vrh
Meni


Mudrosti o Znanju

   Znanje je oduvek bilo veliko bogatstvo i oduvek je znanje dostupno svima, samo je pitanje koliko ko želi da ga dokuči. Ako se vodite unutrašnjim glasom, znaćete da je najveće znanje ono koje postepeno otkrivate o samome sebi i najvećim dubinama svoje duše. Pogledajte najlepše i najmudrijeizreke koje su ljudi izgovorili o znanju...
 
      


    Na grobu anglikanskog biskupa u kriptama Vestminsterske opatije ispisane  su ove reči: 'Dok sam bio mlad i beskrajno maštovit, sanjao sam o tome da promenim svet. Kada sam odrastao i postao mudriji, otkrio sam da se svet neće promeniti, pa sam donekle suzio svoj vidik i odlučio da promenim samo svoju zemlju. Ali, i to je, izgleda, bilo neizvodljivo. Kada sam ušao u godine duboke starosti, u poslednjem beznadežnom pokušaju, odlučio sam da promenim samo svoju porodicu, one koji su mi bili najbliži. Ali, gle, nisam uspeo da promenim bilo koga od njih. I sada, dok ležim na samrtnoj postelji, odjednom shvatam: Da sam samo sebe najpre izmenio, onda bih promenio i svoju porodicu. Njihova inspiracija i ohrabrenje pomogli bi mi da poboljšam svoju zemlju, a, ko zna, možda i čitav svet.'

Znanje često osiromaši dobrotu. Dobrota uvek obogati znanje.

Kad čovek nije jak, treba da bude mudar.

Uči, ali od učenih, a neuke samo podučavaj.

Neznanje je uvek spremno da se sebi divi.

Bolje je znati malo, ali temeljno, nego mnogo i površno.

Ono malo sto znam zahvaljujem svom neznanju.

Misliti je zanimljivije nego znati, ali manje zanimljivo nego - posmatrati.

Nauci su više koristile knjige zbog kojih su izdavaci bili na gubitku.

Niko ne sudi ostrije od neobrazovanog čoveka. On ne poznaje ni razloge ni protivrazloge, misli da uvek ima pravo.
Ne trudi se da o svemu znaš sve, da ne bi u svemu postao neznalica.

Bolje je nešto ne znati, nego naopako i zlo znati.

Neshvaćenost je sudbina genija.

Umetnost je znati zanimljivo pričati, ali je jos veća umetnost znati pažljivo slušati.

Samo veliki čovek priznaje da je u krivu.

Iskustvo ništa ne znači ukoliko iz njega ništa ne naučiš.

Iskustvo je nalaženje kraćeg puta posle dužeg lutanja.

Čovek zna više nego što razume da zna.

Isprazniti mozak isto je toliko važno koliko i napuniti ga.

Znanje je proces nakupljanja činjenica; mudrost je njihovo pojednostavljivanje.

Utapamo se u informacijama, i gladujemo za znanjem.

Čovek mora još mnogo saznati da bi znao koliko malo zna.

Učitelji su ti koji sebe koriste kao mostove, pozivajući svoje učenike da prijeđu preko njih, zatim, pomažući im prijeći, radosno onemoćaju, hrabreći ih da sami sagrade takve mostove.

Istina ma kakva bila, je manje strašna nego neizvesnost.

Dve istine ne postoje.

Bolje i crna istina, nego ružičasta laž.

Jezik kosti nema, ali kosti lomi.

Ponekad je u čoveka jezik brži od pameti.

Knjiga se ne ceni po koricama.

Ma kakvim znanjem ovladao tvoj um, ne zastaj nikad u učenju - ni trena, jer znaj - prekidanja u učenju nema.

Nikad nemojte brkati znanje sa mudrošću. Prvo vam pomaže da živite, a drugo da preživite.

Sve se koči, postaje lomljivim, sve stari. I ništa nije bolnije i tužnije od preživjele spoznaje, varljivoga ljudskog znanja što pokušava zamijeniti božanski razum. Čovjek može mnogo naučiti, ali naučeno time ne postaje znanjem. Jedino vrelo stvarnoga znanja su unutarnje poimanje i božanski um.

Često nisam cijeli dan ništa jeo, cijelu noć nisam spavao, nego sam razmišljao, ali mi to nije koristilo. Bolje je učiti. Isprazno je učiti, a ne razmišljati. Opasno je razmišljati, a ne učiti.

Nikad ne laži ako ti istina može jednako dobro poslužuti.

Laž se može izraziti na više načina. Istina, samo na jedan.

Laž je kao alkoholizam, stalno upadaš u nju.

Lukavi narodi preziru nauku, priprosti joj se dive, a mudri koriste.

Pametan čovek i od budale može nešto da nauči, a budala ne može ni od najpametnijeg.

Pamti, jer zaborav je čovekovo proklestvo.

Bolje je naučiti i nepotrebno nego ništa.

Zapamtite, moj prijatelju, da je znanje jače od pamćenja, te da ne smemo imati povjerenja u ono što je slabije.

Pametan čovek će naći vodu i u pustinji, a budala će i kraj reke umreti od žeđi.

Najveća stepenica do koje misao dolazi jest znanje o neznanju.

Mnoštvo reči ne ukazuje na mnoštvo znanja.

Obrazovanje je najmoćnije oružje koje možete koristiti da promenite svet!

Što čovek manje zna, to mu se njegovo znanje čini većim.

Nije siroče onaj ko je ostao bez roditelja nego je siroče onaj ko je ostao bez znanja i vaspitanja.

Znanje je trajno blago koje se deli rečima.

Blago onome ko zna da ne zna, a hoće da zna.

Bolje slep očima, nego slep pameću.

Bez alata nema ni zanata!

Ko mnogo zna mnogo i pati.

Ako ne znaš kupiti - znaj platiti.

Ispravno je i od neprijatelja učiti.

Ne učimo za školu, nego za život.

Iskustvo je bez sumnje najbolja učiteljica života, ali je školarina veoma visoka.

Koreni učenja su gorki, ali su plodovi slatki.

Čovek koji je prestar da bi učio verovatno je uvek bio prestar da bi učio.

Ne poučavati zrela čoveka, šteta čoveka. Poučavati nezrela čoveka, šteta reči.

Ne tražite stvari koje su preduboko skrivene, niti ne pokušavajte znati stvari čije je poznavanje zabranjeno.

Nijedan vam čovek ne može otkriti ništa što već ne leži poluzaspalo u zori vašeg znanja.

Bit znanja: ako ga posedujete, primenite ga; ako ne, priznajte svoje neznanje.

Pravo znanje je poznavati širinu nečijeg neznanja.

Učitelji otvaraju vrata, ali vi morate ući sami.

Oni koji biraju puteve utrte, ne pale svetla onima koji dolaze.

Sve što se zabeleži ostaje, a što se pamti nestaje

Šta vredi galopirati ako se krećemo u pogrešnom pravcu.

Padovi su ključevi uspeha; svaka nova pogreška uči nas nečemu.

Znati mnogo stvari ne znači biti mudar.

Ako ti je slaba pamet, moraš imati zdrava leđa.

Um se obogaćuje primanjem, a srce davanjem.

Torba je najteža kada je prazna.

Oni koji znaju malo, brzi su na jeziku.

Stajalište da znanje može biti dobro ili loše... to je isključivo vezano uz veru. Dela mogu biti moralna ili nemoralna, to da, no znanje se ne može tako određivati. Znanje je moralno neutralna kategorija.

Znanje je tek onda znanje kad je stečeno naporom vlastite misli, a ne pamćenjem.

Oni koji uče, ali ne primenjuju svoju nauku slični su seljaku koji ore, a ne seje.

Bolje je naučiti nepotrebno, nego ništa.

Znanja koja smo stekli ne treba da liči na veliki dućan u neredu i bez inventara. Mi treba da znamo šta imamo i da se njime mozemo sluziti prema potrebi.

Mnogo znao, mnogo i patio.

Oni koji zele nešto da nauče, nikada nisu bili besposleni.

Znanje je otrov koji u velikim količinama leči, a u malim ubija.

Lukavi ljudi preziru nauku, priprosti joj se dive, a mudri se njome koriste.

Mozak budale pretvara filozofiju u ludoriju, nauku u praznovericu i umetnost u pedanteriju. Otuda univerzitetsko obrazovanje.

Težnja za znanjem, ponajviše je potaknuta ljubavlju za moći.


     RSS FEED-OVI ZA VAŠ SAJT
Povratak Na Vrh Strane