Marija Ana Adelaida Lenorman, čuvena francuska gatara, rodila se 27.maja 1772. godine u gradu Alansonu, pedesetak kilometara od Pariza. Njen otac, bogati trgovac, dugo nije imao dece koju je žarko želeo...
Molio se Bogu da dobije dete, pa makar bilo kakvo. Gospod mu je uslišio molitvu i podario radost. No, tokom porođaja svi su ostali zabezeknuti - novorođenče je imalo dugu crnu kosu i puna usta zuba! Otac je svoju jedinicu dao u manastir. Još u detinjstvu Marija je privlačila pažnju na sebe.
Imala je svega šest godina kada je igumaniji predskazala da će postati domaćica. Igumanija se preplašila i stala je ispitivati ko će zauzeti njeno mesto. Devojčica ju je umirila rekavši da će ona svoju monašku odeću zameniti za venčanicu i da će se udati za bogatog čoveka. Nije prošlo ni mesec dana a predskazanje se ispunilo.
Od tada su se prema devojčici počeli odnositi sa uvažavanjem i pomalo sa strahom. Vest o njenim neobičnim sposobnostima brzo se raširila i uskoro su iz Pariza maloj proročici počele stizati veoma važne osobe. Kako je Marija rasla, tata lenorman bivao je sve tužniji. Uskoro su svi primetili da je jedno rame njegove ćerkice kraće od drugoga, noge tanke i krive, a oči malo izbuljene. Očigledno, još od rođenja bilo joj je pisano da će postati opatica, jer se niko neće odlučiti da uzme takvu 'lepoticu' za ženu.
UGLEDNA KLIJENTELA
Posle očeve smrti porodica se preselila u Pariz. tamo je marija naučila da gleda u karte, a upoznala se i sa razrađenim sistemom gatanja tada poznatog Etileja, svojevrsnim špilovima tarot karata. Godine 1790. Marija je zajedno sa jednom prijateljicom otvorila sopstveni salon u Ri de Turnon, gde je radoznalim damama i gospodi pomoću karata i astrologije proricala sudbinu. Salon madmoazel Lenorman brzo je stekao ogromnu popularnost i k njoj je dolazio krem tadašnjeg revolucionarnog Pariza. Salon su 1793. posetili i političari Mara, Sen Žist i Robespjer. Svima je Marija predskazala nasilnu smrt i zapisala: 'Kada sam pogledala njihove dlanove, kao kroz veo videla sam ih kako tonu u potocima krvi. Rekla sam da nema ni godina dana do njihove pogibije i da će Mara biti prvi'.
Predskazanje se ispunilo. Posle nekoliko meseci Šarlota Korde smrtno je ranila Maraa, a druga dvojica su kroz godinu dana bili uhapšeni i giljotinirani. I sama Lenormanova bila je u zatvoru pod sumnjom da jeu dosluhu sa jakobincima, ali, zahvaljujući njenim vezama, pustili su je i dozvolili da se i dalje bavi svojim poslom. Postepeno je proročica stekla solidnu klijentelu - viđenog diplomatu i majstora političkih intriga Šarla Taljerana, verolomnog i lukavog ministra Žozefa Fušea...
Ipak, najveću popularnost donelo je Mariji druženje sa Žozefinom Boarne, suprugom mladog generala Napoleona Bonaparte. Ta veza je počela kada je Žozefina (tada se još nije bila upoznala sa Napoleonom), obučena kao sluškinja, zajedno sa svojom prijateljicom otišla poznatoj proročici. Prva se osmelila da uđe Žozefinina drugarica, koja je uskoro izletela iz sobe sva ošamućena. Lenormanova joj je predskazala da će postati kneginja! Čuvši to, Žozefina je posumnjala u sposobnosti gatare i ne želeći da sluša kojekakve bajke, krenula je napolje, ali ju je Lenormanova zaustavila i rekla:
- Ostanite, gospodarice! Kada me saslušate možda nećete imati čemu da zavidite svojoj prijateljici.
Te prve večeri poznanstva marija se služila tarot kartama. Pri prvom bacanju pokazalo se da je Žozefina udovica, ali da joj je sudbina naklonjena, zatim, da je rođena na istoku, tačnije u jednoj koloniji - najverovatnije na Martiniku, da ima dvoje dece iz prvog braka, da njenom sinu predstoji blistava budućnost i, najzad, da će se vrlo uspešno udati. Štaviše, zahvaljujući tom braku dosegnuće najviši položaj u društvu.
Žozefina je sa nepoverenjem sve to slušala, a tada je nastao najvažniji trenutak. Lenormanova je uzela njenu ruku, zlatnom iglom je bocnula u mali prst i rekla joj:
- Sada ću ti pokazati nešto što nikome do sada nisam. Zbog toga ti treba da me od sad štitiš, jer će ti to biti moguće i u tvojoj vlasti'.
Kap krvi iz prsta rastvorila se u srebrnoj čaši sa nekakvom tečnošću i stala obrazovati oblike. Ispočetka pojavili su se oblici ljubičice (najomiljeniji Žozefinin cvet), a zatim ljiljana i krune. Proročica je tada na kraju rekla: 'Tebi je suđeno da budeš carica!'
USPON I PAD
Žozefina, razumljivo, nije u to poverovala. Obe prijateljice izašle su iz salona i ne primetivši da je tu čekao svoj red na prijem jedan mlad kicoš sa štapom u ruci. Kada su dame otišle on je ušao u kabinet i zamolio da mu se sastavi horoskop.
Ali, Lenormanova je predložila da pogleda njegov dlan. Samo što mu je pogledala ruke, videla je da je pred njom čovek rođen u ugladnoj ali ne i bogatoj porodici, da je napustio svoju zemlju da bi se školovao u Francuskoj, potom da ga čeka služba u artiljeriji i pobeda veoma značajna za zemlju, što se sve kasnije pokazalo kao sušta istina. Zatim je Marija saopštila svom gosu da će jedan za drugim zauzimati šest visokih mesta i zaustaviti se tekan sedmom, o kojem sada i ne sanja. on ju je upitao:
- Kakva će biti titula koja će mi obezbediti takvu vlast, slavu i bogatstvo?
- Titula cara zapadnih zemalja koje sada pripadaju austrijskom dvoru!
I dalje je sledilo proročanstvo: sudbina će mladiću biti naklonjena samo do 40. godine, posle toga on će zaboraviti na svoju životnu saputnicu i napustiće je. Tada će njegova sjajna zvezda brzo početi da se spušta ka zalasku. Madmoazel Lenorman mu je još predskazala i rekla:
- Vi ćete napustiti ovaj svet u mukama i samoći, zaboravljeni od svojih bližnjih i prijatelja.
Ona je svom posetiocu opisala i izgled njegove prve supruge, rekavši mu da će se vrlo brzo upoznati i dodala:
- Uostalom, reč je o onoj crnki sa mladežom koja samo što je izašla iz mog kabineta pre vas.
Suvišno je dodati da je posetilac bio budući car Francuske Napoleon Bonaparta. Celo to veče artiljerijski oficir Bonaparta bio je pod utiskom onog što je čuo. Dobro je poznavao sudbine drugih ljudi koji su se obraćali proročici: njene reči, koje su neki smatrali buncanjem, nepogrešivo su se ispunjavale. Šetao je i razmišljao u sebi: 'Car, ta reč zaista ohrabruje, ali razmisli, ti nemaš nikakvog osnova da poveruješ u te fantazije'.
No, prošlo je deset godina dok se predskazanje Lenormanove nije obistinilo. Kada je Bonaparta postao car, brzo mu je dosadila zagrejanost njegove žene Žozefine za te gluposti, pa je 1808. godine proterao gataru iz Pariza. Kao odgovor na to ona je napisla knjigu 'Proročanska sećanja jedne građanke', u kojoj je objasnila razlog njenog hapšenja, ali i pad Napoleona i restauraciju Burbonske dinastije. Međutim, to delo je izdato tek posle Napoleonovog pada.
SUDBINSKA OMČA
Godine 1814, kada je ruska vojska, razbivši vojsku cara Francuske ušla u Pariz, nekoliko ruskih oficira posetilo je poznatu madmoazel koja se tada vratila u glavni grad. I, pošto su to bili klijenti ne gori od drugih, ona je i njima prorekla sudbinu. Nekima sve ono što se ticalo njihovih porodica, ali drugima su proročanstva zvučala zlosutno. Njen salon posetio je 1815. godine K.F.Riljejev, a o toj poseti on je pisao i u svom dnevniku. Pogledavši njegov dlan, s užasom je otklonila ruku i odbila da govori. Riljejev je bio uporan. Lenormanova je dugo gledala linije dlana i najzad izgovorila:
- Vi nećete umreti prirodnom smrću.
- Ubiće me u ratu?
- Neće.
- Na dvoboju?
- Ne, ne, mnogo gore! I više me ništa ne pitajte!
Još jednom Rusu, Sergeju Muravjovu Apostolu, rekla je samo jednu rečenicu:
- Vas će obesiti.
On je na to smireno odgovorio:
- Možda vi mene smatrate Englezom, ali ja sam Rus, a kod nas nema smrtne kazne.
Prošlo je dvanaest godina i S.I.Muravjov, obučen u široku i loše skrojenu odeću, stajao je sa još četiri učesnika neuspelog ustanka protiv samodržavlja ispod vešala - među njima je bio i gore pomenuti Riljejev. Začulo se udaranje doboša. Dželat je brzo natakao Muravjovu grubu omču, dok je drugi istog trena snažno odgurnuo drvenu stolicu ispod nogu bivšeg građanskog oficira.
Madmoazel Lenorman je 1818. bila u Parizu predstavljena ruskom caru Aleksandru I. Te godine bila je zaista na vrhuncu svoje slave. O njenom ličnom životu malo je poznato, kao i o tim neobičnim kartama kojima se služila. Savremenic su, doduše, isticali da je njoj bila poznata i sopstvena budućnost: da će preživeti požar, vodu, ali da će poginuti od nepoznatog čoveka. Tako se i desilo. Njen salon su zapalili, zatim se čamac prevrnuo i potonuo u Seni. Mariju je samo čudo spasilo: njen steznik se zakačio za jednu gredu i tako je zadržao na površini dok je nisu izvukle neke čamdžije.
Zbilo se i treće predskazanje. Godine 1843. za vreme uličnih nereda, Mariju Anu Adelaidu Lenorman udavio je mladi čovek koji je zauvek ostao nepoznat. Ostalo je nejasno da li je gospođa Lenorman bila gatara, kao i tolike pre i posle nje, ili je posedovala onaj tip sposobnosti koji se naziva prozorljivošću i pripisuje mnogim svecima. Naime to je dar proziranja u dušu sabesednika, to jest u onaj unutarnji program koji je upisan svima kao lična sudbina. A gledanje u dlan i karte možda joj je bilo samo pokrivanje, ili pak početni impuls za prizivanje vizija sudbine.