Majka Tereza

    Red odavno prima i muškarce, a svi njegovi članovi moraju se obavezati na nesklapanje braka, na siromaštvo i na poslušnost - tipična sektaška pravila. Dvadesetak godina kasnije, Majka Tereza je postala ličnost poznata po celoj planeti.

Nobelovu nagradu za mir dobila je 1979. godine. Mediji je nazivaju 'sveticom dobra', o njoj se govori kao o 'majci umirućih' i 'anđelu ubogih'.
     Kada je preminula 1997. godine, tadašnji indijski predsednik Narajan ju je nazvao 'anđelom milosrđa'. Vatikan se priprema da je proglasi za sveticu jer je navodno utvrđeno da posle smrti čini čudesa. Međutim, mnoge činjenice govore da je milosrdna Majka Tereza  tvorevina medija i da se iza lika 'svetice dobra' i 'majke umirućih' krije fanatična reakcionarna katolkinja i prikriveni nemilosrdni anđeo pakla.

    Svoju misiju Majka Tereza je osnovala u Kaligatu, najsiromašnijoj četvrti višemilionske Kalkute - današnje Kolkate, glavnog grada indijske države Zapadni Bengal. Vremenom, prilozima iz celog sveta, Majka Tereza je otvorila kliniku, narodnu kuhinju i prihvatilište za siročad. Ekspanzija 'Misionara ljubavi' i planetarna popularnost Majke Tereze počinje 1969. godine. Tada je engleski Novinar Mlakolm Mageridž snimio dokumentarac o Majci Terezi pod naslovom 'Nešto lepo od Boga'. U jednom delu filma razgovor sa Majkom Terezom obavljen je u mračnoj prostoriji. Mislilo se da snimak neće uspeti, ali je ispalo da prizor obliva neobično lepo svetlo. Novinar Mageridž je medijima preneo da se radi o 'prvom autentičnom fotografskom čudu'. Niko nije slušao kamermana koji je objasnio da je u tim scenama isprobavao novi i osetljivi Kodakov film za snimanje pri slabom svetlu. Glas o čudu proneo se svetom, a Majka Tereza je mudro ćutala prihvatajući oreol 'anđela ubogih'. Deset godina kasnije prima Nobelovu nagradu za mir. Postala je ljubimica pape Jovana Pavla Drugom. Njen red danas ima više od 5.000 sestara i braće koji u više zemalja pomažu bolesnima, siromašnima, zavisnicima od droge i umirućima.
    Tokom godina nije bilo moguće potpuno sakriti neke mračne crte karaktera i aktivnosti Majke Tereze. Privatni britanski televizijski 'Kanal 4' emitovao je dokumentarni film o Majci Terezi pod naslovom 'Anđeo pakla', a novinar Kristofer Hičens demaskirao je 'sveticu dobra' u knjizi 'Teorija i praksa Majke Tereze', koja je objavljena dve godine pre njene smrti.
    Dokumentarac je prikazao da su ustanove u koje su sestre Majke Tereze primale siromašne širom sveta obične smrdljive rupe u kojima caruje beznađe i u kojima ne postoji nikakva medicinska pomoć.
    Njena klinika Kaligat u Kalkuti imala je krajnje loše uslove. Rukavice i igle upotrebljavane su više puta, pacijenti nisu imali krevete već su ležali na prostirkama s kojih nisu smeli da ustaju, posete rodbine i prijatelja bile su zabranjene, WC su smeli samo jednom dnevno da koriste i svi su, uključujući i žene, šišani do glave - neverovatna sličnost sa nacističkim logorima u Drugom svetskom ratu!

    Umirući nisu dobijali nikakva sredstva za smirenje, čak ni kada su trpeli nepodnošljive bolove jer je Majka Tereza smatrala da je 'patnja ubogih lepa i da svetu pomaže plemeniti primer bede i patnje'. Međutim, s druge strane, ona sama nikada nije odbila lekove protiv bolova ili anesteziju, a lečila se u nekim od najskupljih bolnica u svetu. Koliki je bila licemer, pokazuje slučaj iz 1984. godine, kada je odbila ponudu da joj uklone očnu kataraktu u Pitsburgu u SAD. Medijima je izjavila da ne može da prihvati operaciju koja košta hiljadu dolara. Nakon toga, operisana je u mnogo skupljoj oftalmološkoj bolnici u Njujorku.
    U svojoj knjizi novinar Hičens kaže da je navodna svetica u stvari bila fanatična reakcionarna katolkinja. U govoru prilikom dodele Nobelove nagrade za mir rekla je da je 'najveća pretnja miru u svetu - abortus'. Kada je u Irskoj trebalo da se sprovede glasanje o legalizaciji abortusa, ona je pozvala Irce da glasaju protiv legalizacije. Hvalila je bedu, bolest i patnju kao božanske darove i govorila ljudima da ih moraju sa radišću prihvatiti. Bila je žestoki protivnik razvoja braka i njegovog ponovnog zasnivanja, ali je odobrila razvod svoje prijateljice Dajane sa Čarlsom jer je taj brak 'očigledno nesrećan'.
    Ostala je velika misterija kuda je odlazio novac prikupljan širom sveta. Red u Nemačkoj prikuplja oje godišnje oko pet miliona maraka. U SAD samo u jednoj godini njen red je inkasirao pedeset miliona dolara. Majka Tereza nije birala od koga uzima novac. Od falsifikatora i ucenjivača Čarlsa Kitinga primila j 1.4 miliona dolara, a koristila je i njegov privatni avion. Za njega se zalagala čak i na sudu jer je 'dobar čovek'.

    Novčane priloge Majci Terezi davali su i pripadnici haićanske dinastije Divalije.  Od zloglasnog dikatatora Bebi Dok Divalijea primila je 1980. godine odlikovanje i tim povodom je izjavila da 'nigde drugde na svetu nije srela siromašne ljude koji imaju takav odnos pun poverenja prema njihovom predsedniku države kao ovde prema Bebi Doku'.
    Nemački novinar Valter Vulenveber objavio je 1999. godine u 'Šternu' tekst pod nazivom 'Okrutne sestre Majke Tereze. On opisuje kako su 'Misionarske ljubavi' otimale decu majkama i davale ih na usvajanje preko agencije 'Pro infante'. Gertruda Knut je primetila da njena usvojena kćerka Sita priča o tati i o tome kako je umro, ali nikad ne spominje majčinu smrt. Kada ju je o tome pitala, Sita je rekla: 'Moja mama u Indiji uopšte nije mrtva, Sestre su me ukrale , a moja majka čeka da joj se vratim'. Kada je Siti uro otac, majka je devojčicu ostavila na nekoliko nedelja kod 'Misionara ljubavi' dok se ne snađe. Sita i druga deca odvezeni su u Delhi, a odatle širom sveta porodicama usvojitelja, za dobru novčanu naknadu. Nijedno dete, ma koliko bilo bolesno ili siromašno, nije moglo biti primljeno u prihvatilište 'Misionarske ljubavi' ako roditelji na vratima nisu potpisali ili otiskom palca potvrdili da se odriču svih prava na dete i prepuštaju ga redu. Neuki i nepismeni roditelji tako su prevareni jer najčešće nisu znali šta potpisuju.
    Nemački novinar navodi da se Majka Tereza ponosila time što vodi 'najneorganizovaniju organizaciju na svetu'. Kompjuteri i ostala oprema bili su zabranjeni, a računovodstvo je vođeno olovkom i u običnim sveskama. Kada se one ispune sve bi se brisalo i sveske bi se, zbog štednje ponovo koristile. Izvitoperena želja za štednjom dovodila je do neverovatnih bizarnosti. Red je od grada Njujorka kupio kuću za jedan dolar. Međutim, kuća je morala biti vraćena, jer red Majke Tereze nije hteo da uvede lift.
    Majka Tereza je manipulisala brojkama. Često je govorila kako je s ulica Kalkute 'pokupila 36 hiljada ili 54 hiljade ljudi', ali je nejasno gde ih je smestila kada je bolnica u Kaligatu imala samo 95 mesta?! Takođe je tvrdila da u bolnicama, za koje niko nema pojma gde su, leči 250.000 leproznih, da hrani svakog dana 7.000 gladnih i da njena narodna kuhinja sprema 300 obroka dnevno, da se u njenoj školi - koju niko nikada nije video, školuje 5.000 dece. Majka Tereza nikada ništa nije plaćala. Kada su joj u jednoj radnji u Londonu rekli da treba za hranu da plati 500 funti, počela je da viče: 'Ali to je božji posao'. Vikala je sve dok jedna gospođa u redu iza nje nije platila njen račun.

    Nekoliko meseci pre smrti Majke Tereze kardinal Kalkute isterivao je đavola iz nje u jednoj bolnici u Kalkuti, gde se lečila od srčanih problema i nesanice. 'Kada su doktori izjavili da ne mogu da ustanove medicinski razlog za njenu nesanicu, palo mi je na pamet da ju je možda đavo uzeo pod svoje' - izjavio je Henri Sebastijan D'Souza, nadbiskup Kalkute koji je tada imao zvanje kardinala. Souza i mesni sveštenik obavili su tada polusatni obred egzorcizma nad Majom Terezom isterujući iz nje molitvama demonski duh. Nedavno su objavljena pisma Majke Tereze koja je slala svom duhovniku, ocu Kolodijčuku u kojim često govori o unutrašnjem mraku, o osećanju napuštenosti od Boga i čak o napasti da posumnja u postojanje Boga.
    Majka Tereza zabranjivala je svaku kritiku Pape. To joj se vraćalo za života, ali i posle smrti. Vatikan namerava da kanonizuje Majku Terezu, odnosno da je proglasi za sveticu. Papa Jovan Pavle Drugi prilično je ublažio uslove za dobijanje svetačkog oreola. U slučaju Majke Tereze predlog je usledio pre isteka obaveznih pet godina od smrti. Kanonizacija u katoličkoj crkvi je priznanje onima koji su pokazali 'junaštvo vrline'. Pored toga, da bi neko zaista bio proglašen svecem, mora uslišavati molitve i posle smrti, a to se može dokazati samo čudesnim izlečenjima koja moraju potvrditi i lekari, Nadbiskup Souza smatra da je Majka Tereza zaslužna za bar dva čudesna izlečenja, a da bi postal svetica, zahvaljujući Papi Jovanu Pavlu Drugom, dovoljno je jedno.
    U prvom slučaju radi se o maldoj Indijki Moniki Besre. Njoj se navodno povukao tumor iz stomaka kada su joj na prvu godišnjicu smrti Majek Tereza na njega stavili medaljon sa likom device Marije koji je pripadao pokojnoj 'svetici dobra'. Međutim, prema onome što je saopštio ministar zdravlja Zapadnog Bengala, Monika Besra je juna 1998. godine došla u bolnicu  Balurgan u Kalkuti da se leči od tuberkuloznog meningitisa. Ginekolog bolnice je ultrazvučnim pregledom otkrio da Monika ima tumor u abdominalnom delu. Ona je ostala na lečenju i zahvaljujući lekovima tumor se povukao. Lekari tvrde da je pobedu nad bolešću odnela medicina i da se izlečenje može pripisati samo medicinskom tretmanu, a ne čudotvorstvu Majke Tereze. Svoj stav lekari su i javno saopštili dovodeći u nepriliku nadbiskupa Kalkute i Vatikan koji grozničavo tragaju za čudesima Majke Tereze.

Pored osvog osporenog čuda, drugo koje pominje Souza je navodni slučaj devoje iz Palestine koja se izlečila od raka kada joj se posle ponavljanja molitvi Majka Tereza pojavila u snu i rekla: 'Dete, izlečena si'.


    I dok se poslovi oko proglašenja za sveticu Majke Tereze ekspresno obavljaju i pronalaze 'čuda', neki drugi kandidati, na primer, britanksi kardinal Džon Henri Njuman, koji je umro 1890. godine, čekaju i više od stotinu godina 'na dokazano čudo'. Za 24 godine papa Jovan Pavle Drugi proglasio je 458 svetaca, više nego svi njegovi prethodnici za poslednja četiri veka. Tolika 'proizvodnja svetaca' neminovno je dala i daje i neke problematične i osporavane.
    Maja meseca 2002. godine u župnoj crkvi na Supetru u Hrvatskoj, američki filmski glumac Martin Šin, otkrio je spomenik Majci Terezi, prvi koji je podignut njoj u čast. Ideja o spomeniku pripada Martinu Šinu, koji je kazao da bi bilo sjajno u jednoj maloj zemlji kakva je Hrvatska napraviti nešto što se još nigde nije napravilo. S ovim se sigurno ne bi složili Makedonci, koji su još povodom druge godišnjice smrti Majke Tereze 7. septembra 1999. godine otkrili njen bronzani spomenik u prirodnoj veličini u Skoplju.
    Neke organizacije i neka priznanja nose ime Majke Tereze ne služeči joj na čast. Humanitarna organizacija 'Majka Tereza', čije je sedište na Kosovu, bavila se regrutovanjm albanskih terorista i krijumčarenjem oružja. Njenim vozilima teroristi su prevoženi i kosmetske Vitine na krizno područje kod Kumanova. Albanski predsednik Redžep Mejdani uručio je 2000. godine komandantu NATO za Evropu, američkom generalu Vesliju Klarku odlikovanje 'Majka Tereza'. To priznanje Albanija daje strancima 'koji su radili za dobrobit albanskog naroda.
    Sve u svemu, Majka Tereza očigledno nije bila ono za što se predstavljala. Bila je sluga Vatikana u ko zna kakvim misijama određenim od njenih gazda. Često se pod plaštom dobročinstava kriju strašne stvari. I Bila Gejtsa su pre par godina prikazivali kao neviđenog dobročinitelja koji ne štedi pare da bi pomogao svetu, a danas taj isti Bil Gejst javno govori kako bi trebalo smrtonosnim vakcinama pobiti šest milijardi ljudi i tako svetsku populaciju svesti sa sedam milijardi na samo jednu 'zlatnu' milijardu.