vrh
Meni



Međuplanetarna Pustolovina

   Svemirska Koevolucija! Novozelanđanin Alec Newald tvrdi da ga je 1989. otela grupa dobroćudnih vanzemaljaca i prevezla na njihovu planetu gde je ostao 10 dana. Njegova zapanjujuća iskustva imaju veliki značaj za budućnost čovečanstva i naših galaktičkih rođaka.


        Alec Newald prvi nas je put konttaktirao 1995.godine, u vezi objavljivanja njegove knjtgc Go Evotution u kojoj opisuje desetodnevno kružno putovanje do postojbine njegovii otmičara, planeta Haven, i posledične kontroverze koje su njegovi doživljaji izazvali na Zemlji.

ZEMLJA VIĐENA U DRUKČlJEM SVETLU


    Mora da sam gotovo trenutno zaspao. Kada sam opet otvorio oči,  žena je sedela nasuprut pregradenog prostora u kojem sam se nalazio.
- Verva, rekla je - jesi li dobro spavao?
- Ko klada - odgovorio sam.
- Neobičan izraz - primetila je.
- Koliko je vremena prošlo? - dometnuo sam, misleći na vreme provedeno u snu.
- Polovina jednog zemaljskog dana - dvanaest sati - odgovorila je.
- Što je to 'varva'? - upitao sam.
- O, to bi značilo otprilike neka te preplavi dobar duh i sveža energija. To je pozdrav kojeg često koristimo, poput vašeg 'zdravo', objasnila je.
- Kakav je raspored preda nama? - zanimalo me.
- Još malo tekućeg osveženja za tebe. Dođi imamo još samo dva vaša zemaljska dana i mnogo toga za nauciti, ako to želiš. Podosta pitanja postavila bih i ja tebi, pre negoli se vratim svojoj kući.
     Činilo se da Zeena jedva čeka da razgovor i njeno predavanje počne, no kako bi mogla biti znatiželjnija od mene? I to usprkos činjenici da sam još uvek bio ošamućen od buđenja nakon kojeg sam se opet našao u svetu snova, a ne natrag na Zemlji kao što sam bio očekivao.
'Svojoj kući' - baš me zanima kakav je taj njen planet - pomislio sam, ali i odmah shvatio da mi je misli Zeena pročitala.
- Otprilike veličine planeta Marsa u vašem Sunčevom sistemu, ali nije u najboljem stanju, jer naše Sunce polako odumire, a njegovo nas zračenje prži. Takođe gubimo i našu atmosferu. Stvar donekle motemo popraviti, ali ne trajno.

- Ne zvuči baš obećavajuće, ali šta u vezi toga preduzimate? - upitao sam.
- Pa, u potrazi smo za novim domom, što već traje mnogo (vaših) godina. Najbolja nam se učinila Zemlja, ali ne možemo svladati vašu silu teže, između ostalog. To je oduvek bio glavni činilac, no još uvek joj se nismo dovoljno prilagodili. Ranije je njezina struktura bila drugačija, ali niti mi nismo kakvi smo nekad bili.
     Zeena je zastala, kao da razmišlja treba li nastaviti s tom temom. Odlučila je da ne treba.
- Velike su šanse da Zemlja doživi velike promene u ne tako dalekoj budućnosti
   - bio je njen korigovani odgovor.
- Promeniće se njena struktura? - zapitao sam začuđeno.
- Otprilike bi se moglo reći da će se promeniti nivo njene gustoće. Nije to ništa neobično. Događa se posvuda i stalno - odgovorila je.
    Mislim da je pokušavala umanjiti važnost svega toga opazivši koliku je u meni uznemirenost, da ne kažem paniku, ta informacija izazvala.
- Njena struktura? - upitao sam je zaprepašten.
- Pa, to je još jedna od onih dugačkih priča koje sam ti obećala ispričati. Najbolje je da se prvo udobno smestimo i da uneseš u organizam nešto tekućine.

DREVNE LEKCIJE O ISTORIJI IZ BUDUĆNOSTI

- Hm, odakle da poČnem? MoŽda od StareŠina.
- Starešina? - ponovio sam.
- Poput onog Čuvara kojeg si susreo. Svako od njih star je mnogo zemaljskih go­dina i drevnog je porekla. Njihovi preci, koji su moji preci, takođe su i vaši vrlo daleki preci, barem delomično. A sada te moiim: bez prekidanja!
     Zeena me je preduhitrila, čak i pre negoli sam tu misao mogao izbaciti iz glave.
- Ovo će biti poprilično teško objasniti bez prekidanja mog izlaganja. Pitanja ćemo ostaviti za kasnije. Ovi naši da­leki, a zajednički preci dolazili su na Zemlju mnogo puta, ali za vas je važniji njihov poset pre dva miliona godina, po vašem merenju vremena. Oni nisu bili prvi vanzemaljci koji su ovamo došii. U stvari, oni i ostali da žive u onom što vi nazivate vašim Sunčevim sistemom te ga istražuju stotine miliona godina. Ovi putnici okrunili su neke ranije pokušaje da se na Zemlji stvori rasa humanoida, kojih je krajnji rezultat bio Homo sapi­ens. Neću ići tako daleko i reći da su moji drevni preci bili isključivo odgovorni za nastanak tvoje rase, jer je to bilo zajedničko nastojanje mnogih ET-a, i svi su oni u ovom ili onom trenutku polagali pravo na stvaranje tvoje rase. To nije namerna laž s njihove strane, samo blago preuveličavanje. Nemoj me još prekidati, molim te. Sve ću ti objasniti na vreme. Na mnoge načine vi ste stvorili ili ba­rem fino ugodili svoju vlastitu rasu, što se nastavlja čak i u ovom trenutku. To se pogrešno naziva evolucijom. 'Prirodno napredovanje vrste' je zgodan izraz kojeg je izrekla jedna od analitičnijih osoba vaše vrste pre dosta godina. Mnogi su mislili da se time objašnjava staza evolucije, i da ona negde ipak završava. No ovakvim razmišljanjem otvara se više pitanja negoli se daje odgovora, jer kako je i kada leptir dobio svoja krila? Ovu temu neću produbljivati, zato što moramo razgovarati o važnijim stvarima, ali zacelo shvaćaš šta hoču reći. Možda će nešto kasnije biti više vremena i za to.
     No, reći ću ti nešto više o istoriji tvoje rase jer je važno da se upoznate s vlastitom prošlošću i da uvidite kako je evolucija kakvom je vi shvaćate mit. Promene nikada nisu spore, uvek su planirane. Kasnije ću ti pokazati da ništa u ovom Svemiru - prošlost, sadašnjost ili budućnost u tvojem poimanju vremena - nije prepušteno slučaju. Oprosti, skrećem s naše odabrane teme. Neki od mojih drevnih Starešina ostali su s vašom rasom koja je bila u povojima. Drugi su krenuli dalje. S vremena na vre­me izbijali su sukobi s drugim vanzemaijskim rasama oko toga što je bolje za jedne ili za druge, baš kao što se na tvom planetu sada vode sukobi, izmedu pripadnika vaše vlastite vrste. Moraš shvatiti da je Zemlja vrlo posebno mesto. Vrlo je lepa i mnogi su je poželeli posedovati. Neću ići toliko daleko i reći da to više nije slučaj, ali trebali biste ostati hladne glave i pribrati sel Čak bismo i mi, mada je ne želimo posedovali, želeli na njoj živeti. No mi se ne možemo - bolje rečeno, ne smemo - mešati u procese koji se na vašem planetu ovog trenutka odvijaju. To ne znači da onde nama drugih rasa ET-a koje bi se htele umešati. Zato biste se morali pribrati. Neki od tih procesa koji se zbivaju, ili će se uskoro zbiti, direktna su posledica onog 'zasijavanja' od strane našihi drevnih Starešina. Čak su i piramide drevna baština koju su ostavili naše Starešine kako bi vama pomogli da se probudite kada za to sazrije vreme. One su za vas vrlo značajne, i iz tog će pravca doći do sasvim neočekivanog napretka za vašu rasu u ne tako dale­koj budućnosti.
    Svo će znanje biti dostupno vašoj rasi u pravo vreme i u skladu sa zakonima evolucije. Još se uvek očekuje da se u bilo kojem univerzumu poznatom mojem narodu veštački stvori sila koja je snažnija ili mudrija od tog prirodnog zakona. Veruj mi kada to kažem, jer moja rasa dobro zna kolika je cena uplitanja u zakone evolucije. Mi bismo želeli upozoriti vaše narode, kada bi njihovi vlastodršci bili spremni poslušati nas. Nažalost, takav pristup čini se da nema odjeka, stoga ćemo poruku pokušati preneti na drukčiji način. Doista je postojalo vreme na vašem pla­netu, ne tako davno u kontekstu ove lekcije iz istorije, kada se na njega namerila jedna 'sila' koja je zapravo položila pravo na Ze­mlju i na sve što se na njoj nalazi kao na svoje vlasništvo. Ta je sila - a znam da će ti to biti teško prihvatiti, Alec - ta je sila još uvek među vama. U stvari, ona je sada deo svih vas, pa pretpostavljam da se može reči kako ona još uvek, na neki način, ima vlast nad ovim planetom.
    Nakon što je ta sila osvojila vašu planetu shvatila je da joj predstoji neprestana borba, jer tada niste bili onakvi kakvi ste sada. Bili ste na dobrom putu prema prosvetljenju, s vrlo čvrstim duhovnim temeljima. Zapra­vo, gotovo da ste bili isto toliko jaki kao i ta sila. Stoga vas je zavarala, jer drukčije vas svladati nije mogla, a kada vas je nadvladala promenila je vašu građu, sam vaš
ustroj, vašu DNK, u stvari. Osakatila vas je i sprečila vaš razvoj, te vas je unazadila i vratila hiljade godina unatrag. Načinila vas je onakvima kakvi ste danas, i to je tek delić veličajnosti kakvu biste mogli postići, jer još se niste ni oporavili u potpunosti. A, budu li stvari prepuštene volji te sile, nećete imati ni priiiku za to! Ta je sila mnogima poznala kao 'sila tame' jer ona je uistinu neprijateij prosvetljenja. Molim te da imaš na umu da je ovo krajnje pojednostavljen opis jednog vrlo složenog entiteta. Ni mi ga ne razumemo u potpunosti. Nalazi se u vazduhu kojeg udišete i posvuda oko vas. Uskladio se s planetom i s vama samima. Kuca u ritmu vašeg planeta, budući da ste vi I Zemlja jedno. To je jedna od bitnih stvari koju vaši narodi, čini se, ne mogu dokučiti, all vi možete iskoristiti ovu sjedinjenost te celine kako bi činili čudesne stvari, baš kao sto smo to učinili mi. Nažalost, većina vas na vašem čudesnom planetu pokušava pokoriti sile prirode Pod time mislim da ih želite sviadati, pa čak i slomiti, kako biste ih prilagodili svojim potrebama.
    Nema potrebe da to činite. Kada bi vaši narodi makar odšknnuli svoje umove i srca i prigrlili svoj planet, kao što su to ranije učnile mnoge drevne rase, sam planet bi vam pokazao pravi put. No, još uvek nije sve izgubljeno, toga se trebate prisetiti. Do tada, dok to ne učinite, mnogo je toga što u nama izaziva zabrinutost. Kada zagađujete i podjarmljujete Prirodu kako vam se prohte ne uništavate vi samo planet Zemlju, jer sve je povezano sa svim ostalim. To je zaista ono temeljno znanje koje se pak zanemaruje zato što takva situacija odgovara onima koji se žele poigravati s moći. Mi i ostale vanzemaljske rase doista imamo dobre namere prema vašoj rast, budući da smo svi povezani, ali uskoro se nešto treba preduzeti pre negoli vaše poigravanje dovede do težih posedica po sve nas!
    Mi smatramo da vas trebamo temeljitije poučiti o mračnim silama koje vas prožimaju. Pripadnicima ljudske rase ti bi, Alec, učino veliku uslugu kada bi pažljivo poslušao ovu lekciju i preneo svoje spoznaje onima koji će biti spremni saslušati te. Mračna sila vibrira na nivou sukladnom vašim moždanim talasima. To biste već trebali znati, ali neki pripadnici vaše vrste to znanje od vas kriju. Usprkos tome, neki, poput tebe, jačaju svoj otpor prema tmn tuđinskom uljezu. Jedan je to od razloga zašto ti se čini da razmišljaš drukčije od većne ljudi oko sebe. To ti je omogućilo da jasnije sagledaš pogrešne postupke ljudskog roda i dokučiš što treba preduzeti da bi se stvari ispravile. Nastavićeš kročtiti tim putem još neko vreme, čak ćeš, tu i tamo, sumnjati u vlastitu vrstu. Budi strpljiv. Jedino ti to mogu savetovati, ma kako to zvučalo neprimerena. S tobom smo na tome radili godinama. Svi pripadnici ljudske rase s vremenom će pronači pravi put.
    Kao što si primetio da je slučaj sa svim poremećajima, lakše ih je izlčiti ako ih čovek razume. Trudim se sve to objasniti najbolje što mogu, na tebi razumljiv način. Od sada pa nadalje molim te da tražiš pojašnjenje svega što ti ne bude jasno, jer ono što sledi smatramo zaista iznimno bitnim. Neki ljudi na tvojoj planeti toj su se sili prilagodili. Primećuješi da sam upotrebila reč ,priIagodili, a ne 'povezali', jer to nije isto. Razumeš? Ta im je sila dala popriličnu moc, a neki su čak toliko budalasti da misle kako ju imaju pod kontrolom. Vrlo su naivni, naravno, jer se ta sila ill tuđinski entitet hrani tim Ijudima ili, tačnije, hrani se sukobima koje ti ljudi izaziva|u u svojoj jagmi za moći i bogatstvom. Sve dok mračnoj sili to odgo­vara, nastaviće to činiti, jer ona se ponajvise hrani emocijom straha. Najlakši način da se tu silu pobedi je da odagnate strah iz vašeg društva. Time ćete je, praktički, izgladneti. Tada će morati krenuti negde drugde, u potrazi za nekim lakšim plenom. Vidiš, vaša ljudska rasa jedna je od nekolicine rasa koje žive s tom vrio neobičnom stvari što se zove 'emocia' radi čega je ta sila ovamo i došla. Mi smo takođe nekoć imali emocice, kako mi je rečeno, a neki kažu da ih ponovno možemo iskusiti, zahvaljujući novom programu uzgajanja s kojim eksperimentišemo. Oprosti, opet skrećem s teme. Uvidićeš da se neki pripadnid tvoje vrste svojski trude ukrotiti ovu vrlo opasnu silu. Nažalost, ne shvataju u potpunosii da se radi o pravom pravcatom entitetu, i to je pogrešika koja bi ih mogla skupo stajati. Oni misle da je sve to igra i da u toj igri pobeđuju.
    Pripadnike tvoje rase pokušavali smo već više puta upozoriti, ali bez rezultata. Kao što vaši ljudi kažu: To je naša stvar! Brine nas to što vaša planeta diše zajedno s vama, čak u skladu s vašim mislima. Napasti ljude preko te sile na takav način značilo bi napasti sam planet. Izazovete li gnev vašeg planeta krivica će biti samo na vama. Ukoliko bi se to dogodilo, malo bismo ili nimalo za vas mogli učinitl. Možda nam možeš pomoći da tu poruku prenesemo širim masama. Imamo jednu zamisao koju bismo ti izložili, ali učinićemo to drugi puta jer imam još mnogo toga za reći o drugim temama.
    Vaša društva od samog su početka u vaše živote usadila strah. Uglavnom je to ceštački izazvan strah od samog društva. Dru­gim rečima, vi se bojite svojih vlastitih zakona. Vaši visoki sveštenici iz davnima svisoka su galamili na običan puk, opisujući kakve će ih strašne nevolje snaći usude li se razljutiti svemoćne bogove svoga vremena. Oprosti, ali mi je to pomalo smešno, jer ti svemoćni bogovi koje ovi sveštenici spominju bili su ljudi poput mene ili Čuvara s kojim si se susreo. S mesta na kojem stojiš, Alec, da li me se bojiš? - upitala je Zeena. - - Ne osećam nikakav strah - bio je moj odgovot.
- Vidiš, dakle, kako su vaše mase manipulirane u našoj odsutnosti od strane onih koji su se time okoristili?
- Jasno mi je da se lažima mogu obmanuti neobrazovani ljudi - glasio je moj odgovor.
- A, misliš da ljudi o toj temi danas znaju više? - još jednom je upitala.
- Ako me pitaš šta znamo o Bogu, onda možda i ne znaju - odgovorio sam.
- Upravo tako. I zastrašivanje se tako nastavlja i dalje, samo što da­nas imate sto puta više zakona nego pre. No, nisu to zakoni Prirode, već zakoni vaših manipulatora kojima pak manipulira ova sila. Zakoni Prirode koje svakodnevno kršite vozeći se na posao u vašim odvratnim mašinama. Još nam je čudnije da svi vi to sve znate, ali s time sveedno nastavljate. Zašto u vašem društvu protiv toga ne postoji nikakav zakon? Zar zagadenje ne ubija? Jesu li ljudi tako slepi da ne vide što će se dogoditi s množenjem tih čudnih mašina? Ne trebaš odgovoriti, jer razlozi su nam poznati. Ovo je tek, kao što bi ti rekao, jedan primer. Možda ćete ipak razumeti našu zbunjenost kada ne uspevamo razumeti ono što smo primetili u vašim takozvanim zapadnjačkim društvima, u kojima se ogromni iznosi novca troše da se spasi tek jedan život, dok milioni pripadnika vaše vrste umiru u ostalim udaljenim područjima radi malih iznosa istog tog novca. Niste li svi vi delići istog čovečanstva, iste krvi i mesa? Na ovo pitanje ni sami nemamo pravi odgovor. Možeš li nam nekako pomoći da to shvatimo? -  upitala je Zeea gledajući me, vidno zbunjena.
- Zbog pripadnika moje vlastite vrste ponekad mi je neugodno, te sam i sam počesto zbunjen. Ne, nemam odgovora na to pitanje - rekao sam joj.
- Dobro, onda. Zašto se vaši ljudt toliko brinu za pojedinačna stabla, tj. dugo se kolebaju kada ih u gradovima treba poseći, a istovremeno dopuštaju da se iz šuma uklone velika područja starih stabala koja su van njihova vidokruga? Molim te da to pitanje postaviš pripadnicima svoje vrste, jer nam to nikako nije jasno?
    Kasnije sam njen zahtev uredno ispunio. Zeena je ipak imala i neke ohrabrujuće vesti. Naznačila je da će ta sila uskoro osetiti težinu napada iz gornjih stera, te da će se voditi bitke na morima i pod vodom, a takođe i visoko gore, na nebu. O tim će zbivanjiiua većina ljudi znati vrlo maio, osim onih zahvaćenim uzgrednim posledicama tih bitaka. Pod time je misliia na to da će na Zemlji besniti oluje koje će postupno jačati, a tamo gde su te oluje nekad bile ograničene na vrtložne tačke na našem pianetu (područje zapadnog Atlantika-Bermuda i zapadni Pacifik, jugoistočio od Japana) sada će se pojavijivati nasumično po celom našem planetu. Nije rekla ko ili šta će stajati iza tih bitaka lii šta će im biti uzrok. Međutim, kada se put raščisti, a određena količna straha odagna, možda ćemo doista doživeti trenutak da nas počnu otvoreno posećivati druge rase iz Svemira koje će komunicirati s nama, ovde na Zemlji.  Kada dođe vreme probudićete se, uz malu pomoć vašh prijatelja, iz tog sna u kojeg vas je ta sila uljuljala. Buući da si ti pomorac, znaćeš što trebaš tražiti. Uzdaj se u svoje instinkte.
    Vaša rasa gotovo da je dovoljno snažna da se odupre i zadobije mesto koje joj, u ovoj našoj galaksiji, i pripada. Vama i vašoj planeti pomoći ćemo da ponovno počnete postizati velike stvari, jer mi volimo sve oblike života. Čak je i ta mračna sila jedan obiik života te ju mo­ramo poštovati, što i činimo. Shvaćaš li Alec? Ovo je vrlo važno.
 - Da, shvaćam. All, kako da se borimo pro­tiv te sile ako je ne vidimo i ne znamo gde je? - upitao sami.
- Ona se nalazi unutar same vaše duše. Protiv nje se treba boriti znanjem i razumevanjem. No kolektivno ćete sebi pomoći samo preko svakog od vas pojedinačno. Bez obzira na sve, sticanjem znanja o tome da ta sila postoji bitku ste već napola dobili, a ova znanja možete prenositi svima koji budu sprenmi slušati. Vaša se rasa nalazi pred promenama, pred širenjem svesti. U svakom slucaju, to očekuje većinu pripadnika vaše rase, žalosna je činjenica da oni Zemljani koji uistinu razumeju koliki uticaj ta stla (poznata vam kao 'strah') ima nad vaišm ljudima jesu upravo oni koji je odva|kada koriste protiv vas. Oni razumeju samo njenu moć, a ne svrhu njenog postojanja. Zbog toga smo odabrali ovaj trenutak da ti objasnumo, i drugima iz tvoje vrste, zašo smo ovde. Došli smo vam pomoći da se prosvetlite i da vas, samim time, možda i oslobodimo te sile. Takođe shvaćamo da će među vama biti onih koji će biti kivni na otkrivanje tog znanja te će ga na sve moguće načine nastojati omalovažiti i umanjiti njegov značaj za vašu rasu. Možda će i nama trebati neke stvari od vas i vašeg planeta. Nazovi to razmenom ako želiš, ali radije bih upotrebiia reč 'koevolucijal Možemo se razvijati jedni i drugi, i vi i mi. Svima nam je potrebna promena. Vi ćete postati više poput nas, a mi trebamo postati više nalik vama. Jednom kada se naučite osloboditi okova možemo uistinu postati veliki prijatelji. Dugo smo čekali da se to dogodi, a ti si, Alec, dio ovog vrlo posebnog događaja do kojeg će doći, kao što su to i mnogi drugi. Ti ćeš pronaći njih, a oni će pronaći tebe, samo im daj do znanja da si ti dete svetlosti, kada god osetiš da je za to sazrelo vreme. Začudićeš se što će se potom dogoditi.
    Kada je Zeena završila s ovim delom lekcije zaista nisam znao šta da kažem. Kako da odgovorim na ono što je upravo rekla? Njeno kazivanje potaknulo je više pitanja negoli je dalo odgovora i, sasvim iskreno, nisam znao odakle početi. Premda je većina onoga što je upravo re­kla bilo doslovno zapanjujuće, imao sam osećaj kao da sam to oduvek znao! Iz tog razloga možda će vam se moje sledeće pitanje učiniti neumesnim.
- Stvar koja me najviše brine, tvoja je ranija primedba pre samog početka ove lekcije o tome kako će Zemlja u nešto 'mutirati'. Što će tada biti s nama, s čovečanstvom?
- Neka te to ne brine. Upravo ćete vi, ljudi, pomoći Zemlji da se preobrazi. Tada ćete već biti na sledećem nivou gustine, ili ćete se nalaziti u procesu prelaska na taj nivo, i to je, u suštini, evolucija - prava evolucija, kada već govorimo o tome. A ne onaj oblik promene s kojim ste možda povezivali tu reč ranije. Žao mi je što nije bilo više vre­mena da te s tim podrobnije upoznam. Na isti će način evoluirati i Zemlja; na to sam mislila kada sam rekla da će 'mutirati! Izvinjavam se ako te je ta reč uznemirila.
- Imam još pitanja. Šta se dogodilo s onim ranim pričama, o onima koji su ostali na Zemlji, onima koji su nam pomogli u prošlosti?
- Neki od njih naposletku su se pomešali s vašom vrstom, mada su se u početku mnogi tome opirali. Potomci takvih sjedinjenja postali su naši zajednički preci. Svi koji su imali našu čistu krv na koncu su poumirali od neke nepoznate bolesti ili su napustili vašu planetu. Njihov životni vek trebao je biti stotine, možda i hiljade vaših godina. Neki kažu da su jednostavno umrli od preranog starenja. Mnogo je mogućih razloga zašto se to dogodilo, ali nije potrebno da sada pobliže o tome govorimo. Nekolicina koja je izbegla tu sudbinu i napustiia Zemlju za nas je izgubljena, kuda su otisli, moji sunarodnjaci ne znaju, jer to je zaista bilo davno. No, dok smo na temi ukrštanja rasa, nekoliko bih pitanja ja voljela postaviti tebi, ako mogu?
    Kimnuo sam u znak pristanka, znajući da ću nakon toga imati više prilike za sto i jedno pitanje koje sam jedva čekao postaviti. Njeno me je prvo pitanje malo iznenadilo.
- Jesi li se rasplođivao na svom planetu?
- To je zanimljivo pitanje. Pretpostavljam da pod 'rasplođivao' misliš na to imam li vlastite dece?
    Nisam mogao verovati da ona već ne zna odgovor na to pitanje. Možda je tek nastojala biti ljubazna.
- Da - rekla je.
- Pa, imam sina od četrnaest godina, dobro razvijenog i zdravog. Ne čini se da ima previše problema, osim što bi od sada pa nadalje mogao ostati bez svog pravog oca.
- Kako to misliš? - upitala je.
- Baš sam se spremao napustiti svoju porodicu kada ste me vi 'katapultirali' ovamo! Nemoj me pitati zašto. Stvar je vrlo zamršena, a ja ionako nisam siguran da znam odgovor.
- Taj postupak razmnožavanja, u obliku kojim se služite vi homo sapiesi proučavala sam koliko god sam mogla iz naše istorisjke građe, ali još uvek je mnogo toga što bih volela saznati. Izabrana sam da se uključim u modifikovani proces razmnožavanja, nakon što se vratim na svoju planetu. Nama kao humanoidnoj rasi ističe vreme da razvijemo potomsrvo koje bi moglo opstati na bilo kojem drugom planetu osim našem vlastitom bez uređaja za održavanje životnih funkcija organizma. Pod time mislim na to da još nismo pronašli neki svet koji bi bio kompatibilan s našim specifičnim, prilično jedinstvenim potrebama. Možda ću imati prilike da nešto kasnije to pojasnim. Za sada, dovoljno je reći da imamo ne­koliko opcija i da ćemo se možda morati prilagoditi novim okruženjima kao što je planet Zemlja - koju još uvek volimo nazivati našim drugim domom, premda smo daleko od toga da bismo onde mogli živeti celo vreme.
- Naša je planeta već poprilično puna - primietio sam, ne želeći joj teret praviti težim. Unatoč onome čemu sam već bio prisustvovao i što sam slušao, bio sam potpuno nespreman za njen odgovor na tu moju tvrdnju.
- O, sa vladajućim strukturama na Zemiji o tome smo već razgovarali, a razgovaramo i dalje, sve tamo od 1950-ih, u stvari. Poznate su im naše želje i potrebe. Čak smo ugovorili svojevrsnu razmenu, moglo bi se reći. Sada ne mogu ulaziti u pojedinosti. No, od tada smo svedoci da nisu svi poštovali svoj deo dogovora.
- Zašto na Zemlji niko o tome ništa ne zna?
- Raznorazni vaši vladari, u skladu s vlastitim nivoom mudrosti, procenili su da zemaljsko stanovništvo u celini tada nije bilo spremno za takvu poruku i za znanje koje smo vašim ljudima planirali preneti. Uzmemo li u obzir teme koje smo tada pretreslj to nije ništa neobično, zar ne? Oni smatraju da još uvek niste spremni, a mi vašim ljudima ne želimo govoriti polu-istine samo zato što bi to nekome odgovaralo. Imamo dakle situaciju - kako ju ono vi nazivate - mrtve tačke.
- Šta su vladari bill rekli kada ste vi izrazili želju da se vratite na Zemlju u neko doba u budućnosti?
- Oni mi samo želeli lovu - komentarisala je ona, ne rekavši o tome ništa više i nastavila - nema nas tako rnnogo, petnaest miliona je, sveukupno uzevši, malo, zar ne, u odnosu na milijarde koliko ima vas? A prebacivanje naše tehnologije vama učinilo bi život vašem stanovništvu mnogo lakšim. Ako mogu biti toliko smela i reći da bi se istorija mogla ponoviti. Možda ćete biti svedoci našeg međusobnog ukrštanja s ciljem da opet postanemo jedna rasa, kao što se dogodilo vrlo davno u vašoj prošlosti. U ovom trenutku ima još uvek nekih važnih stvari koje moramo fizički obaviti ovde na Zemlji - moramo nešto popraviti, da tako kažem, jedna je to ostavština iz prošlosti, o čemu sada ne smem govoriti. Moramo popraviti ono što je u lošern staniu. Slučajno se dogodilo da je taj posao sada gotovo dovršen. To nije mala stvar. jer proces popravljanja traje mnogo vasih go­dina. Preostalo je malo vremena, jer ono što sledi su promene - vaše buđenje.
    Odgovorila je na moje pitanje pre negoli sam ga uspeo postaviti. Nije mi preostalo ništa drugo nego da, zapanjen, ostanem nemo sediti. A, ona je nastavila:
- Moraš shvatiti, da smo mi prilično primitivna rasa u poređenju s drugim vanzemaljcima koji možda s vremena na vreme komuniciraju sa zemaljskim ljudima. To je jedan od razloga da nas tako privlači Zemlja i vi kao rasa. Osećamo da smo veoma srodni ili da smo blisko povezani s vama ljudima. Takođe mislimo da je Zemlja jedno predivno mesto.
- Gde biste na Zemlji voleli živeti da možete birati?
- Imamo jedno područjc koje zovemo našim vlastitim.
    Zeena mi je objasnila da se oni već služe podvodnom bazom u širem područu regije koja je za niih predviđena, premda nije htela pobliže opisivati gde se to mesto nalazi. Potom ju je neko pozvao te je morala otići, ali je obećala da će se čim pre vratiti i da ćemo nastaviti s našim razgovorom.

STRATEGIJE PREŽIVLJAVANJA

    Vrativši se s dužnosti, Zeena je revnosno nastavila objašnjavati što su oni radili i šta će raditi u vezi novog programa razmnožavanja i zašto je njenom narodu to postalo takav prioritet. Kako bth sve to bolje razumeo, ili nastojao razumeti, očito je bila potrebna još jedna Iekcija, .te mi je opet predložila da se udobno smestim, s obzirom da bi lekcija mogla potrajati.
- Kako bi shvatio probleme s kojima se suočavamo bilo bi najbolje da ti kažem još ponešto o svetu u kojem živite. Neke stvari biće ti nešto teže razumeti, all neki drugi aspekti učiniće ti se poznatima kada lh počneš promatrati u drugom svetlu.
    Upravo sam se bio probudio iz još jednog kratkog dremeža u koje sam često zapadao, jer se moj organizam nastojao oporaviti od četrdesetosatnog maratona bez sna. Zeena je nastavila:
- Kao što se sećaš, pre nekog sam ti vremena obećala reći nešto više o tvojoj drugoj strani. To se tiče ciklusa atoma, što je deo kojeg vaši ljudi još uvek slabo razumeju ili možda je bolje reći ne razume|u ga još uvek u potpunosti. Kada to budete razumeli otvoriće vam se cela jedna nova dimenzija ill dimenzije. U ovom trenutku vremena između pulseva atoma ležii jedan svet unutar svetova. To su u stvari diinenzije paralelne s vašom vlastitom - barem s onom u kojoj većina vas živi svoje 'sada'! Te dimenzije toliko su bliske vašem pravom 'sada' da možete u njih kliznuti i iz njih izaći a da ni ne znate da ste to učinili! Ponekad ćete imati male nagoveštaje koji će vam pokazivati što se u takvom slučaiu dogodilo. Ovo uklizavanje u razne dimenzije događa se od trenutka kada ste prvi puta kročili po Zemlji, jedino što je to među vašim ljudima sada postalo učestalije. Nekima se to može događati go­tovo svakodnevno, ali oni, u suštini, toga nisu svesni. Ovo se događa zato što se budite i otvarate prema vašem pravom jastvu. Nadomak ste većeg dimenzijskog skoka kakvog dosad još niste doživeli; skoka koji će vas dovesti bliže mome narodu. To je ono što svi mi čekamo!
Koliko ste puta tražili neki predmet u sobi a niste ga mogli pronaći? Nešto kasnije ste se vratili u sobu i eno ga, vama pred nosom; nema šanse da vam je promaknuo kada ste ga biii tražili. Vidiš, ne nalaziš se uvek tamo gde misliš da se nalaziš. Trik je u tome da budeš sasvim svestan kada činiš te mini skokove i da si svestan kuda si otišao. Mislim da ćeš se veoma iznenaditi. Pronaći ćeš nas na mestu koje nije predaleko. U suštini mi dolazimo iz vaše budućnosti. Nije važno radi li se o sedam minuta unutar vaše budućnosti ili o sedam godina. Ako možete dospeti do jednog vremenskog okvira možete i do drugog. All, nama to nije tako jednostavno, jer mi takođe dolazimo iz jedne druge dimenzije, ne baš iz one u koju ćete, kad nastupe promene, ući vi, ali vrlo blizu nje. Mi smo, dakle, ono što biste vi nazvali dimenzijskim putnicima kroz vreme. Mi - Ja i drugi poput mene - zapravo smo jedna sasvim nova rasa, ili, da budem preciznija, nanovo uobličena rasa. Da bismo postigli naše ciljeve kao narod, još uvek su potrebne daljnje modifikacije. Ovo je jedan od razloga za naše putovanje do vaše vremenske zone i, doista, razlog zbog kojeg su ovde i drugi koji takođe ekspenmentišu sa svojim biološkim ustrojem, premda iza njihova eksperimentisanja leže sasvim drukčlji ciljevi od naših. Razlog tolikom broju otmica koje se događaju na vašem planetu u poslednjih nekoliko godina vašeg vremena je taj što je ovo poslednja pnlika za našu rasu - i druge rase ET-a s probleinima sličnim našim - da komuniciraju s vama kao s rasom pre negoli se promenite i zadobijete oblik koji nama više neće biti od koristi. Da, to je već tu, pred vratima! Moja vlastita zamenska majka potiče iz vašeg vremena i rase... Mogli bismo se vratiti u jedno ranije vreme, ali ovo je sada ono što nam treba, neću dalje komplikovati stvari pokušavajući to objasnti. Ovde ćemo provesti još mnoge dane. Moju rasu još uvek čeka savladavanje jednog problema. Moramo stvoriti rasu jačih udova s elementima za obradu kiseonika.
- S plućima? -ponovo sam upitao.
- Da. Mi koristimo mešavinu DNK i hromosoma vaše vrste i naših vlastitih. Naša krv ranije je bila vrlo slična vašoj - i još je uvek, uz male promene - tako mi zapra­vo imamo samo jednu krvnu grupu kakvu je vi poznajete. Dobro, dve, ali obe su vrlo slične vašoj krvnoj grupi A-negativnoj. Mi možemo preinačiti većinu stvari, ali radi se naposletku o tome da sebi ne želimo natovariti na vrat nove probieme - imamo ih već dovoijno.


     RSS FEED-OVI ZA VAŠ SAJT
Povratak Na Vrh Strane