vrh
Meni



Leteći Gradovi Vanzemaljaca



   Negde Tamo Gore... Ima li granica veličini NLO-a? To je prilično teško reći. U istoriji astronomije zabeleženo je mnoštvo neidentifikovanih objekata čija je dužina prelazila stotinu kilometara! Sedamnaestog novembra 1882. godine kroz zemljinu atmosferu proletelo je telo dugačko 110, a široko 16 kilometara!

 
      
  Mnogobrojni očevici, među kojima su bili astronomi i specijalisti za spektralnu analizu, tvrdili su da su videli sasvim materijalno telo. Ipak, njegov let nije bio praćen nikakvim zvucima.

DŽINOVSKE SENKE


    U godinama 1762, 1818, 1820. i drugim, astronomi su na fonu Sunčevog diska pratili džinovska tela koja su se kretala mimo svih zakona nebeske mehanike! A ponekad je na pojedine nevelike delove Zemljine površine, van svake zavisnosti od običnih, unapred proračunatih pomračenja Sunca - padala tama. Ovo se nije moglo objasniti drugačije nego pojavom nekog džinovskog tela pored Zemlje koje je zaklanjalo Sunce. Ovakvi događaji bili su naročito česti u XIX veku.
    Dana 20.marta 1886. godine, u 15 sati, na grad Oškoš (Viskonsin, SAD) iznenada je pala tama. Kroz pet minuta bilo je mračno kao u ponoć. Građane je obuzela panika. Ovo pomračenje koje je trajalo 8-10 minuta, dogodilo se običnog, pomalo oblačnog dana. Kako se kasnije ispostavilo, 'talas totalnog pomračenja' prošetao se državom sa zapada na istok, a grad Oškoš je bio samo jedan od naseljenih punktova na njegovom putu. Otprilike u isto vreme nastupila je, usred vedrog dana, tama u Holandiji. Bila je toliko neprozirna i strašna da su mnbogi ljudi, obuzeti panikom, umrli.


    Drugog decembra u Memfisu (Tenesi, SAD), u deset sati ujutro pao je mrak koji je trajao 15 minuta. Za vreme neverovatne panike mnogi su digli ruku na sebe ili su se molili misleći da je došao kraj sveta. Dana 17. aprila 1905. godine, gotovo isto su doživeli stanovnici engleskog grada Vimbldona. A zamislite koliko treba da bude telo da bi svojom senkom prekrilo ceo jedan grad!? Na kraju, možemo se setiti i zagonetnih 'planeta' koje se s vremena na vreme pojavljuju na orbitama oko Sunca, a zatim iznenada nestaju...
    Francuski istraživač Moris de San je, uostalom, istakao ideju da Vasionom leti mnoštvo 'veštačkih svetova' - kosmičkih brodova koji, moguće, sadrže stanovništvo celih planeta. Pri proletanju pored nekog planetarnog sistema 'veštački svet' šalje u izvidnicu svoje sitne 'brodiće' - ono što mi nazivamo NLO-ima. I učestalo pojavljivanje NLO-a na našem nebu možda označava samo jedno: tu je negde i brod - planeta!

PRELAZAK IZ JEDNOG OBLIKA U DRUGI

    Pored najrasprostranjenijih oblika NLO-a, disk, sfera, elipsa, cilindar - postoji i mnoštvo drugih oblika koji pobijaju tradicionalna poimanja aerodinamike. Oni često lete brzinama koje se takođe ne uklapaju u ovo poimanje, a mogu i da nepokretno vise na nebu. Dana 14. novembra 1989. godine, grupa novinara iz grada Isakle, vozila se službenim kolima seoskim putem. Iznenada su na desnoj strani primetili svetleću loptu sa plavičastom nijansom. Ispod nje je svetlela platforma koja je bila oko tri puta duža od prečnika. Lopta se zatim spljoštila, dobivši oblik slova 'T', ali naopakog, da bi za minut naglo zaokrenula udesno. I 'slovo T' se preokrenulo. Zatim se postepeno u njegovom donjem delu formirala lopta, koja se udaljila na severoistok...
    Još zagonetnije se ponašao objekat koji je 24. juna 1975. godine doleteo na teritorije Estonije sa finske strane. Prvo se NLO zaustavio iznad Talina, pretvarajući se čas u trougao, čas u loptu, čas u traku, trepćući metaliziranim bleskom. Zatim je poleteo ka Kehri, nad kojom je poprimio oblik tetraedra koji se okreće u vazduhu. Iznad Egvijdusa je opet izgledao kao slovo 'T', pri čemu se u donjem delu video levak, a na gornjem trougaono ispupčenje. Tehničari sa televizijskog tornja ovog grada odredili su visinu proletanja objekta - 18 kilometara!
    Vojska je pokušala da pošalje presretače, ali je NLO bio suviše visoko. Oko 22 sata poleteo je prema Kivili menjajući oblik: prvo je bio cilindričan, a u 22.30 postao je trouglast - dve strane bleštale su mu narandžastim svetlom. U 23 sata blesak je oslabio i NLO je poleteo ka istoku. Iz Kohtla-Jarve video se kao vertikalno izduženi oval koji se približavao Narvi. U nastupajućem sumraku NLO je snažno zasvetleo, ali uskoro je sve nestalo.

DELE SE I OPET SASTAVLJAJU

    Za vreme  sličnih transformacija NLO može da se deli na sitnije delove, od kojih se svaki samostalno kreće. A događa se i obratno - da se nekoliko sitnijih objekata slivaju u krupniji. Uz to svaki objekat u potpunosti čuva sposobnost menjanja oblika. Nešto slično videli su 26. jula 1989. piloti aviona koji je leteo u Simferopolj: od srebrnasto-čelične 'cigare' odvojilo se drugo, kvadratno telo. Ono je počelo da menja oblik, postajalo trougaono, rasplinjavalo se i kao da se ponovo obnavljalo. Oba NLO-a su se podizala, spuštala, menjala položaj jedan prema drugome... Sve ovo posmatrale su i posade četiri druga aviona, a njihovi opisi u potpunosti se podudaraju.
    Dana 9. februara 1990. stariji pastir Beken Usubakunov, iz sovhoza 'Arašan' u jednoj oblasti u Kirgiziji, ugledao je iznad brda ognjenu loptu. Pozvao je iz kuće ženu i starijeg sina i svi su videli kako se NLO podelio na četiri dela koji su odleteli u različitim pravcima. Ovi delovi su se zatim opet sjedinili, pa se ponovo razjedinili. To se ponovilo tri puta, posle čega je lopta dobila prvobitni oblik i odletela prema jezeru Isik-Kul.
    Po mišljenju stručnjaka, mnoge transformacije NLO-a mogu samo tako da izgledaju. Objekat samo menja ugao nagnutosti u odnosu na očevice ili se okreće drugom stranom ka njima. Ako se gasi polovina osvetljene lopte, očevici smatraju da se ona pretvorila u polulopta. Dana 28. septembra 1984. godine grupa očevidaca je mislila da je disk kome je bio osvetljen jedan sektor - trougao.
    Deoba i slivanje objekata moglo bi se objasniti pretpostavkom da se NLO sastoji od odvojenih sekcija - monoblokova koji su sposobni da se razdvajaju i odvojeno se kreću. A možda se neki objekti spajaju međusobno kao naše letelice  u zemljinoj orbiti - to nam nije ništa čudno gledati danas na TV-u, pa zašto bi onda bilo čudno očekivati od daleko naprednije tehnologije. Posle završenog programa NLO-i se opet razjedinjuju i lete na razne strane.
    Ipak, i objekti jednake veličine mogu da se sastavljaju i rastavljaju, a da pri tome novoobrazovano telo uopšte na mora da postane dva puta veće. Dovoljno je navesti poznati slučaj koji se dogodio u francuskim Alpima u noći između 1. i 2. novembra 1968. godine. 'Doktor X' - koji nije želeo da otkrije svoje ime - video je kako se dva jednaka diska približavaju jedan drugome i stapaju se da bi na kraju ostao samo jedan NLO koji je u 'doktora' uperio zrak svetlosti. 'Doktor' i dan-danas na svom telu nosi trag tog zraka - svake godine u noći između 1. i 2. novembra na njegovom stomaku pojavljuje se jasno ocrtan trougao...
    Sledeći telegram poslat je sa meteorološkog naučnoistraživačkog broda 'Viktor Bugajev' redakcijama novina 'Pravda', 'Izvestija' i 'Večernja ODesa': 'Nalazeći se u Atlantskom okeanu primetili smo leteći objekat ili aparat nalo neobičnog oblika. Prednji deo je svetleo velikim ognjenim snopom, zauzimajući gotovo polovinu dužine korpusa. Aparat je podsećao oblikom na konusoidnu cigaru i kretao se malom brzinom sa jugozapada na severoistok. Kada je preleteo izvesno rastojanje aparat se, malo se zaljuljavši, zaustavio sasvim nepokretan, tu i tamo se okrećući u krug. Zatim se od ovog aparata odvojio isti takav koji se, ubrzavajući, izgubio u pravcu severozapada. Prvi aparat, ostajući na mestu, uklonio je ognjeni snop svetlosti i počeo da se kreće ka severoistoku, ubrzavajući kretanje. Visina na kojoj su se nalazila oba aparata bila je približno3-4 kilometra. Nije se čuo nikakav zvuk, odsustvovao je inverzni trag. Vidljivost je bila dobra. Leteći objekat je za ovo vreme videlo još dvadeset članova posade.'

SIVA LOPTA POSTAJE PROZIRNA

    Dokumentovano je potvrđeno i osmatranje kada objakat menja veličinu. Ponekad je to samo povećanje ili sažimanje svetleće zone oko NLO-a. Nešto što isprva izgleda metalizirano ili neprovidno pretvara se u nešto nalik na staklo, koje dozvoljava da se vide 'piloti' unutra. Evo kako to opisuje T.Tokareva iz Semipalatinska: 'Prvog septembra 1990. godine probudila sam se u 5 ujutro od jake buke i udarca. Iznad kuće je lebdela ogromna lopta, velika kao kuhinja u mom stanu. Bila je sive mišje boje.
    Izgledalo je da je unutra neki plamen koji baca odblesak na zemlju. Jedan ljubičasti zrak osvetlio je krov i zidove susedne kuće. Lopta se zaustavila i bila je nepokretna oko 10 sekundi. Buka je utihnula. Sfera je postala providna i ja sam ugledala unutar lopte tamne siluete dva bića koja su ličila na ljude. Oni su nešto manipulisali rukama. Zatim se opet začula buka i lopta je počela da se podiže...'
    Ponekad postaju prozračni samo neki delovi NLO-a: prozori, kupola il isegmenti. Voronješki ufolozi istraživali su slučaj kada je 'lopta' letela uporedo sa avionom i odjednom postala prozračna. Piloti i humanoid iz lopte neko vreme su se gledali na neverovatno bliskom rastojanju.
    I, najzad, jedno od najneverovatnijih svojstava NLO-a je sposobnost prolaženja kroz materijalne prepreke, ili, obrnuto, da kroz sebe propuštaju materijalna tela. Američki ufolog Žak Vale naišao je na slučaj kada je objekat proleteo kroz drveće ne povredivši ga. U Alma-Ati 26. maja 1990. godine kamen izbačen iz praćke proleteo je kroz 'tanjir'! Ovakvi izveštaji navode neke ufologe da poreknu NLO-ima meterijalnost. Drugi počinju da dele objekte na 'tvrde' i 'meke', a pri tome mnogi od njih smatraju da 'tvrdi' NLO-i nisu nešto najzanimljivije u ufologiji. Najverovatnije je da nepoznati gospodari NLO-a umeju da upravljaju stanjem materije na nivou koji je nama na Zemlji još nedostupan.
    Po saopštenju 'Kazahstanske pravde', nad ovim gradom na nebu kao da su se pojavila dva sunca. Posle nekog vremena jedno je uletelo u drugo i na fonu sunčeve lopte obrazovao se tamni disk koji se ponašao veoma pokretno: čas se obrtao, čas se delio. A u jednom trenutku diskova je bilo veoma mnogo i oni su se prosuli iz osnovnog. Očevici kažu da su se postrojili u određeni niz da bi zatim zauzeli poziciju u klin kao da šalju neke signale...
    Ali na koji način se sve to ostvaruje, mi nemamo ni najmanju predstavu - što je možda čak i dobro. Jer čak i upravljanje energijom atoma na najprimitivnijem nivou dovelo je čovečanstvo do granice uništenja. Do čega bi mogla da dovede potpuna vlast nad materijom strašno je i zamisliti...

U ČIGRI 'ŽABA SA OČIMA BIKA'

    Sredinom juna 1992. godine građanin Minska, heroj Sovjetskog Saveza Fjodor Nikolajevič Belevič odmarao se kod rođaka u selu Lipniki. Jednog popodneva pošao  je da dovede junicu iz seoskog stada koje su, kako je tamo običaj, seljani čuvali po redu. Toga dana pastir je bio Evgenije Jackevič sa ženom i unukom. Razgovarajući sa njima, Fjodor Nikolajevič osetio se rđavo, kao i svi prisutni. Ljude je obuzeo užas. Kao da ih je neki talas odozgo utiskivao u zemlju. Iznad njih je, na visini od neka četiri metra, visila lopta prečnika tri metra. A odozdo je iz nje virila metalna 'noga'. Iznenada je nestalo straha. Lopta se malo podigla, ravnomerno odletela ustranu i, izvukavši i drugu 'nogu', počela da se spušta na livadicu iza jelki. Sada je sve njih obuzelo uzbuđenje. Evgenije je vikao: 'Sada ću da ga uhvatim za nogu!, i potrčao je prema NLO-u. Žena sa unukom potrčala je za njim...
    Fjodor Nikolajevič je malo zaostao, ali je dobro video ono što se zatim dogodilo. Kada je ljudima ostalo oko 10 metara do lopte, ona se malo podigla iznad zemlje i porasla - prečnik joj se uvećao oko pet puta, to jest, bio je oko dvadeset metara. Površina je postala srebrnasta. Evgenije Jackevič je bio već na tri-četiri koraka, ali je odjednom pao, kao da se spotakao na ravnom mestu... A lopta se podigla na visinu telegrafskog stuba.
    - Bako - povikala je unuka - eno okruglog prozora, a u njemu siva žaba, sa velikim očima kao u bika!
    Troje odraslih, međutim nisu stigli da vide isto, ali su primetili da je lopta dobila srebrnasto-zlatastu boju. Tada je lopta počela lagano da se obrće i kao da demonstrira svoje mogućnosti, da istura i uvlači 'noge', i da izbacuje i ubacuje neke antene. Iz nje su na sve strane stali izbijati modri, žuti, crveni i zeleni zraci, kao strele.
    - To je bio ponižavajući prizor. Stajali smo kao začarani - pričao je Fjodor.
    Selo se nalazilo na oko dvesta metara od mesta događaja. I tamo su primetili loptu i počeli da se skupljaju na brdašcu. Niko nije osećao strah, svi su bili raoznali. Za to vreme pastiri su čuvali kolhozno stado. Lopta je lučno poletela i spustila se pored krava, koje zbog nečega uopšte nisu reagovale na njeno pojavljivanje. Pastiri su poleteli ka lopti, ali nisu stigli. NLO je počeo da se vrti kao čigra, podigao se, zastao na visini telegrafskog stuba, a zatim munjevito poleteo uvis i nestao. Na livadi je ostao krug polegle trave prečnika trideset metara.

OBJEKAT OKO MESECA

    Zanimljiva je i priča Miroslava Vujačića: Iako je već prošlo skoro 43 godine od kako se događaj desio, ovo će mi biti prvi put da se nekome obraćam. Neznam zašto to nisam i ranije uradio, ali eto sada postoji internet i mogućnost da se to na neki lakši način prezentuje. Sve se to dogodilo još 1969.godina u mesecu septmbru negde posle 20-tog, oko 19 časova dok sam se vraćao iz škole. Ono što je još interesantnije je to što se sve to dogodilo samo nekoliko meseci posle prvog sletanja čoveka na mesec. Naime kad sam se vratio iz škole zastao sam pred zgradom u kojoj sam stanovao jer mi je pažnju skrenuo komšija koji je gledao u nebo. Bilo je vedro, a mesec je bio pun i nalazio se na južnoj strani. Ono što je bilo neobicčo je što se iz pravca istoka kretao neki objekata veličine osrednje zvezde tačno prema mesecu. Mislili smo da je u pitanju meteor, ali smo nastavili da posmatramo i dalje oko minut koliko mu je bilo potrebno da se približi mesecu. Brzina kojom se kretao je oko jedan do dva prečnika meseca u sekundi, slično kao i meteor. U tom momentu se nije mogla ustanoviti brzina, jer se nije znala koja je udaljenost tok objekta. Zajedno smo ga pratil dok se kretao tačno u pravcu meseca. Očekivali smo da će proći pored meseca i da ćemo videti neki odraz, međutim na naše iznenađenje kada je taj objekat došao do orbite meseca odjednom je stao, ostao u tom položaju 2-3 sekunde. Zatim je nastavio pod uglom od 90 stepeni prema gore da se kreće po orbiti meseca. Kada je napravio polu-krug oko meseca, što je trajalo oko 7-8 sekundi, bez zadržavanja je nastavio istom putanjom da se kreće prema zapadu. Promenio je pravac udaljavajući se od zemlje. Sekundu ili dve kasnije veličina odsaja tog objekta se stepenasto smanjivala u nekoliko navrata sve dok se više nije video.
    Moram napomenuti da nije bilo nikakvih deformacija svetlosti i refleksije i da je to apsolutni isključeno kao mogućnost. Prečnik meseca je 3476 km. a udaljenost tog objekta je bila onoliko kolika je udaljenost zemlje od meseca oko 300.000 km. Ako se taj objekat kretao brzinom oko dva prečnika meseca u sekundi onda se može ustanoviti da mu je brzina bila oko 6000 km/sek. Veličinu je malo teže odrediti, ali morao je da bude, po mojoj proceni između 10 i 20 km. da bi imao takav odsjaj veličine osrednje zvezde. Zamislite objekat koji prelazi udaljenost recimo od Pariza do New Yorka za 1 sekundu a da mu je pri tom veličina 15-najstak kilometara. Bez ikakve sumlje odgovorno tvrdim da ono što sam video je tvorevina neke vanzemaljske civilizacije. Ja nemogu a da ne donesem samo jedan razuman i logičan zaključak na osnovu svega, a to je da nismo sami u svemiru.

NLO KAO PLANETA

    Očima svemirskog teleskopa Habla, a navodno i kosmičke sonde Vojadžer, registrovana je svemirska letelica elipsastog oblika koja u prečniku ima, ni manje ni više, nego 11.000 kilometara, što odgovara veličini pojedinih planeta!
Ovaj džinovski NLO nalazi se u Saturnovoj orbiti, po tvrđenju dr Normana Berguna, bivšeg naučnika NASE, i autora knjige 'Misterija Saturnovih prstenova'.
    Vasionski teleskop Habl, kaže dr Bergun, uspeo je nedavno da 'uhvati' u orbiti oko Saturna dva džinovska NLO-a, a detaljne analize snimaka pokazale su da su u pitanju zaista kosmički brodovi kojima upravlja neko inteligentan, a ne asteroidi ili nešto slično. NASA iz razumljivih razloga, nikada u javnosti nije izlazila sa svim svojim otkrićima. Spisak onoga što je prećutkivala nije kratak, a najčešće su u igri bili naučni i državni interesi, dok je ove druge uglavnom procenjivala američka vlada. Urađeni su proračuni o tome na koliko bi planeta u Mlečnom putu moglo biti uslova za život inteligentnih bića.
    Pretpostavka glasi da svaka deseta od 400 milijardi zvezda u ovoj galaksiji ima svoje planete, što znači da postoji 40 milijardi planetarnih sistema, a ukoliko svaki deseti poseduje planetu sličnu Zemlji, ostaje četiri milijarde mogućnosti da sretnemo nekog sličnog nama, ili da nam taj, ako je na višem stepenu tehnološkog razvoja od našeg dođe u goste.
    S obziirom na gigantske svemirske brodove koji su za sada u Saturnovoj orbiti, mogli bi da počnemo da im spremamo dobrodošlicu.



     RSS FEED-OVI ZA VAŠ SAJT
Povratak Na Vrh Strane