Naslovni baner
Ponuda Tema

Magazin Paranormalnog - No 28

   Da li je poznati engleski političar u dva navrata izbegao verovatnu pogibiju? Na osnovu čega je Linkoln ukinuo robstvo? Da li svetski političari i danas konsultuju vidovnjake i ljude sa paranormalnim sposobnostima? Ko je tajanstveni anđeo smrti? Otkuda nekim osobama moć vidovitosti? Živa krv iz XVI veka!
SVETSKI POLITIČARI I PARANORMALNO
    Slavni britanski političar i premijer vlade u Londonu tokom II Svetskog rata, prema nepobitnim dokazima je u to vreme u nekoliko navrata, na neki potpuno neobjašnjiv način, tačno predskazao šta će se dešavati i zahvaljujući tome i sebi, a i drugima, spasao život.
Krajem leta 1941. godine, Vinston Čerčil je, kako je inače to i uobičavao, u svoju rezidenciju u Londonu, na adresi Dauning Strit broj 10, pozvao tri svoja ministra na večeru. Neposredno pre no što će večera biti poslužena, nemačka avijacija počela je jedno od tada već redovnih bombardovanja Londona. Čerčil je sa gostima mirno sedeo za stolom, dok su ispijali aperitiv. Iznenada, Čerčil je bez reči ustao, gostima znakom pokazao da ostanu za stolom i žurno je otišao do kuhinje gde je posluga pripremala prvo jelo koje je trebalo da im bude servirano.
    Zahtevao je od njih da odmah napuste kuhinju i da se hitno slone u sklonište koje je bilo sagađeno ispod zgrade rezidencije. Posluga je poslušala i kada se Čerčil uverio da su kuvar i konobari otišli u sklonište, vratio se svojim gostima. I njima je rekao da idu u sklonište zajedno sa njim. Tek što je to urađeno, bomba je pogodila kuhinju i sravnila je sa zemljom, dok je ostali deo zgrade, zajedno sa skloništem ostao nedirnut.
    Čerčil nikada, ni svojoj posluzi, a ni ministrima, nije odgovorio na pitanje otkud je znao da će baš te večeri njegova rezidencija biti pogođena. Krajem iste godine, u mesecu oktobru, Čerčil je, kao što je to činio svake noći kada nije imao neke druge obaveze, pošao u obilazak posada protivavionskih topova koji su branili London od nemačkih bombardera. U te posete odlazio je službenim automobilom i to u pratnji samo svog ličnog vozača. Uvek je sedeo na zadnjem desnom sedištu. I te noći je vozač, čekajući premijera, po običaju otvorio desna vrata kola, ali Čerčil je bez ikakvog objašnjenja, umesto da sedne na desno, seo na levo zadnje sedište. Nekoliko stotina metara dalje od Dauning strita gde je ušao u automobil, nemačka bomba pala je na desetak metara desno od vozila, koje je sa te strane bilo oštećeno. Kasniji uviđaj je pokazao da bi premijer, u najboljem slučaju bio ozbiljno ranjen da je seo na desnom, svom inače omiljenom mestu. Ovako, prošao je čak i bez ijedne ogrebotine, baš kao i njegov vozač.
    Svojoj supruzi, vozaču i nekolicini bliskih prijatelja, koji su ga nakon ovog događaja pitali zbog čega je iznenada promenio mesto u vozilu, odgovorio je: 'U trenutku kada sam zakoračio da sednem na svoje uobičajeno mesto, čuo sam nečiji glas koji mi je naložio da tu ne sednem. Ni sam ne znam zbog čega, ali poslušao sam ga'. Postoje tvrdnje da je Čerčil u još nekoliko prilika postupio na sličan način. Ali, nikada nije hteo da otkrije da li se radilo o njegovoj vidovitosti ili nečem drugom. Da li je neke od odluka koje su imale čak i sudbonosne posledice po svetsku politiku, Vinston Čerčil možda donosio na sličan način, ne zna se.     No, zato se zna da su neki drugi svetski državnici bili pod snažnim uticajem svojih ili tuđih paranormalnih sposobnosti. Dokazano je, da je američki predsednik Linkoln bio ne samo vešt hipnotizer i pobornik spiritizma, već i da je posedovao sposobnost prekognicije - predviđanja. O tome svedoči i san kojim je upozoren da će biti ubijen u atentatu. Nešto je manje poznato da ne mali broj Amerikanaca veruje da je linkoln odluku o ukidanju ropstva u SAD doneo pod uticajem 10-godišnje Neti Kolburn Majnard koju je hipnotisao. Ona je u tom stanju, tvrdi se, puni sat ubeđivala da ukine ropstvo, što je on i uradio i zbog čega je i ubijen.
    Takođe, zna se i za njegove spiritističke seanse o kojima su pisali i neki tadašnji listovi. Linkoln ih nikada nije demantovao. O onom što je u njima objavljeno, a reč je o prikazu seanse tokom koje je jedan klavir levitirao, iako su na njemu sedeli sam Linkoln i njegovi telohranitelji, on je doslovno izjavio: 'Jedina netačnost u ovom članku je to se njime ne govori ni o polovini onoga što se stvarno desilo. U njemu nema ni reči o predivnim stvarima čiji sam bio očevidac. A, značajni kanadski državnik Vilijam Lajon Mekenzi King, tvrdio je da je redovno u vezi sa dušama velikih političara koji su umrli. Istovremeno, za savete se obraćao i poznatim medijumima, a naročito glasovitoj u to vreme, Džeraldini Kamingas, specijalisti za automastsko pisanje pokojnika.
    I američki predsednik Frenklin Delano Ruzvelt, redovno je konsultovao vidovitu Džejn Dikson koja je predvidela i ubistvo dvojice braće Kenedi, predsednika Džona Ficdžeralda  i njegovog ministra pravde Roberta. Nije tajna da je i predsednik Ronald regan takođe imao svoje savetodavce koji su bili obdareni paranormalnim sposobnostima, a tvrdi se da je i Bil Klintom koristio nešto slično. Piše se da i su i francuski političari Fransoa Miteran i Žak Širak, kao i političari niza drugih zemalja koristili i još uvek koriste usluge bilo raznih medijuma, bilo osoba koje su obdarene raznim paranormalnim sposobnostima.
    Dobro je poznato da su i sovjetski lideri Staljin i Brežnjev takođe imali svoje vidovnjake u koje su imali puno poverenje, a slično je bilo i sa Hitlerom koji je veoma se oslanjao na svoje astrologe. Nije ni tajna da vlasti u Francuskoj i mnogim drugim zemljama koriste ljude sa paranormalnim sposobnostima za pronalaženje nestalih osoba, kao i za rešavanje zamršenih kriminalističkih slučajeva. U kanadi je nepobitno potvrđeno da su razni medijumi značajno pomagali ekipama arheologa da odrede mesta gde treba vršiti istraživanje. Pri tome su im čak i precizno kazivali do koje dubine treba vršiti iskopavanja da bi se stiglo do tražene lokacije i predmeta na njoj.
ŽIVA KRV IZ XVI VEKA
    Sada već prilično davne 1998. godine, kineska agencija Sinhuan je objavila senzacionalnu vest. Naučnici iz Nankina, koji je administrativni centar provincije Czansu vršili su istraživanje ostataka muškarca koji je umro pre 400 godina. Rezultati su bili zapanjujući. U pokojnikovim plućima, a telo je bilo iz neobjašnjivih razloga izuzetno dobro očuvano - pronađena su crvena krvna zrnca. Ona su bila jasno vidljiva pomoću mikroskopa, imaju nepromenjenu strukturu i sjajnu boju, koja je svojstvena živim ćelijama.
    Telo je otkriveno u leto 1997. godine u provinciji Dantu. Po pretpostavci arheologa, ono je pripadalo činovniku višeg ranga, koji je živeo za vreme dinastije Min (1369-1644). Činovnik se zvao Jang, a umro je u 45. godini života. Neverovatno je da su posle 400 godina crvena krvna zrnca još uvek bila u dobrom stanju. Ovaj fenomen su objašnjavali na različite načine. Arheolozi su, na primer, skloni verziji čudotvornog efekta balzamovanja. A predstavnici kineskog istraživačkog centra, tvrde da je činovnik, sahranjen u XVI veku, umeo da upravlja tajanstvenom energijom Ći. Ona tako po njima, nije napustila mrtvo telo, usporivši tako truljenje i sačuvavši neke ćelijske strukture.
    Nejsano je samo jedno - zbog čega je čovek, koji je pre 400 godina vladao veštinom održavanja zdravlja i dugovečnosti, umro u 45. godini života?
ODKUDA NEKIMA VIDOVITOST?
    Visoki funkcioner jedne značajne institucije u Rimu, jednog jutra se probudio sa jasnim sećanjem na pojedinosti sna koji je te noći sanjao. On je sanjao pet nepoznatih osoba, a među njima i jedno dete. svi su se oni nalazili u nekom malom prostoru, kao sobi, koja je imala sa strane samo jedan okrugli prozorčić. Kroz njega kao da se probijalo jedva nešto malo nekog zamućenog svetla, ali čovek nije znao da to što vidi kroz staklo nije svetlost, već voda. Kada se probudio imao je osećaj velike nelagode koja ga je pritiskla, kao predosećaj da se desilo nešto tragično.
    Ispričao je san svojim kolegama sa posla, a oni su mu pomogli da u više dnevnih listova potraži vest o nekom događaju koji bi mogao da objasni ono što je sanjao. Ali, takve vesti trenutno nije bilo. Ipak, čovek je i dalje imao onaj nelagoni osećaj.Međutim na prvim stranama svih popodnevnih izdanja listova, objavljena je vest da je veliki prekookeanski putnički brod 'Andrea Dorija' potonuo usred Atlantika u 10.25 sati tog dana. Prema psiholozima i ostalim stručnjacima, slučaj ovog funkcionera je klasičan primer vidovitosti, neobjašnjive paranormalne sposobnosti nekih ljudi da predvide, tačnije, da vide događaje koji će se tek odigrati. - bilo da će se to desiti u neposrednoj blizini vidovnjaka ili daleko od njega, pa čak i vremenski daleko.
    Kroz milenijume razvoja ljudske civilizacije, vidovitost je, upravo zato što jenije bilo moguće racionalno objasniti - smatrana Božijim darom i to datom samo odabranima, svetiteljima na prvom mestu. Ali, isto tako i raznim misticima. Stoga su oni bili ili izuzetno cenjeni ili u nekim srednjevekovnim vremenima - proganjani kao sluge nečastivog. Ovaj fenomen i danas ostaje nedokučiv, pa je otuda i svrstan među najinteresantnije i najneistraženije paranormalne sposobnosti. Za sada, istraživači su saglasni da je vidovitost posledica takozvanih ekstrasenzornih mogućnosti pojedinaca da na neki nepoznat način primaju slike, zvukove i još neke elemente događaja sa mesta ne kome se primalac ne nalazi. Eksperimentalno je dokazano da percepcija može biti ostvarena sa, maltene, beskrajne udaljenosti. I to bez obzira na okolnosti u kojima se onaj ko je prima nalazi, da li je na taj prijem spreman ili do njega dolazi bez njegove volje.
    Zadnjih godina, mnogi neurolozi, psihijatri, psiholozi i razni specijalisti raznih struka, eksperimentalno, koristeći najsavremeniju opremu, uključujući i onu namenjenu istraživanju ljudskog mozga, došli su do pretpostavke da je vidovitost u najtešnjoj vezi upravo sa funkcijama ljudskog mozga. Preciznije rečeno, sa njegovim takozvanim alfa stanje. Alfa stanje mozga je stanje u kojem on, najčešće tokom spavanja, počinje da emituje električne talase nazvane alfa. Ali, utvrđeno je da alfa talase mozak nekih ljudi stvara i emituje i u različitim stanjima uznemirene svesti i podsvesti, pa čak i u budnom stanju. Kod osoba koje nisu obdarene vidovitošću, prouzvodnja i emeitovanje alfa talasa neuporedivo su  manji nego kod osoba obdarenih paranormalnim sposobnostima. Problem je to što još nema objašnjenja uzroka svega toga.
    Ostaje i da modernim sredstvima bude potvrđena ili demantovana teza jedne ekipe istraživača, po kojoj alfa talasi imaju ogromnu brzinu širenja, tako da za njih, praktično, ne postoje ograničenja ni vremena ni prostora. Po njima to i omogućava da vidovnjaci vide ono što se dešava tog trenutka na nekom udaljenom mestu. No, čak i ako je ova teza tačna, ostaje bez objašnjenja kojim to biološkim, psihološkim ili nekim drugim mehanizmima, oni uspevaju da vide ono što tek treba da se dogodi. Ostaje takođe da bude potvrđeno da su vidovitost i telepatija međusobno povezane sposobnosti.
    U svakom slučaju, nijedan od ova dva fenomena nije razjašnjen, mda je višestuko eksperimentalno potvrđeno da su njima obdarene neke osobe. Za sada, moderna oprema nije dala nikakve nove rezultate, osim što je potvrdila onoi što je u ranijim vremenima bilo otkrivemo. Međutim, ovde treba napomenuti da mnoge države u tajnosti sporvode istraživanja na ovu temu, pogotovo vojska, tako da možda je dosta toga otkriveno, ali je, naravno, obavijeno velom tajne.
TAJANSTVENI ANĐEO SMRTI
    Vekovima je 'Strašni kosač' bio jedna kulturološka ikona, ali je manje poznato da on izgleda stvarno postoji. Tako kažu istraživači koji su širom sveta sakupili stotine opisa od kojih se ledi krv u žilama. Mnogi izveštaji potiču od bolničarki i drugog osoblja u bolnicama koji su bili svedoci njegovog pojavljivanja. Iznenađujuće je da Anđeo smrti često vodi razgovore sa umirućima da bi om olakšao rastanak od života. Neki tvrde da je on spreman da proćaska i sa onima koji prisustvuju nečijoj smrti, u nastojanju da ih malo smiri tokom tog njihovog emocionalnog stresa. U mnogim slučajevima Strašni kosač je daleko od toga da deluje zastrašujuće, kako da neki predstavljaju. Pre bi se moglo reći da on čeka da smrt dođe po umirućeg, a ne da to aktivno zahteva. Strašni kosač je u stvarnom životu ljubazan i učtiv.
    Jedna 76-godišnja bolničarka opisala je svoj susret sa Anđelom smrti pre 30 godina. U prvi mah žena je pomislila da vidi nekog kaluđera kako stoji pored kreveta jedne stare žene - ali onda je za trenutak ugledala njegovo lice ispod kapuljače. Ona se priseća tog susreta: 'Lice mu je bilo lobanja sa dve male vatre umesto očiju. Njegove skeletne ruke bile su strpljivo presavijene jedna preko druge unutar tamnih rukava njegove mantije. Moj utisak je bio da on čeka i to veoma srpljivo'.
    U retkim prilikama, Anđeo smrti ubeđuje ljude da se drže života ili čak - spasava njihov život. na primer, jedan Njujorčanin je ispričao o noći u kojoj je u svojoj trpezariji osetio nečije čudno prisustvo. Čovek se osvrnuo oko sebe i ugledao jednu figuru u crnoj mantiji sa kapuljačom i sa blistavo belom lobanjom. Držao je u ruci kosu i naprasto gledao u mene. Osetio sam kako me preplavljuje neka hladna jeza. Sledežeg trenutka Strašni kosač je skliznuo kroz vrata i iščezao. Kada je čovek požurio u kupatilo zatekao je svoju ženu onesvešćenu od prevelike doze lekova. Odmah ju je prebacio u bolnicu gde se ona brzo oporavila. U najčudnijem slučaju, jednu ženu iz Merilenda spasao je lično Strašni kosač. Ona je upala u zaleđenu baru i nalazila se na ivici smrti kad je bila izvučena ispod leda sa - ručicom njegove kose!
    Strašnog kosca obično predstavljaju kako nosi peščani časovnik - simbol prolaznosti vremena, ili kosu - koja oličava njegovu žetvu ljudskih duša. Prva poznata ilustracija Strašnog kosca kao skeleta u dugačkoj crnoj odeći i sa kapuljačom na glavi datira još od pre 500 godina.
NESMIRENE DUŠE
    U Kalbriji, na rtu Ričuto, na samo nekoliko metara od kopna nalazise ostrvce Le kastela , koje je povezano sa rtom uskim kamenim nasipom. Na ostrvcu su i dan danas ostaci stare tvrđave. U njoj ili negde oko nje je 1507. godine rođen Đovani Dioniđi Ikijali, koga neki i sada zovu Učali. A upravo oko zidina tvrđave i u njenoj okolini mnogi čuju ljudske glasove i jasne zvukove bitke, ali i viđaju ljude obučene kao Turci iz onog doba. Tačnije rečeno, viđaju i čuju razne utvare.
    Sudeći po istorijskim činjenicama, ono što vide i čuju su utvare upravo Učalija i njegovih gusara. A zvukovi asociraju na bitku koju su Učali i gusari vodili pod njegovom komandom tokom zauzimanja La Kastele. Jer, on je uz turske mornare koje je pretvorio u gusare, posle oštreborbe uspeo da zauzme tvrđavu iz koje je nekoliko narednih godina polazio u gusarkse napade na mletačke i druge brodove koji bi se našli na moru u okolini Kalabrije. Inače. utvrđeno je da je Učali, iz neutvrđenih razloga, u ranoj mladosti napustio hrišćansku veru i negde otišao. Vremenom je postao jedan od zapovednika turske flote. Njom je komandovao i tokom bitke mletačkih i turskih pomorskih snaga kod Lepenta 1571. godine. Turska flota je tada razbijena ali je on uspeo da se spase. Od tada je postao gusar. Umro je 1587. godine.
    Mnogi od onih koji vide i čuju kapetana Učalija i njegove gusare, vide i njegove brodove na moru nedaleko od Le Kastela. Nema objašnjenja kako je to moguće. Ali, nema objašnjenja ni za fenomem koji se uočava, istina pod određenim svetlosnim uslovima - poseban položaj Sunca, na krajnjem rtu kalabrijske obale koji zalazi u Mediteranski zaliv. Sa tog rta i sa dela u njegovoj okolini, naime, na površini zaliva, jasno se vide kuće, kule i zvonici nekakvog grada. Jasno je da se radi o jednoj vrsti fatamorgane, ali nema objašnjenja razloga zbog kojih se ukazuje uvek baš isti taj grad. A činjenica je da nema nijednog dokaza da je bilo kada na celom Apeninskom poluostrvu postojao neki grad sa karakteristikama koje se ukazuju tokom te fatamorgane. I jednostavno, odakle dolaze slike tog aventinjskog grada.
    Slično je i sa javljanjem duha, utvare, vizije ili nečega sličnog u gradiću Pico Kalabro. Mnogi tvrde kako noću čuju nečiji muški glas praćen zveketom lanaca. Ovo se dešava samo pod zidinama nekadašnjeg dvorišta kule. A upravo u tom dvorištu je 1815, godine streljan Đačino Mira, koji je nešto pre nego što je smaknut, pokušao da se ponovo domogne prestola Napuljskog kraljevstva, koje je izgubio odmah po Napoleonovom padu. Mira je inače bio imperatorov general i Napoleon Bonaparta ga je imenovao za napuljskog kralja.
    Da ono što mnogi tvrde da čuju u Pico Kalabru nije samo njihova halucinacija, svedoči činjenica da Mirao i zveket lanaca, a on je pre streljanja bio u lancima i u njima je i ubijen - čuju i oni koji nisu stanovnici ovog gradića i koji za ovaj fenomen i ne znaju.

Twiter dugme Facebook dugme  RSS FEED-OVI ZA VAŠ SAJT NAJBOLJA WEB SKOLA NAJBOLJI SAJT SA BESPLATNIM SLIKAMA