj je mikrofon i htela da ispadne dobra koleginica obrativši joj se rečima - Ova pesma ti je najbolja na albumu.
    Nevolja je bila što ona nije čula da ova pevačica peva pesmu Lepe Lukić i to pesmu koja je veliki hit. Svi su se smejali do suza, osim obe pevačice koje su ostale da se zbunjeno gledaju, a zatim izobjašnjavaju na ne baš lep način.

    Muzikoterapija koristi zvuk u dijagnostičke i terapijske svrhe, a on može i ne mora da bude muzika. Postoje dva osnovna pravca u muzikoterapiji i u okviru njih niz tehnika: aktivna muzikoterapija u kojoj se pomoću glasa ili instrumenta ostvaruje komunikacija sa pacijentima sa kojima je verbalna komunikacija otežana i receptivna muzikoterapija kada klijent sluša testirani muzički izvod pomoću kojeg postiže željeni psihološki efekat.

Muzikoterapija treba da zadovolji sledeće postulate:
  • da je primenjuje profesionalni muzikoterapeut
  • da muzikoterapeut primenjuje metod koji je prihvaćen u svetu
  • da ima indikaciju kod koje vrste pacijenata primenjuje koji metod
  • da rezultate prati tokom vremena
  • da se rezultati prate i objave u stručnim časopisima

Lepeza bolesti - Muzikoterapija se primenjuje kod svih psihosomatskih i defektoloških bolesti, depresivnih poremećaja, fobičnih poremećaja ličnosti, neurologiji, i rehabilitaciji, kod dece koja imaju cerebralnu paralizu.

Primena muzikoterapije - Primena muzikoterapije može biti grupna ili individualna, primenjuje se i kod zdravih osoba podložnih stresu a koje ne pokazuju psihološku simptomatologiju. Reč je o ljudima koji žele lepše da žive, da optimalno koriste svoje kapacitete, da se duhovno razviju.

Daleko od terapije - Primena muzike u dokolici nije muzikoterapija. Ljudi misle da muzika deluje terapijski sama od sebe. Ona ima blagotvorno dejstvo, ali u muzikoterapiji metod je osnova terapijskog procesa, a muzika je samo alat. Nastupi pevača i glumaca po bolnicama nije muzikoterapija, kao ni ambijentalna muzika u čekaonicama. Diskovi sa muzikom koji mogu da se kupe u apotekama nije muzikoterapija.

Note protiv virusa - Ljubav prema muzici može da nam pomogne u borbi protiv virusa. Sprovedena istraživanja dokazala su da slušanje muzike utiče na povećanje antitela IgA -  prirodnog borca protiv virusa, naročito u trenutcima velikog stresa. U jednom istraživanju naučnici su pola sata pustali džez novinarima koji su morali što pre da završe svoje tekstove. U to vreme meren im je nivo IgA antitela i ustanovljeno je da se njihov broj povećao i nastavio da se povećava još pola sata nakon prekida muzike.


    Aulos je duvački instrument starih grka i prethodnik oboe. Aulos je bio omiljeni instrument Satira.

    Usna harminika je nastala početkom devetnaestog veka u Nemačkoj. Napravljena je od metala i drveta i najmanji je muzički instrument. Pre 5.000 godina sličan instrument - Seng, postojao je u Kini. On je bio napravljen od bambusove trske. Poznati muzičari usne harmonike su:  Sonny Terry, John Popper, Sony Boy Williamson II

    Begeš je vrsta kontrabasa od kojeg se razlikuje po tome što ima pragove na vratu i svira se velikom kožnom trzalicom. Koristi se uglavnom u tamburaškim orkestrima.


    Nauka je dokazala da se učenjem muzike razvijaju funkcije mozga koje su odgovorne za kompleksan način razmišljanja. Ovaj način razmišljanja podrazumeva rešavanje nekog problema, rasudjivanje, kontrastiranje sličnosti, razlika izmedju dva ili više predmeta, analiziranje... Učenjem muzike se poboljšava i spacijalno temporalno rasudjivanje. To je sposobnost uma da opaža okolinu u detaljnim slikama i da prepozna, uporedi i uspostavi odnose izmedju obrazaca i detalja nekog predmeta. Temporalni element angažuje sposobnost deteta da razmišlja unapred. Kad neko uči da svira, on mora da bude sposoban da odsvira notu, zatim niz nota, onda niz akorda,  i da bude u mogućnosti da ide ispred muzike i da odluči gde i šta  će sledeće da učini. Učenje muzike utiče i na organizaciju mozga.
    Odredjeni delovi mozga (planum temporale i corpus callosum) su VEĆI kod muzičara nego kod onih koji to nisu. Učenje sviranja nekog instrumenta pospešuje razvoj mozga i celokupnog neurološkog sistema. Takodje povezuje i razvija motoričke sisteme mozga na način koji ne bi mogao biti postignut ni jednom drugom aktivnošću. Jedan od najvažnijih aspekata učenja sviranja je to što se koriste obe strane mozga, kao i kod analitickog i matematickog mišljenja. Muzika angažuje mozak skoro na svakom nivou, a kada se ceo mozak koristi, učenje se znatno pospešuje. Pošto učenje sviranja nekog instrumenata podrazumeva svakodnevno vežbanje, samim tim se poboljšava koordinacija, koncentracija i pamćenje.
  Violinski ključ (Ge- ključ) je odmah posle bas ključa najčešće korišćen ključ u muzici. Njime se označava mesto tona g1 u notnom sistemu, koje se nalazi tačno na početku zavoja znaka.




    Cela priroda liči na jedan veliki klavir, na kome su stvorenja u stvari dirke. Koje se god dirke čovek dotakne, čuje eho svoje duše.

• U muzici kao i ljubavi - treba biti iskren.
• Muzika je glas univerzalne duše - romansa bez reči.
• Uzbudjenje, a ne misao - to je područje muzike.
• Svaka muzika je kao škripa kada je duša raštimovana.
• Tamo gde prestaje moć reči - počinje muzika.
• Muzika je uvek bila hrana ljubavi, a ljubav je hrana za muziku.
• Muzika je stvar duha - ali muzički biznis nije.


    Poznati  profesor flaute u muzičkoj školi 'Josip Slavenski' u Beogradu i osnivač poznatog ansambla 'Renesans', prilikom jednog koncerta na kojem sam i ja prisustvovala našao je malo vremena da ispriča priču koja mi se duboko urezala u srce, a koju ću ja sada da napišem onako kako sam je ja doživela. Flauta uvek i svuda - bile su njegove reči, objašnjavajući da je pra - flauta, predmet sa oštro zasečenom ivicom preko koga se prelama svirčev dah, otkrivena u dalekoj Kini, negde pre 9000 godina. Do današnjeg dana ona je doživela niz transformacija. Mnogo toga kao što su radost, tuga, strast i patnja sinonimi su za ljubav prema tom instrumentu našeg simpatičnog profesora.     Tako se i on zadesio prilikom jedne turneje u drevnoj postojbini instrumenta, tajanstvenoj i prepunoj iznenadjenja - Kini, tačnije njenom glavnom gradu Pekingu.
    Posle niza uspešnih koncerata naš profesor je zajedno sa jednim svojim kolegom iz ansambla poželeo da prošeta ulicama Pekinga i na taj način da se sjedini sa atmosferom običnog kineskog načina života, mirisa, čula i osećaja. Velike gužve, brz tempo, prodavci koji nude najrazličitije suvenire, neobična arhitektura i folklor, kao i jezik, bili su nešto što je odvlačilo profesora u najskrivenije kutke ljudske duše koja je tražila niti  poput konca svilene bubice, niti koje će povezati slovenski i azijatski temperament, osećaj i ljubav prema  muzici. Ne sluteći da će ubrzo dobiti odgovor na mnoštvo takvih pitanja koja su se vrzmala po glavi profesora Ljube, šetajuci sa svojim kolegom naišli su na prodavnicu tj. jedan mega - market muzičkih instrumenata od svojih hiljadu kvadrata prostora opremljenog svim mogućim instrumentima, tako da je čoveku zastajao dah. Sve je vrvelo od mnoštva kupaca koji su svaki za sebe razgledali instrumente. Opčinjen načinom kako može da bude samo neko ko živi za muziku, profesorov prijatelj je u jednom trenutku poželeo da dodirne jedan instrument i uzeo ga sa police želevši da ga isproba.
    U tom trenutku zasvirali su alarmi koji su kod njih označavali kradju i za nepunih par sekundi na profesorovog kolegu muzičara bukvalno je nasrnulo na desetine članova obezbedjenja i sa tradicionalnim borilačkim pokretima oborili nedužnog čoveka na zemlju.
    Oko jadnog čoveka okupila se maltene cela svita ljudi koji su u tom trenutku bili u prodavnici instrumenata. Svi su nešto vikali i gestikulirali, da od te gužve naš profesor Ljuba nije mogao da se približi svom kolegi, a kamoli da objasni o čemu se radi.
     Rizikujući da ne prodje isto tako koristeći gužvu i galamu, profesor koji je bio na štandu sa flautama uzeo je jednu flautu i počeo da svira čuvenu kinesku pesmu, pesmu koja je maltene poznatija od kineske himne, pesma o jasminu. Kroz užasnu galamu i viku probijali su se tonovi pesme i kao da su lagano paralisali sve oko sebe, hvatajući svojim prelepim zvucima poglede koji su postajali ukočeni i pokrete koji su ličili na smrznute figure opijene volšebnom melodijom koju su slušali od detinjstva i čiji miris su imali u nozdrvama ceo svoj život.
    Profesor je svirao i ličio na mudraca koji će najzad da odgovori na večito pitanje koje se postavljalo u pesmi - da li je vredno svakog dana peti se brdom do najvećih visina da bi se osetio prelepi miris grma jasmina, i tako iznova svaki dan, ostaviti ga u svojoj prirodnoj lepoti i okruženju, ili ga ubrati i odneti kući gde bi taj miris trajao dva dana, dok cvet ne uvene? Opijeni sviranjem našeg profesora, svi se razmakoše i podigoše sa zemlje profesorovog kolegu shvativši donekle da je flauta u centimetrima mala, ali toliko velika, da je premostila putem pesme dva veoma udaljena sveta.

Klik Molitva Dana

Klik Vic Dana

Klik Otkačeni Svet

Klik Vesti - Balkan

Klik Super Smeh

Klik Vesti - Svet

Klik Vesti - Sport

Drugi Ovo Gledaju

Klik Vesti - Hronika

Klik Vesti - Evropa

Klik Mali Oglasi

Klik Bioritam Za Vas

¦ Klik Gore na Sliku - Prikaz; ¦ Ponovni Klik - Brisanje

Najbolja Zabava Na Svetu - Ostali Tekstovi

Pogledajte i ostale super zanimljive rubrike na sajtu