Moderne Veštice

    Kao što to formuliše Kabalistička maksima: 'Svi Sefiroti podjednako su sveti'. (Sefira-Sefiroth su Kabalističke sfere svega postojećeg, od najuzvišenijeg i nespoznatljivog Božanskog do čvrste materije. Ima deset sfera, Sefirota).
    Pošto veštice i vešci smatraju seka prirodnim, oni nisu inhibirani - a pošto ga smatraju i svetim, kod njih nema pravog promiskuiteta.

S druge strane, pošto su za njih muškarac i žena ravnopravni i međusobno se dopunjuju, oni odbijaju da prihvate patrijarhalno stanoviše po kome je muškarac dominantan i 'poseduje' ženu, koja postoji samo radi njegovog užitka ili u funkciji pukog produženja vrste.
    Da li oni upražnjavaju ritualni ljubavni odnos u magijske svrhe? Da, mnogi to čine, ali treba naglasiti da većina pripadnika veštičjeg reda smatra da ritualni ili magijski ljubavni odnos treba da se odvija u strogoj privatnosti među partnerima koji su u bračnoj ili trajnoj ljubavnoj vezi, te odnos predstavlja normalan deo njihovog odnosa.   
    Stvar koja je senzacionalističkoj štampi i konvencionalnom javnom mnenju dala najviše povoda za osudu veštica je činjenica da veliki broj udruženja nalaže svojim članovima da budu goli za vreme održavanja rituala. Muškarci i žene zajedno! Kakvo skandalozno ponašanje! Kakav nemoral, orgijanje...
     Nije li onda zaista čudno da hiljade naturista sa svojim klubovima i članovima vrednim poštovanja, ali dakako nagim, ne izazivaju ovakvu reakciju? Ljudi ih u glavnom ignorišu, ili ih u najgorem slučaju smatraju bezopasnim čudacima. ali za konvencionaliste, veštice su, dakako, nešto sasvim drugo. Po njima, njihova golotinja mora imati zlokobnih ili nemoralnih implikacija.
    Veštičja društva su autonomna i njihove se prakse razlikuju. Neka udruženja uvek obavljaju svoje rituale bez odeće, neka nikada, a neka to čine ili ne čine u zavisnosti od prilike i okolnosti. Većina veštica bi rekla da je uniformnost duhovna smrt. Svima je, međutim, zajedničko pravilo da odeća ako se koristi, mora biti specijalna i može se nositi samo prilikom rituala.
    Najveći broj veštičjih udruženja (ali ne sva) održava svoje rituale bez odeće. Evo nekoliko bitnijih razloga za ovakvu njihovu praksu:

■ Vika (uobičajeni naziv za Veštinu, koja potiče od staroengleske reči 'wiccacraft', sa značenjem 'mudraci') je religija Prirode, koja nastoji da bude u čvrstom kontaktu sa Majkom Zemljom, i ovakva praksa u mnogome joj pomaže u tom nastojanju.
■ Vika je po prirodi demokratična, i bez spoljašnjih obeležja klase ili statusa ova se demokratičnost realizuje na jedan prirodan način.
■ Vika teži individualnom razvitku putem otkrivanja i integracije istinskog bića čoveka, koji mora zbaciti svaku masku ili lažnu sliku o sebi. U stvaranju maske, ili lažne slike, odeća igra veoma važnu ulogu.
■ Lakše je prizvati i koristiti psihičku moć bez bremena odeće.


   Magični krug je pokretno veštičje svetilište, 'hram koji nije izgrađen rukama', on se može postavljati i razmeštati po potrebi, kao šator. međutim, bez obzira na njegovu privremenost, vešticama on znači koliko i crkva, sinagoga ili džamija vernicima drugih religija. Magični krug ima tri, međusobno isprepletene funkcije:

■ Da zaštiti one koji se nalaze unutar njega od neželjenih uticaja na astralnom planu.
■ Da stvori prostor drugačiji od spoljašnjeg sveta, da bi članovi društva lakše 'prebacili' svoje mentalno i psihičko stanje na odgovarajući nivo.
■ Da bi koncentrisao psihičku moć koju članovi društva nastoje da prizovu, odnosno stvore.

    U svakodnevnim terminima moglo bi se reći da on predstavlja kombinaciju azbestnog odela, sobe sa klima uređajima i radio-pojačala. Uspostavljanje Kruga naziva se 'bacanje', a njegovo raspuštanje, kada je ritual završen, 'proterivanje' ili 'zatvaranje'.
    Najpre se posvećuju voda i so. Zatim Visoka Sveštenica prošeta obodom kruga u smeru kretanja kazaljki na satu, sa mačem koji pripada udruženju, ili sa sopstvenim 'athameom' (nož sa srnom drškom koji poseduju sve Veštice - alatka koja ima isključivo ritualnu namenu i ne služi za sečenje), prizivajući Krug rečima. 'Ja te zaklinjem, o Krugu Moći...' Južno od Ekvatora, naravno, Sunce putuje u smeru suprotnom od kazaljki na satu, te stoga mnoga australijska društva bacaju svoje Krugove u tom pravcu, jer Vika nalaže princip usklađenosti sa lokalnim okruženjem.

    Krug je tako zamišljen da postoji, u terminima Zemaljskog elementa. Zatim se on ojačava elementima Vode (tako što se njegov obod poprska posvećenom vodom i solju), i elementom Vazduha (pronošenjem kandila sa tamjanom), i Vatrenim elementom (prenošenjem upaljene sveće po obodu).
    Konačno prizivaju se Gospodari Stražarskih Kula, na četiri strane sveta 'da prisustvuju našem obredu i da čuvaju Krug' - čime se traži božanski blagoslov. Oni se takođe zazivaju u terminima četiri elementa: Vazduh na Istoku, Vatra na Jugu, Voda na Zapadu i Zemlja na Severu. Na severu gde stoji oltar, prizivaju se i sam Bog i Boginja.
    Krug je tako uspostavljen, blagoslovljen i čuvan. Naziva se Krugom, ali je on u stvari zamišljen kao zaštitna sfera, koja opisuje krug na mestu gde se seče sa površinom zemlje. Skeptici će reći da činjenica da je Krug ustanovljen ima čisto psihološko dejstvo na učesnike u ritualu. To je, naravno, delimično tačno, i psihološki efekat je koristan i važan jer pomaže u dovođenju u potrebno stanje duha. Međutim, Veštice će tvrditi da je Krug stvaran, na astralnom planu - a to potvrđuje činjenica da mnoge senzitivne osobe često mogu 'osetiti' da je u blizini uspostavljen Krug, čak i onda kada to nikako ne mogu saznati na 'normalan' način.
    Šta znači to - 'na astralnom planu'? U okultnoj teoriji o višeslojnoj stvarnosti, astralni nivo je posrednik između fizičkog i mentalnog. To je nivo mašte, emocija i psihičkih aktivnosti, i on je sveprožimajući. Njegove slike su subjektivne, ali one oslikavaju objektivnu stvarnost, i dobar deo veštičje veštine sastoji se u pravilnom tumačenju tih slika. To je nivo koga smo svesni u snovima, ali je daleko manje subjektivan od nečijeg privatnog sveta snova. Sam astralni plan je višeslojan. Na granici sa fizičkim svetom, on čini 'astralnu kopiju' svega što u tom svetu postoji, na granici sa mentalnim nivoom, njegove slike mnogo su bliže samim mislima. Magični Krug uključuje sve ove astralne podnivoe, od astralne kopije sobe ili krajolika u kome je uspostavljen, do slika koje stvara svrsishodna misao osoba koje učestvuju u obredu.

    Magični krug uspostavlja se u različite svrhe. Obred se može održavati u cilju lečenja, bacanja čini ili psihičke vežbe ili eksperimenta. Obred se vrši na različite načine. Jedan od njih, veoma popularan, je 'magično uže'. Učesnici sede u krugu, okrenuti jedni prema drugima. Užad se razapne tako da čini 'žbice' kao na točku bicikla, a u centru kruga on su isprepletena u jednu 'osovinu'. Svako uže na jednom kraju drži žena a na drugom muškarac. Ukoliko postoji nejednak broj muškaraca i žena, muškarac će, na primer, držati krajeve dvaju užadi koje na drugom kraju drži po jedna žena. Ukoliko se radi samo o jednom cilju koji se obredom želi postići, Visoka Sveštenica ili Visoki Sveštenik opisaće ga ostalim članovima.
    Ukoliko, kao što se često dešava, nekoliko članova ima zasebne želje, oni će ih redom imenovati. Najčešće se ovi ciljevi, ili želje, pošto su opisani, svedu da samo jednu reč (na primer 'Izlečenje reumatizma moje majke' i 'Uspeh u mom novom poslu', svede se na 'reumatizam' i 'posao') i ove se reči izgovaraju redom, od jednog do drugog člana, u smeru kretanja kazaljki na satu, sve brže i brže, da bi se izgradila moć.
    U svakom slučaju, svi učesnici se koncentrišu na želju ili želje, zamišljajući moć kako plovi od njih ka centru, stvarajući i jačajući zajedničku moć na 'osovini', gde se užad prepliće. Kada Visoka Sveštenica proceni da je moć dostigla svoj vrhunac, ona uzvikne 'Ispusti' i svako ispušta svoj kraj užeta. Tog momenta, zamišlja se da je moć poslata da obavi svoj zadatak.
    Nakon toga može se pristupiti posvećivanjima. Posvetiti se mogu alatke, lični nakit, ili bilo šta drugo čemu vlasnik želi da da psihičku snagu, ritualno pročišćenje i posvećenje. Obred vrše zajedno muškarac i žena. Oni posvećuju predmet sa četiri elementa - Zemljom na pentaklu, Vazduhom u dimu tamjana, Vatrom na plamenu sveće i Vodom iz pehara. Par se zatim zagrli i poljubi, sa posvećenim predmetom koji drži između svojih tela. Zatim se prelazi na vino i kolače. Ritualno deljenje hrane i pića zajednička je crta svih religija, još pre nastanka Hrišćanstva. Vino se blagosilja tako što žena spušta svoga athamea u pehar koji drži muškarac, klečeći na kolenima, pri čemu on izgovara sledeće:
    'Što je athame muškarcu, to je pehar ženi, a sjedinjeni, oni postaju jedno, u istini.'
    Hranu (obično je to posuda sa kolačima ili biskvitima) drži muškarac, klečeći na kolenima, dok žena iznad posude opcrtava u vazduhu Pentagram Invokacije svojim athameom, izgovarajući sledeće reči:
    'O Kraljice najtajnija, blagoslovi ovu hranu u našim telima, daruj nam zdravlje, bogatstvo, snagu, radost i mir, i ono ispunjenje ljubavi koje donosi savršenu sreću.'
    Žena uzima gutljaj vina, ili kolač, i poljubi muškarca, koji zatim i sam uzima gutljaj, odnosno zalogaj. On potom, uz poljubac, predaje pehar ili posudu sledećoj ženi, i tako redom, žena muškarcu, muškarac ženi, sve dok svako ne uzme pomalo vina i kolača. Pošto je obred završen, učesnici se opuštaju u neformalnom ćaskanju, ili planiranju sledećih skupova.


    Oltar se obično nalazi na severnoj ivici Kruga. Šta je na njemu? Središnji predmet je Pentakl, metalni disk, najčešće od bakra, petnest do dvadeset centimetara u prečniku, na kome su urezani tradicionalni simboli - u sredini veliki pentagram, okružen drugim simbolima koji predstavljaju Boginju, Boga, stepene inicijacije, te Bič i Poljubac (za uravnotežene funkcije strogosti i milosrđa). Pentakl predstavlja element Zemlje.
    Na oltaru će biti upaljena najmanje jedna, a obično tri sveće koje predstavljaju element Vatre. Tri sveće nalaze se i na Istoku, Zapadu i Jugu, na obudu Kruga, gde obeležavaju Stražarske Kule. Levo i desno od Pentakla stoje posude sa Vodom i Solju. Element Vode predstavlja Pehar sa vinom. Upaljeno Kandilo predstavlja Vazduh, kao i Štapić.
    Uz Štapić će stajati i Bič, simbol autoriteta i discipline. On je samo simbol, često su njegovi jezici napravljeni od upletene svile. Dok priziva Mesec, Visoka Sveštenica ima Štapić i Bič ukrštene preko svojih grudi, opet kao simbol strogosti i milosrđa. Na oltaru će stajati i svežanj užadi, dužine oko tri metra koja se koristi u 'magiji užadi'. Tako bi tipičan Veštičji oltar izgledao ovako: Na vrhu: sveće i kandilo; u sredini: užad, pehar, štapić i bič, kolači; pri dnu: nož sa belom drškom, voda, pentakl, so, athamei. Mač je na podu ispred oltara.


    Svako zna da Veštice postoje, ma kakvo mišljenje imao o njima. Ne zna, međutim, svako za ritualne mage. Ako su i čuli za izraz, ljudi verovatno misle da su to muškarci koji su čarali i bacali čini u Srednjem Veku.
    Međutim, ritualni magi (ponekad ih bazivaju i ceremonijalnim magima) postoje i deluju idanas. neki od njih rade sami, a neki pripadaju okultnim bratstvima - kojih ima puno, i tajnih i javnih. Njihova filozofija i sistem veština imaju izvesnih sličnosti sa Wiccacraftom, pa se često dešava da ih ljudi zamenjuju sa Vešticama. Raslika se treba razjasniti.
    Obred ritualnog maga teži kompleksnosti i sitničavosti u detaljima. On koristi prava imena Bogova, anđela, simbolizme, odgovarajuće tamjane, mirise, boje i korespodencije. 'Korespodencije' u okultnoj terminologiji, označavaju magijske afinitete koji postoje između određenih stvari, koncepata ili kvaliteta. Uzimo za primer sledeću grupu korespodencija: ruža, smaragd, ris, planeta Venera, Netzach na Drvetu Života, miris crvenog sandala, broj sedam...
    Kao i Veštice, ritualni mag radi u Magijskom Krugu, ali je njegova funkcija isključivo zaštitna. Cilj njegovog obreda je da dovede svoju svest u potrebno stanje i da sazove i zapoveda bićima na astralnom planu. Ova bića ne ulaze unutar Magijskog Kruga, već dolaze u trougao koji se nalazi van njega. 'Podizanje svesti na određeni nivo' često podrazumeva poprimanje odgovarajućeg Božanskog oblika. Ritualni mag to najčešće čini isključivo individualnim naporima, za razliku od Veštica kojima pomaže partner prizivanjem Meseca ili Sunca. Treba naglasiti da je osnovni cilj pravog ritualnog maga, kao i prave Veštice ili Vešca, razvitak i uzdizanje sopstvene ličnosti.
    Temelj Zapadnjačke ritualne magije je Kabala. To je drevni Hebrejski sistem koji su Zapadnjački okultisti u mnogome prihvatili i prilagodili. NE koriste sve Veštice i Vešci Kabalu, a oni koji to čine, koriste je u sasvim uprošćenom obliku samo kao vodilju u meditaciji i magijskom delanju. Obzirom da ona do izvesne mere zadire u Veštinu, a neophodna je za razumevanje ritualne magije, izložićemo neke osnovne postavke Kabale.
    Osnovna ideja Kabalizma je koncept Drveta Života. Njegovih deset Sefirota ili sfera predstavljaju osnovne kategorije, koncepte i oblike Kosmičkih manifestacija. Evo njihovih sažetih značenja, sa Hebrejskim imenima, pod kojima se one uvek pominju:

1. KETHER: Najuzvišenija, nespoznatljiva. Glavno božanstvo, Čisto postojanje, bez delanja.
2. CHOKMAN: Uzvišeni muški aspekat, ponekad se naziva 'Božanski Otac'. To je čista energija, bez pravca i oblika - prva eminencija Kethera.
3. BINAH: Uzvišeni ženski aspekat, ili 'Božanska Majka'. Binah daje oblik i granice čistoj energiji Chokmaha.
4. CHESED (ili GEDULAH): 'Blagonakloni vladalac', koji organizuje i upravlja onim čemu je Binah dala oblik, Metabolički proces. U klasičnim terminima, aspekat jupiter/Zevs.
5. GEBURAH: Moćni apekat Mars/Ares, neophodna destrukcija površnog ili spoljašnjeg. Katabolički proces.
6. TIPHARETH: Centralni stožer Drveta, preko koga su međusobno povezanesve ostale sfere. Aspekat Sunca. U Hrišćanskim terminima, aspekat Hrista: 'Tiphareth, Sin pokazuje nam Kethera, Oca'.
7. NETZACH: Sfera emocija, instinkta i intuicije. Funkcija desnog mozga. Punjenje misaonih oblika. Aspekat Venera/Afrodita.
8. HOD: Sfera intelekta. Ego-svesti. Ona koja definiše misaone oblike. Funkcija levog mozga. Aspekat Merkur/Hermes.
9. YESOD: Sfera Meseca, koja je najviše povezana sa astralnim planom. Po Kabali, ona 'prečišćava emanacije' ostalih Sefirota, pripremajući ih za Malkuth.
10. MALKUTH: Fizička manifestacija, kao i 'Zemaljski duh' koji je oživotvoruje.
 
    Ovaj sled od prvog do desetog Sefirota poznat je kao 'Staza Svetlosti'. Postoji još trinaest ispreplitanih staza, koje simbolišu odnose među Sefirotima. Svaki Sefirot, i svaka od 22 Staze, ima sopstvenu grupu simbola i korespodencija. U kosmičkim terminima, Staza Svetlosti predstavlja 'involuciju' od čistog postojanja Kethera, do fizičke manifestacije Malkutha, a u drugom smeru, 'evoluciju' nazad ka izvoru, obogaćeni iskustvom manifestacije.
    Sada postaje jasno kako Kabala može dati okvir za kompletan magijski sistem (kako je ritualni magi koriste), ili jednostavnije za 'sistem klasifikacije' u razjašnjavanju i pročišćavanju mišljenja (kako je koriste Veštice). Na svim nivoima, Sefiroti su vredan koncept za meditaciju.
    Ovde traba reći i to da mnoge Veštice koriste i upražnjavaju i 'čistu' Veštinu i ritualnu magiju - iako najčešće o različitim prilikama, pošto su im metodi i pristupi različiti: kao što neki muzičar može svirati i klasičnu muziku i džez, ali ne u isto vreme, inače to ne bi imalo nikakvog smisla.


    U Kabali kao univerzalnom magijskom sistemu Vešticew biraju put Meseca. Ovaj put ili staza polazi od zemaljske osnove Malkuta i ide direktno ka sferi Venere. Kako ova staza nije centralna staza drveta života, odnosno staza srednjeg puta ili ravnoteže, već u samom startu postaje predispozicija za nešto što nije dobro. Staza Meseca u Tarotu je karta ili arkana broj 18, a sfera Venere se naziva Necač. Ova sfera je zapravo sedište magija Venere usko povezane sa magijom Veštica. No, snaga Meseca je daleko veća. Uticaj Meseca je mnogostran i veoma značajan za ljudski rod. Više je podsvestan, pa zato i tešk orazumljiv i prepoznatljiv. I Mesec i Venera su ženski polariteti, pa je i njihov uticaj veći na žene.
    Arkana broj 18 krije tajnu moći Veštica. Ovo je inače karta straha, ludila, zabluda... i pretežno je zapravo negativna. Put ove karte je veoma opasan put. Ovu stazu ne koriste samo Veštice nego i svi oni koji žele bez rada na sebi doći do određenih moći. Primera ima mnogo u narodnoj magiji, vračanju i slično. Ovde je određenim postupcima moguće postići zaista fascinantne učinke, za koje bi inače trebalo utrošiti godine i godine napornih psihičkih vežbanja.
    Veštica deluje veoma jakom silom. Ova sila je u biti iracionalne prirode, ali je ista snaga dobivena direktno kroz istinske zakone prirode. Njen dolazak možete ali i ne morate primetiti. Često je nejasan lik, ali se ponekad može i prepoznati. Tada je potrebno viknuti njeno ime da bi se oterala. Ako je niste prepoznali ili primetili, sigurno ćete osetiti njenu silu - pritisak koji stvara je strahovit. Čovek probuđen iz sna ovim pritiskom nije u stanju zaista ništa učiniti, osim da bespomoćno zuri u mrak iznad sebe. Tada zapravo nije u stanju ni glasa pustiti, niti se imalo pomaknuti. Uzalud se je nadati da ćete uspeti dozvati nekog ko spava u sebi ili pored vas. Pritisak je toliki da se morate boriti za vazduh. Grlo je stisnuto toliko da je i disanje otežano. Svoj vlastiti glas možete čuti kao tiho šaptanje ili kako odjekuje u vama bez imalo pravog efekta.
    U ovoj predstavi ste čovek koji je celo vreme potpuno svestan svoga doživljaja. Svesni ste svoga straha i nemoći u isto vreme i preostaje vam jedino da pričekate da Veštica ode. Tada je takođe možete videti kako odlazi, obično kroz vrata, dakako zatvorena. Možda su mnogi u ovom opisu prepoznali događaj koji se i njima samima desio i dobro znaju kakav je to doživljaj. Oni koji su iskusili ovaj doživljaj, sigurno su primetili da su u tim momentima spavali na leđima, pa otuda i savet da bi se ovako nešto sprečilo, da spavaju nastomaku ili strani. Takođe, pokušajte i da pored jastuka držite otvoreno Sveto Pismo, kao i da u trenutku napada u sebi izgovarate neku od molitvi.
    Postoji više načina borbe protiv Veštica. Svako oružje ima i svoje protivoružje. Većinu efikasnih radnji ili zaziva sadrži narodna predaja. Ovi postupci često su vrlo banalni i prosti, ali zato i vrlo efikasni. Veštice koriste magijski značaj predmeta sa kojima se inače svakodnevno služimo. Ovi predmeti imaju upravo zbog te njihove uloge određenu vezanost za život čoveka, pa, prema tome, i magijski značaj. Svejedno je da li se radi o metli, stolici, kašiki ili hlebu... Simbolično je to da Veštica koristi metlu kao nešto što je blisko prljavom i niskom. Ovo nije slučajno ali su razlozi apstraktni. Veštice lete takođe i na vratilu, kako se inače naziva deo tkalačkog stana na koji se namata tkanina u toku tkanja. Oba predmeta su simbolički slična muškom polnom organu. Potrebno je znati da je simbolika koju zapažamo bliska istini, ali da apstraktni pojam upotrebe raznih predmeta daleko nadilazi naša simbolička zapažanja.
    No, svako ljudsko biće može izvesne radnje vršiti svesno i nesvesno. Oba ova činioca svesti, svakodnevno su usko povezana, pa se teže razlikuju. Ovim se, u suštini, bavi psihologija. U našem slučaju pojam mesečarenja bi bio pojam koji je blizak i pojmu noćnih lutanja i pojmu istinske nesvesne radnje. Jer zapravo postoje dva načina nastajanja Veštica. Jedan od načina je svesno učešće u određenim ritualnima, mazanje mastima i slično,  drugi je način nesvestan kao i mesečarenje, gde zapravo dotična osoba najčešće nije ni svesna svojih povremenih noćnih izleta, odnosno svoga štetnog uticaja na okolinu.


    Ovo pitanje trebalo bi da glasi: 'Kakve moći Veštice razvijaju i uče?' - jer kao što je to slučaj sa pevanjem, igranjem ili trčanjem, nekima to lako polazi za rukom, neki moraju dobro da se pomuče, dok za neke ove moći zauvek ostaju bez domašaja. Malo je, međutim, ljudi koji ne mogu razviti ni jednu od ovih moći. Kao što je Pavlje rekao Korinćanima: 'Različiti su talenti, ali je Duh isti'.
    Parapsiholozi bi nazvali većinu ovih talenata ESP - Extra Sensory Perception (vančulna percepcija). Jungovi sledbenici u psihologiji svrstali bi mnoge od njih među oblike komunikacije sa Kolektivnom ili Ličnom podsvešću. Definicija ima mnogo, i malo je ozbiljnih proučavalaca i istraživača koji bi porekli njihovo postojanje. Ako tvrdoglavi pragmatisti iz Kremlja i Pentagona ulažu milijarde rubalja i dolara za vršenje eksperimenata i istraživanja na ovom planu, onda mora biti da tu zaista ima nečega da se istraži.
    Među ove talente ubrajaju se vidovitost, divinacija, psihometrija, telekineza, prekognicija, telepatija, astralna projekcija, bilikacija i lečenje pomoću psihičkih moći.
■ Vidovitost je opšti termin koji označava sposobnost primećivanja pojava, događaja ili mogućnosti koje su nedostupne 'uobičajenoj' svesti. Strikno govoreći, ona znači sposobnost da se vide ove stvari vizuelno (ili slike koje ih simbolišu). Međutim, ovaj se termin koristi i šire: za sposobnost da ih se čuje ili oseti dodirom.
■ Divinacijom se može nazvati poseban slučaj vidovitosti. Ona se često naziva 'proricanje budućnosti', ali je to neadekvatan izraz. Čovek koji poseduje ovu sposobnost u stanju je da oseti kako će se i u kom pravcu razviti postojeća situacija, često sa na izgled magijskom preciznošću i tačnošću.
■ Prekognicija je, opet, jedna vrsta divinacije, pri kojoj čovek iznenada 'vidi' ili oseti tačnu sliku nekog budućeg događaja. Nastojanje da objasnimo prekogniciju odvelo bi nas u beskrajne rasprave o prirodi dimenzije vremena. Jedan oblik prekognicije koji je moždasvakome blizak je prekognitivni san. Ako biste beležili svoje snove, verovatno bi vam se stalno dešavalo da otkrijete da neki detalj u njima, često sasvim banalan i trivijalan, predstavlja 'sećanje' na nešto što će se dogoditi sledećeg dana, umesto da pripada prošlosti.
■ Divinacija se često vrši sa Tarot kartama, Ji Đingom, ili nekim drugim metodama, kao što su sveštenici Starog Rima čitali znamenja u iznutricama žrtvovanih životinja ili ptica, međutim, većina Veštica će reći da su takvi metodi samo 'obarač' kojim se intuicija stavlja u pogon. Pa ipak, ishod Tarota ili Ji Đinga često je tako zapanjujuće detaljan i tačan da je to teško objasniti.
■ Postoji i vidovitost uz pomoć nekih fizičkih predmeta: gladanje u kristalnu kuglu, crno ogledalo, posuda sa mastilom, kao i svaki drugi metod pri kome se defokusira vid i na taj način dozvoljava pojavljivanje slika koje su inače nedostupne ljudskom oku.
■ Psihometrija je divinacijsko čitanje izvesnih predmeta. Na primer, osoba koja poseduje ovu moć drži u ruci komad nakita i 'čita' njegovu istoriju, asocijacije ili emotivni naboj.
■ Telekineza je psihička sposobnost pomeranja ili delovanja na fizičke predmete sa neke udaljenosti. Do telekineze može doći i nenamerno ili čak nesvesno. Poltergejst pojave spadaju u ovu grupu, a dešavaju se najčešće u prisustvu dece koja su u pubertetskim godinama.
■ Telepatija je prenošenje i čitanje misli koje se odvija između dve ili više osoba. To je jedno od polja kome su parapsiholozi posvetili najviše vremena i pažnje. Treba naglasiti dva bitna faktora u vezi sa telepatijom: najčešće se javlja kada misao nosi snažni emeotivni naboj (kao u slučaju majke koja oseća da je njeno u opasnosti), i obično se ne prenose reči, već slike i simboli. Jedno od objašnjenja za ovaj drugi faktor je da je medij ovakve transmisije Kolektivna Podsvest.
    Važan deo obuke svake Veštice je učenje pravilnog tumačenja ovih simbola. Ista stvar mogla bi se reći i za divinaciju i vidovitost, pored telepatije. Osoba koja je po prirodi senzitivna brzo nauči da prima simbole, ali ona koja je u tome laik može biti zavarana njihovim bukvalnim značenjem.
    Princip tumačenja je, zapravo, osnovni cilj obreda. Egosvest voljno stvara simbole onog aspekta sa kojim želi da se uskladi, tako se prebacuje na jezik Podsvesti, čiji odgovori u ovom procesu mogu dovesti do svesti. Kaže se da Ego govori sa Podsvešću u obredu, a Podsvest sa Egom u snovima, a zdrava integracija celokupne psihe je stvar unapređivanja sposobnosti tumačenja ovih dvaju 'jezika'.


    Astralna projekcija je prenošenje svesti sa fizičkog na astralni nivo, pri čemu svest dobija sposobnost kretanja nezavisno od fizičkog tela i svsesna je tog kretanja. 'Iskustvo izlaženja iz tela' daleko je češća pojava nego što se misli, delom i zbog toga što se ljudi stide da pričaju o ovavim iskustvima. Ona se dešavaju i bez uticaja volje. Čovek na primer leži u kadi, i odjednom se nađe na drugoj strani i vidi svoje fizičko telo opruženo u vodi. Tipična su ova iskustva baš prilikom kupanja, verovatno stoga što se čovek u toploj vodi opušta i ima osećaj telesne lakoće.
    Nevoljne projekcije najčešće se završavaju strahom i neprijatnim vraćanjem nazad u telo. Veštice, međutim, nastoje da uvežbaju ovu veštinu i podvrgnu je kontroli sopstvene volje. Oni koji su uspeli da zadobiju kontrolu nad ovim stanjem opisuju ga na identičan način. Osećaju se veoma laganim, čistim i slobodnim, kao da lebde, i mogu se kretati kuda požele, bez mišićnih pokreta nogu. Vrata i zidovi ne predstavljaju prepreku, svojom voljom oni jednostavno prolaze kroz njih. Predmeti iz fizičkog sveta se mogu videti, ali ih se ne može pomerati - ruka jednostavno prolazi kroz njih.
    Često ljudi koji su doživeli ovakvo iskustvo govore o pojavi 'srebrnog užeta' koje lebdi kao veza između njihovog astralnog i fizičkog tela. Ono je po prirodi verovatno eterično a služi održanju neophodnih vitalnih procesa. Kaže se da se uže prekida u slučaju fizičke smrti.
    Brojni su slučajevi pacijenata koji su preživeli kliničku smrt. Oni bi se nevoljno projektovali na astralni plan i sa drugog kraja sobe posmatrali lekare kako nastoje da im spasu život. Kasnije je svaka od ovih osoba bila u stanju da tačno opiše sve što se dešavalo dok je njeno fizičko telo bilo, tehnički govoreći - mrtvo.
    Bilokacija je pojava koja bi se mogla definisati kao poseban  oblik astralne projekcije, toliko snažne da astralno telo postaje vidljivo drugim ljudima. Osobe kojima se ovako nešto dešavalo bile su viđene na stotine kilometara daleko od svog fizičkog tela, a često su njihova astralna tela vodila i konverzaciju sa očevicima.
    Pojave koje su opisane predstavljaju 'potpune' astralne projekcije. Ima, međutim, mnogo onih stanja koja su bliska astralnoj projekciji, ali više nalikuju sanjarenju. Takva stanja ne moraju biti isključivo 'nestvarna', već često predstavljaju istraživanje astralnog nivoa, i obiluju vrednim i tačnim opisima i zapažanjima.
    Malo je Veštica ili Veštaca koji se mogu pohvaliti svim ovim moćima, ali većina ima prirodnih sklonosti ka najmanje jednoj od njih. Smisao zajedničkih obreda i jeste u tome da se ove moći razvijaju kako u pojedinaca, tako i u grupi. Postoje pretpostavke da svako ima nasleđene psihičke moći, ali se one potiskuju, i to utoliko više, što je viši stepen civilizovanosti pojedinca i čitavog društva.
   

    Pomenimo ovde još jednu 'psihičku praksu', ali sa puno opreza: egzorcizam. Postoje dve vrste egzorcizama: egzorcizam mesta, koje je zaposednuto duhovima ili ima negativni psihološki pečat; i egzorcizam osobe zaposednute stranim, parazitskim bićem neke vrste.

    Egzorcizam mesta potpuno je bezopasan, i njegov uspeh zavisi od veštine i pouzdanosti osobe ili grupe koja ga sprovodi. Jedna vrsta egzorcizma je i 'čišćenje' kuće ili prostorije koja treba da služi kao hram. Mesto može biti zaposednuto na dva načina: ili se na njemu nalazi 'duh' neke osobe koja je umrla, ali, iz nekog razloga, nije uspela da prevali put preko postojećih nivoa, kako je to uobičajeno nakon fizičke smrti, ili u slučaju onoga što bi se moglo nazvati 'astralna kopija', naime preslikavanja traumatičnih događaja iz prošlosti, koji ostaju da lebde u vazduhu i bez prisustva nekog stvarnog bića, odnosno 'duha'.
    U prvom slučaju, 'isterivanje duha' svodi se na otkrivanje njegovog problema i pomoć pri rešavanju tog problema. Egzorcista ispita sve date okolnosti, stupi u kontakt sa duhom, i nakon rasprave, ubedi ga da napusti mesto kome ne pripada.
    U drugom slučaju preslikane situacije na astralnom planu, uloga egzorciste je jednostavna: osetiti, očistiti i zaštititi. Za ovu vrstu egzorcizma potrebna je izvesna veština i senzitivnost, ali egzorcist nije izložen nikakvoj opasnosti.
    Egzorcizam osoba, međutim, nipošto ne treba uzeti olako i ne sme mu se pristupati bez prethodnog ispitivanja i određenog poznavanja medicine i posebno psihijatrije. Najveći broj slučajeva 'zaposednutosti', u stvari su psihijatrijski slučajevi. Pokušati egzorcizam na osobi kojoj je potreban psihijatrijski tretman, bilo bi veoma opasno, a ponekad i pogubno za samog pacijenta. Bio bi to pokušaj da se iz takve osobe istera nešto što je samo deo njene bolesne ličnosti, a ne strano biće ili demon.
    Po mnoge je duševne bolesnike pogubna bila najbolja namera brojnih hriščanskih egzorcista, koji su verovali da isteruju demone iz osobe kojoj je bio potreban psihijatrijski tretman, a ne mučenje i ispiranje mozga. Veštice ne bi smele upasti u ovu zamku. Isto je i sa obrnutim slučajem. Malo je psihijatara ili psihoterapeuta koji bi prihvatili mogućnost zaposednutosti, i stoga se i njima, takođe u najboljoj nameri, dešava da primenjuju pogrešan tretman. Postoji mogućnost da su neki od agresivnih mentalnih bolesnika u stvari bili zaposednuti, dok su lekari postavljali dijagnozu šizofrenije i zatvarali ih u bolnice, nemoćni da ih izleče. Samo neka veštičja udruženja obučavaju svoje članove za egzorcizam, a većina ovu ulogu poverava isključivo svojoj Visokoj Sveštenici ili Visokom Svešteniku.
    Šta reći na kraju? Mnogi od vas još ne veruju u Veštice, ali stvarnost je nešto sasvim drugo. Ljudski um još ne može da prihvati neke stvari koje su sastavni deo prirode, ali kad tad, moraćemo da razvijemo i te sposobnosti, radi lične zaštite i ličnog usavršavanja.