Vanzemaljske Baze Na Mesecu

   Na rubu vulkana, poznatog od imenom Mare Krisijum, kao da je preko noći, jer ranije ga niko nije primetio, nikao ogroman most. Most je, procenio je O'Nil od oka, morao da bude dugačak bar 20 kilometara. Za svaki slučaj, teleskopu se narednogsata vraćao nekoliko puta, jer mislio je da ga oči varaju, a onda se definitivno uverio da je na Mesecu otkrio novo telo, nešto što niko pre njega nije otkrio.

    Kada je o tome u 'Herald Tribjunu' napisao tekst, niko mu nije verovao! Tek nekoliko meseci kasnije, na BBC-u dvojica britanskih astronoma i stručnjaka za proučavanje Meseca - dr Persi Vilkins i dr Patrik Mur, obojica članovi Britanskog astronomskog društva - potvrdili su O'Nilovo neverovatno otkriće.
    I oni su, kroz teleskop, iznad 1.700 metara duboke provalije, videli most čiju su dužinu, međutim, procenili na oko 30 kilometara. Gledaoce BBC-a uveravali su da se radi o veštačkoj konstrukciji, potpuno simetričnoj, koja baca senku i presijava se na sunčevoj svetlosti. Tajanstveni most mesecima su posmatrali i fotografisali i stručnjaci u najvećon opservatoriji na svetu, u Maunt Palomeru, u Kaliforniji.


    Deceniju i po kasnije NASA je objavila hronološki katalog događaja na Mesecu u kome navodi čak 679 slučajeva različitih neobičnih pojava koje su astronomi zabeležili u poslednjih nekoliko vekova.
    U tom dokumentu pominju se svetlosni zraci,srebrne reke i zatamnjenja nekih delova Meseca, čudni objekti koji lete iznad mesečeve površine i kupole. U 200 od 679 slučajeva opisuju se bele kupole koje menjaju položaj, nestaju i ponovo se pojavljuju, ćesto u grupama koje na jednom mestu izdrže samo nekoliko meseci. Poznati astronom dr Kiper naglasio je da su savršeno okrugle, prečnika od 30 do 300 metara.
    Na katedri za astronomiju Univerziteta Harvard dugo i uporno su pokušavali da razreše tajnu velikog broja tih kupola. Ali, bezuspešno. Na fotografijama koje su napravilesonde u Mesečevoj orbiti primećeni su i neprirodni simetrični objekti.
    Vulkan Aristrah je takođe čitavu jednu deceniju bio poprište tajanstvenih pojava. Još 1922. godine u njegovoj unutrašnjosti pojavile su se dve rupe. A četiri decenije kasnije  - 1963. godine, iz opservatorije Maunt lavel javili su da su se u noći između 29. i 30. oktobra, severno od vulkana po imenu Herodot, pojavila dva izvora crvenog svetla. Svetla su nestala 27. novembra da bi se nekoliko dana kasnije opet pojavila na severnom delu vulkana Aristah. Ovoga puta, imala su ovalan oblik.
    Maja 1965. godine, jedan kalifornijski astronom upozorio je kolege da iz vulkana Arsitraha, u intervalima od sekundu i po, izlaze svetlosni signali. Mesec dana kasnije, posle temeljitog ispitivanja, taj podatak potvrdile su i ostale opservatorije. Astronom amater Robert H.Kertis napravio je u noći 26. novembra 1956. godine fotografije Meseca fotoaparatom montiranim na teleskop. Na jednoj od njih u predelu Fra Maura jasno se videla pojava slična krstu u 'okruženju' četiri kupole. Pošto nije mogao da je objasni, Kertis je potražio pomoć tako što je fotografiju objavio u časopisu 'Nebo i teleskop'. Ubrzo je stigao odgovor 'eksperata' - reč je o ukrštanju dva visoka planinska masiva. Autor knjige 'Strogo pov. NLO', ocenio je ovo mišljenje sa geološkog stanovišta kao čistu glupost, i to potkrepio tvrdnjom da je 'pojava' nestala posle nekoliko meseci ne ostavljajući za sobom nikakav trag.


    Već pominjani profesor dr Persi Vilkins, početkom pedesetih godina otkrio je na Mesecu postojanje čitavog jednog grada. Na fotografiji napravljenoj pomoću teleskopa vidi se čitav 'roj' osvetljenih objekata, nanizanih pod pravim uglom, na ivici kratera vulkana Gasan. Od tih objekata 'izlaze' prave linije koje vode do ruba vulkana. Neke od njih uzdižu se kao serpentine, a neke prelaze ivicu kratera.

    Na slici se raspoznaju i četiri kupole i dva velika prava stuba koja bacaju dugačku senku. Reč je, očigledno, o naselju velikih razmera, a samo središna zgrada, koja ima oblik slova 'E', mogla bi da bude dugačka oko 10 kilometara.
    Zanimljivo je da je pukovnik Kejho još 1959. godine prorekao: 'Prvi putnici na Mesec biće veoma iznenađeni jer su ga, pre njih, kao bazu koristila bića sa drugih planeta'. A ako se može verovati pričama iz krugova NASA, prvi astronauti nisu bili sami na Mesecu.
    Milioni TV- gledalaca koji su 2. jula 1969. godine pratili istorijsko sletanje na Mesec čuli su i zapamtili sledeće reči Nila Armstronga: 'Ovo je mali korak za čoveka, ali veliki za čovečanstvo'. U toku prenosa, međutim, slika i ton su često nestajali, ponekad i po čitav minut.
    S obzirom na to da je ovaj direktan TV-prenos u svet išao preko kontrolne stanice u Hjustonu u Teksasu, bilo je priča da je snimak cenzurisan. Naime, u kanadskom nedeljniku 'Nacional bilten' od septembra iste godine, novinar Sem Peper citirao je pravi razgovor koji je izostavljen iz zvaničnog prenosa. Taj deo uhvatio je i zabeležio jedan kanadski radio amater, a tekao je ovako:

- Šta se, od đavola, događa? Ne razumem!
- Šta se događa? Šta je s vama, momci?
- Tu su... Mi smo tu, sva trojica, ali imamo neke posetioce. Da, bili su tu, ali vrlo kratko. Gledali su našu opremu.
- Ovde kontrola! Ponovite poslednji izveštaj!
- Rekao sam da su tu bile i druge svemirske rakete. Sada stoje poređane na samoj ivici vulkana!
- Ovde kontrola! Kakva je to panika oko vanzemaljaca?
- Na Mesecu su i posmatraju nas!
- Ogledala! Ogledala! Da li ste uspeli da ih postavite?
- Ogledala su na svom mestu. ali, onaj ko zna da konstruiše ovakve letelice, sigurno može da siđe i na Zemlju.

    Kada je 'Apolo' pristao pored vulkana, pojavila su se dva svemirska broda, potvrdio je kasnije matematičar i fizičar Moris Šatlen, koji je tada bio šef Odelenja za komunikaciju u Sistemu za obradu podataka: 'Ovaj susret s vanzemaljcima je dobro poznat u NASA, ali o njemum, dosad, niko nije rekao ni reč'.


    Još za vreme leta na Mesec, dva NLO-a pratila su 'Apolo'. A kada su se astronauti približili Mesecu, na radiju su čuli neobične zvuke koji su podsećali na vatrogasnu sirenu. Činilo im se da je to nekakav signal, dogovoreni znak. Oldrin je video da su dva objekta manevrisala oko Meseca i fotografisao ih je, ali te snimke NASA nikada nije objavila, a Moris Šatlen je zaključio: 'Očigledno je da su na fotografijama bili vanzemaljci'.
    Britanski autor Timoti Gud je u svom izuzetnom dokumentu pod naslovom 'Na drugoj strani' zabeležio tajni razgovor između jednog američkog naučnika i Nila Armstronga. Razgovoru je prisustvovao i funkcioner jednog odelanje Ministrarstva odbrane SAD. Reč je bila o tome zašto je NASA odjednom odustal od planova za izgradnju svemirske baze na Mesecu.
    Armstrong nije želeo da ulazi u detalje. Rekao je samo da njihovi svemirski brodovi, veličinom i opremljnošću, a pogotovo tehnologijom daleko nadmašuju naše. Veliki su i strašni, dodao je astronaut, a NASA bi dalje letove mogla da organizuje samo pod uslovom da na Zemlji neće nastati panika.
    Stručnjak za svemirske letove Džon Šloser je tim povodom ispričao priču koju je, kako je rekao, čuo od astronauta NASA: Ufolog Leonard Stringfild je već 1978. godine od jednog vladinog stučnjaka, poznatog naučnika, saznao kakva su bila iskustva 'Apola 11'. Priznao je da bi, kad bi vlada imala hrabrosti da objavi bar deo onoga što se dogodilo na Mesecu, to bila - priča stoleća.
    Dalje, nemački autor Mihael Apel u knjizi 'Nikada nisu bili dalje' citira delić razgovora sa inženjerom NASA Martinom Rebensburgom:
Apel: - Pomenuli ste da u NASA postoje filmovi zbog kojih bi ljudi koji bi ih videli, popadali sa stolice?
Rebensburg: - Ti filmovi nikada neće biti prikazani široj javnosti. Glavni portparol NASA, rekao mi je da je video filmove za koje niko ni ne sluti da postoje.

    Nešto kasnije, NASA je izjavom koju je objavio 'Njujork tajms', potvrdila da zadržava ekskluzivna prava na televizijske prenose s 'Apola'.


   U 17 sati i 22 minuta, 14.novembra 1969. godine na Mesec je krenuo 'Apolo 12', s trojicom astronauta: ČarlsomKonradom, Ričardom Gordonom i Alanom Binom. Već sam početak leta bio je dramatičan. Samo nekoliko minuta posle poletanja kontrolnoj bazi na Zemlji javio se komandant Konrad:
- S prozora vidim zaslepljujuća svetla. U električnoj mreži na palubi dogodilo se nekoliko kratkih spojeva.
    Iste večeri, i u kontroli na Zemlji morali su da primete da se nešto događa. Istovremeno, osmatračnice i astronomi u celoj Evropi primetili su da svetleća objekta blizu predviđene putanje 'Apola 12'. Činilo se da jedan prati brod, dok drugi leti ispred i u kratkim vremenskim razmacima daje svetlosne signale.
- Od juče nas prate nepoznati leteći objekti. Jednog vidimo sa prozora. Šta bi to moglo da bude? - Sa ovim pitanjem javila se posada 'Apola' kontrolnom centru 14. novembra oko 14.30 po podne.
- OK. Pogledaćemo na kontrolnoj tabli... Koliko odavde vidimo, sada su oko 500 kilometra udaljeni od vas. Jedan objekt je opravo napustio putanju i udaljava se velikom brzinom. Vrlo je teško odrediti šta bi to moglo da bude'.
    Devet dana kasnije, prilikom povratka, astronauti su sa zaprepašćenjem javili da u pozadini Zemlje vide još jedan crvenosvetleći objekat:
- Sada je tačno iznad sredine Zemljine kugle. Zaista svetli vrlo jako. Dik ga posmatra običnim dvogledom. Ne mogu da zamislim šta bi to moglo da bude'.
    Deset minuta kasnije, strašno svetlo je nestalo. Šta se sve dogodilo sa posadom 'Apolo 12', opisao je inženjer Adolf Šnajder u knjizi 'Posetioci iz svemira'.
    Dok su se približavali MEsecu, putem radio-veze u Hjustonu su čuli neobične zvuke, nalik na pištanje, i nerazumljive reči na nepoznatom jeziku. Jedino objašnjenje bilo je da dolaze sa drugog svemirskog broda. I na filmu, koji je snimljen, vidi se srebrna svetlost. Čudno je što su ove informacije uopšte prodrle u javnost jer je astronautima strogo zabranjeno da pričaju o svojim susretima sa NLO-ima.
    Zadatak posade 'Apolo 15' bio je da utvrde šta se to događa na Mesecu i da lu su vanzemaljci ovaj satelit koristili kao međuplanetarnu stanicu. Ili je sve to, ipak, delo ljudskih ruku...?
- Mesto na koje smo se spustili bilo je određeno tako da što bolje istražimo piramidu napravljenu od materijala koji se po bolji veoma razlikovao od okoline. Imali smo teškoćasa pristajanjem. Klizili smo na nekoliko kilometara iznad površine Meseca dok nismo našli pogodno mesto, bez vulkana - opisivao je kasnije u američkom listu 'SAGA' član posade 'Apola 15' Džems Irving
    Kada su konačno pristali, shvatili su da su predaleko od objekta koji je trebalo da istraže. Štaviše, rekao je Irving, obližnja planina ga je zaklonila tako da piramidu nisu ni videli. U tom trenutku je otpala i planirana vožnja lunohodom jer su otkrili da nemaju dovoljno kiseonika.
    Uprkos tome, tvrdi se da su astronauti na Mesecu otkrili tajanstvene objekte - kao da je jedan izrastao iz drugog menjajući boju od tamnosive do bele. Sve je izgledalo kao petokraka viša od 10 i široka oko 15 metara. Iznad je bio još jedan objekat - kao svetleći prostor - visok oko sedam metara.
    Bili su očarani, prenosi američki časopis sećanja trojice astronauta. Kad su prišli bliže, videli su da je ceo taj masiv bio brižljivo izgrađen kao stepenice. Kao da ga je gradila ljudska ruka. Nikada ranije ništa slično nisu videli.
    Ako su astronauti zaista bili na Mesecu, zašto više ne idu tamo. Dali im je zabranjeno od strane mnogo tehnološki superiornije civilizacije nego što je naša. Tajna ostaje i dalje.