Zdravlje, Zdrav Život i Medicina - No 11

   Za uklanjanje osećaja nadutosti, koji se obično stvara posle obilnih obroka ili konzumiranja teško svarljive hrane, potpomognute čašom alkohola više, anis je pravi lek.

On istovremeno dezinfikuje i umiruje želudac, reguliše varenje, sprečava grčeve i nadutost.
    Lek se sprema tako što se kašičica samlevenih plodova anisa kuva desetak minuta u dva decilitra mleka. Kada se mleko ohladi doda se kašičica meda, i tako spravljeno pije nekoliko puta u toku dana, dok smetnje ne prestanu. Lekoviti su i suvi plodovi anisa koji se žvaću. Čaj se pravi tako što se jedna kašičica usitnjenih plodova prelije šoljicom ključale vode, a zatim ostavi da odstoji desetak minuta pre nego što se popije.

   Naše tržište je preplavljeno različitim vodama, ali na flašama ne piše da li se radi o stonim, koje se piju u neograničenim količinama, ili terapijskim vodama. Treba znati da su i vode iz česme bakteriološki dobre vode, kod kontrolisanih vodovoda, ali za razliku od terapijskih voda ne poseduju veću količinu minerala.
    Najviše upotrebljavana kisela voda, zbog bogatstva natrijumom, nije preporučljiva za svakodnevnu upotrebu. Terapijske vode po pravilu sadrže više kalcijuma, magnezijuma ili selena. Primera radi, vodu bogatu magnezijumom treba da piju dijabetičari, hipertoničari, osobe sa gastritisom i pacijenti koji koriste diuretike. Postoje i prirodne alkalne vode, idealne za osobe sa visokim šećerom, jer neutrališu kiselost krvi nastalu nakupljanjem ketona. Mnoge prirodne alkalne vode su i oligomineralne, pa se preporučuju za svakodnevnu upotrebu osobama koje imaju loše regulisan dijabetes. One se, naravno, piju uz korekciju lekova.

   Med je jedna od najzdravijih namirnica koja uspešno zamenjuje šećer, a pored toga, blagotvorno utiče na rad unutrašnjih organa. Na tržištu kod nas postoji velika ponuda meda, ali nije uvek lako odabrati onaj pravi. Stručnjaci tvrde da ne postoji loš med, ali da je najvažnije da bude svež. To ćete lako proveriti tako što ćete okrenuti teglu naopačke i pratiti šta se događa. Ako je med svež, posle naglog okreta izroniće krupan mehur, odnosno balon sa dna tegle. Međutim, ako se to ne dogodi budite sigurni da med stoji jako dugo, što znači da je verovatno izgubio mnoga lekovita svojstva.

   Kod ljudi ne postoji dovoljno razvijena svest o važnosti sna, naglašavaju stručnjaci australijskog Centra za istraživanje posledica nedovoljnog spavanja na fizičko i mentalno zdravlje pri Univerzitetu u Sidneju. Oni smatraju da nedovoljno i nekvalitetno spavanje doprinosi razvoju pojedinih degenerativnih nervnih bolesti, pošto je kod većine obolelih ustanovljen poremećen ciklus sna i budnosti. Neurolog dr Naomi Roers, šef laboratorije ovih istraživanja, ističe da oboleli vrlo često ne mogu da spavaju u normalno vreme, odnosno noću.

    A san je važan jer predstavlja 'period odmora i oporavka mozga'. Tokom REM, najdublje faze sna, mozak revitalizuje pamćenje, odnosno sređuje podatke o svemu što se dešavalo prethodnog dana. Nedostatak sna može da poremeti proces učenja i pamćenja. San oporavlja telo i različite segmente metabolizma. Kod dece se, primera radi, noću luče ogromne količine hormona rasta, a veruje se da adolescenti najviše rastu baš u snu. Stoga, dr Rodžers savetuje da se, po mogućstvu, spava osam sati - bez buđenja. Osobama koje to ne mogu, savetuje da probaju da odremaju tokom dana, i na taj način nadoknade manjak sna. Za one koji rade u noćnim smenama, pa moraju da spavaju danju, preporučuje da odremaju nekoliko sati pre odlaska na posao.

   Grupa britanskih naučnika tvrdi da je pronašla lek koji bi mogao da zaleči oštećenja mozga izazvanih multiplom sklerozom, najčešćom neurološkom bolešću današnjice. Novootkriveni lek 'alemtuzimab' je u stanju da vrati izgubljene moždane funkcije kod nekih pacijenata u ranoj fazi bolesti. S obzirom na to da lek ne nudi potpuno ozdravljenje, pojedini britanski neurolozi suzdržani su u stručnim komentarima, a među njima posebno dr Li Danster iz Udruženja obolelih od multiple skleroze.
    Po njegovom mišljenju, 'alemtuzimab' nudi pacijentima mogućnost zaustavljanja daljeg pogoršanja njihovog zdravstvenog stanja, zadržavanja oboljenja na podnošljivom nivou, kao i mogućnost obnavljanja nekih od izgubljenih funkcija, ali ne i konačno izlečenje. Međutim, postojanje i dalje usavršavanje novog leka sa pažnjom se prati, očekujući da će se konačno pronaći efikasan medikament za ovu do sada neizlečivu bolest.

   Najveći broj ljudi, posle praznika, suočava se sa viškom kilograma i neprijatnim osećajem da su 'svega siti'. Uprkos bogatim trpezama telo je iscrpljeno i 'zagađeno' nezdravim namirnicama, pa se događa da osećate umor, depresiju i pojačan stres.
   Evo nekoliko korisnih saveta koji će vam pomoći da se vratite u pretprazničnu formu.

■ Vratite telu neophodnu tečnost: Alkohol, kafa i gazirana pića koje ste konzumirali tokom praznika prilično su dehidrirali vaše telo. Zbog toga uzimajte što više obične vode, preskočite svaku drugu šoljicu kafe ili popijte kafu bez kofeina.
■ Recite 'ne' ostacima hrane: ljudi često više hrane pojedu posle nego za vreme praznika. Naime, obilne trpeze i gozbe iza sebe ostavljaju veliku količinu hrane koju mnogi zamrzavaju. To jeste praktično i jednostavnije, ali izbegavajte ovakve obroke. Pripremite ribu sa nekom laganom salatom umesto da uzmete hranu iz zamrzivača.
■ Očistite dom: Pored toga što ste mnogo jeli, kroz vaš dom je sigurno prošlo mnogo ljudi, prijatelja i članova porodice. Alkohol je isparavao, cigarete su napunile prostorije dimom, pa detoks-stručnjaci savetuju da izgubite koju kaloriju čišćenjem. Sredite sve sobe, obrišite prašinu, usisajte tepihe i izbacite smeće. Provetrite sobe čak i ako je napolju minus, jer će vam svež vazduh pomoći da pročistite i dom i telo.
■ Jedite voće i povrće: Teška hrana uništava vitamine, pa je telo podložnije bolestima i infekcijama. Voće i povrće su puni hranljivih sastojaka, a pored toga što nadoknađuju tečnost, daće vam potrebne količine vitamina, podići vaš imunitet i vratiti vam energiju. Izbegavajte alkohol: Nemojte pasti u iskušenje da alkoholom rešavate postprazničnu depresiju. Alkohol će vas samo još više dehidrirati i oslabiti imunitet. Prospite ostatke piva i vina, ili ih sačuvajte za kasnije. Pijte ceđene sokove, limunadu i pića niske kalorijske, ali bogate hranljive vrednosti.

   Posle šljive i jabuke, najzastupljenija voćka u Srbiji je kruška (pyrus communis). Spada u grupu tzv. rentabilnih voćki sa dugom sezonom potrošnje, koja počinje u drugoj polovini juna a završava se u aprilu. Najznačajnije osobine su joj rano i kasno zrenje, dobro čuvanje, pogodan oblik za sortiranje i pakovanje, privlačna boja kore, prijatan ukus i aroma. Kruška raste u umerenim predelima Evrope, Azije i Afrike, s tim što je najveći broj plantaža u Kini, Italiji i SAD. Poreklom je iz zapadne Azije i za nju se zna već tri hiljade godina. Ima pretpostavki da su je poznavali još u kamenom dobu.
    Bilo kako bilo, kruška do 18. veka nije bila sočna i mekana kao danas. Kultivisanjem tadašnje kruške i njenim mešanjem sa drugim voćkama, kruška je dobila izgled koji danas poznajemo. Zavisno od vrste mogu biti žute, zelene, braon ili crvene, slatke i sočne, najčešće mekane. Kruška je posebno važna jer je bogata vitaminom C koji predstavlja moćno sredstvo u borbi protiv prehlade. Zapravo stimuliše bela krvna zrnca da se bore protiv infekcije, direktno uništavajući mnoge viruse i bakterije. Kruška poseduje i vitamin E, snažan antioksidans. Konzumiranje ove voćke pomaže u prevenciji kardiovaskularnih oboljenja i bolesti crevnog trakta. Kruška je među prvim voćem koje se preporučuje u ishrani odojčadi kao glavni sastojak kašica.
    Zbog primamljivog i slatkog ukusa, nijedna beba se ne buni protiv obroka od kruške. Osim toga, kruška je u dečjoj ishrani preporučljiva jer je među malobrojnim voćkama koje ne izazivaju alergijske reakcije. Priča o kruški ne bi bila potpuna a da se ne pomene i vrlo kvalitetna rakija kruškovača, i to od najpoznatije sorte viljamovke. Ova rakija je veoma cenjena u balkanskim zemljama, što verovatno ima uporište u samoj sorti za koju stručnjaci kažu da je po kvalitetu nijedna druga sorta nije prevazišla, iako viljamovka datira još iz daleke 1796. godine. Sem za rakiju, kruške se koriste i za pravljenje kompota, džemova, pekmeza, slatka, ali i kao dodatak za razne voćne kolače i torte. Bez ljuštenja Tanka kožica krušaka sadrži hranljive sastojke isto kao i njeno 'meso', pa je najbolje da se konzumira bez ljuštenja. Ako se kruška preseče brzo oksidira i dobija braonkastu boju. Da bi se to sprečilo treba da se prelije sokom od limuna ili pomorandže.