Lečenje Hipnozom
Hipnoza uživa veoma visok ugled u setu, čak i među vodećim naučnicima i lekarima. To je veština stara nekoliko hiljadaa godina, na šta upućuju mnogobrojna drevna svedočanstva iz kojih se vidi da su se njom bavili sveštenici još u antičkoj Grčkoj i Egiptu.
Osmeh na lice:
Zabeleženo je da su bolesne ljude ponajviše lečili uz pomoć transa i sugestije, a često su hipnozu koristili i kao svejevrsnu anasteziju prilikom izvođenja nekih hirurških zahvata.
Hrišćanstvo, međutim, pošto nije umelo da objasni funkciju hipnoze, gledal oje na nju kao na magiju, pa tako ona dugo nije imala pravi tretman, već joj je mesto bilo samo u cikrusu gde su vešti hipnotizeri pravili zabavu od hipnotisanih ljudi.
Zvanično se hipnoza u mediciniprimenjuje od kraja XVIII veka, kad je slavni bečki lekar Franc Anton Mesmer počeo svakodnevno da je koristi u lečenju svojih pacijenata. Delovanje hipnoze objašnjavao je uticajem fluida i životinjskog magnetizma, a samo hipnotisanje obavljao je tako što je prelazio magnetom preko tela svojih pacijenata da bi ih uveo u stanje transa. Posle Mesmera, mnogi evropski lekari počeli su da koriste hipnozu u razne svrhelečenja. Svetsku afirmaciju dao joj je Sigmund Frojd, primenjujući je veoma često. Za razliku od Mesmera, Frojd je delovanje hipnoze objašnjavao kao neku vrstu delomičnog psihičkog vraćanja hipnostisanog u detinjstvo, iako se u stavu hipnotisanog, uz to uvek izražava i stav odraslog čoveka sa svim njegovim pogledima, stremljenjima i karakterološkim osobinama nastalim tokom razvoja.. U tom emocionalnom stavu hipnotisanog prema hipnotizeru, po Frojdu, pokazuje se donekle stav deteta prema vaspitaču, naročito prema ocu ili majci. Frojd je kategorički odbijao mogućnost da u hipnozi ima i trunke mističnosti.
Kasnije se pojavilo mnogo definicija hipnoze, gde je svaki lekar imao svoju definiciju. Tako su neki hipnozu tumačili kao promene metabolizma u mozgu, a slavni ruski naučnik Pavlov smatrao ju je parcijalnim snom, za koji je karakteristično da je inhibicija raširena prema samo jednom delu korteksa, pa je stoga i dalje zadržan kontakt hipnostisanog sa spoljnim svetom. Posle Mesmera, Frojda i drugih, koji se mogu smatrati pionirima primenjene hipnoze, ova terapeutska metoda u svetskoj medicini dobija masovne razmere u godinama II svetskog rata, kada su američki i francuski lekari u bolnicama na frontu, u nedostatku anaestetika, uz pomoć hipnoze bezbolno izvodili najteže hirurške zahvate: operacije grudnog koša, amputacije ruku i nogu ...
Čini se da je najbliži objašnjenju hipnoze bio američki naučnik dr Herbert Spigel, koji kaže da će se hipnoza najbolje objasniti ako razjasnimo šta ona nije. Pa, šta hipnoza nije? Pre svega, hipnoza nije spavanje. Iako je sam pojam izveden od grčke reči hyponos, koja uistinu znači spavanje, hipnoza je nešto sasvim drugo. Ako stepen budnosti čovekove svesti prikažemo lestvicom, onda će hipnoza biti na jednom, a koma (duboka nesvest, obamrlost) na njenom suprotnom kraju, a u sredini bi bila normalna svesnost.
Trans je vezana, snažno usmerena i usredsređena pažnja na koju na mogu uticati spoljni nadražaji. Hipnozi slična stanja postižu se i u svakodnevnom životu - pri sanjarenju dok smo budni ili kada se snažno udubimo u neku knjigu ili film.
■ Hipnoza ne znači biti u vlasti nekog drugog. Ne može se reći da je hipnotisanoj osobi nešto učinjeno. Sposobnost da se utone u trans, zavisi znatno više od hipnotisanog nego od hipnotizera, baš kao što je neko više ili manje nadaren za muziku. Hipnotizer samo dopušta pacijentu da se posluži sposobnošću koju već ima u sebi.
■ Hipnotisanost nije znak duševne slabosti. Naprotiv, to je znak inteligencije i moći koncentracije. Najnadareniji za to su ljudi bujne mašte, dok su osobe koje analitički misle manje pogodne za hipnotisanje. Procenjuje se da bi od 50-90 odsto ljudi moglo imati manju ili veću korist od hipnoze, a 10 odsto utonuti u trans tako duboko da ne osete ni veoma jake bolove.
■ Hipnoza je ne samo psihološki već i biološki fenomen. U transu nastaju uočljive promene moždanih struja i neke od njih se mogu zabeležiti encefalogramom. Osim toga, još ranija istraživanja pokazala su da mozak može da luči materije za ublažavanje bolova. Te hemikalije nazivaju se endorfinima - endogene materije slične morfijumu.Mnogi psihijatri pretpostavljaju kako duboka koncentracija u stanju transa čini čoveka sposobnim da podstakne proizvodnju te prirodne droge u sopstvenom organizmu.
Stručnjaci su uvereni da hipnoza, tako reći, stavlja analitički deo mozga u 'prazni hod', dok istovremeno deo osetljiv na utiske uključuje u 'petu brzinu', to jest, da radi što brže može. Zbog toga moždani sklopovi prihvataju saopštenja upućena rečima bez prethodne cenzure, bez prolaženja kroz odelenje za logičko razmišljanje i nisu podvrgnuta kritičkoj proveri. To ujedno objašnjava zašto sugestije pod hipnozom deluju direktno, izazivajući telesne učinke, kao što su promena u krvotoku, temperaturi kože i stanju svesti. Raspolažemo sa mogućnošću znatno veće kontrole naših telesnih i duševnih faktora nego što to mislimo, ali sami sebe još nismo dovoljno istražili.
Hipnotisanje se obavlja na razne načine, počev od klasičnog načina oči u oči sa odbrojavanjem ili sugerisanjem monotonim, uspavljujućim rečima 'tebi se spava, tebi se spava', pa do jednostavnog dodira vrhunskog hipnotizera rukom na picijentovo čelo. Zapravo, tehnika dovođenja pacijenta u trans zavisi od psihofizičkog profila svakog pojedinca. Profesor Spigel je smislio test za merenje sposobnosti svakog pojedinca da padne u trans. Test je nazvan 'Profil izazivanja hipnotičkog stanja' i njime se danas služe mnogi hipnotizeri i hipnoterapeuti. Samo u Americi više hiljada lekara, zubara i psihologa aktivno je ukljuečno u njihovo društvo za kliničku hipnozu.
U čemu se sastoji ovaj test? Pacijentu se naredi da očima zakoluta prema gore i da, zadržavajući taj položaj očiju, spusti kapke. Ocenjuje se prema skali od 0 do 4, zavisno od toga koliki se deo beonjače vidi za vreme testa. Ne vidi li se uopšte, dobiće najnižu ocenu, vidi li se samo beonjača, ocenjuje se sa četiri. U nastavku testa se od osoba sa visokom ocenom očekuje da spremno podignu ruku već na prvu napomenu da je ruka bez ikakve težine i da će odlebdeti uvis. Niže ocenjenoj osobi trebaće konkretniji nagovor hipnotičara, na primer, da joj kaže kako balon privezan za njegovu ruku pomaže dizanju ruke.
Profesor Spigel je ideju za ovaj test dobio kada je uočio da bolesnici sami od sebe izvrću oči kada padaju u trans. To ponašenje bi moglo da bude neurološkog porekla. Živci koji upravljaju kretnjama oka smešteni su u gornji deo baze mozga, u blizini mrežastog sistema za pokretanje budnosti i živahnosti. I tako je sposobnost da se izvede test okretanja očiju možda indirektno povezana sa sposobnošću duboke koncentracije. Hipnoza se pokazala kao veoma korisna u lečenju mnogih poremećaja u ljudskom ponašanju, uključujući razne fobije, kojih danas ima više nego inače. Ima ih toliko da se za savremenog čoveka može reći da je tipični fobičar. Gotovo da nema fobije koja se uz pomoć hipnoze ne može izlečiti i to sa najvišim procentom uspeha. I to fobije u najširem spektru - od straha od visine, do seksualnih poremećaja. Jedna od hipnotičkih metoda koja se primenjuje u lečenju fobija zove se 'distanciranje'. Pacijentu se sugeriše da se pretvara da gleda u ekran na kome se prikazuju nevolje koje izazivaju njegovu tegobu, upućuju ga na to da se opusti i razmišlja o tome. Sa nešto prakse, bolesnik nauči da svoje strahove stavi u perspektivu, da više ne bi vladala njegovim ponašenjem.
Lečenje fobija je rutinska stvar, ali nešto drugo, međutim, nije moguće lečiti. Ogrezli alkoholičari ili narkomani hipnozom se ne mogu lečiti, jer je njihova ličnost uglavnom previše razorena. Ipak, 'početnici' u alkoholizmu i narkomaniji, lako se odvikavaju pomoću hipnoze od tih opakih zavisnosti. Ali, može li hipnoza da leči i telesne bolesti? Stručnjaci tvrde da može, jer u rukama iskusnog lekara hipnoza može da čini čuda. Primer je jedan eksperiment u kome lekar čoveku pod hipnozom kaže da će mu na nadlakticu staviti vrući novčić, a on je zapravo hladan. Ovaj hladni novčić, za koga je hopnotisani ubeđen da je vruć, pričvrsti se zavojem. Kada se osoba 'rashipnotiše' i skine zavoj, na mestu gde je bio novčić čovek ima opekotinu sa mehurom - u hipnotičkom stanju telo je samo sebe opeklo!
Doktor Vilfrid Dogs je lečio hipnozom hiljade svojih pacijenata. Spektakularan slučaj je bio kada je jednoj pacijentkinji trebalo odstraniti deo pluća. Žena je bila u veoma teškoj situaciji, nije podnosila nijedno sredstvo protiv bolova, a bez anestezije je takvu operaciju naprosto nemoguće izvesti. Ženi je život bio ugrožen. Hirurzi su se obratili dr Dogsu, kao poslednjoj šansi i nadi da se uradi nemoguće. On je pristao da pomogne. Operacija je i snimljena. Trajala je tri sata. Dok su hirurzi operisali, dr Dogs je sedeo kraj ženinog uzglavlja i stalno je iznova hipnotisao. Hirurzi su odstranili tri rebra, izvadili deo pluća i zašili ranu kao da je pacijentkinja bila pod dubokom narkozom. Žena zaista nije osećala bolove. Čak je sve vreme razgovarala, mada ničega nije bila svesna. Posle se slećala da je samo osećala lagano probadanje. Ovakve fantastične intervencije su retke, jer samo iskusni lekari - hipnotolozi mogu da ih izvode. Kako je to moguće?
Dr Dogs je objasnio da je hipnoza složena mehanizam koji nije lako definisati. Po njemu, hipnoza je stanje između sna i jave u kome je svest sputana, a podsvest usmerena u sasvim određenom pravcu. Sve što je izvan toga pacijent ne oseća, pa ni bol. Usredsređen je na ono što registruje u svojoj sputanosti. Tako mu se mogu sugerisati stvari koje zapravo ne postoje.
Zanimljivo je zaveležiti i hipnotički postupak dr Dogsa. Ovaj lekar primenjuje hipnozu u tri faze. najpre fiksira pogled pacijenta na svoje oči. Pri tome mu se obraća ujednačenim, mirnim rečima. Tako pacijentu sugeriše umor, težinu i opuštenost. Dolazi do suženja svesti. Pacijent registruje samo ono na šta ga upućuje hipnoterapeut. Posle prve faze fiksacije, dr Dogs sugeriše relaksaciju. Pacijent je miran i opušten. Tada započinje sa trećom fazom - hipnotičkim impulsom, koji je praktično usmeren samo na samopouzdanje i ravnotežu pacijenta. Tada dr Dogs dovodi u red njegovu unutrašnju dinamiku. Ovim postupkom se kao od šale mogu lečiti razna strahovanja i fobije, na primer, strah od zubara ili mucanje.
Lečenje hipnozom se pokazalo delotvorno i kod osoba koje pate od migrene. Zabeležen je slučaj jednog 51-godišnjaka koji je pune 23 godine svakodnevno i po nekoliko sati patio od strašnih migrenoznih bolova. Izlečen je hipnotičkom terapijom i posle toga je gotovo prestao da uzima tablete. Jedno ispitivanje izvršeno u Engleskoj, utvrdilo je da je hipnoza protiv migrene tri puta delotvornija od najboljih lekova! U Engleskoj je, inače, učenje hipnoze obavezno na svim medicinskim studijama, što samo po sebi dovoljno govori koliko se u ovoj zemlji hipnoterapija ozbiljno tretira.
Ruski hipnotolozi su, čini se, u primeni hipnoze otišli najdalje, uorkos tome što se većina istraživanja ne saopštava široj međunarodnoj javnosti. Ono što, ipak, procuri do ušiju javnosti, zaslužuje posebnu pažnju i ubedljivo govori kako je tretman istraživanja mogućnosti hipnoze u Rusiji na visokom naučnom nivou. Njihovi naučnici su saopštili da su uspeli primenom hipnoze da značajno povećaju stvaralačke mogućnosti muzičara, slikara i glumaca. Hipnoza pokreće radne i druge rezerve za koje čovek možda ni ne sluti da ih ima - izjavio je jedan ruski psihoneurolog.
Iskustva koja su renomirani svetski hipnotolozi postigli u primeni hipnoze u borbi protiv gojaznosti izuzetno su velika. Uz pomoć terapije američkog hipnotologa dr harolda Vejna oko 60 odsto pacijenta uspešno završava kuru mršavljenja, a zabeležen je slučaj čoveka koji je pomoću hipnoze, bez ikakvih posledica, smršao 90 kilograma, a imao je skoro duplo više. Dr Vejn sugeriše pacijentima u transu potrebu za samosavlađivanjem i nužnost da svako na sebe više ne gleda kao na pokretno skladište hrane već kao na gurmana koji uživa u svakom zalogaju i koji misli na učinak koji mogu da mu pruže količinski manji obroci.
Postignuti su značajni uspesi u lečenju hipnozom telesnih bolesti sa psihološkom komponentom, pre svega katara želuca i upale tankog creva. Značajni uspesi u hipnoterapiji postignuti su i u lečenju bolova u leđima, izazvanih grčenjem mišića. Hipnoza se, takođe, pokazala veoma korisnom i u smanjenju potrebe za snažnim sedativima u poslednjim fazama raka. Nadalje, u hipnozi se može uspešno psihoterapijski delovati na neurotičke smetnje koje se očituju u raznim organima. Može se delovati sugestijom i posthipnotičkim nalozima na nesanicu, neurotičke smetnje digestivnog trakta, na funkcionalne prolive i zatvore creva, može se uticati i na psihogene smetnje prilikom menstruacije. Evidentiran je ogroman broj potpuno bezbolnih porođaja primenom hipnoterapije. Takođe, hipnoza se pokazala kao veoma uspešna metoda u rasvetljavanju amnezije koje ostaju posle sumračnih stanja ili histeričnih napada. U tom smeru se hipnoza primenjuje u kriminalistici, za rekonstrukciju memorije svedoka koji usled šoka zaboravljaju neke ključne detalje kriminalnog slučaja.
Mogućnosti hipnoterapije su zaista velike, pa je prava šteta što se na ovim prostorima ne koriste dostignuća svetskih hipnotologa, podcenjujući moć ljudskog duha. Na zdravstvenom području, postali smo previše zavisni od lekara koji u borbi protiv bolesti posežu isključivo za spoljnim pomagalima - tabletama, skalpelima i elektronikom. Razume se, ta sredstva imaju svoje mesto u medicini, ali uz njih je dosad nedostajao još jedan važan činilac - dugo smo zapostavljali moć ljudskog duha da deluje kao lekovito sredstvo
Alternativna Medicina - Ostali Tekstovi
Pogledajte i ostale super zanimljive rubrike na sajtu
PRIMENJENA HIPNOZA
Zvanično se hipnoza u mediciniprimenjuje od kraja XVIII veka, kad je slavni bečki lekar Franc Anton Mesmer počeo svakodnevno da je koristi u lečenju svojih pacijenata. Delovanje hipnoze objašnjavao je uticajem fluida i životinjskog magnetizma, a samo hipnotisanje obavljao je tako što je prelazio magnetom preko tela svojih pacijenata da bi ih uveo u stanje transa. Posle Mesmera, mnogi evropski lekari počeli su da koriste hipnozu u razne svrhelečenja. Svetsku afirmaciju dao joj je Sigmund Frojd, primenjujući je veoma često. Za razliku od Mesmera, Frojd je delovanje hipnoze objašnjavao kao neku vrstu delomičnog psihičkog vraćanja hipnostisanog u detinjstvo, iako se u stavu hipnotisanog, uz to uvek izražava i stav odraslog čoveka sa svim njegovim pogledima, stremljenjima i karakterološkim osobinama nastalim tokom razvoja.. U tom emocionalnom stavu hipnotisanog prema hipnotizeru, po Frojdu, pokazuje se donekle stav deteta prema vaspitaču, naročito prema ocu ili majci. Frojd je kategorički odbijao mogućnost da u hipnozi ima i trunke mističnosti.
Kasnije se pojavilo mnogo definicija hipnoze, gde je svaki lekar imao svoju definiciju. Tako su neki hipnozu tumačili kao promene metabolizma u mozgu, a slavni ruski naučnik Pavlov smatrao ju je parcijalnim snom, za koji je karakteristično da je inhibicija raširena prema samo jednom delu korteksa, pa je stoga i dalje zadržan kontakt hipnostisanog sa spoljnim svetom. Posle Mesmera, Frojda i drugih, koji se mogu smatrati pionirima primenjene hipnoze, ova terapeutska metoda u svetskoj medicini dobija masovne razmere u godinama II svetskog rata, kada su američki i francuski lekari u bolnicama na frontu, u nedostatku anaestetika, uz pomoć hipnoze bezbolno izvodili najteže hirurške zahvate: operacije grudnog koša, amputacije ruku i nogu ...
ŠTA (NI)JE HIPNOZA?
Čini se da je najbliži objašnjenju hipnoze bio američki naučnik dr Herbert Spigel, koji kaže da će se hipnoza najbolje objasniti ako razjasnimo šta ona nije. Pa, šta hipnoza nije? Pre svega, hipnoza nije spavanje. Iako je sam pojam izveden od grčke reči hyponos, koja uistinu znači spavanje, hipnoza je nešto sasvim drugo. Ako stepen budnosti čovekove svesti prikažemo lestvicom, onda će hipnoza biti na jednom, a koma (duboka nesvest, obamrlost) na njenom suprotnom kraju, a u sredini bi bila normalna svesnost.
Trans je vezana, snažno usmerena i usredsređena pažnja na koju na mogu uticati spoljni nadražaji. Hipnozi slična stanja postižu se i u svakodnevnom životu - pri sanjarenju dok smo budni ili kada se snažno udubimo u neku knjigu ili film.
■ Hipnoza ne znači biti u vlasti nekog drugog. Ne može se reći da je hipnotisanoj osobi nešto učinjeno. Sposobnost da se utone u trans, zavisi znatno više od hipnotisanog nego od hipnotizera, baš kao što je neko više ili manje nadaren za muziku. Hipnotizer samo dopušta pacijentu da se posluži sposobnošću koju već ima u sebi.
■ Hipnotisanost nije znak duševne slabosti. Naprotiv, to je znak inteligencije i moći koncentracije. Najnadareniji za to su ljudi bujne mašte, dok su osobe koje analitički misle manje pogodne za hipnotisanje. Procenjuje se da bi od 50-90 odsto ljudi moglo imati manju ili veću korist od hipnoze, a 10 odsto utonuti u trans tako duboko da ne osete ni veoma jake bolove.
Stručnjaci su uvereni da hipnoza, tako reći, stavlja analitički deo mozga u 'prazni hod', dok istovremeno deo osetljiv na utiske uključuje u 'petu brzinu', to jest, da radi što brže može. Zbog toga moždani sklopovi prihvataju saopštenja upućena rečima bez prethodne cenzure, bez prolaženja kroz odelenje za logičko razmišljanje i nisu podvrgnuta kritičkoj proveri. To ujedno objašnjava zašto sugestije pod hipnozom deluju direktno, izazivajući telesne učinke, kao što su promena u krvotoku, temperaturi kože i stanju svesti. Raspolažemo sa mogućnošću znatno veće kontrole naših telesnih i duševnih faktora nego što to mislimo, ali sami sebe još nismo dovoljno istražili.
PROSTA HIPNOZA
Hipnotisanje se obavlja na razne načine, počev od klasičnog načina oči u oči sa odbrojavanjem ili sugerisanjem monotonim, uspavljujućim rečima 'tebi se spava, tebi se spava', pa do jednostavnog dodira vrhunskog hipnotizera rukom na picijentovo čelo. Zapravo, tehnika dovođenja pacijenta u trans zavisi od psihofizičkog profila svakog pojedinca. Profesor Spigel je smislio test za merenje sposobnosti svakog pojedinca da padne u trans. Test je nazvan 'Profil izazivanja hipnotičkog stanja' i njime se danas služe mnogi hipnotizeri i hipnoterapeuti. Samo u Americi više hiljada lekara, zubara i psihologa aktivno je ukljuečno u njihovo društvo za kliničku hipnozu.
U čemu se sastoji ovaj test? Pacijentu se naredi da očima zakoluta prema gore i da, zadržavajući taj položaj očiju, spusti kapke. Ocenjuje se prema skali od 0 do 4, zavisno od toga koliki se deo beonjače vidi za vreme testa. Ne vidi li se uopšte, dobiće najnižu ocenu, vidi li se samo beonjača, ocenjuje se sa četiri. U nastavku testa se od osoba sa visokom ocenom očekuje da spremno podignu ruku već na prvu napomenu da je ruka bez ikakve težine i da će odlebdeti uvis. Niže ocenjenoj osobi trebaće konkretniji nagovor hipnotičara, na primer, da joj kaže kako balon privezan za njegovu ruku pomaže dizanju ruke.
Lečenje fobija je rutinska stvar, ali nešto drugo, međutim, nije moguće lečiti. Ogrezli alkoholičari ili narkomani hipnozom se ne mogu lečiti, jer je njihova ličnost uglavnom previše razorena. Ipak, 'početnici' u alkoholizmu i narkomaniji, lako se odvikavaju pomoću hipnoze od tih opakih zavisnosti. Ali, može li hipnoza da leči i telesne bolesti? Stručnjaci tvrde da može, jer u rukama iskusnog lekara hipnoza može da čini čuda. Primer je jedan eksperiment u kome lekar čoveku pod hipnozom kaže da će mu na nadlakticu staviti vrući novčić, a on je zapravo hladan. Ovaj hladni novčić, za koga je hopnotisani ubeđen da je vruć, pričvrsti se zavojem. Kada se osoba 'rashipnotiše' i skine zavoj, na mestu gde je bio novčić čovek ima opekotinu sa mehurom - u hipnotičkom stanju telo je samo sebe opeklo!
Doktor Vilfrid Dogs je lečio hipnozom hiljade svojih pacijenata. Spektakularan slučaj je bio kada je jednoj pacijentkinji trebalo odstraniti deo pluća. Žena je bila u veoma teškoj situaciji, nije podnosila nijedno sredstvo protiv bolova, a bez anestezije je takvu operaciju naprosto nemoguće izvesti. Ženi je život bio ugrožen. Hirurzi su se obratili dr Dogsu, kao poslednjoj šansi i nadi da se uradi nemoguće. On je pristao da pomogne. Operacija je i snimljena. Trajala je tri sata. Dok su hirurzi operisali, dr Dogs je sedeo kraj ženinog uzglavlja i stalno je iznova hipnotisao. Hirurzi su odstranili tri rebra, izvadili deo pluća i zašili ranu kao da je pacijentkinja bila pod dubokom narkozom. Žena zaista nije osećala bolove. Čak je sve vreme razgovarala, mada ničega nije bila svesna. Posle se slećala da je samo osećala lagano probadanje. Ovakve fantastične intervencije su retke, jer samo iskusni lekari - hipnotolozi mogu da ih izvode. Kako je to moguće?
Dr Dogs je objasnio da je hipnoza složena mehanizam koji nije lako definisati. Po njemu, hipnoza je stanje između sna i jave u kome je svest sputana, a podsvest usmerena u sasvim određenom pravcu. Sve što je izvan toga pacijent ne oseća, pa ni bol. Usredsređen je na ono što registruje u svojoj sputanosti. Tako mu se mogu sugerisati stvari koje zapravo ne postoje.
LEKOVITOST LJUDSKOG DUHA
Zanimljivo je zaveležiti i hipnotički postupak dr Dogsa. Ovaj lekar primenjuje hipnozu u tri faze. najpre fiksira pogled pacijenta na svoje oči. Pri tome mu se obraća ujednačenim, mirnim rečima. Tako pacijentu sugeriše umor, težinu i opuštenost. Dolazi do suženja svesti. Pacijent registruje samo ono na šta ga upućuje hipnoterapeut. Posle prve faze fiksacije, dr Dogs sugeriše relaksaciju. Pacijent je miran i opušten. Tada započinje sa trećom fazom - hipnotičkim impulsom, koji je praktično usmeren samo na samopouzdanje i ravnotežu pacijenta. Tada dr Dogs dovodi u red njegovu unutrašnju dinamiku. Ovim postupkom se kao od šale mogu lečiti razna strahovanja i fobije, na primer, strah od zubara ili mucanje.
Lečenje hipnozom se pokazalo delotvorno i kod osoba koje pate od migrene. Zabeležen je slučaj jednog 51-godišnjaka koji je pune 23 godine svakodnevno i po nekoliko sati patio od strašnih migrenoznih bolova. Izlečen je hipnotičkom terapijom i posle toga je gotovo prestao da uzima tablete. Jedno ispitivanje izvršeno u Engleskoj, utvrdilo je da je hipnoza protiv migrene tri puta delotvornija od najboljih lekova! U Engleskoj je, inače, učenje hipnoze obavezno na svim medicinskim studijama, što samo po sebi dovoljno govori koliko se u ovoj zemlji hipnoterapija ozbiljno tretira.
Ruski hipnotolozi su, čini se, u primeni hipnoze otišli najdalje, uorkos tome što se većina istraživanja ne saopštava široj međunarodnoj javnosti. Ono što, ipak, procuri do ušiju javnosti, zaslužuje posebnu pažnju i ubedljivo govori kako je tretman istraživanja mogućnosti hipnoze u Rusiji na visokom naučnom nivou. Njihovi naučnici su saopštili da su uspeli primenom hipnoze da značajno povećaju stvaralačke mogućnosti muzičara, slikara i glumaca. Hipnoza pokreće radne i druge rezerve za koje čovek možda ni ne sluti da ih ima - izjavio je jedan ruski psihoneurolog.
Iskustva koja su renomirani svetski hipnotolozi postigli u primeni hipnoze u borbi protiv gojaznosti izuzetno su velika. Uz pomoć terapije američkog hipnotologa dr harolda Vejna oko 60 odsto pacijenta uspešno završava kuru mršavljenja, a zabeležen je slučaj čoveka koji je pomoću hipnoze, bez ikakvih posledica, smršao 90 kilograma, a imao je skoro duplo više. Dr Vejn sugeriše pacijentima u transu potrebu za samosavlađivanjem i nužnost da svako na sebe više ne gleda kao na pokretno skladište hrane već kao na gurmana koji uživa u svakom zalogaju i koji misli na učinak koji mogu da mu pruže količinski manji obroci.
Postignuti su značajni uspesi u lečenju hipnozom telesnih bolesti sa psihološkom komponentom, pre svega katara želuca i upale tankog creva. Značajni uspesi u hipnoterapiji postignuti su i u lečenju bolova u leđima, izazvanih grčenjem mišića. Hipnoza se, takođe, pokazala veoma korisnom i u smanjenju potrebe za snažnim sedativima u poslednjim fazama raka. Nadalje, u hipnozi se može uspešno psihoterapijski delovati na neurotičke smetnje koje se očituju u raznim organima. Može se delovati sugestijom i posthipnotičkim nalozima na nesanicu, neurotičke smetnje digestivnog trakta, na funkcionalne prolive i zatvore creva, može se uticati i na psihogene smetnje prilikom menstruacije. Evidentiran je ogroman broj potpuno bezbolnih porođaja primenom hipnoterapije. Takođe, hipnoza se pokazala kao veoma uspešna metoda u rasvetljavanju amnezije koje ostaju posle sumračnih stanja ili histeričnih napada. U tom smeru se hipnoza primenjuje u kriminalistici, za rekonstrukciju memorije svedoka koji usled šoka zaboravljaju neke ključne detalje kriminalnog slučaja.
Mogućnosti hipnoterapije su zaista velike, pa je prava šteta što se na ovim prostorima ne koriste dostignuća svetskih hipnotologa, podcenjujući moć ljudskog duha. Na zdravstvenom području, postali smo previše zavisni od lekara koji u borbi protiv bolesti posežu isključivo za spoljnim pomagalima - tabletama, skalpelima i elektronikom. Razume se, ta sredstva imaju svoje mesto u medicini, ali uz njih je dosad nedostajao još jedan važan činilac - dugo smo zapostavljali moć ljudskog duha da deluje kao lekovito sredstvo
¦ Klik Gore na Sliku - Prikaz; ¦ Ponovni Klik - Brisanje
Alternativna Medicina - Ostali TekstoviPogledajte i ostale super zanimljive rubrike na sajtu
