Naslovni baner
Najnovije vesti -Vesti -NAJNOVIJE VESTI IZ SRBIJENAJNOVIJE VESTI IZ
CRNE GORENAJNOVIJE VESTI IZ BOSNE I
HERCEGOVINENAJNOVIJE VESTI IZ HRVATSKENAJNOVIJE VESTI IZ
MAKEDONIJENOVICE IZ SLOVENIJE IN TUJINE
Meni

Liječenje Kuranom

    U Bosni se onim osobama koje imaju psihičkih problema često kaže da će morati da idu hodži da im daju zapis. Muslimanski živalj je redovno sledio ove upute, naročito tamo gde nije bilo mogućnosti da se lako dođe do profesinalnih psihologa ili psihijatara.

    Čestitost je, svakako, jedna od najvećih ljudskih vrlina, bez koje bi čovek bio niko i ništa, ali se. srećom, ljudi nepatvorene čestitosti iznova javljaju da nam ukažu na sve naše zablude i grehe, na svu otuđenost naših duša od ljudskosti, Božanskim delom određene. Al-Amin, Muhammad, Ahmad, u narodu proslavljen kao Prorok Muhamed (visoko hvaljeni), ponudio je krajem VII veka, čestitom arapskom narodu, u zamenu za sve njegovo dugo pagansko nespokojstvo i nemir, poruke opomene, koje su bile isto onoliko jasne i upečatljive, koliko i one kod starozavetnih proroka: 'Bog je jedan. On je svemoćan.
On je tvorac svemira. Postoji sudnji dan. Vanredne nagrade u dženetu očekuju samo one koji vrše Alahove zapovesti, a strašna kazna džehenemska one koji ih preziru'. U pećini na brežuljku Hira, u blizini prorokove Meke, anđeo Džebrail je Odabranom doneo Božije poslanje: 'Ti, koji si ogrnut plaštem, ustani i opominji'.
    Tradicionalna metoda lečenja velikog broja bolesti Kur'anom spada u red najkonzistentnijih metoda takozvanog narodnog lečenja. Međutim, i pored toga što postoji strogo određen pristup izučavanju, kao i praktikovanju ove metode, veliki broj prevaranata i šarlatana učinio je da se o hodžama koji leče zapisima i amajlijama, danas svašta priča. Naravno, kriva je, kao i u mnogo čemu drugome, narodna neprosvećenost i lakomislenost, naivno verovanje u institucije, a ne u čoveka koji je potkovan znanjem.
    Dovoljno je da neko ko računa na tu naivnost, uzme u ruke olovku i papir, pa ga išara nekakvim linijama koje ličen a one u Kur'anu, a zatim to odštamopa u željenom broju primeraka, pa se onda vrlo brzo u njegovim rukama nađe i te kakva svota novca. Jer, narod misli da su sve hodže u Alaha zaklete, da neće prevariti, da znaju šta rade ili, uostalom, da ih je od Boga strah slagati, pa se nebrojeno mnogo puta ponovila ista mudrost: 'Nije čestit svako ko Knjigu nosi'.
    Dvadeset uslova postiji, koji se ne mogu zaobići ukoliko se neko želi baviti ovom vrlo osetljivom naukom. I ne samo to, nego se neupućeni i nespremni samozvani iscelitelji nesvesno izlažu opasnosti da i sami nastradaju u ovoj pustolovini. Među tim uslovima, na primer, ističe se po važnosti onaj da se potrebni Kur'anski tekst zna i bez virkanja u ćitab, usred šume, ako treba. Zatim, da se besprekorno poznaje arapsko pismo, kao i da se ume lepo ispisivati na svaku primerenu podlogu - papir, tkanina, porculan... Pa onda, da se onaj koji radi ne sme nipošto kretati noću, pa i da mnog noći zaredom provodi u molitvi, ne dajući priliku džinima da se osvete.
    Hožda je ispričao priču o brodu koji je bio nakrcan ljudima, koji je mirno plovio preko mora, ali bez kapetana. A kada je udarila bura, brod se prevrnuo, pa je čovek uskočio u čamčić, a onda je i čamčić potonuo, pa se čovek morao uhvatiti za dasku. E, na toj se dasci čovek održao da ne potone, pa se onda on zapitao: 'Šta si misli kad si bio na brodu, da će te brod sačuvati? Šta si mislio kad si bo u čamčiću, da će te čamčić začuvati? A kada si na dasku došao, jesi li onda mislio na Alaha, da si ostao na dasci i da nisi potonuo? Pa, zar nije zemaljska kugla jedan veliki brod čijeg kapetana niko ne može da vidi?
    Hodže koje su imale uspeha u lečenju takvih bolesnika postajale su popularne u narodu i on im se zbog toga klanjao do zemlje. Zanimljivo je i to da su u ovakav način lečenja vazda verovali i oni koji se nisu molili Alahu, već su bili neke druge vere. Kako to da su na ovakav način lečenja pristajali i verovali i ljudi drugih verskih pripadnosti?
Zašto su se i oni uvek klanjali ovim hodžama-lekarima? Na prvi pogled, ovaj recept i lek, može se odnositi samo na one koji veruju u Alaha, Muhameda i Kur'an. Međutim, ovim hodžama su odlazili i hrišćani. Možda je odgovor vrlo jednostavan. Kada ti neko pomogne u nevolji, tada nije bitno koje je vere, i takvi ljudi zaslužuju poštovanje.
    Po uverenju muslimana Kur'an je sveobuhvatni sistem življenja, zakn Božiji na Zemlji, koji rešava sve ovozemaljske probleme, pa i problem bolesti. Kur'anom se mogu lečiti i sprečiti razne bolesti, zavisno od toga da li je bolest od Boga, čoveka ili nečastivog. Za lek se upotrebljava sam tekst Kur'ana - razne molitve, a može se kombinovati i sa travama i medikamentima. Međutim, mnogi judi sumnjaju u ovakav način lečenja, a među tim sumnjičavcima ima i islamskih teologa i hodža. Poznato je da neki teolozi, pa i hodže sumnjaju u moć Kur'ana. Međutim, oni ne veruju samo zato jer se nisu dublje upuštali u ovu nauku, nisu je detaljno izučavali, jer amo njeno izučavanje traži puno vremena i energije. Valjda zato ovoj nauci i nije pridavana velika veažnost na ovim prostorima, nije se pisalo o njoj i jednostavno, gurana je u stranu. To je stvorilo inat kod onih ljudi koji su se njome bavili i koji su je primenjivali u praksi, te su oni svoje znanje prenosili na one koje su smatrali podobnim i dostojnim da rade ovaj posao. Mahom su to bila njihova deca. Njima su ostavljali i svoje rukopise i knjige, koje su sadržavale mnoge pojedinosti o svakojakim bolestima, a i recepte za lečenje tih bolesti.
    Poznato je da su u islamskoj tradiciji i istoriji postojali veliki lekari. Filip Hiti u svojoj knjizi 'Itorija Arapa' pominje Ibn Sinu, u Evropi poznatijeg kao Avicena, inače čoveka vrlo širokog obrazovanja, zatim takođe svestranog naučnika Dželaludina Sujutija, Imami Gazalija i druge. O ovom nauci postoji preko stotinu štampanih knjiga, na arapskom, turskom i persijskom jeziku, a rukopisa je i mnogo više. Knjiga 'Šumusul anvar' smatra se jednom od bukvara ove materije, u kojoj su po redu, nabrojane sve vrste sihra, njih trideset, pa za svaku vrstu strogo određena terapija. Zatim, sedamdeset vrsta raznih džinskih udara, pa i za svaki od njih primerene terapije. Svi naučnici gore pomenuti, ali i mnogi drugi, manje poznati, poznavali su lečenje Kur'anom i primenjivali ga u svojoj praksi. Što se izvora ove prakse i teorije tiče, i Kur'an i Hadisi - islamska tradicija, o tome vrlo jasno govore. Poslanik Muhamed je rekao: 'Uzvišeni Bog je dao za svaku bolest leka, osim za starost'. Lečite se Kur'anom, jer koga Kur'an ne izleči, za njega i nema leka.
    Možda ovo zvuči kao sugestija, ali ako je to i sugestija koja pomogne - dobro je. Koje su bolesti oje Kur'an uspešno leči. Jedan hodža o tome kaže: 'Kad mi pacijent dođe i kaže da su mu svi nalazi dobri, a da se ipak ne oseća dobro - boli ga glava, stomak, zglobovi, leđa, nešto ga guši i slično, a to se posebno izražava noću i u sumrak, tada lako odredim dijagnozu. Kada ga pregledam i testiram retko se prevarim. Svojim najvećim uspesima smatram pobede na d džinima - demonima, koji napadaju bez razlike, ljude svih vera, profila i profesija. Među onimak ojima sam pomogao ima i lekara, pravnika, prosvetnih radnika, novinara, kako muslimana, tako i onih koji nisu muslimani. 
    Islam uči da nema većeg učitelja od Kur'ana - treba samo znati čitati. Dug je istorijat kur'anske nauke i plodan. Mnogi su proučavali kur'anske stihove, ali ih niko do kraja nije proučio. Najveća moć kur'anskog teksta odražava se u isceljujućem dejstvu na teške, ponekad i otpisane bolesnike. Ali, ne mogu se sve bolesti u svako doba lečiti. Ima i vreme lečenja.

RATOBORNI DŽINI

    Džini (demoni) su nematerijalna - duhovna bića, ali su vrlo slična ljudima. Vrlo su raznoliki po mnogo čemu. Postoje , na primer, džini što ne napadaju dok na njih ne nalaetiš. Međutim, ako se zaputiš prema takvom džinu, on će, poput vojnika, da te opomene, a zatim će da te udari. Useljavaju se u čoveka, ponekad čak i više njih u jednog čoveka, a mnogu da napadnu i celu porodicu. Mogu se useliti i potpuno zauzeti cele stanove i kuće. Neki ljudi ih mogu videti, neki ih mogu čuti, a neki i videti i čuti, i sa njima razgovarati. Inače, džini žive na smetlištima, u septičkim jamama, barama, na groblima, pored izvora, česmi, u napuštenim zgradama, na raskrsnicama i oko kamenja. Džinski napada (bolesti) ima oko stotinu vrsta, a čina (magije-sihre) oko pedeset. Neke osobe imaju i jedno i drugo, pa lečenje traje dugo i sporo. Džini mogu biti u dosluhu sa nekim ljudima, tipa: gatare i vidovnjaci, bioenergetičari. Neke, ili bolje reći mnoge od tih osoba, iako svesne da ne mogu pomoći, ipak kazuju, ogledaju i pokušavaju lečiti. Reč je o prevarantima najgore vrste, onima koji koriste ljudsku mogu da bi se okoristii, jer kao i u svakom poslu, tako i u ovom, ima veliki broj šarlatana, zlobnika i zlih elementa, koji na razne načine iskorišćavaju narod u njihovoj muci i unose sukobe među ljude.
    U svojoj dugogodišnjoj praksi hodža je ne samo primao svoje pacijente iz raznih krajeva sveta, nego je čak i odlazio na poziv kod njih. Tako je jednom stigao u Nemačku, na poziv jedne gasterbajterske porodice. Tu je imao jednu od najtežih bitaka sa džinima i kako kaže, bosle te bitke dugo je bio iscrpljen. Ratoborni džini bili su se uselili, ne samo u sve članove porodice, nego su zaposeli i celu kuću. Nakon što je teškom mukom uspeo da ih rastera, i krenuo iz kuće, bio je vraćen nazad, jer su se i njegovi protivnici vratili. Usledio je novi obračun, ovog puta potpuno uspešan i zli džini su se razbežali.
    Jedan drugi hodža je ispričao sledeću priču: 'Našao sam tako jednom, kod jedne žene i sihre, i ogranak i crveni vetar. Šest godina je u toj bolesnoj ženi živela džinska porodica, a kad su je kod mene doveli bila je već petočlana. Muku sam imao dok nisam ih isterao iz nesretne žene'.
    Hodža savetuje da je praktičan način da se izbegnu zli džini i da se zaštiti od njih vrlo jednostavan - stalna čistoća, telesna i duševna. I još nešto hodža napominje. Da je jako važno da čovek u nevolji ne proda zadnju kravu da bi platio lečenje. Onaj koji se pošteno bavi lečenjem Kur'anom, nikad nema svoju tarifu, nego uvek ostavlja pacijentu da proceni koliko treba da da.
Magija i EzoterijaMagija i Ezoterija - Ostali Tekstovi
Ponuda TemaPogledajte i ostale super zanimljive rubrike na sajtu