Tajna Ljudskog Lica

    Još su stari Grci pokušavali da intelektualni razvoj čoveka i neke njegove druge osobine dovedu u vezu sa pojedninim karakteristikama njegovog lica, izdvajajući poseban oblik čela i širinu čeljusti. Nauka uveliko traži odgovore na veliki broj pitanja kao što su: kako ljudi prepoznaju jedan drugog ili koje su to poluge koje na licu odslikavaju naše emocije?

    Jer, nijedan eo našeg tela nije u stanju da kaže onoliko koliko to može lice. Prema tome, lice ostaje da bude ključ za razumevanje onoga šta osećamo, šta mislimo i, kao najbitnije, onog šta jesmo.
    Lice ima neprevaziđenu ulogu u kontaktima među ljudima. Pomoću njega prepoznajemo druge, određujemo starost pojedinaca i njihovo raspoloženje, želju da sa nama komuniciraju ... Ono je u stanju da, na primer, u diplomatiji bude od neprocenjive važnosti. Igrači pokera, na primer, najviše prate izraze lica svojih protivnika i na osnovu toga donose zaključke.
    Lice nam pomaže da donesemo sud o karakteru pojedinih ljudi. Danas je to najizraženije u politici i diplomatiji, kada je najbitznije saznati koga imate sa druge strane. Zajedno sa psihološkim profilom, lice govori koga imate ispred sebe.
    Ako se sve to ima u vidu, onda se svakako ne može izbeći pitanje - otkud to da lice ima toliki značaj? Pa i pitanje - zašto? Ima li lice isti takav značaj i među životinjama? Ili, šta je dovelo do toga da lice uopšte postoji? Za biologe je evidentno da svi kičmenjaci imaju lice, počev od riba i dinosaurusa, pa sve do razumnog čoveka. Sada se nameće pitanje - zašto su prvi kičmenjaci uopšte imali lice? Naša sadašnje predstave o evoluciji, nažalost, nisu u stanju da odgovore na mnogo od ovih pitanja.

    Znamo da su naši daleki preci, australopiteci, podsećali na čovekolike majmune. Teškoće, međutim, nastaju kada pokušavamo da odgonetnemo šta je to što ima je dalo lice. Paleontološka objašnjenja su krajnje oskudna. Na osnovu iskopina zaključujemo o obliku kostiju, dok su meka tkiva - koža, mišići, kosa, hrskavice, nepovratno iščezle.
    Pa, i sa tako oskudnim naučnim dokazima, antropolozi su uspeli da stvore nekakvu predstavu o našim precima i izgledu njihovog lica. Uz to, nauka o čoveku pretpostavlja još da je u oblikovanju našeg lica glavnu ulogu odigrala evolucija mozga. Sam proces je započeo, verovatno, pre nešto manje od tri miliona godina, nekako uporedo sa pojavom dvonožaca. Razvoj mozga je doprineo da se na licu formiraju čelo i čeljust, što je opet na svoj način doprinelo razvoju jezičnih mišića, u čemu je velika zasluga pripala i razvoju govora.
    Neke crte našeg lica su se, prema klasičnoj nauci, razvijale pod uticajem spoljnih faktora, kao što je klima, što se najvidljivije manifestuje po boji kože. Funkcionalnu, fiziološku pozadinu imaju neki drugi detalji našeg lica, kao što su, na primer, obrve kojima je namenjeno da štite naše oči od znoja. Bez objašnjenja ostaje, međutim, oblik našeg nosa. Jer, šimpanze i gorile, na primer, mogu lako da dišu i razlikuju mirise nozdrvama onakvim kakve su, pa čak, možda još i bolje od čoveka. AKo je tako, zašto se onda kod čoveka razcio nos sa svim njegovim fizičkim osobinama? I zašto su svi ti naši nosevi tako različiti među sobom?
    Možda je ipak najprihvatljivije objašnjenje za ovo dao Darvin u poznatom traktatu 'Poreklo čoveka i polni izbor', još 1871. godine. Nos je, po njemu, sredstvo za sticanje superiornosti u borbi za partnera suprotnog pola, a osim toga, obezbeđuje veću dopadljivost u vreme parenja. Darvin smatra da su se u procesu polnog odabiranja postepeno menjale i mnoge ljudske crte. Neke od tih karakterističnih crta su dale osnovu za formiranje standarda lepote, s tim što su kod različitih grupa ljudi stvoreni takvi standardi koji su karakteristični samo za datu grupu. Ovi standardi su pomogli da se u ljubavnom izboru lakše nađu partneri.
    Za mnoge je ovakvo objašnjenje možda i prihvatljivo. Međutim, biolozi se sada trude da ukažu i na neke druge relevantne evolucione procese koji su, verovatno doprineli formiranju ljudskog lica i njegovom sadašnjem obliku. Reć je o genetskom objašnjenju fenomena. Ovde se ima u vidu grupno razdvajanje i kasnije spajanje izolovanih entiteta. Kao primer, navode se afrička plemena koja su, verovatno, nekada davno pripadala jednoj jedinoj grupi u kojoj su ljudi imali veoma slične crte lica. Sa vremenom se ta pragrupa razgranavala i nastala je seoba u razne delove kontinenta. Parovi su se formirali unutar tako izolovanih grupa, što je opet doprinelo razvoju crta lica koje su karakteristične samo za datu grupu.
    Takve zajednice su se na sličan način, najverovatnije, formirale i na drugim kontinentima, pa je to i razlog zašto razlikujemo fizionomije između raznih naroda. Danas tačno po izgledu nečijeg lica možemo da velikom sigurnošću da prepoznamo da li je neko Rus, Nemac, Turčin i slično. Unutar svake od pomenutih grupa nailazimo na obilje lica po kojima se pojedinci razlikuju među sobom. Poznata je istina da nema dva lica koja bi bila apsolutno ista. Čak se međusobno razlikuju i jednojajčani blizanci. Na taj način lice ima važnu socijalnu funkciju - prepoznajemo jedan drugog.

    Ljudi koji žive u gradovima sreću se tokom svog života, najverovatnije sa milionima različitih lica, ali, prirodno, ne znaju ko su. Sa vremenom delimično zaboravljamo imena i onih sa kojima su se nakada i družili. Psiholozi su u okviru jednog eksperimenta, predočavali pojedincima grupne fotografije snimljene 15 godina ranije. Zadatak je bio da identifikuju svakoga posebno. U to vreme 90% upitanih je uspelo da prepozna svoje školske drugove, setili su se i njihovih imena. Međutim, posle pedeset godina, ovaj procenat je smanjen na 70%.
    Prepoznavanje i pamćenje lica je proces koji se odvija u mozgu i to u njegovom najrazvijenijem delu koji je odgovoran za mišljenje. Francuski neurolozi sujoš u XIX veku utvrdili da povrede određenih delova mozga mogu dovesti do potpunog gubitka sposobnosti optičkog raspoznavanja ljudi, uključujući tu i članove porodice, pa čak sve do ne prepoznavanja samog sebe u ogledalu. Ovo, doduše retko stanje, naziva se prozopagnozija - u bukvalnom prevodu 'neprepoznavanje ljudi', i nastaje posle povrede mozga, najčešće onog dela koji je lociran iza desnog uveta. Za prozopagnostičara, lice koje vidi obično je zbor kubističkih oblika, sve je ispreturano, a samo lice je razliveno.
    Proces prepoznavanja ljudi počinje od rođenja, a završava se sa dobom zrelosti. Da bi čovek potpuno razvio sposobnost pamćenja fizionomija, potrebno je oko 18 godina. Ovaj proces prepoznavanja nije tako jednostavan, pa psiholozi još nisu u stanju da shvate kako to čoveku polazi za rukom. U vezi sa ovim, treba još reći da su psiholozi apsolutno uvereni u to da ljudi teško razlikuju fizionomije pripadnika neke druge rase, a to je i empirijski dokazano. Tako danas mažemo da su nam svi Kinezi ili Japanci isti.
    Takođe je evidentno da je čovek u stanju da svom licu da mnoštvo različitih izraza. Mnogi od tih izraza su univerzalni i karakteristični za ljude svih kultura, što navodi na zaključak da je reč o evoluciji i nasleđu. Uočeno je da čak i čovekoliki majmuni umeju da ispolje čisto ljudske emocije. Psiholozi su opisali šest najvažnijih izraza pojedinih emocija: gađenje, gnev, strah, tugu, radost i čuđenje. Neki psiholozi ovome dodaju još i stid i interes. Ovih šest izraza lica imaju univerzalan karakter, svojstveni su svim narodima sveta, mada izrazi emocija variraju od kulture do kulture. Ispoljavaju se vać u ranom stadijumu razvoja ljudskog organizma. Tako je pomoću ultrazvuka utvrđeno da je čak i plod u majčinoj utrobi u stanju da izrazi neke emocije, kao što je, na primer, gađenje. Osobe koje su slepe od rođenja, pa prema tome nisu u stanju da imitiraju grimase osoba iz svoje okoline, svom licu daju iste one izraze kao i osobe koje vide.
    Psholozi su analizirali svaki od pomenutih izraza lica i pri tome su merili aktivnosti facijalnih mišića. Uspeli su da opišu 7.000 mogućih kombinacija u igri mišića i utvrde da se na taj način mogu napraviti milijarde grimasa pomoću kojih se izražavaju i najsuptilnije nijanse čistih osećanja. Psiholozi su opisali i slučajeve istovremenog ispoljavanja dveju emocija, kao što je na primer, gnev i gađenje, kada čovek istovremeno namršti nos - gađenje i stisne zube - gnev.
    Emocije se mogu izražavati namerno, posredstvom volje, kao što je to slučaj sa glumom, i spontano, kada nisu pod voljnom kontrolom. Ipak, mozak kontroliše oba ova stanja, pomoću dva različita spleta nerava. U jednom eksperimentu, psiholozi su uspeli da utvrde razlike između spontanog osmeha i onog koji se manifestuje iz proračuna. Ovi sračunati osmesi se, po pravilu jače manifestuju na levoj strani lica, dok su oni spontani uglavnom simetrični. Ova otkrića su posebno intrigirajuća kada se postavi pitanje: zašto se ljudi ponašaju tako, a ne drugačije, zašto kada im je to potrebo, lažu licem? Utvrdili su da i deca u najranijem dobu imaju sklonost da obmanjuju. U vezi sa tim, nastalo je i pitanje - da li je ta sposobnost svojstvena samo ljudima? O tome nauka ne zna gotovo ništa.

    Doduše, biolozi su do sada sakupili dosta materijala iz kojih bi se moglo pretpostaviti da i životinje, posebno primati, umeju da 'lažu' licem. Na primer, zabeležen je slučaj jednog mladog gorile koji je prijateljski grlio čoveka, gledajući mu razdragano u oči, da bi mu u isti mah skinuo sat sa ruke! Pa ipak, neki biolozi smatraju da ovi primeri nisu dovoljno ilustrativni, jer je teško dokazati da je tu reč o svesnom aktu prevare.
    U jedno ne treba sumnjati - fizionomijska dvoličnost čoveka niej bez socijalne koristi. Nekada je i neohodno da on prikrije svoje prave emocije., Tu sposobnost čovek je razvio veoma rano, najverovatnije, nateran nuždom, dakle još u doba koje je poznati engleski filozof Tomas Hobs okarakterisao kao 'borbu sviju protiv svih'.
    Istraživanja u vezi sa poreklom lica mogu biti od izuzetne praktične koristi, na primer, u kriminalistici. Bolje poznavanje izraza lica kod dece može pomoći da se već u ranom stadijumu dijagnostikuju neke psihičke smetnje, kao što je autizam, što opet može da otvori put ka bržem izlečenju.

Klik Molitva Dana

Klik Vic Dana

Klik Otkačeni Svet

Klik Vesti - Balkan

Klik Super Smeh

Klik Vesti - Svet

Klik Vesti - Sport

Drugi Ovo Gledaju

Klik Vesti - Hronika

Klik Vesti - Evropa

Klik Novo Na Sajtu

Klik Bioritam Za Vas

¦ Klik Gore na Sliku - Prikaz; ¦ Ponovni Klik - Brisanje

Zanimljiva Nauka - Ostali Tekstovi

Pogledajte i ostale super zanimljive rubrike na sajtu