Lečenje Dodirom
Već na blagi doticaj u našem organizmu počinje da se luči hormon sreće! Zašto je dodir toliko bitan u životu svakog deteta? Masiranje blagotvorno deluje na opšte stanje novorođenčadi, pomaže im da brže zaspu i a uspostave prisniji odnos sa roditeljima.
Osmeh na lice:
Masiranje pomaže da bebam prođu grčevi u stomaku i ojačava im imunološki sistem. Bebama do šest meseci, koje su masirane svakog dana po petnaestak minuta tokom dve nedelje, trebalo jesamo devet minuta da se uspavaju, umesto dvadeset i dva, koliko ima je bilo potrebno pre svakodnevne masaže. Ispostavilo se da su bebe veoma živahne tokom masaže, ali čim se posle toga stave u krevet lako padaju u san, dok bebe koje se njišu u naručju zaspu na rukama, ali se obično probude čim se stave u krevetac. Prevremeno rođene bebe zahvaljujući masaži brže su dobijale na težini, čime je skraćivan njihov boravak u bolnici za najmanje šest dana.
Sve ovo jeste zanimljivo, ali uviđamo koliko malo znamo o koži kao organu čula, odledalu duše i sredstvu komuniciranja. Stručnjci upozoravaju da upravo sa kožom razgovaramo pre nego što naučimo da izgovorimo prvu reč, a dodir postaje jedno od najsuptilnijih iskustava koje zatim nastavljamo da stičemo tokom čitavog života. Dodirivanje nekoga ima simbol prenošenja moći dodirom ruke, a o lekovitosti dodira svedoči i Biblija kao i mnogi religijski spisi.
Profesor Emilijano Pankonezi sa Dermatološkog instituta Univerziteta u Firenci, pitao se dugo zašto na licima zaljubljenih uvek blista osmeh i da li je u pitanju samo to jedinstveno osećanje. On je odlučio da istraživanje proširi i na parove u godinama, parove sa decom, kućne ljubimce i njihove vlasnike, na sve one koji su se dodirivali i milovali. Tako je sakupio dobrovoljce i dao im jednostavan zadatak, a to je: 'Milujte se ljudi!' Ispostavilo se da uopšte nije slučajno da nam se, na blag dodir lice razvuče u osmeh. Tada u organizmu počinje da se luči betaendorfin, odnosno - hormon sreće. Običan dodir, na taj način može učiniti da se opustite, da ulepšate sebi ili nekome drugome dan i da se, uopšte gledano, osećate mnogo bolje i srećnije. A ako vam niko nije pri ruci, izađite makar u prirodu, i zabacite glavu tako da vam sunčevi zraci miluju lice. I njihov dodir izazvaće u većem telu lučenje hormona sreće.
Sve što se događa na koži, ispod nje ili u njoj, ima svoje duševne ekvivalente.Svaki put kada nas neko dodirne, kada nam se dlanovi znoje, kada pocrvenimo ili prebledimo, kada vrhovim prstiju prepoznajemo obrise i površine nekog predmeta, kada nam neko prstima na leđima piše slova, kada nas neko ljubi, blago miluje ili snažno grli, sve su to situacije koje pokreću burnu lavinu u našem nervnom i hormonalnom sistemu.
Koža je čovekov najveći čulni organ, veličine od jednog i po do dva kvadratna mertra i teži od deset kilograma i iznenađujuća je sličnost u mnogovrsnosti funkcija kože i našeg najkomplikovanijeg organa, to jest, mozga. Koža i mozak, naime, nastaju u najranijem embrionalnom razvoju iz istog sloja ćelije, iz istog zametka, koji se još naziva ektoderm, baš kao i centralni nervni sistem. Oni su dakle u najbližem srodstvu. Oboje su primopredajnici za informacije, emocije i osećanja, spoj su unutrašnjeg i spoljašnjeg sveta.
Ne bez razloga, u narodu postoje uzrečice, kao, na primer: 'Uvlači mi se pod kožu, osetio sam to na sopstvenoj koži, ne bih mu bio u koži, rado bi bio u njegovoj koži.' Za neke ljude, opet, kažemo da su 'debelokožci', a sebe kadkad uhvatimo u osećanju da bismo najradije izašli iz sopstvene kože, ali ipak ne možemo, jer, opet narod kaže: 'Iz svoje kože nemožemo.' Ovakve informacije odgovaraju neverbalnom informacijskom sistemu - to je dodir gestova i dodira.
Scena iz filma o istraživanju šimpanzi: grupa majmuna strašno je uzrujana jer se približava nepoznati. Čuju se njihovi karakteristični krici. Gestikulirajući, majmuni prete i prave se važni. Kada je opasnost prošla, životinje se grle, međusobno se maze, sve dok se potpuno ne umire. I čovek se u sličnoj situaciji ponaša isto. Posle straha, stresa i velikih uzbuđenja, potražiće smirenje u bliskom kontaktu sa telom i kožom druge osobe. Čovekov nemi dijalog u tom slučaju poručuje: 'Zaštiti me', 'opusti se', 'nisam sam'... Očigledno, sve ovo nije nimalo slučajno.
Stručnjaci tvrde da osobe koje u ranom detinjstvu nisu primale dovoljno telesnih nežnosti, postaju bolesniji, razvijaju raznorazne fantazme, čudne načine ponašanja, strahove, depresije, ekstremnu dizičku malaksalost i slično. Detekoje majka nije držala i nežno dodirivala dovoljno dugo, nema mogućnost pribavljanja dostupnih informacijao sopstvenom telu, ali ni o telu drugih. Tako njegova sposobnost shvatanja sebe i okruženja ostaje okrnjena.
Veliki je značaj koji dodir ima u životu deteta. Njegovo delovanje se kroz masažu primenjuje i kao metod lečenja pojedinih dečijih bolesti, kao što su rahitis i hipotrofija, dok se u tretiranju prehlada tela i disajnih puteva već posle samo nekoliko masiranja ta stanja mogu normalizovati. Narod je sve ovo odavno znao i praktično upotrebljavao.
Dodir, u većini simboloških sistema, znači prenos znanja, snage ili moći. Kako se kaže: 'Kad ruka Božja dotakne čoveka, on dobija božansku snagu'. No, isto tako, svaka pravoslavna molitva, kao i služba u crkvi, počinje krsnim znakom, kojim se vernik osenjuje, dotičući sa tri prsta desne ruke čelo, pojas, prsa desnog i levog ramena.
Pri tom, kretanje ruke odozgo, sa čela nadole, do prsa, simbolički označava rađanje Isusa Hrista od Boga Oca i Njegov silazak na zemlju, dok pokret zdesna na levo označava Hristov odlazak sa desne strane Bogu Ocu i Njegovu pobedu nad đavolom koga predstavlja leva strana.
O značaju koji je pridavan simboličkom polaganju ruke na telo vernika govore i brojni primeri iz hrišćanske tradicije. Tako je na početku III veka hrišćanska zajednica u Rimu imala izvestan broj žena koje us, odbivši udaju, htele javno ispovedati devičanstvo. Tražile su od biskupa polaganje ruku kako bi dobile službeno posvećenje svoje želje. Ambrozije iz Milana, u svojoj raspravi 'De virginibus'. priča o događaju kada je devojka koja se želela posvetiti Bogu, a njeni roditelji su je hteli udati, pokušala ovako izigrati volju svoje porodice: stala je ispred oltara, uzela sveštenikovu desnu ruku i položila je na svoju glavu, zatrživši od njega da govori molitvu blagoslova. Ona se tada smatrala vezanom i obdarenom božanskom moći.
Dodiru se i danas pridaju veliki značaj u mnogim inicijacijama. Za ljude koji raspolažu isceliteljskim sposobnostima veruje se da deluju već dodirom, što susrećemo i u svetootačkoj literaturi. Takođe, i mnoge metode komparativne medicine zasnovane su na delovanju dodira - akupresura i zonoterapija. Da pravilno primenjen i dobro doziran dodir može izazvati odgovarajuće reakcije i u svakodnevnom životu, govore i sledeći primeri: 'Veoma je teško nekome dati negativan odgovor ako je njegova molba praćena dodirom'. Kratak i na izgled slučajan telesni kontakt u istom trenutku uspostavlja pozitivan odnos između stranih osoba, čini ih velikodušnijim, spremnijim za pomoć i pozitivno orijentisanim.'
Na nekim mestima servirke dobijaju veću napojnicu ako načas dodirnu ruku gosta. Čak i ako time rizikuju povredu pravila društvenog ponašanja, jer u društvenim odnosima nije dozvoljeno da svako svakome prilazi na isti način. Šefu je dozvoljeno da svom radniku blagonaklonski i ohrabrujuće dodirne rame. Dogodi li se obrnuto, tada izostaje pozitivan efekat. Odrasle osobe koje su kao deca bile lišene milovanja imaju u kasnijim životnim periodima poteškoća u kontaktu sa drugima. Često ne shvataju ni sopstveno telo, a istovremeno pate od neutažive želje za neznošću.
Značaj dodira u našim životima očigledno je mnogo veći nego što smo mislili. To je fenomen koji nas i doslovno prati celog našeg života, mada u stvari započinje već u majčinoj utrobi, koja je izuzetno značajna za dalje oblikovanje ličnosti.
Alternativna Medicina - Ostali Tekstovi
Pogledajte i ostale super zanimljive rubrike na sajtu
Sve ovo jeste zanimljivo, ali uviđamo koliko malo znamo o koži kao organu čula, odledalu duše i sredstvu komuniciranja. Stručnjci upozoravaju da upravo sa kožom razgovaramo pre nego što naučimo da izgovorimo prvu reč, a dodir postaje jedno od najsuptilnijih iskustava koje zatim nastavljamo da stičemo tokom čitavog života. Dodirivanje nekoga ima simbol prenošenja moći dodirom ruke, a o lekovitosti dodira svedoči i Biblija kao i mnogi religijski spisi.
Profesor Emilijano Pankonezi sa Dermatološkog instituta Univerziteta u Firenci, pitao se dugo zašto na licima zaljubljenih uvek blista osmeh i da li je u pitanju samo to jedinstveno osećanje. On je odlučio da istraživanje proširi i na parove u godinama, parove sa decom, kućne ljubimce i njihove vlasnike, na sve one koji su se dodirivali i milovali. Tako je sakupio dobrovoljce i dao im jednostavan zadatak, a to je: 'Milujte se ljudi!' Ispostavilo se da uopšte nije slučajno da nam se, na blag dodir lice razvuče u osmeh. Tada u organizmu počinje da se luči betaendorfin, odnosno - hormon sreće. Običan dodir, na taj način može učiniti da se opustite, da ulepšate sebi ili nekome drugome dan i da se, uopšte gledano, osećate mnogo bolje i srećnije. A ako vam niko nije pri ruci, izađite makar u prirodu, i zabacite glavu tako da vam sunčevi zraci miluju lice. I njihov dodir izazvaće u većem telu lučenje hormona sreće.
Sve što se događa na koži, ispod nje ili u njoj, ima svoje duševne ekvivalente.Svaki put kada nas neko dodirne, kada nam se dlanovi znoje, kada pocrvenimo ili prebledimo, kada vrhovim prstiju prepoznajemo obrise i površine nekog predmeta, kada nam neko prstima na leđima piše slova, kada nas neko ljubi, blago miluje ili snažno grli, sve su to situacije koje pokreću burnu lavinu u našem nervnom i hormonalnom sistemu.
Koža je čovekov najveći čulni organ, veličine od jednog i po do dva kvadratna mertra i teži od deset kilograma i iznenađujuća je sličnost u mnogovrsnosti funkcija kože i našeg najkomplikovanijeg organa, to jest, mozga. Koža i mozak, naime, nastaju u najranijem embrionalnom razvoju iz istog sloja ćelije, iz istog zametka, koji se još naziva ektoderm, baš kao i centralni nervni sistem. Oni su dakle u najbližem srodstvu. Oboje su primopredajnici za informacije, emocije i osećanja, spoj su unutrašnjeg i spoljašnjeg sveta.
Ne bez razloga, u narodu postoje uzrečice, kao, na primer: 'Uvlači mi se pod kožu, osetio sam to na sopstvenoj koži, ne bih mu bio u koži, rado bi bio u njegovoj koži.' Za neke ljude, opet, kažemo da su 'debelokožci', a sebe kadkad uhvatimo u osećanju da bismo najradije izašli iz sopstvene kože, ali ipak ne možemo, jer, opet narod kaže: 'Iz svoje kože nemožemo.' Ovakve informacije odgovaraju neverbalnom informacijskom sistemu - to je dodir gestova i dodira.
Scena iz filma o istraživanju šimpanzi: grupa majmuna strašno je uzrujana jer se približava nepoznati. Čuju se njihovi karakteristični krici. Gestikulirajući, majmuni prete i prave se važni. Kada je opasnost prošla, životinje se grle, međusobno se maze, sve dok se potpuno ne umire. I čovek se u sličnoj situaciji ponaša isto. Posle straha, stresa i velikih uzbuđenja, potražiće smirenje u bliskom kontaktu sa telom i kožom druge osobe. Čovekov nemi dijalog u tom slučaju poručuje: 'Zaštiti me', 'opusti se', 'nisam sam'... Očigledno, sve ovo nije nimalo slučajno.
Stručnjaci tvrde da osobe koje u ranom detinjstvu nisu primale dovoljno telesnih nežnosti, postaju bolesniji, razvijaju raznorazne fantazme, čudne načine ponašanja, strahove, depresije, ekstremnu dizičku malaksalost i slično. Detekoje majka nije držala i nežno dodirivala dovoljno dugo, nema mogućnost pribavljanja dostupnih informacijao sopstvenom telu, ali ni o telu drugih. Tako njegova sposobnost shvatanja sebe i okruženja ostaje okrnjena.
DODIR ČINI ČUDA
Dodir, u većini simboloških sistema, znači prenos znanja, snage ili moći. Kako se kaže: 'Kad ruka Božja dotakne čoveka, on dobija božansku snagu'. No, isto tako, svaka pravoslavna molitva, kao i služba u crkvi, počinje krsnim znakom, kojim se vernik osenjuje, dotičući sa tri prsta desne ruke čelo, pojas, prsa desnog i levog ramena.
Pri tom, kretanje ruke odozgo, sa čela nadole, do prsa, simbolički označava rađanje Isusa Hrista od Boga Oca i Njegov silazak na zemlju, dok pokret zdesna na levo označava Hristov odlazak sa desne strane Bogu Ocu i Njegovu pobedu nad đavolom koga predstavlja leva strana.
Dodiru se i danas pridaju veliki značaj u mnogim inicijacijama. Za ljude koji raspolažu isceliteljskim sposobnostima veruje se da deluju već dodirom, što susrećemo i u svetootačkoj literaturi. Takođe, i mnoge metode komparativne medicine zasnovane su na delovanju dodira - akupresura i zonoterapija. Da pravilno primenjen i dobro doziran dodir može izazvati odgovarajuće reakcije i u svakodnevnom životu, govore i sledeći primeri: 'Veoma je teško nekome dati negativan odgovor ako je njegova molba praćena dodirom'. Kratak i na izgled slučajan telesni kontakt u istom trenutku uspostavlja pozitivan odnos između stranih osoba, čini ih velikodušnijim, spremnijim za pomoć i pozitivno orijentisanim.'
Na nekim mestima servirke dobijaju veću napojnicu ako načas dodirnu ruku gosta. Čak i ako time rizikuju povredu pravila društvenog ponašanja, jer u društvenim odnosima nije dozvoljeno da svako svakome prilazi na isti način. Šefu je dozvoljeno da svom radniku blagonaklonski i ohrabrujuće dodirne rame. Dogodi li se obrnuto, tada izostaje pozitivan efekat. Odrasle osobe koje su kao deca bile lišene milovanja imaju u kasnijim životnim periodima poteškoća u kontaktu sa drugima. Često ne shvataju ni sopstveno telo, a istovremeno pate od neutažive želje za neznošću.
Značaj dodira u našim životima očigledno je mnogo veći nego što smo mislili. To je fenomen koji nas i doslovno prati celog našeg života, mada u stvari započinje već u majčinoj utrobi, koja je izuzetno značajna za dalje oblikovanje ličnosti.
¦ Klik Gore na Sliku - Prikaz; ¦ Ponovni Klik - Brisanje
Alternativna Medicina - Ostali TekstoviPogledajte i ostale super zanimljive rubrike na sajtu
