vrh
Meni

Tajna Snova

   Paralelna Java. Svako veče kada se ispružimo u krevet i zaspimo, polazimo na putovanje u nepoznatom pravcu, u svet snova. Tamo gde vreme ne postoji, strah i radost osećamo isto kao i na javi. Pa ipak, kada se probudimo, čak i najuzbudljiviji san polako će se izbrisati iz našeg sećanja. Ostaće samo tek poneka slika koja će i sama s vremenom nestati. Čovek provede spavajući trećinu svoga veka ili u proseku dvadeset godina.


   Od tih dvadeset godina ne zadrži gotovo ni jednu uspomenu na 500 miliona snova, koliko za to vreme sanja.
    Istočnjaci veruju da je noć posvećena odmaranju duše i da ona tokom sna odlazi u svet duhova. Australijski Aboridžini smatraju da se duše umrlih sele u 'Vreme snova', i da živi, tokom sna, mogu da idu i da ih tamo posećuju. U zapadnoj civilizaciji, međutim, još od Aristotela vlada uverenje da sam predstavlja samo neophodni odmor od dnevnih obaveza. Tačno je da se u narodu zadržao niz verovanja u značenje snova, ali ih je racionalna evropska civilizacija najčešće odbacivala kao puko sujeverje. Čak i kada je 'otac' racionalizma, francuski filozof Rene Dekart, priznao da su mu se osnovne premise javile u snu.
    Zapadnjačko mišljenje o snu donekle se menja tek pojavljivanjem nadrealizma, čiji su sledbenici u svojim umetničkim delima istraživali svet snova i podsvesti, i čuvenog psihoanalitičara Zigmunda Frojda sa kontroverznim delom 'Značenje snova'. Frojd rehabilituje i rad markiza Ervea od San Denija, koji je još 1867. godine, u vreme kada se verovalo da su snovi rezultat nevolja sa varenjem, objavio knjigu 'Kako upravljati snovima'.
    Markiz je na osnovu nekoliko eksperimenata, koji će ostati u analima istraživanja snova, zajključio da čovek, zapravo, može da odlučuje o tome šta će da sanja. Najpre je unajmio orkestar, koji je tokom cele sezone balova svirao dve određene melodije kad god bi markiz pozvao na ples dve odabrane dame. Za to vreme majstor mu je napravio dve muzičke kutije sa istim melodijama. Kada se balska sezona završila, počeo je eksperiment. Svakog dana bi jednu od dve muzičke kutije povezao sa budilnikom, i zaista, svaki put kada bi mehanizam ujutro aktivirao jednu, markiz je sanjao damu kojoj je 'pripadala' ta melodija. Tako se rodila prva 'mašina za snove'.
    Sledeći opit zasnivao se na mirisu. Tokom letovanja u Ardenima stalno je mirisao jedan parfem koji je natopio u maramicu. Pošto se vratio u Pariz pažljivo je uklonio bočicu i vodio računa da više ne oseti taj miris. Sobaru je naredio da mu posle nekoliko meseci, bez najave, sipa kap tog parfema na uzglavlje. I kada se jednog jutra probudio iz sna o šumama i bazaltnim stenama Ardena, na uzglavlju je našao trag parfema. Ovaj trik sa mirisom uspeo je i kasnije, kada se zaljubio u jednu ženu - bilo bi dovoljno da oseti njen parfem da bi mu se pojavila u snu. A onda je zatražio od sobara da mu na uzglavlje sipa i parfem koji je ona koristila i parfem sa letovanja. Sanjao je svoju dragu - u Ardenima.
    Najneobičniji u ovom eksperimentu je detalj koji markiz navodi - da je usred sna pomislio: 'Sjajno, ovo je uspelo'. Kako čovek može da bude svestan tokom sna kada je spavanje odmor svesti? Bilo je potrebno da prođe čitav vek da bi nauka odbacila svoje predrasude i priznala postojanje 'svesnog sna'.

Video: Top 10 činjenica u vezi sa snovima

KVANTNI SVET

    Hteli mi to ili ne, svi tokom života u proseku sanjamo oko pola miliona snova. Čak i ako ih zaboravljamo, naučnici tvrde da snovi ispunjavaju naše najsmelije fantazije i najduhovnije aspiracije. Snovi su, tvrde naučnici, seme kreativnosti i rešavanja problema. Robert Luis Stivenson je tvrdio da je priču 'Neobičan slučaj dr Džekila i gospodina Hajda' video u snu. Pesnici Vilijem Blejk i Samuel Kolridž takođe su 'pisali' svoje snove, kao i Mocart, Betoven i Vagner. Nobelovac Oto Levi video je u snu rešenje koje mu je donelo Nobelovu nagradu.
    Postoji i 'lucidno sanjanje', kojim se istraživači već uveliko bave, a koji su, kako naučnici tvrde, mnogo zanimljiviji od stvarnosti. Psiholozi i psihoterapeuti već vekovima kosriste snove da bi otkrili uzroke u promenili ponašanje ljudi.
    Snovi su neophodni za naš postanak kao vrste, oni su laboratorija u kojoj se stapaju ličnost i svemir. Materija se razvija u snu, a snovi razvijaju našu samosvest i bez njih ne bismo imali sećanja. Naša planeta takođe sanja a i sam svemir je sanjao svoje stvaranje.
    Ako vam se ovakva razmišljanja čine čudnim, setite se da je današnja kvantna fizika odavno prešla u vreme u kojem se prošlost, sadašnjost i budućnost stapaju u jedno, i na dokazivanje kako i budućnost može da utiče na sadašnjost. Postavlja se pitanje da li su 10 Božijih zapovesti poruka iz budućnosti. A kvantni događaji, kao i koincidencije i paranormalno, lakše se doživljavaju tokom sna, jer nam tada ništa ne odvlači pažnju kao u budnom stanju. Svet snova je, prema tome, kvantni svet.
    Snovi su često neobični zato što naša svest dok sanjao nije ograničena na jedan deo mozga već istovremeno prima podatke sa nekoliko mesta. Sanjamo u slikama zbog toga što su one snmažno povezane sa emocijama, a emocije su od suštinskog značaja za sećanje. Ono prema čemu nemamo nikakvih osećanja, jednostavno zaboravljamo. A čak i da ih zaboravimo, slike iz naših snova utiču na naše ponašanje kada smo budni. Ako ih ne prepoznajemo, živimo podsvesno. Kada ih prepoznamo, živimo svesno. Snovi su važni i kada ih zaboravimo, ali su još važniji ako se potrudimo da ih se setimo.

TEORIJE SNOVA

    Razni istraživači snova imaju o njima različite teorije i mišljenja. Počev od pionira novijih istraživanja, Frojda i Junga, daćemo kratak pregled 'teorija ssnova.
    Sigmund Frojd je smatrao da snovi imaju dve osnovne svrhe: da ispune potisnute i neostvarene želje iz detinjstva, često ljubavne ili agresivne prirode, i da omoguće spavaču da ostane u snu.
    Karl Gustav Jung nije verovao da ljubavni odns ima toliku ulogu u snovima, smatrao je da su oni izraz univerzalne podsvesti. Smatrao je da su neophodni za stvaralaštvo i da proizvode nove informacije za svesni um. Jung je izmislio ideju 'sinhroniciteta', u kojoj zbivanja koja na prvi pogled nisu u vezi značajno utiču na psihu. Prema Jungu, simbolički jezik snova ne prikriva informacije već je to unoverzalni jezik zasnovan na takozvanim arhetipovima.
    Džulijan Džejns i Karl Sagan smatrali su da je svest pre-ljudi bila vrlo slična snovima, i da je zatim, kod ljudi, nastupila evolucija svesti. Sagan je smatrao da su snovi sećanje na pre-ljudsku istoriju.
    Neurolog dr Džonatan Vilson misli da su snovi samo obrada memorije, ali da su stvoreni u ranoj fazi razvoja sisara kao mehanizam za preživljavanje.
    Frensis Krik sa institura Salk u Kaliforniji izložio je tezu da su snovi otpaci informacija koje mozak prerađuje. On smatra da se tokom sna događa 'obrnuto učenje', odnosno iskorenjuju sve nepotrebne informacije koje su se našle u mozgu. Krik kaže sledeće: 'Mi sanjamo da bismo zaboravili, odnosno da bismo smanjili fantazije i opsesije. Ako poklanjamo pažnju snovima, postajemo gluplji'.
    Dž. Alen Hobson i Robert Mek Karli sa Medicinskog fakulteta univerziteta Harvard u SAD, kažu da se snovi javljaju pod uticajem bombardovanja velikog mozga električnim signalima iz korena mozga po principu slučajnosti, i da snovi, iako ponekad mogu da imaju psihološki značaj, u osnovi ništa ne znače. Isti proces se u mozgu odvija i dok hodamo - pokušavamo da shvatimo šta se događa i šta bi to moglo da znači.
    Džim Horn, direktor projekta istraživanja snova na univerzitetu Loboro, takođe smatra da su snovi posledica eletričnog bombardovanja, ali i da je to važno samo za fetus koji provodi oko 15 sati dnevno u takozvanom REM-snu, odnosno sanjajući. Kada se rodi, beba u REMU-snu provede samo osam sati, dok je kod odraslih ta cifra svedena na 90 minuta. Fetus, po Hornu, 'vežba' za svoj budući život. Potrebno mu je bombardovanje energijom da bi se aktivirao mozak. Kod odraslih, snovi su samo sredstvo protiv padanja u dugotalasni san iz kojeg je teško probuditi se. To je neka vrsta zaostatka iz vremena kada bi nesposobnost da se brzo probude pretvorila naše pretke u žrtve raznih grabljivica.
    Arnold Mindel, psihoterapeut i osnivač Centra za pocesnu psihologiju u Cirihu i Portlandu, veruje da je sanjanje telesna dunkcija i da se tokom sna otkriva stanje tela. Bolesti, napetost i bol su glasovi koji se iz podsvesnog javljaju u snovima i odražavaju sam život.
    Ketrin Šajnberg, istraživač snova uz SAD smatra da su snovi nastavak budnog stanja. Snovi tkaju strukturu na osnovu koje se razvija svaka ćelija organizma, a svaka ćelija koja se razvija utiče na strukturu snova. Da ne sanjamo razboleli bi smo. Ona još kaže da postoji veza između onoga što sanjamo i onoga što želimo. Njen dvogodišnji sin je, recimo, voleo vatrogasna kola, imao je takve igračke i sanjao o vatrogascima. Jednom su zajedno išli u knjižaru u kojoj dečak nikada pre toga nije bio. Šajnberg je počela da mu pokazuje dečje knjige, ali on je rekao: 'Ne, mama, hoću tamo'. 'Tamo' se, na kraju dugačkog niza polica, nalazila knjiga o vatrogascima.
    Tibetanski budisti su verovatno najveći sanjači na Zemlji. Snovi su za njih važni za promenu ponašanja, fleksibilnost i svest o složenosti života. Priča se da izvežbani tibetanski sanjači mogu snovima da materijalizuju stvari. Takodje,, tvrde da mogu da sanjaju šta god žele i da u snovima odu gde god hoće.
    Montegju Ulman, psiholog koji je sa Stenlijem Kripnerom i Alenom Vonom autor knjige 'Telepatija sna', kaže da snovi nisu namenjeni održanju jedinke, već održanju vrste. Naša svest se ne nalazi u našim mozgovima, već u odnosu između našeg i mozgova drugih.
Sanjanje se tako tiče svega što je u vezi sa ostalim ljudima, kao i ne-ljudskim bićima.
    Telepatski snovi po njemu obuhvataju i proročke snove, veze između dvoje koji sanjaju ili između onoga ko sanja i neke budne osobe. Svi ti snovi su paranormalni. Najveći broj njih i nije telepatski već prekognitivan - pruža uvid u budućnost. Drugi snovi mogu da obezbede tačnu informaciju o spoljašnjem svetu koju čovek svesno ne zna.
     Sam Montegju Ulman je imao nekoliko snova koji po njemu dokazuju kontakt sanjača sa spoljnim svetom. Jednom je sanjao mladu ženu od tridesetak godina sa tamnom kovrdžavom kosom, vrlo običnom odećom i isto tako običnim imenom - Dženet. Dženet mu je u snu rekla da se javi na određeni telefon zbog nečega što je nazvala 'oblikovanje tela'. Posle pet dana, u dokolici je otvorio telefonski imenik i zaista našao osobu po imenu Dženet i telefon koji je sanjao. Ispostavilo se da je ona trener i da neverovatno liči na osobu iz Ulmanovog sna.
    Stiven Laberž sa univerziteta Stenford u SAD napominje jednu posebnu vrstu sna - lucidan san. Lucidan san je onaj tokom kojeg je čovek svestan toga da sanja, može da kontroliše zbivanja i kad se probudi seća se svih detalja. Budnost u snu pruža mogućnost za jedinstvene i neverovatne avanture koje su u normalnom svetu totalno nemoguće i potpuno ograničene poznatim zemaljskim zakonima. Sam Laberž kaže da ima lucidne snove od svoje pete godine, ali su njegova istraživanja pokazala da ovakvo sananje može relativno jednostavno da se nauči. Ponekad je dovoljno reći 'Noćas ću imati lucidan san', ali je Laberž stvorio i svoj metod koji, kako tvrdi, relativno lako uspeva. Metod se sastoji od četiri tačke:
Kada se probudite iz sna nekoliko puta ga se celog prisetite.
Dok ponovo padate u san kažite sebi 'Želim da upamtim sledeći san i da budem svestan toga da sanjam'.
Zamislite sebe u prethodnom snu, ali ovoga puta sa svešću da sanjate.
Ponavljajte od 1 do 3 dok ne zaspite.
    Kako god bilo, naši snovi i dalje predstavljaju veliku misteriju, koja vam pruiža mogućnost da sami pokušate da je odgonetnete.


     RSS FEED-OVI ZA VAŠ SAJT
Povratak Na Vrh Strane