Mačija Tajna
Može li se poludeti od mačaka? Ako ste pomislili da su priče iz čuvene serija Dosije X samo dobro upakovana izmišljotina - gadno se varate. Postoji mogućnost da vam se dogodi potpuno ista stvar kao u Dosije X epizodi 'Led'.
Osmeh na lice:
Parazit Taxoplasmosis gondii zaista je u stanju da manipuliše ponašanjem i to tako, pacovi postaju skloni samoubistvu, a ljudi predisponirani za šizofreniju i izmenjena stanja ličnosti.
Najzanimljivija činjenica je da se Taxoplasmosis gondii može pronaći svuda oko nas. Taj parazit je postao deo ljudske svakodnevnice pre 9.500 godina, kada su naši preci pripitomili pretke današnje domaće mačke. Čak i tada, mačke su bile daleko više od pukih istrebljivača miševa i pacova - smatrane su mističnim i okultnim bićima. Sposobnost ovog parazita da menja ljudski um i izaziva šizofreniju, sasvim je lako pripisati kako vezama između mačije vrste i okultnog, tako i šamanističkim sklonostima ljudi.
Taxoplasmosis gondii je vrlo neprijatan i žilav parazit. U fazi 'spora' može preživeti u tlu duže od godinu dana. Kada ga mačke progutaju, reprodukuje se u stomačnom zidu, a zatim ga mačka izbacuje preko izmeta i to u ogromnim količinama - 20 grama izmeta sadrži preko 20 miliona parazita!
Iako su mačke primarni domaćini, Taxoplasmosis gondii može inficirati i brojne druge vrste uključujući i ljude, ptice i glodare. To su posredni domaćini u kojima se parazit razmnožava van crevnog trakta, stvarajući brojne ciste tankih zidova unutar čitavog tela, a posebno u mozgu. Te ciste mogu ostati tokom čitavog života domaćina i zovu ih latentnim toksoplazmozama. Njihov životni ciklus se nastavlja svaki put kada mačka pojede pticu ili glodara. Kod ljudi infekcija parazitom Taxoplasmosis gondii odaje simptome koji podsećaju na blagu virusnu infekciju.
Trudnice bi morale posebno da vode računa jer parazit može izazvati brojne abnormalnosti kod fetusa, među kojima su gluvoća, epileptični napadi i mentalna retardiranost. Šta više, čak do 60 odsto AIDS pacijenata inficiranih ovim parazitom - a njihov načeti imunološki sistem ih čini veoma podložnim za infekcije - doživljavaju auditorne (glasovne) halucinacije i obmane, kao i druge poremećaje i simptome koji su upadljivo slični simptomima i poremećajima kod ozbiljnih mentalnih bolesti i šamanističkih iskustava.
Zapravo, kod 18 od 19 eksperimentalnih studija obavljenih od 1953. godine koje su proučavale potencijalnu vezu, za razliku od kontrolne grupe potpuno zdravih osoba, infekcije parazitom taxoplasmosis gondii bile su prisutnije kod ljudi sa šizofrenijom i drugim ozbiljnim mentalnim oboljenjima.
Nemački naučnici su otkrili da je 42 odsto šizofreničara inficirano, dok je u kontrolnoj grupi zdravih ljudi taj procenat bio samo 11 odsto. I jedna irska studija naglašava preovlađavanje antitela taxoplsmosis gondii kod 60 odsto pacijenata obolelih od šizofrenije i posebno 45 odsto bolničkog osoblja.
Konačni primer veze jeste činjenica da su odrasli koji pate od šizofrenije i bipolarnog poremećaja (manična depresija) mnogo češće u detinjstvu kontaktirali sa mačkama, nego što su išli na zdravstvene preglede. Jedna studija ukazuje da je 53 odsto ljudi koji su imali mačku u periodu od rođenja do 13. godine, podložnije oboljevanju od šizofrenije i bipolarnog poremećaja.
Takvi posredni dokazi ne dokazuju da T.gondii izaziva šizofreniju, ali takvu ideju podržava pojava nekoliko drugih bolesti. Na primer, infekcija T.gondii u mozgu miševa menja nivoe nekoliko hemikalija povezanih sa raspoloženjem i učenjem, baš kao i sa šizofrenijom i drugim mentalnim oboljenjima.
Šizofrenija nudi dramatičan primer kako Taxoplasmosis gondii može izmeniti mentalno stanje čoveka. Međutim, parazit može izmeniti mentalno stanje domaćina na veoma suptilan način koji, kod nekih vrsta, povećava šansu za transmisijom. Na primer, divlji pacovi su veoma oprezni i izbegavaju neobične stimulanse (to je jedan od razloga što ih je teško uloviti) i pokazuju izraženu averziju prema mirisu mačijeg urina.
Pacovi inficirani parazitom Taxoplasmosis gondii potpuno odbacuju oprez - sasvim je izvesno da će prići novom i neobičnom predmetu i daleko ih je lakše uloviti. Zapravo, inficirani pacovi preferiraju oblasti obeležene mačijim urinom. Drugim rečima, taxoplasmosis gondii je u stanju da urođenu averziju pacova pretvori u samoubilačku sklonost mačkama. Lekovi kojima se tretiraju bipolarni poremećaji - valporska kiselina i haloperidol - inhibiraju rast parazita T.gondii i u sprečavanju suicidalnog ponašanja kod pacova efektivni su bar koliko istandardna terapija protiv toksoplazmoza.
Takođe je moguće da ovaj parazit utiče i na ličnost čoveka. Na primer, ljudi inficirani parazitom su skloniji ignorisanju društvenih pravila. U odnosu na zdrave ljude, oni ispoljavaju pojačan stepen sumnjičavosti, ljubomore i dogmatičnosti. Inficirane žene su izrazito srdačnije, nemarnije, ležernije, savesnije, upornije, moralističnije i ozbiljnije. Inficirani muškarci i žene su daleko skloniji osećanju krivice.
Istraživanje je pokazalo da je, na primer, mlada pacijentkinja sa letentnom toksoplazmozom bila daleko inteligentnija od zdravih osoba ali i osetljivija, uplašenija, nesigurn i sklona samoprekoru. Još dve karakterne osobine su takođe prisutnije kod žena sa latentnom toksoplazmozom - skup osobina koje psiholozi nazivaju ergična napetost (napetost, frustriranost, uzrujanost, naglost) i radikalizam - one teže da budu eksperimentalne, liberalne i analitičke. Nemaran, napet ili liberalan ljudski domaćin verovatno ne povećava šanse za prenošenje parazita, međutim, iste biohemijske promene koje su pacove navele da postanu suicidalni (skloni samoubistvenom ponašanju), kod ljudi se manifestuju kao promene u ponašanju.
Da li je, možda, sposobnost taxoplasmosis gondii da modifikuje naše mentalno stanje doprinela specifičnom položaju mačke u okultnom, koji seže daleko u praistoriju? Na primer, 4.000 godina stari ostaci crteži pokazuju da je mačka isprepletana sa kosmologijom i religijom drevnog Egipta. Mačke su bile simbol Bastet, boginje zaštitnice sa telom žene i mačijom glavom.
Drevni Egipćani su mumificirali milione sisara, prica i reptila. Iako se mumifikacija obavljala gotovo na industrijskom nivou, to je u nekim slučajevima bio komleksan proces koji je obuhvatao vađenje utrobe, umotavanje platnenim zavojima i balsamovanje - tretman kome su na istovetan način bili podvrgavani i ljudski pokojnici. Egipćani su sa posebnom pažnjom mumificirali mačke, što samo potvrđuje njihov duhovni značaj.
Izgleda da su se spiritualne veze između mačaka i ljudi proširile čitavim neolitskim svetom na srednjem Istoku. Tokom godina, arheolozi su pronašli kamene i glinene figure mačaka u Siriji, Turskoj i Izraelu. A onda su 2001. kod Šilourkambosa na Kipru otkrili 9.500 godina staru grobnicu sa ostacima 30-godišnjeg muškarca, najverovatnije pripadnika elite iz perioda neolita. Grobnica je predstavljala pravo obilje posmrtnih ponuda, među kojima su se posebno izdvajali polirani kamenovi, sekire i alat od kremena. Obližnja jama je bila puna morskih školjki koje su ukazivale na visok društveni položaj preminulog - pretpostavlja se da je mogao biti šaman. Arheolozi su pronašli i potpuno očuvani skelet mačke, sahranjen 40 centimetara dalje od čoveka, na isti način i na istoj dubini. Mačiji skelet je ostao potpuno ceo i nedirnut, što ukazuje da su drevni Kiprani sahranili i brzo zatrpali telo životinje gotovo istovremeno kada i pokojnika. Da je bilo drugačije, strvinari bi još davno rasuli ostatke. Naučnici su zaključili daje mačka stara osam meseci najverovatnije bila pripitomljena.
Arheolozi veruju da dvostruki pogreb ukazuje na značajnu ulogu mačke i u životu ovozemaljskom i u zagrobnom životu ljudi iz Šilourkambosa - da su neolitski ljudi mačkesmatrali osobama i da zajednički pogreb pokazuje jaku povezanost ljudi mačaka. Zaista, to drugarstvo, pogotovo u ovom slučaju gde je čovek bio visoko na društvenoj lestvici, ukazuje na specifičan odnos koji, najverovatnije, uključuje spiritualni aspekt.
Tako dugotrajna veza ljudi i mačaka - čak i njihov duhovni značaj - imaju smisla. Čovečanstvo je pripitomilo mačke 3.000 godina nakon pripitomljavanja psa, gotovo u isto vreme kada su naši preci počeli da gaje žitarice i ovce. Kada smo se na društvenoj lestvici premestili od lovaca sakupljača do prvih stalnih naselja zasnovanih na poljoprivredi, uskladištene namirnice su počele neminovno da privlače miševe i gruge glodare. Mačke su živele u naseljima i uništavale štetočine. Moguće da je boginja Bastet potekla zapravo od neolitskog kulta mačke na srednjem istoku i potom prerasla u boginju zaštitnicu, reflektujući kritičnu ulogu mačke kao čuvara žitarica neophodnih za ljudski opstanak i borca protiv onih koji su taj opstanak ugrožavali. Mačke su ostajale u naseljima, često uz seoske mudre žene i šamane. Možda je odatle potekla i njihova veza sa misterijom i magijom. To se savršeno uklapa u ulogu mačke zaštitnice. Vremenom su ove životinje postali arhetipovi koje su predstavljali Bastet i veštice.
Bliski odnos mačjeg roda i veštica povećava verovatnoću od infekcije taxoplasmosis gondii, pa tako i šanse za razvoj šizofrenije. Šta više, ljudi oboleli od šizofrenije ispoljavaju brojne simptome među kojima su obmane, halucinacije i neobične misli. Podvrgnuti se bilo kom šamanističkom iskustvu znači i iskusiti događaje i osećanja poput obmane i halucinacija. I zaista, petina mladih ljudi sa dijagnostifikovanom šizofrenijom iskusila je obmanu: verovanje da ljudi i predmeti mogu prolaziti kroz zidove, plafone i druge barijere. Ideja prolaska kroz prepreke je, naravno, kamen temeljac paganske literature, vilinskih priča i okultnog znanja, iako je očigledno da koncept ima važna simbolička značenja.
Drugim rečima, mnogi od simptoma šizofrenije su slični iskustvima šamana i veštica. Žene i šamani su bili podložniji kontaktu i infekciji parazitom Taxoplasmosis Gondii, jednostavno zato što su provodili više vremena u svojim naseljima i prekraćivali vreme družeči se sa mačkama. Promenom mentalnog stanja neki pojedinci, tokom istorije nazivani vešticama, mudrim ženama ili šamanima, mogu videti i čuti ono što drugi ne mogu, zbog čega su bili slavljeni ili proganjani - zavisno od preovlađujućeg sistema verovanja. Kako je mačka postajala deo okultne ikonografije, sve više mudrih žena je čuvalo ove životinje i nastavljalo vezu. Na postoji direktan dokaz, ali posredni dokazi ukazuju da Taxoplasmosis gondii ima svoju ulogu u našim okultnim iskustvima.
Da se vratimo na Dosije X. U epizodi 'Led' agenti Molder i Skali otkrivaju parazita hiljadama godina zakopanog duboko u arktičkom ledu, koji inficira ljude i negoni ih da poubijaju jedni druge. Ako se uzmu u obzir povremeni slučajevi ekstremnog nasilja koje ispoljavaju šizofreničari, ideja TV serije uopšte ne liči na izmišljotinu. Izgleda da je nešto veoma blisko istini zaista tamo negde, u baštama i tlu širom naše planete.
Divni Svet Životinja - Ostali Tekstovi
Pogledajte i ostale super zanimljive rubrike na sajtu
Taxoplasmosis gondii je vrlo neprijatan i žilav parazit. U fazi 'spora' može preživeti u tlu duže od godinu dana. Kada ga mačke progutaju, reprodukuje se u stomačnom zidu, a zatim ga mačka izbacuje preko izmeta i to u ogromnim količinama - 20 grama izmeta sadrži preko 20 miliona parazita!
Iako su mačke primarni domaćini, Taxoplasmosis gondii može inficirati i brojne druge vrste uključujući i ljude, ptice i glodare. To su posredni domaćini u kojima se parazit razmnožava van crevnog trakta, stvarajući brojne ciste tankih zidova unutar čitavog tela, a posebno u mozgu. Te ciste mogu ostati tokom čitavog života domaćina i zovu ih latentnim toksoplazmozama. Njihov životni ciklus se nastavlja svaki put kada mačka pojede pticu ili glodara. Kod ljudi infekcija parazitom Taxoplasmosis gondii odaje simptome koji podsećaju na blagu virusnu infekciju.
Trudnice bi morale posebno da vode računa jer parazit može izazvati brojne abnormalnosti kod fetusa, među kojima su gluvoća, epileptični napadi i mentalna retardiranost. Šta više, čak do 60 odsto AIDS pacijenata inficiranih ovim parazitom - a njihov načeti imunološki sistem ih čini veoma podložnim za infekcije - doživljavaju auditorne (glasovne) halucinacije i obmane, kao i druge poremećaje i simptome koji su upadljivo slični simptomima i poremećajima kod ozbiljnih mentalnih bolesti i šamanističkih iskustava.
Zapravo, kod 18 od 19 eksperimentalnih studija obavljenih od 1953. godine koje su proučavale potencijalnu vezu, za razliku od kontrolne grupe potpuno zdravih osoba, infekcije parazitom taxoplasmosis gondii bile su prisutnije kod ljudi sa šizofrenijom i drugim ozbiljnim mentalnim oboljenjima.
Nemački naučnici su otkrili da je 42 odsto šizofreničara inficirano, dok je u kontrolnoj grupi zdravih ljudi taj procenat bio samo 11 odsto. I jedna irska studija naglašava preovlađavanje antitela taxoplsmosis gondii kod 60 odsto pacijenata obolelih od šizofrenije i posebno 45 odsto bolničkog osoblja.
Konačni primer veze jeste činjenica da su odrasli koji pate od šizofrenije i bipolarnog poremećaja (manična depresija) mnogo češće u detinjstvu kontaktirali sa mačkama, nego što su išli na zdravstvene preglede. Jedna studija ukazuje da je 53 odsto ljudi koji su imali mačku u periodu od rođenja do 13. godine, podložnije oboljevanju od šizofrenije i bipolarnog poremećaja.
Takvi posredni dokazi ne dokazuju da T.gondii izaziva šizofreniju, ali takvu ideju podržava pojava nekoliko drugih bolesti. Na primer, infekcija T.gondii u mozgu miševa menja nivoe nekoliko hemikalija povezanih sa raspoloženjem i učenjem, baš kao i sa šizofrenijom i drugim mentalnim oboljenjima.
U ZNAKU BOGINJE BASTET
Šizofrenija nudi dramatičan primer kako Taxoplasmosis gondii može izmeniti mentalno stanje čoveka. Međutim, parazit može izmeniti mentalno stanje domaćina na veoma suptilan način koji, kod nekih vrsta, povećava šansu za transmisijom. Na primer, divlji pacovi su veoma oprezni i izbegavaju neobične stimulanse (to je jedan od razloga što ih je teško uloviti) i pokazuju izraženu averziju prema mirisu mačijeg urina.
Takođe je moguće da ovaj parazit utiče i na ličnost čoveka. Na primer, ljudi inficirani parazitom su skloniji ignorisanju društvenih pravila. U odnosu na zdrave ljude, oni ispoljavaju pojačan stepen sumnjičavosti, ljubomore i dogmatičnosti. Inficirane žene su izrazito srdačnije, nemarnije, ležernije, savesnije, upornije, moralističnije i ozbiljnije. Inficirani muškarci i žene su daleko skloniji osećanju krivice.
Istraživanje je pokazalo da je, na primer, mlada pacijentkinja sa letentnom toksoplazmozom bila daleko inteligentnija od zdravih osoba ali i osetljivija, uplašenija, nesigurn i sklona samoprekoru. Još dve karakterne osobine su takođe prisutnije kod žena sa latentnom toksoplazmozom - skup osobina koje psiholozi nazivaju ergična napetost (napetost, frustriranost, uzrujanost, naglost) i radikalizam - one teže da budu eksperimentalne, liberalne i analitičke. Nemaran, napet ili liberalan ljudski domaćin verovatno ne povećava šanse za prenošenje parazita, međutim, iste biohemijske promene koje su pacove navele da postanu suicidalni (skloni samoubistvenom ponašanju), kod ljudi se manifestuju kao promene u ponašanju.
Da li je, možda, sposobnost taxoplasmosis gondii da modifikuje naše mentalno stanje doprinela specifičnom položaju mačke u okultnom, koji seže daleko u praistoriju? Na primer, 4.000 godina stari ostaci crteži pokazuju da je mačka isprepletana sa kosmologijom i religijom drevnog Egipta. Mačke su bile simbol Bastet, boginje zaštitnice sa telom žene i mačijom glavom.
Izgleda da su se spiritualne veze između mačaka i ljudi proširile čitavim neolitskim svetom na srednjem Istoku. Tokom godina, arheolozi su pronašli kamene i glinene figure mačaka u Siriji, Turskoj i Izraelu. A onda su 2001. kod Šilourkambosa na Kipru otkrili 9.500 godina staru grobnicu sa ostacima 30-godišnjeg muškarca, najverovatnije pripadnika elite iz perioda neolita. Grobnica je predstavljala pravo obilje posmrtnih ponuda, među kojima su se posebno izdvajali polirani kamenovi, sekire i alat od kremena. Obližnja jama je bila puna morskih školjki koje su ukazivale na visok društveni položaj preminulog - pretpostavlja se da je mogao biti šaman. Arheolozi su pronašli i potpuno očuvani skelet mačke, sahranjen 40 centimetara dalje od čoveka, na isti način i na istoj dubini. Mačiji skelet je ostao potpuno ceo i nedirnut, što ukazuje da su drevni Kiprani sahranili i brzo zatrpali telo životinje gotovo istovremeno kada i pokojnika. Da je bilo drugačije, strvinari bi još davno rasuli ostatke. Naučnici su zaključili daje mačka stara osam meseci najverovatnije bila pripitomljena.
Arheolozi veruju da dvostruki pogreb ukazuje na značajnu ulogu mačke i u životu ovozemaljskom i u zagrobnom životu ljudi iz Šilourkambosa - da su neolitski ljudi mačkesmatrali osobama i da zajednički pogreb pokazuje jaku povezanost ljudi mačaka. Zaista, to drugarstvo, pogotovo u ovom slučaju gde je čovek bio visoko na društvenoj lestvici, ukazuje na specifičan odnos koji, najverovatnije, uključuje spiritualni aspekt.
Tako dugotrajna veza ljudi i mačaka - čak i njihov duhovni značaj - imaju smisla. Čovečanstvo je pripitomilo mačke 3.000 godina nakon pripitomljavanja psa, gotovo u isto vreme kada su naši preci počeli da gaje žitarice i ovce. Kada smo se na društvenoj lestvici premestili od lovaca sakupljača do prvih stalnih naselja zasnovanih na poljoprivredi, uskladištene namirnice su počele neminovno da privlače miševe i gruge glodare. Mačke su živele u naseljima i uništavale štetočine. Moguće da je boginja Bastet potekla zapravo od neolitskog kulta mačke na srednjem istoku i potom prerasla u boginju zaštitnicu, reflektujući kritičnu ulogu mačke kao čuvara žitarica neophodnih za ljudski opstanak i borca protiv onih koji su taj opstanak ugrožavali.
DOSIJE X U PRAVU
Bliski odnos mačjeg roda i veštica povećava verovatnoću od infekcije taxoplasmosis gondii, pa tako i šanse za razvoj šizofrenije. Šta više, ljudi oboleli od šizofrenije ispoljavaju brojne simptome među kojima su obmane, halucinacije i neobične misli. Podvrgnuti se bilo kom šamanističkom iskustvu znači i iskusiti događaje i osećanja poput obmane i halucinacija. I zaista, petina mladih ljudi sa dijagnostifikovanom šizofrenijom iskusila je obmanu: verovanje da ljudi i predmeti mogu prolaziti kroz zidove, plafone i druge barijere. Ideja prolaska kroz prepreke je, naravno, kamen temeljac paganske literature, vilinskih priča i okultnog znanja, iako je očigledno da koncept ima važna simbolička značenja.
Drugim rečima, mnogi od simptoma šizofrenije su slični iskustvima šamana i veštica. Žene i šamani su bili podložniji kontaktu i infekciji parazitom Taxoplasmosis Gondii, jednostavno zato što su provodili više vremena u svojim naseljima i prekraćivali vreme družeči se sa mačkama. Promenom mentalnog stanja neki pojedinci, tokom istorije nazivani vešticama, mudrim ženama ili šamanima, mogu videti i čuti ono što drugi ne mogu, zbog čega su bili slavljeni ili proganjani - zavisno od preovlađujućeg sistema verovanja. Kako je mačka postajala deo okultne ikonografije, sve više mudrih žena je čuvalo ove životinje i nastavljalo vezu. Na postoji direktan dokaz, ali posredni dokazi ukazuju da Taxoplasmosis gondii ima svoju ulogu u našim okultnim iskustvima.
Da se vratimo na Dosije X. U epizodi 'Led' agenti Molder i Skali otkrivaju parazita hiljadama godina zakopanog duboko u arktičkom ledu, koji inficira ljude i negoni ih da poubijaju jedni druge. Ako se uzmu u obzir povremeni slučajevi ekstremnog nasilja koje ispoljavaju šizofreničari, ideja TV serije uopšte ne liči na izmišljotinu. Izgleda da je nešto veoma blisko istini zaista tamo negde, u baštama i tlu širom naše planete.
¦ Klik Gore na Sliku - Prikaz; ¦ Ponovni Klik - Brisanje
Divni Svet Životinja - Ostali TekstoviPogledajte i ostale super zanimljive rubrike na sajtu
