Ispostavilo se da kada gledamo čoveka, životinju ili njihove fotografije, prvo ih pogledamo u oči. Oči nas uvek privlače poput magneta. Štaviše, kao što su pokazali eksperimenti engleskih psiholga, naš pogled magično privlače bilo koja dva kruga postavljena horizontalno jedan pored drugog, a naročito ako se u njima nalaze mali krugovi poput zenica. Prava magija!
Klasična nauka nema odgovora na pitanje zašto govornik ređe gleda slušaoce nego sabesednik, zbog čega povećanje razdaljine između sagovornika izaziva češću razmenu direktnih pogleda, zašto direktan pogled sagovornika po pravilu izaziva simpatiju, a kosi ili prikriveni pogledi izazivaju osećanje da je sagovornik neiskren, zašto nam ne prija nečiji suviše uporan pogled koji se gotovo kod svih naroda smatra izrazom drskosti, a među muškarcima i mužjacima u životinjskom svetu - kao direktan izazov? Ukoliko je takav pogled još praćen osmehom i pokazivanjem zuba, onda se smatra pretnjom i uvredom.
NIŠTA NIJE SKRIVENO
Nije slučajno da oni koji bez potrebe nose tamne naočare izazivaju kod većine podsvesnu antipatiju. Iskusni 'glumci' to znaju i zato se ne kriju iza tamnih naočara, već se trude da zabunu izazovu na drugi način - pomoću izraza očiju. Ipak, niko nije sposoban da glumi sve vreme. Podsvesni pokreti očiju uvek mogu da izdaju. Pogled naniže i u stranu, za razliku od pogleda nagore, zaslužuje više poverenja i može biti znak da čovek pokušava da se nečega seti ili da je tema razgovora dodirnula nešto važno u njegovoj duši, da je izazvala duboka preživljavanja.
Ne treba biti pronicljiv psiholog, pa da se primeti da ljudi čkilje kada su nezadovoljni, razdražljivi ili nepoverljivi prema nečemu. Takav je pogled često karakterističan za lukave ljude, one koji nešto kriju. Nije slučajno da takav pogled po pravilu ne prija. Isto osećanje izazivaju i ljudi koji izbegavaju da vam gledaju u oči. Ako sagovornik uporno skreće svoje oči nastranu ili ih prikriva, to je znak njegove nesigurnosti i uznemirenosti, ponekad i straha, a najčešće prevare.
Oči bečimo kada smo zapanjeni ili iznenađeni, očima 'pojedemo' ono što nas izuzetno zanima, izbuljimo ih kada smo uplašeni. Naravno, oči nam se šire kada podsvesno pokušavamo da dobijemo maksimum informacija. I obratno, uvek nevoljno zatvaramo oči kada želimo da se ogradimo od spoljnjeg sveta - kada je razgovor dosadan, kada smo umorni ili nezainteresovani. Oči se same zatvaraju kada pokušavamo da se skoncentrišemo. Na primer, dok razmišljamo o nekom problemu ili ako nas nešto boli.
Žmirkamo i dok nešto pažljivo posmatramo ili kad pokušavamo da se skoncentrišemo. Sužavanjem vidokruga organizam nastoji da se ogradi od bilo čega nevažnog što bi ometalo koncentraciju. Nije slučajno da čovek žmirka ili skreće pogled zbog nečijih osuđujućih ili ukoravajućih pogleda. Na taj način ne dozvoljava prolaz tuđih emocija i štiti se od negativne informacije. Ako sagovornika smatramo jačim, iskusnijim i mudrijim, gledamo ga češće u oči. Poput đaka u školi otvaramo svoj mozak za telepatske uticaje. Iz istog razloga onaj koji priča retko gleda u oči slušaoca. U njegovom se mozgu odvija intenzivan proces formulisanja misli, a tuđi pogled - a znači i te misli - može da ga ometa.
Ukoliko je telepatski uticaj smanjen razdaljinom između sagovornika, oni to kompenzuju tako što se češće gledaju u oči. Sagovornika ćemo bolje razumeti i ispravno ćemo mu preneti svoju misao ako ga gledamo pravo u oči. Uz to, bolje ćemo razumeti duševno stanje i misli jer se dijalog odvija direktno 'mozak-mozak'. Zanimljivo je još jedno zapažanje: žene mnogo češće gledaju u oči sagovornika od muškaraca. Osim toga, one ne shvataju direktan pogled kao pretnju.
Obratno - za njih je to znak zainteresovanosti i želje da se uspostavi kontakt. S druge strane, ženska potreba za direktnim pogledima nužna je zbog 'tananog' kontakta sa novorođenim bebama: upravo očima majka uspostavlja telepatski kontakt sa detetom.
U PUNOJ SNAZI ŠIROM OTVORENIH OČIJU
Zanimljiv je eksperiment u kojem su učesnicima pokazane fotografije devojke napravljene sa istog negativa, a trebalo je da izaberu fotografiju na kojoj im je devojka privlačnija. Svi su odabrali isti fotos mada nisu znali da objasne zbog čega, kada nije bilo nikakve razlike između te dve slike. A tajna je bila vrlo jednostavna: na izabranoj slici pomoću retuša malo su povećane zenice očiju. To objašnjava zbog čega su svima tako slatke okice dece ili mladunaca životinja, koji imaju uvećane zenice.
U stara vremena su smatrali da veličina zenica svedoči o vitalnoj snazi: širom su otvorene kada je organizam u punoj snazi i smanjuju se kada ga energija napušta, na primer, u starosti, zbog duge bolesti. Ako prihvatimo to gledište, onda postaje jasno zašto nas privlače velike zenice: zdrave, pune života osobe su uvek dopadljive u sva vremena.
Zenice se šire kada se povećava potreba za spoljnim informacijama. U detinjstvu kada mozak žudi za novim saznanjima, u stresnim sitacijama kada donošenja odluke traži maksimum informacija, a sužavaju se kada nestaje interesovanje za okolinu, kada se čovek trudi da se povuče u sebe, kada je razdražen ili ljut. Pretpostavlja se da ima još jedan razlog: sužene zenice sprečavaju gubitak energije iz organizma, naročito ako su zalihe istrošene.
POZIV NA LJUBAV
Zapaženo je da se zenice žene vidljivo šire kada je veoma zainteresovana za partnera. Sasvim je moguće da se i 'magično delovanje' na muškarca pojačava jer se i telepatski kanal širi kada su zenice proširene. Zahvaljujući proširenom kanalu tajne misli i želje počinju da zrače kroz oči jačim snopom i da deluju neposredno na podsvest partnera. Eto vam i posebnog oblika uroka - ljubavnog. Rođen iz žarke strasti nije izazivao u žrtvi bolest kao običan urok, nego bezumnu ljubavnu želju.
Naravno, delovanje ljubavnog uroka je poznato od davnina. Znajući ili intuitivno osećajući kolika je uloga zenica, žena je odavno pribegavala trikovima da ih poveća. U stara vremena su čak bile spremne da radi toga žrtvuju oštrinu vida. Još u Starom Rimu, a kasnije i u Italiji i Španiji, žene su stavljale u oči sok od veoma otrovne biljke - beladone, zahvaljujući kojoj su se zenice jako širile, a oči su dobijale tajanstveni sjaj i dubinu, što je ženi davalo posebnu privlačnost. Nije slučajno da 'beladona' u prevodu sa italijanskog znači 'lepa dama, lepotica', u Rusiji se ta trava nazivala 'krasavka', a 1838. godine otkriveno je da sadrži atropin koji je zaslužan za širenje zenica.
Bilo kako bilo, izgled očiju i pogledi imaju najvažniju ulogu u proverenom sistemu ženskog flerta. Pojam koketiranja očima uključuje ne samo bacanje brzih pogleda već i oči naročito (ushićeno) dignute, smerno (skromno) spuštene, široko (naivno) otvorene, a često i trepćuće (izgubljeno). Tu važnu ulogu može da odigra i dugi, malo duži od pristojnog, direktan pogled u oči. Ili suprotno - letimičan, iznenađeni, zainteresovani, potom 'intimni' (na vrat ili prsa), prizivajući, ljubavno obećavajući...Sve to u skladu sa mimikom, gestikulacijom, udaljenošću, 'slučajnim' dodirivanjem, šminkom, manipulisanjem detaljima odeće, pa onda i telepatske sposobnosti žena... Dakle, lakše je kapitulirati, nego odolevati!
Hipoteza o primanju i prenošenju misli pomoću pogleda objašnjava mnogo toga. I 'magiju crnih očiju' takođe. Za njihovu neverovatnu privlačnost zaslužne su ponovo zenice: stapaju se sa tamnom bojom dužice i zato izgledaju veće. Nije isključeno da se poseban šarm kratkovidih dama sastoji u veličini zenica - defekt vida se na taj način kompenzira.
A širenje zenica u trenutku smrti je činjenica koju je nemoguće objasniti, a pretpostavlja se da umirući ima proširene zenice zato što gleda u druge dimenzije! Ko zna?
OČIMA I NAPRADAMO I BRANIMO SE
Nažalost, nemamo uvek posla samo sa zavodljivim flertovanje. Često nailazimo na ljude i poglede sasvim druge prirode. Svima je poznato da je pogled prevaranata bežeći i nestalan, i tako se razlikuje od direktnog i iskrenog pogleda. Naravno, iskusni prevaranti se ponekad trude da oponašaju direktan pogled i da zavaraju neiskusne sagovornike. Kao prvo, taj pogled je fokusiran ne na vašim očima, nego negde iza vaših leđa. Objašnjenje tome je pronađeno. Doktor Viljem Hej je pomoću aparata ustanovio neverovatnu stvar: čim čovek počinje da laže (čak i ako je to neka nevina laž - na primer, smanjuje svoje godine starosti) njegove oči gube fokusiranje.
Osim toga i previše svestan, direktan i čvrst pogled, bez obzira na mirnoću, uvek je malo pokretan: obavezno šeta od jedne zenice do druge. Čovek sa 'nameštenim' pogledom najčešće gleda u jednu zenicu svog sagovornika i to je krajnje neprijatno. Ako su uz to i zenice tog čoveka sužene, možemo sa sigurnošću da tvrdimo da je prisutno neprijateljstvo i pokušaj psihičkog pritiska.
Takav pritisak ako mu se ne protivite može da ima i tragične posledice. Sasvim je moguće pružiti otpor 'vizuelnim napadima' takođe pogledom, ali mnogo snažnijim. Još je efikasniji pogled sa žaljenjem - dobar i snishodljiv, ako hoćete nežan (ali ne žalostan). Primećeno je da ovaj 'žalostiv pogled' ne mogu da podnesu ni najsvirepije životinje. Takvim pogledom može da se zaustavi i najdrskiji napad. Mada je za to potrebna ogromna sigurnost u sebe i veoma jaka volja. Ako je nemate i ne možete da izbegnete neprijatan razgovor, nepravednu grdnju od šefa, agresivan bezobrazluk ili jednostavno bolesnu razdražljivost sagovornika, šta da radite u tom slučaju? Vrlo jednostavno: ne gledajte u oči onog ko vas napada pogledom. Najbolje je da se okrenete. U krajnjoj liniji buljite mu u čelo. Svesno ili ne, često sklanjamo poglede od susretanja sa tuđim pogledom. Tako se naša podsvest brani da izbegne tuđe delovanje.
Sjaj u očima može mnogo toga da ispriča o vlasniku. Samo treba znati kako se taj sjaj pojavljuje. Mehanizam je sledeći: 'fine' energije emocija preko sistema energetskih centara (čakri) deluju na žlezde unutrašnje sekrecije i tako aktiviraju ili smanjuju njihov rad. Ni suzne žlezde nisu izuzetak. Tokom uzbuđenja, preplašenosti i čak usled obične uznemirenosti počinju da luče tečnost i u očima se javlja specifičan vlažan sjaj. Priđite ogledalu i pomislite na nešto prijatno, radosno - videćete kako će zasijati vaše oči, kako će se zaiskriti. I odakle samo dolaze šarm i draž... Mada takav sjaj nemaju svi, naročito je karakterističan za emotivne, osetljive i prijemčive ljude, kao i za zaljubljene.
GATANJE IZ OČIJU
Oči ne samo da prate naš karakter, nego i zdravstvene promene, a često govore i o načinu života. Profesionalne gatare poznaju tajne takve analize i lepo ih koriste, podmećući rezultate svog posmatranja kao mistična otkrovenja. Po očima (i prema fotografiji) mogu da ispričaju štošta, ne samo o karakteru i sklonostima osobe, nego i o njenom zdravlju i bolestima.
Na primer, kod srčanih oboljenja pogled očiju postaje 'mat', kod crevnih bolesti 'zamućen', kod tuberkuloze 'sedefast'... Kod oboljenja jetre beonjače imaju žućkastu nijancu, a kod loše cirkulacije na njima ima crvenih žilica. Suviše spušten gornji kapak kod muških osoba svedoči o energetskoj iscrpljenosti, a loša boja o ozbiljnim fiziološkim poremećajima. Podnadule donje kapke otkrivaju bećara, a opuštene - nekontrolisane strasti. Istovremeno podnaduli i gornji i donji kapci govore o prezasićenosti i zamorenosti životom...
Smatre se da su ljudi sivih očiju najbolji organizatori. Crne, braon i zelene oči govore o energičnosti, svetlobraon o stidljivoj osobi, a plave o preosetljivosti. Velike i buljave oči obično svedoče o tvrdoglavosti, lenjosti i lažljivosti osobe, kao i o želji da budu u centru pažnje, a uz to su i rasipnici. Male, duboke oči - svojstvene su pametnim i vrednim ljudima.
Zapaženo je da su ljudi razmaknutih očiju veoma široke prirode. Naklonjeni su usporenosti i oprezni. Pre donošenja odluke mučno i dugo ispituju sve moguće posledice. A blisko postavljene oči su po pravilu svojstvene osobama brzih refleksa, koncentrisanim na jednoj ideji, zahtevnim prema sebi i drugima, ali po pravilu i veoma prgavim.