Leteći Tanjiri Nad Jugoslavijom

   Penzionisani general-major Zvonko Jurjević, jedan od bivših komandanata RV i PVO JNA, opisao je fascinantan višednevni slučaj pojave NLO nad južnim delom Crne Gore. Tada je bio komandir 172. puka na aerodromu Titograd. Neposredno posle novogodišnjih praznika, krenula je serija čudnih događanja.

- Prilikom izvođenja obuke noćnog letenja, stalno se pojavljivao NLO – svedoči Jurjević. - Objekat je izgledao kao svetleća kugla koji se kretala i menjala spektar boja od bele do ljubičaste. Na nebu se ocrtavao kao svetleće telo, izrazito veće od najsvetlije zvezde. Viđan je samo tokom noćnih letova, pri vedrom ili oblačnom vremenu, tako da je bio jedino svetleće telo na nebu osim aviona.
    Svakodnevnim praćenjem uočeno je da je dolazio 'niotkuda', približno 50 minuta posle uzletanja prvog aviona na noćno letenje. Odjednom bi se pojavio kao bleštava leteća kugla u rejonu Nikšić — Herceg Novi, na kursu 130-150 stepeni. Uočene brzine objekta su u većini slučajeva bile nešto veće od brzine aviona u vazduhu (N-60 i J-21), znači oko 600 km/h. Kretao se i znatno većom ali i manjom brzinom, pa je ponekad izgledalo kao da se ne kreće, već samo stoji na nebu.
- Radarska stanica na Prevlaci je u manjem broju slučajeva hvatala na radaru obris misteriozne letilice – navodi general-major Jurjević. - Ali, u većini slučajeva nije ga imala na ekranu.
    Pojavu NLO u vazduhu su sve posade u vazduhu gotovo istovremeno uočavale i obaveštavale kontrolu leta o njegovom položaju i pravcu kretanja. Dešavalo se da se u vazduhu nađe i po 12 aviona N-60 i da ga sva 24 pilota odmah uoče. NLO bi lebdeo u vaduhu približno 10 minuta, a potom nestajao. Svetla bi se na njemu jednostavno ugasila i bilo je nemoguće utvrditi u kom je pravcu odleteo. Piloti su pisali izveštaje o onome što su videli, kontrolori su pisali izveštaje, starešine su pisale izveštaje koji su odlazili na stolove nadređenih oficira. Očevicima su postavljana pitanja, pa su i saslušavani često uz znatnu dozu nepoverenja. Bilo je brojnih pretpostavki, ali ni za jednu nije bilo čvršće materijalne podloge.
    Pošto su na obuci imali i stranih pilota, pomišljano je da neko špijunira aktivnosti na vojnom aerodromu i javlja vreme poletanja. Bezuspešno su pretražene sve prostorije i svi ćoškovi aerodroma. Špijun nije pronađen. Obavljeni su i proračuni odakle bi objekat mogao da stigne za 50 minuta, leteći različitim brzinama. Jedne subote ili nedelje, komandir 172. puka je doneo neočekivanu odluku.
    Hteo je da vidi šta će se desiti ukoliko za vikend, kada nema planiranih letova, avioni iznenada polete. Naime, primećeno je da se NLO pojavljuje jedino ako u vazduhu ima aviona.
- U kasnim popodnevnim časovima pozvao sam tri pilota i komandira VTC kome sam diskretno rekao da obezbedi minimalni broj tehničara za opsluživanje četiri aviona J-21 jastreb - priča Jurjević. – Kada smo te večeri svi stigli na aerodrom, objasnio sam svoj plan i naredio da bez ikakve najave i radio veze polete dva aviona. Ostalo je samo da vidimo šta će se desiti. Avioni su poleteli istovremeno - jedan u zonu Nikšić, drugi u zonu Cetinje i tu ostali da kruže na visini od 3.000 metara. Posle 40 minuta uzletela su druga dva aviona, da bi smenili svoje kolege u istim zonama.
    Piloti prva dva aviona bili su: u zoni Cetinje Đuro Stupar, a u zoni Nikšić Đorđe Stanković. Posle 40 minuta su pozvani da se vrate na aerodrom. Istovremeno su kao njihove zamene uzleteli komandant puka Zvonko Jurjević u zonu Cetinje, a poručnik Milan Maček u zonu Nikšić.


    Nisu videli NLO, možda zato što je bilo više nego očigledno da se avioni prilično besposleno zadržavaju iznad određenih oblasti. NLO se nije upecao na mamac. Ali samo što se Jurjević popeo na 3.000 metara i tačno 50 minuta nakon poletanja prva dva aviona, iznenada se u rejonu Budve pojavio NLO u vidu bleštave svetleće kugle.
- Istovremeno me zove pilot Maček iz zone Nikšić radio vezom i pita: Da li ga vidite? - navodi Jurjević. - Odgovorio sam da vidim, da ostane u zoni i osmatra. Objekat koji sam video izgledao je kao svetleća kugla koja menja spektar boja od bele do narandžaste, ali ne menja jačinu svetlosti.
    Tada je bio na kursu 310 stepeni i imao je osećaj da se i objekat tako kreće. Činilo mu se da je NLO od njega udaljen oko 10 km, ali na nešto manjoj visini. Kako mu je bio tačno preko levog krila, Jurjević je dao gas 95 posto i oštro zaokrenuo ka objektu.
- Sišao sam na 2.500 m i posle minuta pri brzini oko 600 km/h, vratio se na kurs 310, pri čemu mi je objekat bio ispred vetrobrana – navodi Jurjević u monografiji 172. avijacijski puk. - Naglo sam skinuo gas na minimalnu snagu, izvukao vazdušne kočnice i smanjio brzinu na 300 km. Činilo mi se da se odstojanje od objekta ne menja. Pozvao sam radarsku stanicu na Prevlaci i operator je konstatovao moj radarski kontakt, ali ispred mene nije ništa video.
Kada je Jurjević bio iznad Prevlake, upalio je reflektor u nosu aviona a operator je potvrdio da ga vizuelno vidi. Ali i da ispred njega, na većem odstojanju, vidi i jako svetio koje se kreće istim kursom. Jurjević zatim ubrzava na 450 km/h i sa istim odstojanjem leti do Dubrovnika. Tu je NLO naglo ubrzao, pošao u penjući zaokret ka otvorenom moru i nestao iz vidokruga...

– Dobro je da ja jurim njega a ne mogu da ga stignem, jer šta bi bilo da se okrene i on počne da juri mene, a ne mogu da mu pobegnem – pomislio je Jurjević posle ovog bliskog susreta.
    Po sletanju, pilot iz zone Nikšić je rekao da ga je stalno vizuelno pratio, a videli su ga i svi ljudi sa stajanke dok je bio u rejonu Budve. Posle svog bliskog susreta sa NLO, Jurjević je napisao izveštaj komandi RV i PVO. Predložio je da dva aviona mig 21 bez plana i radio veze dolete iz Batajnice u Titograd, i da mu se stave na raspolaganje. Već posle dva dana, avionom JAT-a je na aerodrom Titograd stigao inženjer Milivoje Jugin, koga je poslala komanda RV i PVO. U kancelariji komandira 172. puka je formirana stručna grupa na čelu sa Juginom.
    Jurjević je sve članove upoznao sa dotadašnim događanjima vezanim za pojavu nepoznate letilice i izneo im plan za sledeću noć. Dogovoreno je da oni sa pitomcima izvode normalnu letačku obuku a da se, u trenutku kada se pojavi NLO, na njegovo znak svi avioni spuste na visinu od 500 m iznad tla i započnu sletanje najkraćim putem.
    Dva aviona mig 21 bi odmah krenula u presretanje. Po planu obuke, trebalo je da se uvežba grupno letenje u parovima na maršruti Bioče-Nikšić-Herceg Novi-Petrovac-Tuzi-Bioče, uz promenu uloga vođa-pratilac, pa još jedan krug. Letelo se na visini od 2.500 metara, sa šest parova u lancu. Parovi su redom poletali i rasporedili se na različitim mestima duž navede maršrute. Posle 50 minuta, kada se prvi par aviona pripremao za sletanje, NLO se pojavio u sredini prostora oivičenog pomenutom maršrutom.
- Sve posade su ga videle i javile u kom pravcu ga vide – kaže Jurjević. - NLO se pojavio negde između Cetinja i Danilovgrada, i to na istoj visini kao i avioni u vazduhu u kursu prema aerodromu, kao da će i on na sletanje. Dao sam preko radija ugovoreni signal, avioni su pošli na sletanje, par migova je poleteo, a kada je NLO krenuo u pravcu Prevlake, posade su ga odmah vizuelno otkrile. Piloti migova tada dodaju gas, kreću maksimalnom brzinom za NLO koji je već od Prevlake leteo ka otvorenom moru, ali razmak između progonitelja i plena ostaje uvek isti. Migovi čak daju i dopunsko sagorevanje, ali ne smanjuju odstojanje. Radarska stanica vidi naše avione ali i NLO, kome beleže brzinu od 1.700 km/h. A onda radar naprasno očitava NLO iza aviona, kako leti brzinom oko 80 km!
- Migovi skidaju forsaž, a kako sam po radio vezi zaključio da su piloti vidno zbunjeni i uzbuđni, naređujem da prekinu let – svedoči Jurjević. - NLO je nestao, a Jugin je prokomentarisao da ne postoji ovozemaljska letelica koja ima ovakav raspon brzina, a koje ostvari u tako kratkom vremenu. Ništa konkretno nismo zaključili.

    Potom su napisali izveštaj komandi RV i PVO. Igra mačke i miša borbenih pilota JNA i NLO trajala je čitavih 15 dana. Počeli su da se ispoljavaju i skriveni strahovi, naročito kod pitomaca, a sa drugih aerodroma su ih zvale kolege i pitali šta to jure. Neki su podrugljivo, ili u šali, komentarisali da jure veštice.
Komandant Zvonko Jurjević je zaključio da je nemoguće utvrditi o kakvom se tipu letilice radi niti šta je njen cilj, ali da NLO očigledno nema neprijateljske namere. Naredio je pilotima da nastave sa obukom i da više ne obraćaju pažnju na pojavu svetleće kugle na nebu. Jedino da mu odmah jave kada je ugledaju.
Sledeće noćno letenje je otpočelo kao i obično, avioni su odlazili i dolazili na stajanku. Odjednom, u uobičajeno vreme, u rejonu Ceva pojavio se NLO sa već viđenim karakteristikama. Svi koji su bili na stajanci aviona su ga ugledali i glasno komentarisali.
- Gledao sam ga, iako sam se ponašao nezainteresovano – potvrdio je Jurjević. - NLO se kretao prema aerodromu, a uočile su ga i posade aviona u vazduhu. Pilotima na stajanci sam tvrdio na ništa ne vidim, dok mi komandir eskadrile nije prišao i rekao da NLO vidi 100 ljudi na stajanci! Odgovorio sam glasno da ništa ne vidim, jer neću da vidim i da prestanu sa komentarima. A NLO je po dolasku iznad aerodroma ugasio svetla i nestao...
    Slučajno sam 1997. susreo inženjera Milivoja Jugina u Beogradu - navodi penzionisani general-major. - U kratkom razgovoru sa njim izrazio sam želju da se slučaj proanalizira na nekom stručnom nivou, ali on nije pokazao neko interesovanje. Rekao mi je da misli da su u pitanju bili baloni sa komandama, gde se motori uključe pri približavanju letilice u vazduhu i on se tada se udaljava.
    General Jurjević piše i da ostaju mnoga nejasna pitanja. Odakle balon u 1975. godini sa takvim letačkim mogućnostima i manevarskim osobinama, kakvih nema ni dan danas? Zašto se pojavljivao samo noću i uvek 50 minuta posle početka letenja, iako je vreme početka menjano? Zašto je iznenada prestao sa pojavljivanjem, iako se i dalje izvodila noćna obuka? Zašto je nekada imao odraz na radaru, a nekada ne?