vrh
Meni

Šta Stoji Iza Siborske Eksplozije



    Tajni zaštitnici zemlje. Teško da se ijedan dogadaj u XX veku može uporediti sa eksplozijom u Sibiru (Tunguska oblast) 1908. godine. Ukupna snaga eksplozije premašila je zajedničku snagu atomskih bombi bačenih na Hirošimu i Nagasaki vise od 2.000 puta! Osim toga, Tunguska eksplozija prouzrokovala je neverovatne stvari...
 
      


   Sibirska eksplozija stvorila je veliki broj efekata:
Neobični sjaj na nebu koji se mogao opaziti jos narednih deset dana i učestala pojava oblaka srebrnog sjaja
Ogromno zračenje svetla i topline
Ometanje normalnog rada kod raznih meteoroloških instrumenata i površinska  podrhtavanja zemlje
Zvučni talas zastrašujuće snage koji je dva puta obišao zemaljsku kuglu
Srušena stabla na ogromnom području od preko 2.000 kvadratnih kilometara
Slabi tragovi radioaktivnosti otkriveni u uzorcima stabala i slojevima polarnog leda koji datiraju iz 1908. godine
Neobične osobine tla i minerala u području Tunguske eksplozije
Neobično brz rast vegetacije u epicentru Tunguske eksplozije
Klimatsko zahladenje na čitavoj Zenilji narednih nekoliko godina.

    Uprkos činjenici što ovakav zastrašujući događaj nije prošao nezapaženo, prvi pokušaji otkrivanja šta se točno dogodilo u sibirskoj tajgi napravljeni su tek puno godina kasnije - 1927. godine. Otada je ovo područje posetilo na desetine istrazivačkih ekspedicija, napisano je na stotine naučnih radova, a o uzrocima ovog događaja izneseno je i nekoliko stotina hipoteza. Medutim, ništa od toga nije u potpunosti moglo objasniti složene pojave koje su prethodiie i javile se zajedno s Tunguskom eksplozijom. Neke od pojava koje su opazili svedoci događaja jednostavno se ne uklapaju u okvire postojećih teorija. Većinu onog što se dogodilo sa stajališta današnjeg naučnog mišljenja uopšte nije moguće objasniti. Štaviše, čovek uporno dobiva utisak da se susrećemo s nečim što u potpunosti nadilazi granice našeg uobičajenog razumevanja sveta oko nas.
     Ipak, danas smo se verovatno više nego ikad pre približili rešenju misterlje koja će postati prekretnica u razvoju Ijudske svesti. Ispitivanja koja su sprovele generacije naučnika i istraživača opskrbile su nas vrlo bogatom kolekcijom činjenica i naučnih materijala čineci mogućim rasvjetljavanje istinskih uzroka i prirode fenomena koji se odigrao pre više od 100 godina u području Podkamenaje Tunguske. Ovde se nećemo baviti ključnm elcmentima svake od glavnih već poznatih hipoteza, već ćemo se koncentrirati na one činjcnice koje su uvek ostajale u senci i kojima iz nekog neobičnog razloga nikad nije davano da isplivaju na površinu.
    Zapanjujuće, kad ih se spoji zajedno s jednom starom epskom pesmom, ove činjenice daju potpuno drugačiju sliku događaja koji su se odigrali na samom početku XX veka. Za početak moramo naglasiti da je i pre i posle Tunguske eksplozije bilo nekoliko drugih događaja koji su s njom na neki način bili povezani, predstavljajući karike jednog te istog lanca.
    Zato ćemo ih, koristeci se metodama krimmalisticke obrade, spojiti u jedan jedinstveni slučaj. Da bismo videli stvarnost koja je tako dugo izmicala očima istraživača, moraćemo svoj pogled okrenuti i u napred i u natrag u prostoru i vremenu da bismo uzeli u obzir dogadaje međusobno odvojene desetinama pa i stotinama godina. Zbog toga ćemo se okrenuti izjavama svedoka kojih je čak i u ovom slabo naseljenom području Sibira bilo na hiljade. Još je i krajem 60-tih bilo je moguće pronaći nekih 3.000 ljudi koji se sećaju ovog neverovatnog događaja! Pre nego se okrenemo činjenicama, moramo se izneti ono što se tokom istrazivanja slutilo: hipotezu o Tunguskoj eksploziji koja će mnogima biti neočekivana, ali koja je izronila prilikom analize velike količine podataka. Kad uzmemo svedočenja hiljadu svedoka Tunguske eksplozije, nalaze istraživača, sadržaj jakutskog epa Olonkho, rekonstrukcije hronologije događaja i analizu posledica eksplozija koje nisu opisane samo u epu već i u radovima istraživača, moguće je izneti razumnu pretpostavku da na području ogromnog, nenastanjenog teritorija severozapadne Yakutije pod zemljom leži drevna tehnička instalacija!

    Pre jako, jako puno vremena neko je na području poznatom pod nazivom 'Dolina smrti' sagradio kompleks koji još i danas štiti Zemlju od meteora i asteroida. Naravno, ova pretpostavka se čini neverojatnom i nad njom se teško čak i zamisliti. Ispada da već hiljadama godina uporedo s nama postoji nešto što nadilazi ne samo današnja postignuća već i naše najsmjelije fantazije o tome što je moguće postići - a mi smo propustili to primetiti!
    Prirodno, niko od onih koji su istraživali razne naučne neobjašnjive posledice Tunguske katastrofe nije mogao ni zamisliti da su svi tragovi koje je eksplozija ostavila bili rezultat akivnosti nekog drevnog kosmičkog obrambenog sistava kojeg su za sobom ostavili nepoznati konstruktori!

LOKALNE LEGENDE I ŠAMANSKA UPOZORENJA

    Sledi detalj sačuvan u legendi lokalnog stanovništva koji se več vekovima prenosi u jednoj drevnoj epskoj pesmi. Legende koje se prenose usmenom predajom govore kako je ova zemlja jednom bila zavijena u neprobojnu tamu, a okolinu je zatresla zaglušujuća grmljavina. I digne se uragan neviđene snage, a zemlja bi prodrmana snažnim udarcima. Kad se sve smirilo, a tama se razišla, ispred očiju im se ukaže do tad neviđeni prizor. Usred spržene zemlje, blješteći na suncu stajaše visoka okomita konstrukcija koju se moglo videti i s udaljenosti od nekoliko dana putovanja. Konstrukcija je dugo vremena ispuštala neugodne zvukove koji paraju uho postepeno bivajući sve niža dok konačno nije u potpunosti nestala pod zemljom. Na mestu gde je stajala ostala je ogromna zjapeća uspravna 'rupa'.
    Uporedo sa iznošenjem činjenica, upoznaćemo vas i sa nekoliko odlomaka iz epa Olonkhoa koji čvrsto govore u prilog iznešene hipoteze zbog očite tehnološke prirode događaja opisanih u drevnim pričama. Iznenađuje da ljudi koji su prevodili i analizirali ove tekstove ovo nikad nisu primetili ili bilo što posumnjali. Započnimo sada s detaljnom rekonstrukcijom događaja pokušajem stvaranja celovite siike toga što je prethodilo i što se događalo za vreme katastrofe iz 1908. godine Prvi su za nadolazeću nedaću saznali šamani starosedelačkih plemena. Dva meseca prje eksplozije počele su se tajgom širiti glasine o nadolazećem 'kraju sveta'. Idući od naselja do naselja, šamani su upozoravali ljude na ogromnu kataklizmu. Ljudi su počeli premeštati svoja stada iz viših područja Podkamennaye Tunguske u Nizhniayu Tungusku i dalje, prema reci Leni. Egzodus Evenka započeo jc odmah nakon suglana (okupljanja) svih klanova nomadskih plemena koja su se inače kretala blizu jedna drugih održanog u mesecu Teliatu - maju. Na tajnom sastanku starijih članova plemena odlučeno je da je potrebno promeniti smer njihovog cikličkog kretanja te da bi se klanovi u svom kretanju novim smerom trebali međusobno približiti. Zatim je obavljen veliki ritual na kojem je 'Veliki šaman' najavio 'kraj sveta': 'Preci su ispričali kako su se morali maknuti iz svojih tradicionalnih područja. U njima nilko nije smeo ostati nakon meseca Teliata i za vreme meseca Muchima  - juna, tako su rekli pre­ci... Ljudi iz viših predela želeli su posetiti Duliu... Niko to nije smeo učiniti'.
    I tako su se nomadi poceli seliti na drugi kraj tajge... Poštujući neki unutrašnji osećaj i podržavajući, kako to obično biva, objave šamana, i divlje životinje su započele seobu. Ptice su odletele iz svojih staništa, labudovi su napustili jezera, a ribe su nestale iz reka. Ogromno područje tajge, površine od nekoliko desetaka hiljada četvornih kilometara ostalo je bez svoje faune. U opasnoj zoni ostali su samo oni koji nisu verovali rečima šamana. Sve ovo govori samo za sebe. Očito je da su šamani koji su 'razgovarali s duhovima predaka' dobili rana upozorenja o nadolazećem događaju. Životinje, ptice i ribe instinktivno su reagovale na nadolazeću opasnost, reagujući na negativne uticaje koji su dolazili od Zemljina pojačanog elektromagneiskog polja u ovom delu tajge.
    Nakon proučavanja sadržaja epske pesme 'Olonkhoa' i razgovora s lokalnim lovcima i preostalim živim svedocima koji se sećaju ovog dalekog događaja, stiče se dojam da je tajanstveni kompleks razmešten po različitim delovima tajge i da se najvećim delom nalazi ispod zemlje.

ELEKTRANA KOJA NAPAJA INSTALACIJU

    Uništavanje ili skretanje putanje meteora i asteroida postiže se upotrebom polja sile koje u koncentrisanom obliku stvara neka vrsta elektromagnetskih formacija koje podsećaju na sjajne užarene kugle. U osnovi, one su nešto poput kuglastog groma s torn razlikom što je najveći nauci poznati kuglasti grom imao prečnik dva metra dok su kugle za odbijanje ili uništavanje meteora gigantskih dimenzija - prečnika oko 60 metara! Ono što su zapravo 1908. godinc hiljade ljudi širom Sibira videle bio je njihov let zbog čega su svedoci tunguskog događaja sve što se dogodilo čak pripisali pojavi niza ogromnih kuglastih gromova! 'Piazmatske kugle' očito stvara elektrana smeštena duboko ispod zemlje na mestu koje je neko prilično planski odabrao. Ono je povezano s geografski posebnim područjem na planeti: istočnosibirskim magnetskim odstupanjem. Časopis Tekhnika Malodiozhi (prvo izdanje, 1984.) naziva ga 'magnetskim super-odstupanjem, a njegov uzrok lezi na dubini od polovine Zemljina radijusa'. Drugim rečima, elektrana navedenog kompleksa privlači energiju planete te je i sama, kako se čini, u određenoj meri jedan od uzroka super-odstupanja.
    Pripreme za nadolazeći susret s tunguskim meteorom započele su dva meseca pre eksplozije, kako to potvrđuje ponašanje šamana i faune sa staništem u tajgi. Desetak dana pre eksplozije 'konstrukcija' smeštena u Dolini smrti se aktivirala. Pojavu velikih atmosferskih odstupanja povezanih s povećanom napetošću u Zemljinu elektromagnetskom polju zapravo su prouzrokovali uticaji aktiviranja elektrane i porasta količine njene energije na okolinu zbog priprema kompleksa za stvaranje energije (elektromagnetskih kugli). Delovanje konstrukcije je bilo tako snažno da je deset dana pre eksplozije u mnogim zemljama Europe kao i u zapadnom Sibiru tamu noći zamenila neobična svetlost, kao da se u ovim područjima javio fenomen 'beiih noći' koji se inače tokom Ieta javlja u područjima blizu magnetskih polova Zemlje. Nad svim tim područjima javljali su se, bleštavo svetleći u zoru i sumrak, srebrni oblaci protežući se od istoka na zapad uzduž linija sile, poput onih koji se javljaju između polova magneta. Osećalo se, kako je primetio E. Krinov, jedan od istraživača Tunguske eksplozije, da se bliži neki neobični prirodni fenomen. Puno godina kasnije, istraživači iz Tomska pronašli su zaboravljenu publikaciju profesora Webera o snažnim geomagnetskim poremećajima opaženim u laboratoriju na Kielskom univerzitetu u Nemačkoj koji su trajali poslednja tri dana pre pada tun­guskog objekta, a koji su prestali u trenutku kad je gigantski užareni meteor eksplodirao iznad središnjeg sibirskog platoa.

TUNGUSKI METEOR I KUGLE 'TERMINATORI'

     Prošlo je deset dana, a zatim je u jutro 30. juna, 1908. telo iz otvorenog svemira ogromnom brzinom ušlo u Zemljinu atmosferu. Išlo je putanjom od jugoistoka prema severozapadu. Određivanje tačne putanje meteora igra važnu ulogu u istraživanju čitavog događaja, pre svega zbog, kako ćemo videti, nekoliko objekata koji su se u to vreme kretali po nebu iznad sibirske tajge, prilazeći mestu eksplozije s različitih strana. U pričama svedoka, koji su istovremeno iznad Sibira opazili međusobno daleko udaljene objekte koji su se >kretali različitim smerovima ali svi prema jednom jedinstvenom mestu, postoje razilaženja - to je zbunjivalo istrazivače i potaknulo nastanak hipoteze da se verovatno radi o svemirskom brodu koji je izvodio manevre iznad sibirske tajge.
    Trideset i osam minuta pre eksplozije Tunguskog meteora kompleks u Dolini smrti ušao je u najjaču fazu svog rada. Započeo je sa stvaranjem kugli - koje ćemo iz praktičrih razloga zvati 'terminatorima'. U rudniku Stepanovsky (blizu grada Yuzhno-Eniseisk) 30 minuta pre pada meteora započeo je polres. Jedan svedok događaja nalazio se pokraj malog jezera kad se zemlja ispod njegovih nogu počela tresti. Počelo se dođadati nešto poput potresa. Iznenada mu se javio duboki neobjašnjivi neljudski osećaj straha. Kao da ga je neka sila odvlačila od jezera, U tom trenutku voda u jezeru poče­la je propadati u zemlju kao da se uleva u neku pukotinu, a kad je otekla, pojavilo se dno koje se razdvajalo kao da se radi o dva lista papira. Svedoka je obuzeo nagonski životinjski osećaj smrtnog straha, te je pobegao koliko god su ga noge nosile. Nakon što je pretrčao znatnu udaljenost spotaknuo se o grm i pao, a kad se podignuo i osvrnuo unatrag na mestu gde je bilo jezero ugledao je uzdignuti stup blještavog svetla na vrhu kojeg se pojavila kugla. Sve ovo bilo je popraćeno uzasnom grmljavinom i zujanjem.
    Odeća mu je počela goreti, a radijacija mu je spalila lice i uši... Ova epizoda se jako dobro slaže sa sadržajem epa Olonkhoa i pričama starih ljudi o mestu imenom Tong Duurai preko kojeg teče potok Ottoamokh, u prevodu - rupa u zemlji, u kojem se nalaze pukotine ogromne dubine poznate kao 'ponori koji se smeju'. Iz njih, kaže legenda, izdižu se plameni vazdušni virovi. Nakon dugog razdoblja ćutanja, otprilike jedno sloleće pre svake volike eksplozije ili serije eksplozija odigrao bi se neki događaj manjih razmera. Legende kažu da bi se iz 'gvozdenog otvora pojavio tanki stup vatre. Na njegovu vrhu pojavila bi se ogromna vatrena kugla. Njeno poletanje bilo bi popraćeno 'mnogobrojnim smrtonosnim krvavo užarenim vazdušnim virovima' koji bi oko sebe ostavljali pustoš. Zatim bi se, popraćeno s četiri uzastopna udara groma, vinula u još veću vi­sinu i odletela, ostavljajući za sobom dugački 'trag dima i vatre' nakon čega bi se u daljini začula kanonada njenih eksplozija. Zanimljivo je da jakutske legende sadrže jako puno osvrta na eksplozije, vatrene vazdušne virove i lansiranje plamenih kugli koje bi izbacili 'otvori, rigajuci dim i vatru' uz 'hipanje čeličnog poklopca' u dubinama kojeg leži cela podzemna zemlja. Nju nastanjuju besni zlotvori 'koji siju zarazu i bacaju užarenu kuglu' - gorostasnog Uot Usumu Tong Duuraia (što bi se moglo prevesti kao 'zločinački stranac koji je probio zemlju i skriva se u njenim dubinama uništavajući sve oko sebe užarenim vazdušnim virovima').

ISKAZI SVEDOKA EKSPLOZIJE

     To kažu legende, a ovo je priča G. K. Kulcsha koji je radio kao promatrač u meteorološkoj stanici u Kirensku, oko 460 kilometara od mesta Tunguske eksplozije: '30. juna opažena je neobična pojava severoistočno od Kirenska koja je trajala otprilike od 7,15 do 8.00 sati ujuiro. Ja lično je nisam video jer sam nakon beleženja rezultata meteoroloških instrumenala započeo svoj posao. Evo što se dogodilo - glavne crte onoga što su rekli oni koji su to videli svojim očima. U 7.15 na severozapadu se pojavio vatreni stub prečnika oko četiri sagena - preko osam metara, a imao je oblik koplja. Kad je stub nestao začulo se pet snažnih kratkih prasaka koji su, poput udara topa, brzo ali zasebno usledili jedan za drugim, Zatim se na torn mestu pojavio gusti oblak. Oko 15 minuta kasnije opet se začulo isto takvo praskanje, a zatim se nakon narednih 15 mi-nuta ponovno ponovilo. Skeledžija, bivši vojnik i uopšte, jedan inteligentan, iskusan čovek, nabrojao je 14 prasaka u tri grupe. Na obali reke je bio po dužnosli tako da je video i čuo celu ovu pojavu od početka do kraja.
    Puno ljudi je videlo vatreni stub, a praskanje je čulo još i više. Seljaci koji su došti u Kirensk iz sela Koreinaya koje je od njega udaljeno 20 versta - 21 kilometar i najbliže je Tunguskoj, ispričali su kako se tlo tako snažno zatreslo da su na kućama popucali okviri prozora, što potvrduje i znak na traci barografa. U arhivama bivseg Irkutskog magnetskog i meteorološkog opservatorija istražitelji su uspeli pronaći beleške A. EC Kokorina koji je radio kao promatrač na meteorološkoj stanici na reci Kezhmi, oko 600 km od mesta Tunguske eksplozije. U njegovom dnevniku merenja za juni 1908. pod 'beleške' napisana je izuzetno važna primedba. Ona pokazuje da se u to vreme u vazduhu zasigurno nalazilo više od jednog tela. U 7,00 sati ujutro na severu su se pojavila dva vatrena kruga - kugle divovskih dimenzija; 4 minute nakon pojavljivanja, krugovi su nestali; ubrzo na­kon njihova nestanka začula se glasna buka, slična zvuku vetra, a širila se od severa prema jugu. Buka je trajala oko 5 minuta, a zatim su usledili zvuci i grmljavina, poput prasa­ka iz ogromnih pištolja, od čega su zazvečali prozori.
    Ovo praskanje trajalo je 2 minute, a nakon njega čuo se pucanj kao iz puške. Ovi posljednji zvukovi trajali su 2 minute. Sve ovo dogodilo se po vedrom danu. U to vreme T. Naumenko promatrao je let kugle iz sela Kezhma koje leži na reci Angari. On je tvrdio da je ovo telo bilo veće od Meseca i da je prešlo ispred Sunca koje se u torn trenu nalazilo na visini od 27° iznad horizonta. U torn istom trenutku Tunguski meteor preletio je iznad sela Mironovo (58° 14' S, 109° 29'I). Prvi koji su opazili let jednog od 'terminatora' koji je u sebi nosio snažan elektromagnetski naboj bili su stanovnici sela Aleksandrovka (područje južnog Altaja), koje je od mesta eksplozije udaljeno gotovo 1.500 kilometara. Priča Ivana Nikanoroviča Kudriavtševa, koji je video let vatrenih kugli, sadrži detalje koji ukazuju na elektromagnetsku prirodu 'terminatora': ...30. juna 1908. bio je vedar dan... Sedio sam nasuprot prozora koji gleda na severozapad. Naše selo, Aleksandrovka, proteže se uzduž klanca... Nasuprot sela na gorskom lancu Semi izdiže se vrh planine Gliaden. U 7.00 sati ujutro Sunce je već bilo izašlo ali se još uvek nije pojavilo iza Gliadena. A onda se na nebu iznenada pojavila bleštava vatrena kugla; njena veličina i blještavost povećavali su se ogromnom brzinom. Letela je prema severozapadu. Leteća kugla bila je veličine Meseca, samo što je bila svetlija, iako ne blještavo svetla. Mogli ste je posmatrati kako leti bez da morale skrenuti pogled. Letela je vrlo brzo, a iza sebe je ostavila beli trag dima kojije bio širi od same kugle. Čim se ova kugla pojavila, celo područje obasjala je neka neprirodna svetlost, a ona se nije pojačavala ravnomerno već uz neku vrstu fluktuacija, u bljeskovima koji su dolazili poput talasa. Nije proizvodila nikakvu buku niti grmljavinu ali je neprirodna fluktuirajuća svetlost pobuđivala neku vrstu straha i teskobe.
    Ye Sarychev, kojeg je u Kansku 11. oktobra, 1921. ispitao D. F. Landsberg je izjavio: 'Nakon što se začula buka, u vazduhu se pojavila neka vrsta svetla okruglog oblika, otprilike upola manja od Meseca, s nijansom plave, koja je velikom brzinom lelela u smeru od Filimonova prema Irkulsku, Svetlost je ostavila trag u obliku bledoplave pruge koja se prolezala gotovo čitavom njenom putanjom, a zatim je od prvog kraja poslepeno počela nestajati. Svetlost se sakrila iza planine bez da se raspala. Nisam mogao odrediti vreme trajanja pojave, ali trajala je vrlo kratko. Vreme je bilo sasvim vedro i mirno. Istovremeno, severno od područja oko Krasnojarska, 60 km severno od Minusinska, 930 km od mesta eksplozije, opaženo je kretanje nebeskog tela ali se ono kretalo drugom putanjom. Otprilike u isto vreme opažen je objekt u području oko naselja NizhneyeIlimskoye, 418 km od mesta eksplozije. A zatim je, kako je pouzdano utvrdeno, nebesko telo preletelo iznad sela Preobrazhenka smeštenog pored reke Nizhniaya Tunguska.
    Svi ovi objekti leteli su u istom smeru - prema jednom odredištu: prema područjima udara Shishkov i Kulik te Voronovom krateru! Slika složena iz priča svedoka jasno pokazuje da objekti opaženi iz različitih delova tajge nisu mogli biti meteori. Bilo ih je puno i sledili su različite putanje, ali svi prema istoj tački. Zapanjujuće je što naučnici i istraživači koji su tako pomno ispitali brojne svedoke u njihovim iskazima nisu primetili bilo kakvu raziiku između ponašanja meteora i 'kugli-terminatora' koje su se skupile u velikom broju došavši iz različitih smerova da bi ga uništile. Dobro je poznata činjenica da je let meteora kroz atmosferu uvek vrlo kratak (radi se o sekundama) i vrlo brz (izmedu 6 i 22 km u sekundi), pod uglom u odnosu na Zemljinu površinu uzduž ravne putanje te da oslavlja trag vatre i dima koji se proteže na 200 do 300 kilometara, a koji se rasprši za nekih desetak minuta. Izvješća istraživača i objašnjenja naučnika govore o jednom Tunguskom objektu. Medutim, iskazi svedoka o samom događaju i dokazi koje su prikupili naučnici uporno ukazuju da je na nebu bilo nekoliko objekata koji su se kretali različitim putanjama Iz različitih smerova, a najznačajnije je što su se kretali polako, paralelno sa Zemljinom površinom, ponekad se zaustavljajući i menjajući smer i brzinu - drugim rečima, manevrirajući - što u potpunosti isključuje postavku da su opaženi objekti bili komete ili meteori. Meteori i komete ne lete na takav način!
     Na hiljade svedoka nije moglo pogrešiti u onome što je videlo jer je nebo tog jutra bilo bez oblaka. Ljudi koji žive u promeru od preko 800 km od mesta gde je kosmički uljez pao opazili su neobično kretanje ogromnih vatrenih tela koja su proizvodila iskre i iza sebe ostavljala trag duginih boja. Ipak, najvažnija stvar je da oni nisu videli jedan te isli objekt, već različite 'kugle-terminatore' koje su se razlikovale u izgledu i ponašanju. Nakon što su 'terminatori' stvoreni i izbačeni kroz otvore konstrukcije počeli su se kretati do neke kontrolne tačke - mesta njihova poslednjeg izviđanja pre uništenja meteora. U određenoj fazi njihovog leta, kugle su se zaustavile da bi podesile svoj položaj u odnosu na padajući meteor, a zatim su, razišavši se ogromnom brzinom i uz užasmu grmljavinu, pojurile da se s njim susretnu.
    Sledi deo priče svedoka koji je živeo u selu Moga kraj Nizhniaye Tunguske, 300 km istočno od mesta eksplozije: '...Dobro se sećam tog vremena - tad mi je bilo jedanaest godina. Ustao sam prilično rano... Nebo je bilo vedro i bez i jednog oblaka... Naša kuća se nalazila ovde, gde još uvek stoji, a ja sam zabijao kosu. I tako sam zabijao kosu, ali se činilo kao da zvuk doiazi s nekog drugog mesta. Potpuno sam se umirio i poslušao, kad je počela prava tutnjava. Nebo je bilo vedro da vedrije ne može biti, niti jednog oblaka na vidiku. Tada, naravno, nije bilo aviona ni helikoptera. Tek smo ih kasnije počeli viđati. Ali se čula ta tutnjava. Nije sličila grmljavini. I stalno se pojačavala, proizvodeći sve glasniju buku... Odjednom se na nebo dokotrljalo drugo sunce. 'Naše', da tako kažem, mi je udaralo u stražnji deo glave, a ovo mi je bilo ispred očiju. Nisam mogao gledati; sve se zacrnilo, Zatvorio sam se u kuću, a novo sunce je svetlilo kroz ovaj ovde prozor i ovako prešlo preko peći...
    Kuća je, kao i većina ruskih kuća uz severne reke, bila sagrađena tako da su joj prozori gledali na istok i jug. Jedan mali pro­zor bio je okrenut na severoistok, a ovo 'sunce' je sjalo kroz njega, pobojavši beli zid velike ruske peći u grimizno. Ova svetlost pomicala se s desna na levo, prema istoku. Kroz ostale prozore je na drugi zid peći padato obično sunčevo svetlo. Gledao sam kako plamteće svetlo sunca kroz taj prozor pada na peć, a moja vilica se samo obesila. Nikad nisam video nešto slično. A tutnjava se i dalje nastavila. Nije bilo popuštanja. Moj deda je seo na peć i počeo glasno moliti. Molio je govoreći mi, 'Stiopa, pomolimo se! Svi se molite! Dogodilo se... Dolazi...' Šamani su prethodno upozorili ljude o kraju sveta. Koja molitva? Hteo sam otrčali nekuda, a nisam imao kud. Svuda oko mene čula se buka. A vatrena kuigla nam se približavala. I dalje je milila preko peći... A zatim se zaustavila... Vatrena kugla koja se pojavila na vedrom nebu bez i jednog oblaka približila se zemlji uz sve jaču buku. Vidno je rasla, sva u plamenu, i toliko se napunila snažnim užarenim svetlom da je nije bilo moguće gledati. U jednom neodređenom trenulku, užasno tutnjanje pretvorilo se u neprekidno grmljenje, a kugla se prestala kretati, viseći iznad tla kao što sunce visi iznad horizonta pred zalazak. Teško je odrediti koliko dugo je tako stajala, ali vatrena kugla ostala je nepomična dovoljno dugo da bi se njena nepomičnost utisnula u zapanjeni ljudski urn.
    Bojao sam se pogledati kroz prozor, ali sam na peći video da se zaustavila. Zatim je iznenada eksplozivnom brzinom bljesnula preko peći i nestala. Grmljavina je bila zastrašujuća. Zemlja se zatresla. Oboren sam na pod, a staklo s malog prozora razletelo se na sve strane kao da ga je neko udario prema unutra... Nisam dugo ostao na podu. Skočio sam pomislivši, 'Gde je deda? Nije valjda srušen na tlo!' Ležao je na trbubu na samom rubu peći i stalno me pitao, 'Stiopa, što je to bilo? Stiopa, što je to bilo?' Bio je sav modar i bled, bled... Mislim da se tlo još uvek treslo, pod se pomicao pod mojim nogama, ili su mi se verovatno noge tresle. Bilo je užasno! ...Niko nije znao kuda je otišlo, to sunce. Samo trenutak pre je sijalo. A, sjaj je bio tako jak da su sene isti tren nestale. A, ta svetlost, sudarivši se s običnom svetlošću, lišila je svet njegovih poznatih, lepih oblika. Sve, od najmanje vlatl trave do drveća cedra, iznenada se učinila drugačijim od onog kakvo je uvek bilo. Boje su nestale; kao i uobičajena trodiomenzionalnost sveta, toplina i blagost. Naš svet je nestao...
    Sudeci prema detaljima ove priče, narator se nalazio vrio blizu mesta gde je 'kugla-terminator' nastala; drugim rečima, u neposrednoj biizini jednog od stupova energije - vatrenih vazdušnih vrtloga, koji su izbacili 'terminatora' na površinu. Iskaz koji je zabeležio Sbitnev sadrži ovaj važan element: Neko je vidio i kako se iz te vatrene kugle prema dole spušta vatreni stub, a za trenutak pojavila se neka vrsta ogromnog stabla s okruglom, vatrenom krošnjom. Neko je primetio da je ova pobesnela hrpa svetla iz sebe izbacila još jednu kuglu koja se sjurila prema zemlji. Ostali su, međutim, uporno tvrdili da nije bilo druge kugle, već da se sam plamen, samo to sunce, sjurilo u koso prema dole. Mnogi su to videli i bilo je puno različitih verzija. Ali, svi su se složili da je kretanje tog misterioznog vatrenog tela prestalo i da je ono neko vreme nepomično visilo iznad tla. A čula se i rlka... A zatim se začulo nešto poput eksplozije - tlo se zatreslo, a telo je brzo odlelelo uz isto tutnjanje, ali sad sve slabije, i gašenje pobesnele vatre - udaljavajući se sve više i više, sve dok ste ga jedva mogli primetiti na ogromnom nebeskom prostranstvu. Zatim je nestalo, a grmljavina se stišaia, smanjujući se dok nije u po­tpunosti prestala... Bila je tamo - a zatim je odletelo...

EPSKA PESMA OLONKHO

Podigavši kamenu oluju,
Izazvavši bljesak munje i
udar četverostrukog groma
Iza sebe,
Letješe Niu'yun Baoiur odlučno...


    Pažljivo proučavanje Olonkhoa nameće jedan važan zakijučak. Neki elementi ove epske pesme opisuju obrazac koji u potpunosti odražava faze i razvoj događaja koji se povremeno javljaju iznad sibirske tundre. Postaje jasno zašto sadržaj Olonkhoa ovako zapanjujuće odražava iskaze svedoka. Evo još nekoliko redaka iz Olonkhoa:

Na udaljenosti od tri dana puta
Dim se izdiže
Šireci se po vazduhu poput gljive.
Okolnu zemlju sve više prekrivaju
Prašina ipepeo.
Dim se vrtloži,
Uzak i cm,
Uzdižući se prema nebu i tamnom oblaku,
Zaklanja sunce

    Ovaj scenarij videle su na hiljade ljudi u različito vreme. Među zanimljivije priče o ovoj pojavi spada izvštaj holandskog ambasadora, Baron de Bija, koje je I. V. Bogatyrev pronašao u arhivi državne mornarice SSSR-a: '2. aprila, 1716., drugog dana nakon uskrsa, oko 21.00 sat na čistom, vedrom nebu pojavio se izuzetno sjajan meteor čiji sjaj se prethodno postepeno pojačavao. Na severoistočnom delu neba prvo se na horizontu pojavio vrlo gust oblak, zašiljen prema vrhu i širokog donjeg dela. Tako se brzo uzdigao da je za samo tri minute dostigaoo polovicu visine zenita. Istog trenutka kad se tamni oblak pojavio, na severozapadu se pojavila ogromna sjajna kometa koja se uzdigla 12° iznad hori­zonta. Zatim se na severu pojavio drugi tamni oblak. ogromnom se brzinom sjurivši prema oblaku na severoistoku koji mu se približavao nešto sporije. Između ova dva oblaka stvorila se bela svetlost u obliku stupa koja nekoliko minuta nije menjaia svoj položaj. Oblak koji se bio pojavio na severu i krenuo prema istoku ogromnom brzinom toko se snažno sudario s drugim oblakom da su se od njihova sudara na nebu pojavi!i veliki plamen i dim, dok se užareni sjaj širio od severoistoka tačno prema zapadu. Dim se uzdigao 20° iznad horizonta dok su ga plamene zrake neprekidno presecale u svim smerovima, kao da se vodi neka bitka između mnogih mornarica i vojski. Ovo čudo nastavilo se odvijati čitavih petnaest minuta u svom najblješlavijem obliku. a zatim je mala po malo počelo nestajati završivši se pojavom veiikog broja svetlih strela koje su se izdigle na 80° stepeni iznad horizonta. Oblak koji se pojavio na istoku se raspršio. Nakon toga, i drugi je u potpunosti nestao, tako da je nebo do 22.00 sata opet postalo vedro i posuto sjajnim zvezdama. Teško je i zamisliti kako je zastrašujuće izgledao sudar dva oblaka kad su se oba, kako se činilo, od snažnog udarca raspala i kad se uz njih pojavio veliki broj malih oblaka koji su se ogromno brzinom kretali prema zapadu. Plamenovi koji su se iz njih širili izgledali su poput udara groma, neverovatno svetli i sjajni'.

INSTALACIJU JE SAGRADIO VISOKOTEHNOLOŠKI GENIJE

    Analizirajući posledice eksplozija koje su se dogodile iznad sibirske tajge u proteklih 100 godina dobivate duboki osećaj zahvalnosti i poštovanja prema intelektualnoj snazi onih koji su pre više hiljada godina sagradili ovaj kompleks da bi odbranili naš predivni plavi planet i sve njegove stanovnike. Čak i prvi udar, koji se događa dok je meteor još uvek puno kiiometara udaljen od Zemlje, čini da se njegova putanja promeni te da se sve ono što nakon toga sledi, kao i sve posledice eksplozija koje razore meteor, dogodi daleko od gusto naseljenih mesta u manje opasnom području.
    Vratimo se na 30. juni 1908. i pogledajmo sve što se dogodilo očima svedoka. Celi opaženi događaj odigrao se u grubo na sledćii način. Oko 7.15 pre podne meteor se kretao putanjom od jugoistoka prema severozapadu. U Preobrazhenki, I. M. Volozhin opazio je kako se (pruga dima iz koje sjeva vatra) kreće preko neba. To je bio meteor koji je jurio prema zemlji.

■ Pokretanje i lansiranje 'kugli terminatoro' - Ljudi iz područja Kirenska su izvestili: ... na severozapadu se pojavio vatreni stup prečnika oko četiri sagena (oko šest metara), a imao je oblik koplja. Kad je stup nestao začulo se pet snažnih kratkih prasaka koji su, poput udara topa, brzo ali zasebno usledili jedan za drugim... Iz trgovačkog mesta Teteria na severu su opaženi 'vatreni stupovi'. 'Vatreni stupovi' opaženi su i na ostalim mestima (Kezhma, Nizhne-Ilimsk, Vitim) koja ne leže na istom pravcu.

■ Crveni užareni sjaj tokom pokretanja kugli, a pre eksplozije
- lzlazak terminatora na površinu po energiji je najsnažnija faza koja čini da 'stupovi energije' i 'terminatori' isijavaju belo blještavo svetlo poput onog koje nastaje u agregatu. Intenzitet svetla bio je takav da su promatrači stekli utisak kako je sve izbledelo ili potamnilo. Zatim se, nakon pojave 'terminatoro', razina energije na kojoj se odvijao ovaj proces promenila (smanjila) tako da su 'stupovi energije' i 'terminatori' pocrveneli, obasjavajući područe na kojem će dodi do eksplozije. Maxim Kainachenok, 50-godišnji Evenk, s kojim je razgovot obavljen u Vanavari, je rekao: ...Moji roditelji su se zaustavili na Segochambi. Tamo se tresla zemlja i čula se grmljavina. Prvo se pojavilo crvenilo, a zatim grmljavina, Crvenilo je bilo daleko od Vanavare. U trenutku kad je meteor pao stric Axenov je izašao van da bi se pobrinuo za soba, a rekao je da je sve iznad mesta eksplozije prvo pocrnilo, zatim pocrvenelo, nakon čega se začula grmljavina... Anna Yelkina, 75-godišnja Evenka koja živi u Vanavari je ovo potvrdila: Rano, rano u jutro...malo iznad sunca zagrmio je grom. Visoko, visoko gore. Celo nebo je bilo crveno, i ne samo nebo: sve uokolo je bilo crveno - zemlja i nebo. Zatim je došlo do snažne grmljavine. Čuo se zvuk poput zvonjave, kao da ljudi udaraju po komadu gvožđaa. Grmljavina je trajala oko pola sata...

■ Let 'terminatora'
- Neposredno nakon pojave stupova svetlosti (energije), na nebu su se pojavile bleštave 'kugle terminatori'' koje su počele leteti prema mestu eksplozije. Poput hiljada ostalih koji su ispitani, N. Ponomarev iz sela Nizhne-Ilimska je izjavio: U 7.20 blizu Nizhne-llimska začula se glasna buka koja se pretvorila u tutnjavu grmljavine... Neke od kuća su se tresle od udara. Mnogi stanovnici su videli da je pre udara groma 'neko vatreno telo koje je izgledalo poput debla' mahnito jurilo iznad zemlje od juga prema severozapadu. Odmah nakon toga usledio je udar; a na mestu gde je vatreno telo nestalo, pojavili su se vatra i dim... K. A. Kokorin, stanovnik sela Kezhma, kojeg je 1930. ispitivao Ye. L. Krinov, rekao je: Tri ili četiri dana pre dana sv. Petra, oko osam sati ujutro, ne kasnije, začuo sam zvukove popul topovske paljbe. Odmah sam otišo u dvorište koje je otvoreno na jugozapad i zapad. U to vreme još uvek su se čuli zvukovi, a na jugozapadu, na otprilike pola visine izmedu zenita i horizonta, letela je crvena kugla; bočno i iza nje videle su se pruge duginih boja. U isto vreme, ljudi u Kirensku posmatrali su vatreno crvenu loptu na severozapadu, koja se prema nekim iskazima kretala okomito, dok je prema drugima naglo propadala prema dole. Kraj brzaca Mursky (blizu sela Boguchany) video se bljesak plavog svetla i vatreno telo, znatno veće od sunca, kako juri iz pravca juga ostavljajući široki, svetli trag iza sebe...

■ Presretanje meteora
- Kad je presreo meteor 'terminator' ga je odozgo udario da bi naglo smanjio njegovu prvobitnu brzinu. Od ovog se oslobodila ogromna količina energije koja je, zajedno s energijom 'terminatora', doslovno otopila materiju od koje je meteor bio sačinjen. U izveštaju novinara S. Kulesha objavljenom u novinama Slbir od 2. jula 1908. koje izlaze u Irkutsku piše: 17. juna ujutro u selu Nizhne-Kerelinskoye (nekih 200 vrsta - 215 km severno od Kirenska) seljaci su na severozapadu, prilično visoko iznad horizonta, ugledali nekakvo užareno telo plavkasto-bele boje izuzetne jakosti (niste mogli na njemu zadržati pogled), kako se deset minuta spušta prema dole... Kad se približilo tlu (šumi), čini se da se užareno telo rastopilo. Na njegovu mestu stvorio se ogromni oblak crnog dima i začula se neverovatno glasna buka (ali ne grmljavina), kao da pada kamenje ili da se radi o topovskoj paljbi. Sve zgrade su se tresle. Istovremeno, iz oblaka je počela sukljati vatra neodredenog oblika... A, evo što je ispridao S. B. Semionov koji se nalazio u selu Vanavara, 100 kilometara od mesta katastrofe: ...Iznenada se nebo na severu rascepalo po pola, a u raspuklini se pojavila vatra koja se široko i visoko dizala iznad drveća, proširivši se po čitavoj sevemoj strani neba. Počeo sam osećati takvu vrućinu kao da mi je vatra zahvatila košulju. Hteo sam povikati i strgnuti košulju sa sebe, ali se nebo u tom trenu s treskom zatvorilo i začuo se užasni prasak. Odletio sam oko tri sagena u dalj. U trenutku kad se nebo otvorilo, prohujao je vruć vetar, kao iz topova, ostavljajuci tragove na zemlji poput tragova kola i oštetivši izrasli luk. Zatim sam vidio da su popucala mnoga prozorska okna, a pukla je i gvozdena kuka na vratima brvnare ... P. P Kosolapov, koji je u tom trenu stajao tačno pokraj Semionova, osetio je da mu gore uši, iako nije opazio nikakvu svetlosnu pojavu. Pedeset kilometara od mesta eksplozije odjeća ljudi je počela tinjati od neizdržive topline koja ih je najednom preplavila došavši odnekud iz hladne tajge. Šezdeset kilometara dalje niko nije mogao stajati na nogama i svetlost je bila jača od sunčeve.

UBLAŽAVANJE EKSPLOZIVNE SILE

    Na upit naučnika koji su istraživali Tungusku eksploziju lokalni stanovnici ustvrdili su da su trenutak pre užasnog bljeska drveće, jurti (nomadske nastambe) i komadi tla s brežuljaka pometeni u vazduh dok su se valovi u reci kretali suprotno od njezina toka. Ova opažanja direktno ukazuju da se ovde radilo o vakuumskoj imploziji koja je sve usisavala prema svom centru dok se istovremeno jedan njen deo kretao u suprotnom smeru, s obzirom na to da su stabla u epicentru udara popadala prema van u odnosu na njega. Razlika u smeru ukazuje na upotrebu tehnologije za ublažavanje udara eksplozivnih silal Iskazi brojnih svedoka uklapaju se u sliku o dobro raspoređenoj distribuciji pritiska udarog talasa.
     Istraživački materijali i intervjui sadrže brojne činjenice koje su stručnjaci propustili zabeležiti - na primer, indikacije da su svedoci potresanja, buke i bljeskova koji su se javljali uz eksplozije opisali ili kao užasno snažne ili kao vrlo slabe - jedva primetne, iako su naselja ljudi koji su opisali što se dogodilo jako rnalo udaljena jedna od drugih. Veliki broj svedoka koji su bili blizu mesta eksplozije izlavio je da nisu primetili nikakve snažne udare i da nisu osetili potresanje tla, dok su se u nekim naseljima udaljenim više od 600 kilometara od epicentra tresle kuće te pucali prozorski okviri i zidovi peći.
    Drugim rečima, glavni talas udara eksplozije na neki je način ublažen tako da ljudske žrtve budu što manje, iako se neka stradanja životinja (uginulo je na hiljade sobova) i ljudi nisu mogla izbeći. Nisu svi poslušali šamanska upozorenja i napustili opasno područje. Ovo nije bio prvi put da istraživači naiđu na upotrebu tehnologije za ublažavanje eksplozivnog udara. Tok i posledice Tunguske eksplozije imaju određenu sličnost s eksplozijom koja se 12. aprila 1991. dogodila u Sasovu, nekih 500 kilometara od Moskve. Detaljno istraživanje je pokazalo da su u oba slučaja glavna sila udamog talasa i učinak eksplozije ogromnog dometa i snage bile premeštene u drugi svemir - dimenzrju! Posebni indikator upotrebe tehnologije za ublažavanje eksplozivne snage je karakteristični zvuk koji se javlja pre i na kraju glavnog udara. I u Tunguskoj i u eksploziji u Sasovu (nakon ove druge ostao je ogromni krater 28 x 3,5 metara tačno u središtu grada) pre samog eksplozivnog udara, a zatim i kasnije, začuo se zvuk koji je svedok Tunguske eksplozije opisao kao 'sličan zvuku vetra, koji se kretao od severa prema jugu'. Ostali su ga opisali kao buku koju bi u vazduhu proizvela eksplozija granate od 7,5 centimetara. Obratite pažnju na to da se ovaj zvuk javio pre eksplozije, a zatim se ponovno javio nakon nje - zvuk kao da nešto odleće od mesta katastrofe. U sludaju Sasova, svedoci su ovaj efekt opisali kao zvuk mlaznog aviona koji pada ili odleće!
    Evo priče žene imenom Nikitina koja je u to vreme radila na željezničkoj postaji u Sasovu: 'Najednom se začula grmljavina koja je postajala sve jača; zidovi osmatračnice, u kojoj sam se tada nalazila, počeli su se tresti. Zatim je došlo do zastrašujuće eksplozije. Prozorska okna razbijena na komade popadala su na pod...' Svedokinja je opisala da se nakon toga čulo kao da se buka udaljava od njih. Sve u svemu, dobivamo sledeći tok događaja:

sve čada grmljavina (buka)
snažna eksplozija
udar kao kad avion probije zvučni zid, a zatim smanjivanje grmljavine (zvuk kao kad se avion udaljava od promatrača).

    Upotreba tehnologije za ublažavanje eksplozivnog udara nedvosmisleno ukazuje da su svime što se dogodilo upravljale inteligentne sile. Da to nije tako, posledice eksplozije bile bi daleko strašnije i razornije i verojatno bi odnele na hiljade i hiljade života na ovo nespremnih ljudi! Prvi udar na Tunguski meteor izvršio je terminator koji ga je čekao i ulovio na visini od oko 10.000 metara. Eksploziju je popratila zaslepljujuća svetlost čija je radijacija spalila vegetaciju i izazvala požar u području radijusa 25 kilometara.

VREMENSKO PROSTORNO ZAKRETANJE

    Ogromno elektromagnetsko pražnjenje koje se javilo u trenutku udara terminatora izazvalo je remagnetizaciju tla, izvršivši izuzetno snažan učinak na okoliš i prostorno-vremensku strukturu na mestu udara - dovevši do promene u toku fizičkog vremena što su, više decenija kasnije, opazile naučne ekspedicije koje su boravile na ovom području. Zakretanje vremena i prostora putem snažnog elektromagnetskog pražnjenja sastavni je deo tehnologije ublažavanja udara! Ako uzmemo u obzir da NLO-i isto ovo elektromagnetsko polje koriste za zakretanje vremensko-prostome strukture u svrhu prebacivanja u različite dimenzije, tada nam razne specifičnosti koje su izneli svedoci Tunguske eksplozije omogućuju da na ove događaje pogledamo u novom svetlu te otkrijemo fascinantne detalje koji su dosad promicali pažnji istraživača.
    Ovdje je priča Ivana Kurkagyra, sina očevica Tunguske eksplozije. Ona sadrži zanimljive detalje o tome kako je u trenutku udara snažno elektromagnetsko pražnjenje koje je dovelo do iskrivljavanja oblika neke ljude i životinje istog trena premestilo na razna mesta. Drugim rečima, oni su prebačeni u prostoru! ...Puno se šatora nalazilo jedan kraj drugog. Ujutro se začula grmljavina. Izbila je neverovatno bučna oluja. Pomela je šatore, nosila ljude vazduhom. Ljudi bi se najednom našli u močvari. Nije im bilo jasno...kako su tamo dospeli. Oluja koja je prouzrokovala požar u tajgi odnela je i njihove sobove. Vatra se raširila. Tamo je stajao šator jednog čoveka. Taj momak je hteo ići kući. U svorn tursuku (platnenoj torbi) je imao novac. Videvši vatru, požurio je pokupiti novac. Otrčao je do reke, prema šatorima. Vatra je proždirala šatore njegovih suseda. Ljudi su se bacali u reku. Vatra je prešla preko reke. One u reci zahvatio je plamen. Ronili su, ali je vatra zahvatila čak i one ispod vode, sprživši im glave. Tako su svi poginuli... Još jedan pokazatelj ukazuje na snažno delovanje na vremensko prostomu strukturu u području udara. U trenutku eksplozije nebo se na neki način rastvorilo i ljudi su mogli videti otvoreni svemir - zvezdani svod - na drugu stranu!
    Kad je Krinov 1930. ispitivao A. S. Kosolapovu, kćerku S. B. Semionova, ona je rekla: 'Tada sam imala 19 godina i u tenutku pada meteora nalazila sam se u trgovačkorn mestu Vanavara. Marfa Briukhanova i ja krenule smo do potoka po vodu. Marfa je počela izvlačiti vodu, a ja sam stajala kraj nje okrenuta prema severu. U tom trenutku sam ispred sebe, na severu, videla kako se nebo rastvara do same zemlje i kako gori vatra. Bile smo uplašene i samo sam uspela reći: Zašto se nebo rastvara po danu? Čula sam da se nebo rastvara noću, ali nikad po danu, kad se nebo ponovno zatvorilo nakon čega smo začule praskanje, poput onog iz puške... U vreme prvog udara u ovom je području čekalo nekoliko kugli terminatora, lebdeći na jednom mestu i pržeći vrhove stabala i ostale vegetacije svojom visokofrekventnom energijom. U poslednjim minutama pre glavnog događaja još se nekoliko terminatora sjurilo u ovo područje (koje je kasnije nazvano po Kuliku). Mnogi koji su videli kako vatrene kugle lete po nebu su izjavili da se s njihovim kretanjem javljala i zasljepljujuće blještava svetlost i snažna toplinska radijacija.

DELOVI METEORA

    Da biste sebimogli predočiti događaje koji su usledili nakon toga, morate imati tačnu ideju o odnosima izmedu visine prve eksplozije (10.000 metara iznad zemlje), veličine područja na kojem su stabla iščupana iz zemlje (što iznosi puno puta više od visine) i udaljenosti (stotine kilometara) na koju su odleteli delići meteora. Razmak izmedu eksplozija je vreme koje je delovima bilo potrebno da odlete iz jednog mesta udara na drugo. Iznad područja udara meteor se raspao na nekoliko delova. Komadići su se razleteli u različitim smerovima, ali su ih kugle terminatori koje su se spustile s različitih strana uhvatile i uništile. To je razlog zašto su, s jedne strane, u područjima u kojima su stabla iščupana iz korena istraživači otkrili nekoliko epicentara što se videlo po deblima koja su popadala u različitim smerovima, dok su, s druge strane, svi svedoci izjavili kako su prvo začuli zastrašujuće snažnu eksploziju - cepanje, a zatim, u trajanju od pet do šest minuta, nešto poput artiljerijske paljbe - likvidacija manjih komada meteora.
    Nakon što je terminator udario meteor iznad mesta udara, veliki komadi meteora koji su preživeli udar po inerciji su se nastavili kretati prvobitnom putanjom do područja Kulikova mesta udara. Izgubivši na brzini i snazi, krhotine su za 15 minuta prevalile udaljenost izmedu 120 i 150 kilometara (brzina mlaznog aviona), nakon čega je usledila druga snažna eksplozija. Terminatori koji su doledeli u ovo podrudje izvršili su udar na krhotine koje su doletele iz Shishkova. Yegor Ankudinov, stanovnik sela Berezovo iz okruga Nizhne-Ilimska, područje Irkutska, u to je vreme sa svojim ocem i stricem sekao borove u šumi za izgradnur kuće. On se priseća: 'Bio je prekrasan dan. Upravo smo bili doručkovali i počeli seći drva. Iznenada se iz blizine začuo prasak. Tlo se počelo tresti, a suve grane padale su sa stabala. Zatim se malo kasnije začuo još jedan tresak: isti, samo puno, puno udaljeniji, negde iz pravca severa...'
    Novine Krasnoyarets od I 3. jula, 1908. pišu: Selo Kezhemskoye. 17. u 7.00 ujutro začula se buka kao da puše snažan vetar. Neposredno nakon toga začuo se strašni prasak popraćen potresanjem tla od kojeg su se kuće doslovno tresle ostavljajući dojam kao da je u kuću snažno udarilo nekakvo ogromno deblo ili težak kamen. Nakon prvog udara usledio je drugi, jednako snažan, a zatim i treći. U razmaku između prvog i drugog udara začula se neka neobična podzemna tutnjava, kako kad bi 10 vozova islovremeno projurilo prugom. Zatim se 5-6 minuta čulo nešto tačno poput artiljerijske vatre: nekih 50-60 prasaka u kratkim, gotovo identičnim razmacima. Postepeno su poslednji praskovi postajali sve slabiji. Jednu i po ili dve minute nakon završetka neprekidnog 'pucanja', začulo se još šest prasaka, jedan za drugim, a podsećali su na udaljene udare topova ali ih se još uvek jasno čulo i osećalo po potresanju zemlje...
    Ogromne plazmatske kugle zaletale su se u delove meteora, oslobađajući divovske količine energrje kako bi uništile svemirskog uljeza sa svim njegovim sadržajem. Kad smo kod procene verovatnoće da je veliki broj malih krhotina nastao razbijanjem meteora iznesena je i pretpostavka da elektromagretski naboj terminatora poseduje specifične osobine. Vektor (naboj) magnetskog polja terminatora privukao je i na sebe magnetski vezao sve male ostatke, a zatim je sve uništila energija naredne eksplozije. Moguće je da su se iznad Shishkova (prva zona) ili Kulika (druga zona) od meteora odvojila dva velika komada koji su eksplozijom odbačena 100 kilometara u desno (červrta i peta zona) - gde su ih uhvatili terminatori i doslovno pretvorili u prašinu. Energija 'kugli terminatora' bila je tako snažna da je osim elektromagnetske radijacije izmedu zemlje i 'terminatora' došlo i do pojave snažnih električnih pražnjenja (munji).
    Uzmite, na primer, iskaz ovog svedoka. U jutro, 30. juna, braća Chuchancha i Chekaren iz klana Shaniagir spavala su u svom šatoru koji je podignut kraj reke Avarkitty. Probudilo ih je snažno drhtanje tla i zviždanje vetra: Chekaren i ja izvukli smo se iz svojih vreća i upravo smo hteli ispuzati iz šatora kad se iznenada začuo snažni tresak. To je bio prvi prasak. Tlo se počelo tresti i poskakivati, a snažan vetar udario je na naš šator i prevrnuo ga... Tada sam ugledao nešto neobično i strašno: debla stabala padala su na tlo, a iglice na njima su gorele, gorilo je i suho šipražje, mahovina je bila u plamenu. Posvuda se širio dim, oči su nas pekle. Bilo je jako vruće, dovoljno da nas ubije. Iznenada, iznad brežuljka gde su stabla već popadala, sve je postalo jako svetlo...kao da se pojavilo još jedno sunce...od čega su nas bolele oči, a ja sam svoje čak zatvorio. A odmah nakon toga začuo se snažni tresak. To je bio drugi prasak. Jutro je bilo sunčano, bez oblaka. Naše sunce je, kao i uvek, jasno sjalo, a tu je sad bilo i drugo! Nakon ovoga što smo videli, očito negde iznad ali na drugom mestu, vidio se još jedan bljesak, a nakon njega opet snažan udarac. To je bio treći prasak. Pomeo nas je vetar, srušio na tlo, a pomeo je i popadala stabla. Gledali smo oborena stabla, videli kako im se krošnje trgaju i ugledali vatru. Iznenada je Chekaren povikao, 'Pogledaj!' i pokazao prstom. Pogledao sam i ugledao munju. Sevala je i opet udarila, proizvevši veliki tresak. Ali, udarac je bio malo blaži od prethodnog. To je bio četvrti prasak koji je naišao poput običnog groma... Sad se sećam da se čuo joi jedan prasak, peti, ali je bio slab i nešto udaljen...
    Kasnije su istraživači zapazlli da što su se više približavali epicentru, to su pronalazili više stabala srušenih udarom munje. U epicentru ima mesta na kojima je 80% stabala pretrpelo udar munje. Ovo potvrduju i otkrića naučnika iz Novosibirska koji su dokazali da je prvobitno čupanje stabala iz tla prouzročio radijalni udar. Oni su zaključili da je došlo do eksplozije tela čije lineame dimenzije nisu iznosile više od nekoliko desetaka metara, mada su eksplozije do kojih je nakon toga došlo zamaglile sliku prvobitnog radijalnog udara. Strudnjaci su procenili da su se električna pražnjenja širila vazduhom između dve i 15 minuta, stvarajuii zvučni utisak kao da se radi o artiljerijskoj vatri, dok se čitavo to vreme njihov izvor nalazio iznad epicentra i nije se micao ogromnom brzinom. Drugim rečima, telo je stiglo, zaustavilo se i izvršilo puno različitih učinaka na tlo ispod sebe, na primer, radijacijom, privremenim iskrivljenjima, mutacijama...
    Glavnina Tunguskog meteora uništena je iznad Kulika, ali jedan komad je 'pobegao' preletevši pre pada na zemlju još 120 kilometara. Sustavno uništenje svega što je pripadalo meteoru moglo bi ukazivati da je on u sebi nosio neku vrstu bakterije ili virusa koji je bio opasan za život na zemlji. Zato se jedan od terminatora zabio u tlo i na njemu dokračio ostatke Tunguskog meteora, prouzrokujući snažan potres. Rezultat je ogromni krater na mesfu konačnog pada meteora - rupa prečnika 200 i duboka 20 metara, koja je kasnije nazvana 'Voronov krater'. Vakulin, šef poštanskog ureda Nizhne-Ilimske, u pismu od 28. jula, 1908. piše: U utorak, 17. juna, oko 8.00 sati ujutro, prema izjavama velikog broja lokalnih stanovnika, prvo je na severozapadu opažena vatrena kugla kako se od istoka prema zapadu pod uglom spušta prema horizonfu, a koja se, kad se približila tlu pretvorila u stup vatre i istog trena nestala. Nakon njezina nestanka, mogao se videti oblak dima kako se iz tog smera izdiže od tla. Nakon nekoliko minuta u vazduhu se začula glasna buka s udaljenim tupim zvukovima poput udara groma. Nakon ovih prasaka usledilo je osam glasnih prasaka, poput artiljerijske paljbe. Uz poslednji prasak, koji je bio naročito snažan prouzrokujući potresanje tla i kuća, javilo se i zviždanje... Neki svedoci su izjavili da su ljudi od praska popadali na tlo. Puno njih je palo u nesvest i nije danima dolazilo k sebi. Udar je oborio konje na kolena, ali oni nisu poskočili natrag, što ukazuje da su bili strašno prestrašeni. Na nekim mestima pojavile su se pukotine u zemlji. Još jedan argument u prilog pretpostavke da je uništeni meteor nosio opasne mikroorganizme je činjenica da je nakon njegova uništenja 'Konstrukcija' skenirala zemljinu površinu u potrazi za ostacima meteora. Zapanjeni očevici izvestili su kako su sve do 30. juna viđali terminatore kako preleću iznad mesta pada! Ove kugle terminatore - ili 'sekundarne meteore', kako su ih interpretirali istražači - videlo je oko polovine svih svedoka.

MIKROKUGLICE NASTALE U TUNGUSKOJ EKSPLOZIJI

    Na isto posredno ukazuje i hemijski sastav mikrokuglica pronađenih u tresetu na mestu katastrofe kqje su naročito bogate lužnatim elementima. One za meteore nisu uobičajene. RazmišIjajući o mehanizmu po kojem terminatori deluju, možemo pretpostaviti da se oni svojim snažnim elektromagnetskim nabojem pričvste na meteor u letu te promene njegovu putanju tako da prođe izvan Zemljine atmosfere. Ako je putanja meteora takva da skretanje nije moguće, terminatori jednostavno uništavaju kamene krhotine - doslovno rastapajući materiju od koje je meteor sačinjen, a koja se nakon toga stvrdnjava u sićušne kuglice. Brojni uzorci tla uzeti iz različtih udaljenosti od mesta udara pokazali su da magnetitske kugiice sadrže i do 10% nikla, što podupire ideju da su stigle iz svemira.
    Osim magnetitskih, pronađene su i silikatne kuglice. Njihova veličina kreće se u rasponu od 5 do 400 mikrona. Magnetitske čestice pokazuju veliku raznolikost oblika i raziičite površinske karakteristike. Osim najčešćih kuglastih formacija, mogu se pronaći i oblici poput kapljica koji su nastali prskanjem rastaljene meteorske materije izložene ogromnim temperaturama nastalim delovanjem terminatora. Neke kuglice imaju sjajnu površinu; neke mat, zrnastu ili čak fino poroznu, što je jednim delom posledica isparavanja dok je materija bila viskozna. Kuglice su često puta šuplje, a s unutrašnje strane izgledaju poput drozge. Ponekad možete naići na zgrušanu masu magnetitskih i silikatnih kuglica, što ukazuje da su one nastale u isto vreme i što govori o složenom sastavu Tunguskog meteora povezanog s nastankom ovih kuglica.
    Istraživanjem sprovedenim 1961-1962. utvrđeno je da postoji određeni obrazac distribu­cije ovih kuglica po površlni. Njihova najveća koncentracija pronađena je u tragu širokom 50 do 60 kilometara koji se od epicentra eksplozije meteora proteže prema severozapadu i kojeg je moguće pratiti preko 250 kilometara. U području na kojem se katastrofa dogodila, koje prekriva površinu radijusa od oko 130 kilometara od svog središta na mestu udara Kulik, moguće je utvrditi tri zone udara prepune kuglica. Prva, tankog srpastog oblika, zavija u luku oko epicentra. Druga odražava kretanje terminatora u području 4. i 5. zone, prema istoku i severoistoku od mesta udara Kulik u gornjem toku reke Južna Chunia te se tako podudara s početkom dezintegracije meteora. Treća zona, vrlo velika i amorfna, smeštena je tačno u području Voronovog kratera. Nije slučajnost da mikrokuglice u ovom području pokazuju određene specifičnosti u strukturi i obliku što ih razlikuje od onih u ostalim zonama, jer se uništenje meteora dogodilo direktno u zemlji te se tokom vaporizacije materija od koje je bio sastavljen pomešala s materijama iz tla.
    Meteor je od eksplozije potpuno vaporizirao, a produkti tog procesa raspršeni su u obliku izuzetno finih kuglica na području od 15.000 kvadratnih kilometara. Njihova ukupna težina procenjuje se na oko 10 tona. To je razlog zašto niti jedna ekspedicija koja je posetila područje eksplozije nije pronašla nikakve ostatke samog meteora, osim razasutih silikatnih i magnetitnih kuglica koje je udarni talas razbacao po čtavoj Zemlji. Ep Olonkho i do danas preživele legende govore nam da se nekoliko decenija nakon epskog leta Niurgun Bootura, Kiun Erbiie ('blještavi nebeski glasnik') uzdigao u vazduh nagovestivši pojavu Uot Usumu Tong Duuraija. Ovo ukazuje da se o Tunguskoj eksploziji govori kao o Niurgun Booturu.

CHULYMSKA EKSPLOZIJA 1984. I VITIMSKI METEOR IZ 2002.

    Prošle su decenije, a zatim je 26. februara 1984. preko neba zapadnog i istočnog Sibira prešao meteor na visini od oko 100 kilometara, krećuci se tačno istom putanjom kao i Tunguski meteor 1908. U to su vreme putnici u autobusu s povišenog dela autoputa Mirny daleko na severu opazili 'vatreni stup' koji se od zemlje uzdizao u vazduh, a na kojem su se zatim počele događati različite geometrijske promene. Ovo je potrajalo nekoliko minula, a sve je bilo u crvenoj boji. Ribari u području reke Chone opazili su kako se s brežuljaka na severu (područje 'Doline smrti') u vazduh podižu dve ogromne, svetleće kugle koje su se, postepeno dobivajući na brzini, uzdigle u vis i nestale iza oblaka. Celi događaj potrajao je nekoliko minuta, nakon čega su oblaci još neko vreme sjali jarkom svetlošću. Zatim je meteor, bez da dodirne tlo, eksplodirao u mnoštvo iskrica u po­dručju reke Chulym. Ekspedicija poslana u ovo područje, kao i u slučaju Tunguske eksplozije, nije otkrila nikakve tragove delova meteora osim magnetitnih i silikatnih kuglica. Nije bilo niti veće koiičine stabala iščupanih iz korena jer se eksplozija dogodila na veiikoj visini.
    Ako je za verovati drevnim legendama, pojava Uot Usumu Tong Du­uraija uvijek je povezana s užasnom destrukcijom. Ekspedicije u Dolinu smrti planirane za kraj XX veka i početak ovog, nekoliko su puta bile odgađane zbog izveštaja iz Sibira da životinje migriraju izvan svojih uobičajenih staništa. lstraživači su beg životinja uzeli kao direktan znak da je složeno energetsko postrojenje ušlo u novu aktivnu fazu. Ono što su istraživači očekivali, a čega su se i bojali zbog krajnje neugodnih predviđanja navedenih u Olonkhou, odigralo se u septembru 2002. Prvi izveštaj o letu svemirskog tela došlo je od američke vojske. Prikupivši podatke primljene s vojnog satelita, američko Ministarstvo obrane prosledilo je informacije kako veliki meteor pada na područje Bodaibo u području Irkutska u Rusiji. Satelit je - zabeležio pojavu sjajnog objekta na visini od 62 kilometra, koji se kretao pod uglom od 32 stepena u odnosu na horizont. Objekat se moglo pratiti sve do snažne eksplozije koja se dogodila na visini od 30 kilometara. Preliminarno je procenjeno da snaga eksplozije odgovara 200 tona TNT-a. Prvi razgovori sa svedocima eksplozije Vitimskog meteora ukazivali su, po pitanju faza razvoja situacije, na sličnosti s Tunguskim događajem. Unatoč činjenici da je noć s 24. na 25. septembra 2002. bila oblačna - niski oblaci puni kiše, s donjim rubom oblaka na visini izmedu 1.100 i 1.200 metara - nije bilo teško rekonstruisati tok događaja i zapaziti očite sličnosti s Tunguskim dogadajem.
    U ovom slučaju, sve je išlo po već poznatom obrascu, a započelo je begom životinja. Lovci su izjavili da su neposredno pre Vitimske eksplozije životinje napustile ovo područje. Trideset minuta pre eksplozije kompleks za stvaranje energije ušao je u svoju najaktivniju fazu. Vredno je spomena da je jedan ispitani svedok izjavio kako se njegov pas sat vremena pre ek­splozije uznemirio i počeo cviliti!

STUB ENERGIJE I CRVENI SJAJ

    Nekoliko minuta pre prve ek­splozije, kompleks je počeo izbacivati 'terminatore'. Evo nekih izjava svedoka. Yevgeny Yarygin bio je na poslu u centru za distribuciju električne energije u naselju Muskovit: ...Obavljao sam posao u prostoriji s prekidačima čiji prozori gledaju na jug. Bilo je oblačno, kišovito i sipila je kišica. Sedili smo i pričali. Ispred prozora se pojavila jarka svetlosi. Pojavile su se sjene. Od prozora je dolazilo svetlo. Kroz prozore smo videli blještavu jarku svetlosi u obliku polukugle koja se počela izdizati iznad brežuljaka prema jugoistoku pod uglom od oko 160-170 stepeni. Svetlost je bila bela, kao ona kod varenja. Izgledalo je kao da se bela svetlost podiže prema gore, dok se iza nje druga svetlost počela pretvarati u crveno i kestenjasto  - pre Chulymske eksplozije putnici u autobusu videli su crveni stup, a isto su opazili i svedoci Tunguske ekplozije.
    Iznad uzdižuće polukugle videle su se male 'zrake'. Svetlost se raširila preko čitavog neba. Svetlost je bila ravnomerna i nerazlomljena i nismo videli nikakav leteći objekt. Razvođe potoka Yermikhi, iznad kojeg se žarka svetlost uzdizala, bilo je snažno osvetljeno. Zatim se sve počelo stišavati i na kraju nestalo. Žarki sjaj trajao je oko 10 sekundi. Izašao sam van na terasu, otišao do ograde i otvorio vrata. Do tad je prošlo oko 30 sekun­di nakon što je sjaj prestao. Začuo se prodorni prasak, eksplozija, vrlo oštar pucanj. Od njega mi je zazvonilo u ušima, a čak sam osetio i slabost u kolenima. U zgradi je popadao malter sa zidova. Sve se pomicalo i treslo. Začuo se je­dan prasak. To je bilo u sedam minuta do dva. Ali, udaljena buka se začula čak i pre nego li se žarka svetlost pojavila - nešto poput tutnjanja aviona (svedoci Tunguske eksplozije ovu su buku usporedili s granatom od 7,5cm u letu).
    Zvuk je došao iz istog dela iz kojeg je došla i svetlost, ali prasak je došao iz suprotnog smera, onog prema kojem se svetlost kretala. Čuo sam da je neko sedio kod kuće u naslonjaču, a stolica se pod njim pomicala... Viktor Vedeshin, ispitan putem telefona 22. oktobra 2002. je ispričao: ...Te sam noći bio na dužnosti u pristaništu za brodove. Puhao je jak vetar, a istovremeno se na nebu pojavila snažna svetlost. Bila je bela, po rubu obavijena zelenkastom nijansom, svetla poput iskri od varenja ili munje, bolele bi vas oči ako bi je gledali. Tačno u tom trenu pojavila se blještava leteća kugla. Letela je iznad horizonta u smeru Maximikhi... Vitaly Valiuk, koji je u to vreme radio u gradskoj većnici u Bodaibou, zabeležio je sledeće: Osam minuta do dva ujutro. Gusti kumulusi na nebu. Stajao sam i pušio. Odjednom se pojavio bljesak. Pomislio sam da je munja. Ali svetlost je postajala sve jača kao da je neko pa­lio jednu sijalicu za drugom. Postalo je svetlo kao da je dan. Nekakav objekt letio je od jugozapada prema severoistoku... Niste mogli reći je li to bila kugla ili ne. Oko njega se vidio tirkizni sjaj. Verovatno je bio veličine mesečeva diska A iza sebe je imao rep - crvenkasti, poput iskrica s lomače. Ugao padanja iznosio je oko 60 stepeni. Brzina objekta bila je vrlo velika. Dok je u potpunosti preletio preko neba prošlo je toliko vremena da sam popušio cigaretu, a 30 sekundi kasnije začula se grmljavina, udaljena eksplozija...
    Marina Kovaleva kaže: Bilo je pet minuta do dva. Svetlost je bila jarka. Ta svetlost trajala je nekoliko sekundi. Zatim je sve postalo roza, a zatim je postajalo sve tamnije i tamnije i tamnije, pretvarajući se u crvenkasto. Zatim se začula grmljavina. Imali ste utisak, dakle, ne znam, kao da dolazi ispod zemlje, nejasno već tupo. Podzemnu grmljavinu iz kompleksa u pogonu primetili su i očevici Tunguske eksplozije koji su je upo­redili s tutnjanjem točkova voza. A nakon te grmljavine zazvečala su prozorska okna... Svetlost je bila vidljiva i u naseljima Kxopotkin i Mama udaljenim oko 140 kilometara od pretpostavljenog mesta pada meteora. Jedan od svedoka je izjavio: Moj pas je iznenada počeo cvileti bez ikakvog vidnog razloga. Odjednom smo začuli neobičnu buku - neku vrstu zujanja. Dve ili tri sekunde kasnije usledio je bljesak - isprva beo, zatim plav, zatim crven pa ponovno bel. A onda, oko tri minute kasnije, začuo se zastrašujuci prasak. Sve je porculansko suće popadalo sa stola...
    Samo tri minute pre eksplozije prvi 'terminator' stigao je do položaja za posijednje izviđanje pre nego li udari. Objekt kojeg je za­beležio američki vojni satelit nije bio meteor. Njegovi instrument! zabeležili su let prvog terminatora koji se strmoglavio da bi presreo Vitimski meteor, koji je svoje ime dobio po mestu iznad kojeg je eksplodirao. Zasljepljujuća svetlost obasjala je na nekoliko trenutaka tajgu snažnim svetlom, poput dnevnog, nakon kojeg je usledila eksplozija takve siline da je udarni talas, dolazeći s visine od 32 kilometra, sve kuće na desetine kilometara uokolo ostavio bez stakla na prozorima. Istraživači koji su se probili do mesta eksplozije kjega je zabele­žio američki satelit putem su videli borove s potrganim vrhovima i granama. Međutim, kad su instrumenti pokazali da su došli na odredište, nisu mogli pronaći krater, pa čak niti išta drugo što bi mu sličilo. Na mestu eksplozije nije bilo velike količine drveća iščupanog s korenjem jer se prva eksplozija dogodila na puno većoj visini od Tunguske te je uspješno odbila meteor od naseljenih mesta.
     Među­tim, lovci Dmitry Sasun i Piotr Fiodorchuk opazili su dosta stabala iščupanih iz korena, naročito na vrhovima brežuljaka, jugoistočno od mesta kojeg su posetili istrazivači.

TERMINATORI U LETU

    Kao i kod Tunguske eksplo­zije, za vreme prve eksplozije ostale kugle letele su iz različitih smerova prema mestu na kojem se dogodila. Ovo je videlo puno svedoka. Na primer, Sergei Khamidulin kaže: U noći 24. septembra lovio sam ribu kraj ostrva Kuduminskye (5-6 kilo­metara ispod Mame na reci Vitim). Nebo je u potpunosti bilo prekriveno oblacima i sipila je kiša. Lovio sam ribu zajedno sa svojom ženom. Odjednom je postalo sve­tlo, potpuno svetlo kao da je dan. Zatim je iz oblaka izašao neki objekat. Činilo se da je većč pri je nisko letio. Ispuštao je svetlost poput one kod varenja, ali mogli ste je gledati bez bolova u očima. Rubne dimenzije diska bile su manje od punog meseca. Kugla se osipala (bacajuci oko sebe iskre). Tokom njezina leta čuli smo zvuk (to je bila neka vrsta 'šuštanja'). Nije mi se priblizavala, all je prošla blizu, prema jugu.
    Objekat je preletio iznad Vitima i nestao iza planine u smeru severoistoka (ugao 'tačke odlaska' iznosio je oko 30-40 stepeni). Svetlost je nestala nakon što se objekt sakrio iza planina. Minutu ili minutu i po kasnije začuo se glasni tresak, poput groma, koji se zaorio dva puta. Nije bilo udarnog talasa ni podrhtavanja tla. Ova svedokinja skicirala je leteću kuglu s repom. Valentina Leoniyeva radi kao čuvar u kompaniji za iskapanje zlata Lenzoloto i te je noći bila na dežurstvu. Ona je primetila: ... U dva sata nešto je palo. Telo okruglog oblika projurilo je nebom. Iza njega protezao se rep. Pomislila sam, je li to zvezda?, ali bila je daleko prevelika. Nakon 10 sekundi začula se eksplozija, a zatim i druga. Čak su se vrata mog ureda od udara otvorila...
    Vitimski slučaj pruža puno dokaza o elektromagnetskoj prirodi kugli terminatora i njihovom snažnom uticaju na okoliš. U gradu Mami, u području putanje kojom su objekti leteli, te noći nestalo je struje. U trenutku kad su se terminator! pojavili, sijalice su se odjednom upalile (mutno, na pola snage)! Objašnjenje koje su dali fizičari je da je «'et prouzrokovao snažni poremećaj u magnetskom polju Zemlje, a promena u njemu dovela je do pojave struje u zatvorenom krugu'. K tome, na zašiljenim objektima pojavilo se koronarno pražnjenje poznato kao vatra sv. Ehna — male svetlosne kuglice. Ova pojava je povezana i s promenama u električnom polju, ali ovaj put u atmosferi. Georgy Kaurtsev, koji radi na aerodromu u Mami, rekao je sledeće: ...Te noći nije bilo struje. Naselje je bilo bez struje. Ustao sam i vani vidio bljesak svetlosti. Luster koji je bio ugasen počeo je sati napola sna­ge. Nakon 15-20 sekundi. započelo je 'tutnjanje tla'...
    Vera Semionova i Lidia Berezan, radnice u osiguranju na aerodromu, izašle su na teren oko 1.50 ujutro i videle kako krajevi stupova ograde oko meteorološke stanice svetle. Svetlost je sjala sekundu ili sekundu i po. Mama je, igrom slučaja, još uvek bila udaljena na desetine kilometara od pravca kretanja terminatora. S obzirom da kugla terminator predstavlja snažnu elektromagnetsku strukturu, ona proizvodi zujeći zvuk poput pucketanja visokovoltažnih naponskih vodova. Puno svedoka se priseća da su, dok je užareni objekt prolazio, jasno čuli 'buku', 'zujanje' ili 'šuštanje'. Razina energije je bila tako visoka da je proizvodila elektrofonijski učinak (čujnu buku za vreme leta) i za sobom oslavila trag duginih boja iz kojeg su frcale iskre.

UNIŠTENJE METEORA

    Nakon udara, koji je promenio smer kretanja meteora od naseljenih mesta, ostale 'kugle terminatori' su mu se približile i sistematski počele uništavati ostatke uljeza iz svemira. Zato se zbog nekoliko sudara začulo i nekoliko udara. Olga Ponomareva, operator na telefonskoj centrali, je kazala: ...Bila sam na poslu. Upravo sam legla. Prvo se začula grmljavina; sva su se stakla zatresla. Pomislila sam da se neko pokušava probiti preko prekidača. Odgovorila sam, 'Da?', nije bilo odgovora. 'Ko je tamo?', upitala sam. Tada se pojavila svetlost, bilo je svetlo kao da je dan. Došlo i otišlo. A stakla su se i dalje tresla. Pomislila sam da je potres, ali zašto se onda pojavila svetlost? Kad su se stakla počela tresti bilo je pet do dva. Sjaj je trajao nekoliko sekundu, ali za zveket mi se učinilo da je potrajao još pet minuta. Izašla sam i van, da vidim ko kuca. I još uvek su se tresla. Čula se grmljavina kao od mlaznog aviona u lezu. Prvo grmljavina, a zatim tresak. To znači da se prvo začula grmlja­vina, zatim se pojavila svetlost, dok se buka i dalje nastavila, a zatim tresak poput onog u Sasovu.
    Yevgeny Chechikov je rekao: Provodili smo noć na reci... Kad se svetlost pojavila, bila je tako zastrašujuća da smo pali na tlo. Zatim, kad je svetlost prestala, začuli smo zvukove eksplozije. Začuli smo eksploziju, zatim još dve slabe, tihe, gotovo bez stanke... Sergei Chernyshev: Bilo je dva ili tri ujutro. Nisam spavao, samo sam ležao. Bljesak je trajao oko tri sekunde - bela svetlost koja je bila tako jaka da nisi u nju mogao gledati. Istrčao sam van, a bilo je mračno. Prošlo je oko jedne minute. Iz daljine, iza planina, začuo se trostruki odjek. Zidovi na kući su popucali. Zvuk je došao iz smera Vitimskog. Čule su se tri eksplozije... Kad je 26. oktobra 2002. Alexander Sergy, voditelj uprave naselja Vitimsky zapitan o događaju, rekao je sledeće: Ljudi su videli kuglu s repom. Prečnik kugle bio je 'manji nego Mesečev'. Čula se buka koja je postepeno rasla - prvo je bila tiha, a zatim glasnija i glasnija, postajući čak zastrašujuća. Nakon bljeska začuo se prasak, 15-20 sekundi kasnije, možda trideset. Eksplozija je bila vrlo snažna. Ljudi su mislili da se dogodila nekakva katastrofa, iako su naučeni na eksplozije. Ako se eksplozija dogodila na visini od 10 kilometara, tad je to od barem nekoliko tona eksploziva (četiri do pet), verojatno puno puta više. Kod eksplozije u vazduhu teško je proceniti količinu eksploziva.
    Nije se začuo samojedan udar, nego između jednog i šest (kao da ljudi udaraju po radijatorima) - u vazduhu i na zemlji... Isprekidano oštro potresanje tla, između dva i šest sve stabijih udara... Što se tiče snage eksplozije, prvobitno je procenjena na tri do četiri kilotona. Lokalni stanovnici zaposleni u rudniku gde se koristi dinamit rekli su da nikad nisu čuli tako jaku eksploziju. Udar se mogao osetiti u radijusu od barem 30 do 50 kilometara od epicentra. Razneo je vrhove stabala. Udarni talas ostavio je kuće na desetine kilometara uokolo bez stakla na prozorima. Kao i kod Tunguske i Chulymske eksplozije, niti jedna ekspedicija koja je posetila vitimsku regiju nije pronašla ništa osim magnetitskih i silikatnih kugiica koje su nastale kao rezultat uništenja meteora koji je verovatno nosio opasne mikroorganizme. Mnogi svedoci opazili su da su se, nakon leta Vitimskog objekta, dve velike sjajne tačke kretale istom putanjom kao i meteor. Ove 'male zvezde' dva su dana noću obasjavale tajgu, kao da nešto traže. Isto su izjavili i očevici Tunguskog događaja.
Mnogi ljudi su izjavili da se nakon leta sjajnog objekta nekoliko dana na nebu videla svetlost. a ona je bila posledica snažnog uticaja kugli terminatora.
    Važno je napomenuti da atomske eksplozije u vazduhu menjaju provodljivost jonostere. Ovo neizostavno vodi poremećajima u magnetskom polju Zemlje-takozvanom geomagnetskom efektu. Geomagnetski efekt Tunguskog događaja otkrila su 1959. četiri istraživača iz Tomska: G. F. Vasilyev, A. F. Kovalevsky, V. K. Zhuravlev i N. V. Vasilyev. Na starim magnetogramima od 30. juna 1908. otkrili su tragove neobičnih poremećaja u geomagnetskom polju. Po ovome se može reći da je uništenje meteora izazvalo neobični poremećaj u geomagnetskom polju, sličan magnetskoj oluji iznenadnog naleta ali neobično kratkog trajanja.
    Jedan od najstarijih lekara u Autonomnoj regiji Evenk, dr. A. N. Deskov, priseća se nekih glasina o posledicama po zdravlje koje su nakon Tunguske eksplozije kolale među pripadnicima Evenka. N. V. Vasilyev je prokomentarisao da su 'u situaciji gde uopšte nije bilo lekara niti bilo kakve medicinske pomoći, izolirani slučajevi bolesti koje su posledica zračenja mogli proći potpuno neprimećeno'. Upravo je to razlog zašto su je oni koji su pre više hiljada godina konstruisali i sagradili instalaciju u Dolini smrti, napravili tako da do prvog udara dođe na velikoj visini čime se posledice eksplozije premeštaju daleko od naseljenih područja kako bi se izbeglo stradavanje ljudi.
    Ako ste pročitali sve ovo, možda vam je sada jasno kako je meteor koji je početkom 2013. proleteo preko Rusije prošao iznad nje ne izazvavši nikakva ozbiljne posledice, a pogotovo zašto nije udario u nju.


     RSS FEED-OVI ZA VAŠ SAJT
Povratak Na Vrh Strane