vrh
Meni

Može Li San Biti Opasan

   Kakva je veza između srčanih udara i faze sanjanja. Nedovoljno ili prekomerno spavanje mogu biti fatalni, a ljudi toga nisu skroz svesni? Eh, ti snovi. 'Ne znam da li sam spavao, ali znam da sam sanjao' - zapisao je Andrić. Prema teoriji L. Mumforda, čoveka je san izdigao iznad životinja. Iz sna smo naučili da se stvarnost može prevazići. Da se može stići i dalje od onoga što postoji.
 
    


    Francuski kritičar i filozof Ipolit Ten trađžio je, kažu, od svog sluge da ga budi nekiliko puta u toku noći da bi saznao da li sanja ili ne. Danas je, naravno, jasno da svi mi sanjamo, bez obzira da li smo toga svesni inakon buđenja ili ne. Naučnici poput Frojda ili Junga proučavali su snove i tumačili ih kao izraz intimnih čovekovih želja ili strahova. Ili, kao čovekovo stanje koje omogućava da se shvate razlozi određenog ponašanja, da se otkrije čovekova suština. Pa i dalje, kao mehanizam koji omogućava da se otkrije naša podsvest, za čim čovek teži valjda otkako je izašao iz pećine.
    Međutim, izvesno je da je mnogo toga vezano za snove ostalo i do danas nepoznato. Upravo je zato pažnju privukla studija koja pokazuje da periodi sna u kojima se sanja uvode organizam u takozvanu 'punu brzinu', pa se sugeriše da to nekad može izazvati i - srčani udar. Brugim rečima, snovi mogu da budu i te kako opasni.

KAKO SE ZAŠTITITI

    Kad čovek sanja, srce ubrzano radi, penje se krvni pritisak, stres-hormoni pripremaju organizam da borbeno reaguje. S obzirom da se unutrašnja 'bura' događa dok je snevač prikovan za krevet, postoji mogućnost da možda čak izaziva srčani udar - smatra grupa naučnika. Ustanovljeno je, naime, da za vreme perioda sna u kojem se sanja, simpatički nervni sistem postaje dvostruko aktivniji nego kad je čovek budan! Čak i u četiri sata izjutra kad mislite da je san dubok a telo mirno, sve vibrira - simpatički nervni sistem je u pogonu.
    Lekari su već odavno ustanovili da se srčani napadi, do kojih dolazi kad srve ne dobija dovoljno kiseonika, često dešavaju baš u snu. Uz to, ljudi obično sanjaju najviše upravo pre buđenja, što bi moglo da objasni zašto su srčani napadi najčešći u jutarnjim satima. Ali, ako se zaista pokaže da su snovi opasni za osobe sa slabim srcem, može li se išta učiniti kako bi im se pomoglo? Pa, možda bismo mogli da zaštitimo srce od aktivnosti simpatičkog nervnog sistema tokom perioda u kome se sanja - smatraju načnici koji istražuju ovaj problem. Jedan od načina zaštite ljudi koji imaju srčane probleme jesu beta blokatori. Ti široko primenjivani lekovi ublažavaju efekat stres-hormona na srce. Mda se, opšte gledano, oni smatraju bezopasnim, mogu imati i negativne propratne efekte, kao na primer smanjenje sposobnosti za jače telesne vežbe ili pogoršanje već postojećih bolesti pluća.
    No, ljudima sa slabim srcem sugeriše se pre svega da izbegavaju zamor - odnosno nespavanje, zato što je tada veća verovatnoća da kad zaspu imaju duže faze sa snovima. Stručnjaci su ispitivali zdrave dobrovoljce kojima je, dok su spavali, meren rad srca, krvni pritisak i aktivnost simpatičkog nervnog sistema. Ispostavilo se da su za vreme najvećeg broja faza ove aktivnosti bile smanjene, osim u fazi u kojoj su se očne jabučice brzo pomerale, odnosno u vremenu sanjanja. U tim periodima su se rad srca i krvni pritisak podizali do nivoa karakterističnog za fazu buđenja, dok je aktivnost simpatičkog nervnog sistema dostizala dvostruko veću brzinu nego tokom dana! Međutim, sve ovo ne prati telesna reakcija, s obzirom da je trelo prikovano za postelju. Posledice, do kojih povremeno dolazi, mogu biti različite. Ideja da snovi mogu biti opasni za srce, svakako, i dalje ostaje spekulativna, mada je već pokrenula mnoga zanimljiva razmišljanja.
    Spavati se, jednostavno mora, a medicina je već odavno snovima i spavanju pripisala izuzetno značajnu ulogu u održanju psiho-fizičkog zdravlja. Mnogi postavljaju vrlo bitno pitanje - 'Koliko sati sna'? Većina snova traje samo nekoliko sekundi, a opet, u životu sanjamo oko četiri godine.
    A koliko spavamo? Naučnici su podeljeni oko toga koliko sati čovek, u stvari, treba da spava. Većina istraživanja pokazuje da prosečan odrastao čovek spava sedam i po sati tikom noći, ali jedan istraživački tim tvrdi da bi to moglo da bude isuviše malo i da bi nas sat dva više usnulosti moglo da učini bodijim tokom dana. Ovakva nespaganja potvrđuju da naučnici, u stvari, ne znaju mogo konkretnog o spavanju. Zaista, koliko nam je onda sati sna potrebno?
    Ključni test, smatraju stručnjaci, jeste da li se osećamo pospano tokom većeg dela dana. Baš tako. Američki stručnjaci kaću da bi svako, ako mu se ukaže prilika, rado prespavao nekoliko sati više - svima trebe ekstraspavanje. Engleski stručnjaci, pak, veruju da postoji kritično četveročasovno jezgro sna, koje nam je neophodno za normalno funkcionisanje. Količina sna koja nam je potrebna smanjuje se godinama, proporcionalno sa energetskim potrebama tela. Novorođenim bebama je potrebno i do dvadeset sati dnevno, petogodišnjacima oko 11 sati, destogodišnjacima od 9-10 sati, dok prosečnom odraslom čoveku treba sedam do osam časova. Ova potreba se smanjuje u starosti, pa je u osamdesetim norma oko pet sati sna.
    San, takođe, pogađaju hormonske promene. Pubertetlije mogu da provedu celo prepodne u krevetu, delimično i zato što nemaju što da rade. Žene u menopauzi, takođe, imaju problema sa spavanjem. Odrasli koji su pod stresom, mogu da osećaju da im je potrebno više sna, ali ono što im je stvarno potrebno jeste više opuštanja, zato što je njihov životni stil iscrpljujući. Postoji, naime, jedna važna razlika između umora i pospanosti. Pospanost ukazuje da je mozak pustio hormone koji izazivaju san, dok umor može da bude rezultat drugih faktora, kao što je depresija.
    Šta su dakle, dugoročni efekti nedovoljnog ili preteranog spavanja? Studija o vezi između dužine spavanja i dugoročnog rizika umiranja, sugeriše da ljudi koji su spavali manje od šest sati tokom noći, kao i oni koji su spavali više od deset sati, imaju značajno veći rizik od smrti u periodu od sledećih pet godina! Stalno menjanje navika kad je reč o odlasku u krevet, takođe predstavlja zdravstveni rizik.
    Savet? Trudite se da ne spavate 'nepotrebno', umesto toga pokušajte da obezbedite uslove koji će doprineti kvalitetnom spavanju, čime će se i njegovo trajanje svesti u optimalne okvire. Ako propustite noć spavanja, treba vam bar trećina izgubljenih sati da biste se oporavili. Ako se lišavanje sna produži, simptomi se pogoršavaju i funkcije slabe.
    Može se reći da su istraživanja na području spavanja i snova još u povoju, ali  treba napomenuti da su još 1995. godine naučnici iz instituta Krips u Kaliforniji identifikovali hemikaliju u tečnosti kičmene moždine, nazvanu 'Cis 910 - oktadecenoamid', za koju veruju da izaziva san.

U SVETU SNOVA

    Evo malo izuzetno zanimljivih činjenica kada su snovi u pitanju:

Trudnice koje sanjaju da rađaju imaju lakši porođaj od onih koje porođaj ne sanjaju
 U čak 50% snova ima nasilja
Milion odrasnih u Velikoj Britaniji doživi svake nedelje najmanje dva sna koji su dovoljno strašni da ih probude
Noćne more imamo ako sanjamo da padamo sa velikih visina, ako sanjamo nešto jako neprijatno ili dako sanjamo da se s nekog mesta ne možemo pomaknuti
Čuveni pronalazač Tomas Edison uspevao ja da živi sa veoma malo sna - tridesetak minuta spavanja bilo mu je sasvim dovoljno da se vrati na naporan posao
Čuveni slikar Vinsent Van Gog stavljao je poveće doze kamfora na jastuk i jorgan pred spavanje
U staroj Grčkoj su postojali hramovi u kojima se lečilo snovima! Bolesnik bi se okupao i, posteći, prespavao noć u hramu. Zadatak sveštenika je bio, zati, da iz pripovedanja bolesnikovih snova pronađe elemente o prirodi njegovog obolenja i načinu lečenja, koji bi savetovao bolesniku, ako već sam san u hramu nije tako delovao. U jednom od takvih hramova školova se i otac medicine - Hipokrat.
Više od pet miliona Amerikanaca pati od nesanice prouzrokovane uzimanjem sredstava za spavanje.
Osobe koje su lišene snova gube pamćenje, mogućnost da nauče nove lekcije ili da se sećaju već naučenih lekcija.
Utvrđeno je, takođe, da snovi postoje još pre rođenja
Dužina sna ne zavisi od veličine mozga. Kokoška sanja 25 minuta u toku noći, šimpanza 60, čovek 100 minuta, a mačka čak 200
Istraživanja nučnika su pokazala da elektroda u mozgu mačke koja spava beleži intenzivniju aktivnost nego kad je mačka budna

LOŠI SNOVI SE DUŽE PAMTE

    Nije slučajno što se najčešće govori o snovima i simbolima sa nepovoljnim zančenjem, jer od ukupnog broja snova čak 58% su tegobni - teški snovi. Ono što je mučno nas pogađa više nego ono što je prijatno i zato se duže pamti. Ovakvi su, na primer, snovi straha, posebno oni u kojima dominira tema smrti, sopstvene ili nekog nama bliskog. Oni nisu česti, ali se zbog nelagodnosti koju izazivaju kod snevača smatraju značajnim.
    Snovi straha su i razlog zbog koga neki ljudi ne žele da pamte svoje snove i veruju da snovi donose bolesti, nesreću i smt. U osnovi ovoga je i nerazumevanje snova, neprecizna i nedovoljno objašnjena i pogrešna tumačenja.
Nije strašno uplašiti se u snu, ali je strašno bojati se snova jer, kako je rekao Sinizije, autor tekstova o snovima iz IV veka: 'Vreme koje nam je podarila priroda za odmor donosi nam, zajedno sa snom, mnogo dragoceniji dobitak nego što je sam san. Ta prirodna nužnost postaje izvor uživanja i mi ne spavamo tek da bi smo živeli, već da bismo naučili živeti dobro.' U najvećem beoju slučajeva snovi u kojima se sanja sopstvena ili smrt negog drugog, ne najavljuju stvarnu fizičku smrt. S pšravom se onda postavlja pitanje zašto nam snovi na ovakav strašan način prenose neku drugu poruku.
    Prvo, odgovorm ože da se potraži u tradicionalnom poimanju simbola smrti, jer, kao što nasleđujemo boju očiju, telesne konstitucije, sklonosti itd... nasleđujemo i psihičku strukturu u kojoj su sadržane simboličke slike, ali su njihova značenja, na žalost danas zaboravljena. Smrt se u tradicinalnom shvatanju nije doživljavala kao danas. Kako je čovek u neprestanovm procesu promena, tom simboličkom formom označavan je prekid ili kraj jedne životne etape, prelazak iz jednog vida života u drugi, uslovljen fiziološkim promenama ili kada, duhovnim sazrevanjem, obrazovanjem, životnim iskustvom ili nekim drugim događajem, bitno menjamo ili treba da menjamo poglede na život i svet. Čak i sam fizički kraj doživljavan je kao prelaz u drugi vid egzistencije - u večnost. Kada sanjamo smrt neke druge osobe, to može da ukaže na umiranje osećanja, prekid prijateljstva ili ljubavi.
    Drugo, to je često najdirektniji i najbrži način da se izrazi nešto važno što, možda zbog složenosti, ne bi moglo da se izrazi na drugačiji način i da sa toliko asocijativne snage podstakne snevača na razmišljanje. Ne treba se opterećivati ovakvim snovima, ali ni prelaziti olako preko njih i prepustiti ih zaboravu, jer oni ukazuju na probleme, ali i na način da se reše, ako je to moguće.
    Svet spavanja i snova nam još izmiče, kada je u pitanju njegova potpuna demistifikacija, ali je pitanje koliko će još dugo?


     RSS FEED-OVI ZA VAŠ SAJT