Lečenje Mirisima

   Kod čoveka je u međuvremenu, čulo mirisa dobrim delom zakržljalo, zajedno sa mnogim drugim sposobnostima.

Ali, najnovija istraživanja porvrđuju da nas čulo mirisa zaista može stimulisati i umiriti, da utiče na zdravlje, koncentraciju i radne sposobnosti, a izuzetno značajnu ulogu igra i u međusobnoj privlačnosti između ljudi. Ne treba zaboraviti da su odgovarajuči mirisi vekovima korišćeni i za stvaranje spiritualne atmosfere u hramovima, u čišćenju okline od negativnih vibracija i u magijskim obredima. Životinje i biljke se i danas sporazumevaju upravo mirisim, pa tako načunici tvrde da ako čovek ovlada mirisima, moći će komunicirati sa životinjama i dopreti do nekih njihovih nesumnjivih znanja i upravljati njihovim ponašanjem.
    Koliko su mirisi važni u čitavom živom svetukoji nas okružuje teško da se može u nekoliko rčeneica makar i naznačiti. Ako se, recimo, nekim vrstama somova začepa nozdrve, među njima nastaju krvave bitke! Kod drugih riba, najviša po rangu ispušta specifičan miris. Kad izgubi taj položaj, i miris se menja, pa sve ribe znaju da je na vlast došao novi vođa. i kod termita miris ima životno važnu ulogu. Kada napadaju, opasnost se kod njih i doslovno oseća u vazduhu. U ratnom pohodu njihova tela izlučuju povećane količine specifičnog mirisa, a kad on premaši određenu koncentraciju, onda od vrednih radnika nastaju ljuti ratnici!
    Kako, međutim, stoje stvari sa našom, ljudskom vrstom? Za početak, dovoljno je reći da je čulo mirisa verovatno jedino čulo kod koga se direktno iritiraju nervne ćelije - bez posredovanja receptora, što je značilo da je ono neposredno i najkraće povezano sa mozgom. Na taj način je omogućena brza i delotvorna reakcija organizma, što je našim precima bilo izuzetno važno u borbi za opstanak. A ono što je za nas posebno zanimljivo je to da ovo čulo doseže pri tom do najdublje podsvestii da ima bitan uticaj na naša osećanja, ukupnu motivaciju, pa i na samo ponašanje. Uostalom, ponešto sod toga se već i koristi u alternativnoj medicini, u aromaterapiji, a i zvanična medicina sve više priznaje kako je nos nepravedno potcenjen organ.
    Još u srednjem veku se smatralo da izvesni mirisi imaju snažno delovanje na čoveka. Kaže se da jasmin stimuliše, dok lavanda umiruje. Danas je sve više dokaza za to. U jednoj robnoj kući u Njujorku osoblje je počelo da tri puta dnevno koristi svojevrsni psihosprej. U njemu je najviše ozona. Ovaj psihosprej kažu, podiže raspoloženje kupaca i stimuliše njihovu želju za kupovanjem. Sprovedeno istraživanje je potvrdilo da je promet zaista porastao otkako se koristi ova mirisna terapija, a ni većina kupaca nema nikakvih prigovora na njenu upotrebu. Naprotiv, hvale se da ih ona oslobađa straha od zatvorenog prostora i olakšava im disanje.
    U aromaterapiji, lečenje mirisima se izvodi uvek na tri nivoa istovremeno: na psihičko emocionalnom, spiritualnom i telesnom. Već su se u starom Egiptu esencija mirisa vadile i mešale se u hramovima, pa se smatra da su lekovi i parfemi zamenjivali jedni druge. Kada je 1922. godine otvorena Tutankamonova grobnica, nađene su mnoge posude sa mirisima, što jasno govori da su se bogataši toga vremena veoma mnogo koristili tamjanom i izmirom. Stari Grci su se koristili mirisnim uljima za vidanje rana i ublažavanje zapaljenja, a i Rimljani su ih puno koristili.
    To što je u međuvremenu ova dimenzija dejstva mirisa bila zapostavljena izgleda da se sada nadohnađuje. Istraživači su otkrili da se, ako čovek udiše miris peperminta svakih pet minuta, poboljšava njegova koncentracija, što može biti i te kako značajno za pojedine poslove gde je potreban visok stepen opreznosti. Izgleda da miris pri tome utiče direktno na mozak, povećavajući pažljivost u delu povezanom sa čulom vida. Iskustva istraživača mirisa već se praktično primenjuju u japanskim korporacijama koje sve više investiraju u, takozvane, inteligentne zgrade. U njima se, naime, menja vazduh pomoću kompjutera. Kažu da Kodžima Korporacija u Tokoji ujutro pušta miris limuna, koji kao i miris jasmina pobuđuje na aktivnost, u podne cvetni miris, a popodne opuštajući miris šume.

    Da mirisi predstavljaju jedno još uvek nedovoljno istraženo i iskorišćeno polje mogućnosti svedoči i podatak da su dva stručnjaka sa Instituta za istraživanje čula mirisa u Engleskoj, izolovali jednu komponentu ljudskog znoja koja deluje umirujuće na ljude koji osećaju uznemirenost. Taj miris se prodaje u odgovarajućim pakovanjima i udiše se četiri puta dnevno. Ljudi koji pate od uznemirenosti, a koji su učestvovali u testiranju, kažu da je ovaj miris tako efikasan da su potpuno prestali da uzimaju sredstva za smirenje. Znači li to da bi u nekoj bliskoj budućnosti sva ona teško prebrojiva sredstva za umirenje, koja u sebi sadrže i nepoželjne hemijske supstance koje izazivaju zavisnost, mogla biti odložena u medicinske muzeje, ustupajući svoje mesto neštodljivim lekovitim mirisima?
    Naučnici nastoje da utvrde na koje tačno delove mozga utiče miris. Bude li moguće uspostaviti vezu između raspoloženja, ličnosti i omiljenog mirisa čoveka, budući parfemi bi se mogli odlično kreirati tako da moguda utiču na određeni deo mozga. A kažu da bi se na taj način i tajna društvenog uspeha, mogla otkriti planiranjem telesne hemije. Možda ovo još uvek deluje prilično hipotetički, a za neke i sumnjivo, ali setite se samo primera iz sveta životinja koje smo gore naveli, a koji pokazuju koliko je važan uticaj mirisa na praktično sve žive organizme i prirodu uopšte. Uostalom, zapaženo je da i neke vrste drveća, kada ih napadnu gusenice, počinju proizvoditi materije koje njihove listove čine neprijatnim. Osim toga, šalju u vazduh mirise uzbune, opominjući na taj način susede do kojih štetočine još nisu došle.
    I biljka akacija ima svoj sistem uzbune. Dok antilopa brsti njeno lišće, biljka izlučuje smrtonosne doze tanina i izbacuje u vazduh etilen, čak pedesetak metara od sebe. Ispuštanje etilena je znak drugim akacijama da im predstoji opasnost, zbog čega one već za pet do deset minuta počinju takođe da luče tanin. O tome da drveće zaista može međusobno da komunicira godore i botanički istraživači koji kažu: 'Imali smo ogledno drveće, mlade javore, od kojih smo nekima poskidali lišće, i 'slušajuće' drveće. I pronašli smo da je posle izvesnog vremena 'slušajuće' drveće pokazalo vidne reakcije na napade izvršene na oglednom drveću. To znači, jednostavno rečeno, da drveće međusobno zaista komunicira, koristeći se pri tome jezikom mirisa. Kada se budu uspeli prouzvesti veštački takvi spojevi, moći će se oterati štetočine sa poljoprivrednih kultura.

    Kod životinja su primeri korišćenja jezika mirisa još sugestivniji. Mužjak svilene bude, recimo, prevaljuje i po 11 kilometara privučen specifičnim mirisom materije koju izlučuje ženka! A, verovali ili ne, dovoljno je da ženka svilene bude izluči tek desetohiljaditi deo miligrama toga mirisa - feromon bombikol, pa da je muđjak oseti na udaljenosti od preko jednog kilometra! Lovački pas može nanjušiti četirimilijarditi deo grama mirisa koji ostavlja čovek hodajući bos. Ipak, svetski rekorder u registrovanju mirisa je - kit.
    Ono što je takođe zanimljivo je to da iz mirisne informacije koju ostavi jedna životinja, drugi predstavnik iste vrste može izvući vrlo raznorodne podatke, uključujući i one  da li je životinja mirna ili uplašena, da li je zdrava ili bolesna. Očigledno da nisu slučajni ni primeri da neke životinje svojim neuobičajenim ponašanjem pokušavaju upozoriti ljude, svoje vlasnike, da nešto nije u redu sa njihovim zdravstvenim stanjem, ali to se ni izdaleka još ne koristi dovoljno, jer još uvek nismo u stanju da proniknemo u tajne komuniciranja među životinjama.

    A to koliko su mirisne informacije značajne za životinjski svet potvrđuje i sledeći primer. Ženkama miševa koje su očekivale potomstvo, u nos je unošena materija koja ih je privremeno lišavala njuha. U takvom stanju, one nisu bile sposobne sagraditi gnezdo potrebnog oblika, a kada su se pojavili potomci, ubijale su ih ili su ih potpuno zanemarivale! Prilikom jednog eksperimenta, ženka zolje je, zahvaljujući materijama koje je izlučila, privukla čak 11.000 mužjaka do svog staništa! A jedan mužjak kojeg su poprskali izlučevinama ženke, postao je predmet nasrtaja drugih mužjaka koji su, bez obzira na prirodu, pokušali da se pare sa njim!
    Kod čoveka, zahvaljujući učinku mirisa, beba raspoznaje majčin zagrljaj, kao što se pojačava i međusobna privlačnost zaljubljenih. Jer, mirisi su uvek povezani sa osećanjima i emocijama. Moguće je da se određenim mirisom bude sećanja na prijatne ili neprijatne događaje i situacije, pa se po tome neko smatra privlačnim ili odbojnim. Mirisi, dakle, mogudoprineti tome da nam se neko dopadne ili ne, pri čemu se privlačnost ili odbojnost prema mirisu druge osobe registruje na podsvesnom nivou. Tvrdi se da ljubav i nije ništa drugo do odgovor tela na miris drugog tela.
    Sasvim je izvesno da mirisne materije koje se stvaraju u našim telima i izlučuju iz njih pobuđuju druge ljude da se ponašaju ovako ili onako. Uostalom, i aromaterapija zna za 'miris aure', koji svako od nas širi oko sebe. Stručnjaci za ovakvu vrstu alternativnog lečenja kažu da ovaj miris mnogo govori o suštini svake pojedine ličnosti, o njenom zdravstvenom i fizičkom stanju, o njenim mislima i osećanjima, kao i o duhovnom nivou na kome se nalazi. vaki osećaj i svaka emocija iskazuju se putem mirisa.
    Itraživači mirsia su tako uspeli iz znoja muškarca da izdvoje specifične mirisne sastojke koji mogu bitno uticati na ponašenja žena. Da bi se proverila ova pretpostavka, izveden je eksperiment pri kome su žene svezanih očiju trebale birati predmete i mesta na kojim će sedeti. Pokazalo se da su ubedljivo najčešće birale upravo predmete i mesta tretirane mirisom muškarca ekstrahovanim iz znoja.
    Procenjuje se da je ljudski nos sposoban da razlikuje oko 10.000 različitih mirisa. U svakom sluačju, ovlada li čovek mirisima, proniknuće i u tajne najstarijeg jezika stanovnika Zemlje, što bi nesumnjivo predstavljalo i jednu od najuzbudljivijih epizoda u njegovom uspostavljanju harmonije sa čudesnim svetom prirode.