Lečenje Elektromagnetnim Talasima

    Raznoraznim, od zvanične medicine nepriznatim sredstvima i načinima da se podla bolest pobedi elegantnije i humanije nego što su to iscrpljujuće hemoterapije i zračenja. Ovoj priči pripada i Antoan Priore i njegova metodologija lečenja elektromagnetnim talasima.

    Priore je rođen u Trstu, 10. aprila 1912. Stekao je diplomu elektroinženjera i radarskog tehničara i radio je za Italijansku mornaricu. Zatvoren je tokom nacističke okupacije Bordoa, a 1944. spasao ga je Francuski pokret otpora. Legenda kaže da je upravo te, 1944. Priore primetio pomorandže bačene pored neke električne opreme. Bile su sveže i očuvane boje i mirisa, za razliku od drugih koje su stajale nešto dalje, i bile trule i gnjile. Ovo ga je navelo na pomisao da u elektromagnetnim talasima ima nečega ...
    Ostaviši da živi u Francuskoj, u Bordou, narednih nekoliko decenija bavio se traženjem načina da leči 'neizlečivo“, i to sa – elektromagnetnim talasima. Isprva je radio kao elektroserviser, a svoja prelimirna istraživanja bazirao je na biljkama. Ozbiljnije opite započeo je kada je upoznao Fransisa Berlureoa, bivšeg direktora studija na Školi za veterinarsku medicinu.
    Tokom 60-tih i 70-tih godina XX veka, francuska Vlada je finansirala njegove eksperimente u vrednosti od 20 miliona dolara. Priore je demonstrirao prilično jednostavan proces za tretiranje svih vrsta terminalnog kancera i leukemije. Kako navode neki izvori, u hiljadama rigoroznih laboratorijskih testova na životinjama, Prioreova elektromagnetna mašina bila je uspešna u skoro 100% slučajeva!
    Prvi rezultati prikazani su zapanjenim medicinskim stručnjacima već 1960, a zatim su eksperimenti su uspešno ponovljeni 'pod ključem i bravom' i budnim okom sudskog izvršitelja imenovanog od strane Komisije za kontrolu sastavljene od univerzitetskih zvaničnika i lokalnih uglednih ličnosti.
    Ugledni članovi Francuske akademije nauka radili su mnoge eksperimente i testove. Imunolog Robert Kurije, predsednik Biološke sekcije i Rajmond Pautrizel, bivši sekretar Francuske akademije nauka, lično su predstavili rezultate Akedemiji.
    Uspeh mašine u prvom trenutku delovao je neshvatljivo, i izazvao ogorčenje medicinske zajednice, koja je smatrala da nauka nema nikakve veze sa 'crnim kutijama'. Francuska akademija želela je pojašnjenje kako mašina radi, ali izumitelj je objasnio da ne želi da deli svoju intelektualnu svojinu. Ovo je dovelo do optužbi da ni sam Priore ne zna da objasni kako njegova mašina radi, iako je on sve vreme tvrdio da samo štiti svoja autorska prava.

    Akademija ga je potom otpužila za manipulisanje podacima, a u hajku se uključila i štampa. Da bi dokazao istinitost svojih tvrdnji, izumitelj se 1965. uključio u projekat English mice  - engleski miševi. Miševi kojima su presađene ćelije raka poslati su Prioreu sa britanskog Čester instituta. On ih je izložio zračenju svojih uređaja, a potom ih poslao nazad u Čester. Britanski naučnici zaključili su da su im vraćeni neki drugi, a ne oni 'originalni' miševi, jer su ove životinje jednostavno 'odbijale' novo presađivanje raka. Uzaludno je bilo mišljenje pojedinaca da je ovim zapravo podržana tvrdnja da su to oni isti miševi, koji su posle tretmana stekli imunitet na opaku bolest.
    Amerikanci su bili nešto 'ljubazniji' prema Prioreu. Američki patent broj 3,280,816 dobijen je 25. oktobra 1966, pod imenom Način proizvodnje zračenja za penetriranje živih ćelija - Method of Producing Radiations for Penetrating Living Cells. Inače, patent je nemoguće dobiti ukoliko se ne dokaže da on – radi. Uzgred, francuski patent odobren je Prioreu tek 1979, pod brojem 2,408,357, pod nazivom Tretman pacijenata negativnim jonima.
    U međuvremenu, 1974, promena vlade dovela je do toga da Priore izgubi podršku i novčanu pomoć. Tragično je što je Priore u tom trenutku tek kompletirao aparaturu visine četvorospratnice za zračenje i lečenje čitavog ljudskog tela. Tvrdio je da bi se ovim lako lečili rak i leukemija i kod ljudi, a ne samo kod laboratorijskih životinja. Sve što je potrebno, po njegovim rečima – bilo je pet minuta zračenja, u razmaku od nedelju dana!
    Inovator Tom Birden bio je lično uključen u ova dešavanja, provevši skoro dve godine u pokušajima da izbaci na tržište Prioreov aparat na tržište i uključi ga u ozbiljniju medicinsku primenu. Uz pomoć još nekolicine entuzijasta, pregovarao je direktno sa Prioreovom grupom i francuskom Vladom.

    Dobijeni su verbalni pristanci sa obe strane. Mašine je trebalo da se grade, sastavljaju i testiraju u Bordou. Zatim bi ih trebalo rastaviti i poslati kupcima, velikim medicinskim i istraživačkim laboratorijama, gde bi bile ponovo sastavljene na licu mesta. Sve je to isplanirano, jedna grupa bogatih pristalica trebalo je da obezbedi neophodne milione za finansiranje, a napravljeni su i nacrti konačnih ugovora. Onda je, preko noći, projekat jednostavno zamro, jer su finansijeri odustali.
    Birden piše: 'Naše pristalice su veoma teško pritisnute i ugrožene. Ništa ne možemo učiniti da oživimo projekat'. Priore nikada nije više dobio nijednu donaciju, a posle njegove smrti, maja 1983, njegova mašina je volšebno nestala, pošto je prethodno razmontirana.
    Da li se ovde radi o medicinsko - farmaceutskoj mafiji? Možda, jer priča je prilično tipična za klasičnu zaveru kojoj je cilj ljude držati bolesnim dovoljno dugo da bi se napravio profit od lekova i drugih medicinskih tretmana. Tako se Prioreova mašina pridružila listi lekova za rak koji su odbačeni da bi se zadržalo trenutno stanje. Čak je i sam Linus Pauling, dvostruki dobitnik Nobelove nagrade, još pre više decenija izjavio:
    'Svi bi trebalo da znaju da je većina istraživanja raka prevara, i da većina organizacija za istraživanje raka zanemaruje svoje dužnosti prema ljudima koji ih podržavaju'.
    Iako su detalji i dalje nepoznati, Birden smatra da je Prioreova mašina radila po sistemu faznog poništavanja talasa: da su korišćene cevi u kojima se nalazila plazma od žive i neona, gde je pulsirajući talas od 9.4 gigaherca modulisan od uvedene noseće frekvence od 17 megaherca. Ovakve talase proizvode emiteri i mangnetroni u prisustvu magnetnog polja od 1.000 gausa. Eto – tome su bile izložene različite ekperimentalne životinje. Ovi talasi dolaze od plazma-cevi, modulišu se i prolaze kroz tela životinja tokom zračenja:
    'Između ostalog, plazma konvertuje transferzalni talas u longitudinalni. Prioreova aparatura proizvodi skalarni elektromagnetni talas/signal sa namerno konstruisanim 'umešanim' komponentama, uključujući i fazno poništene talase.'

    Dobro je poznato da su ćelije raka samo normalne ljudske ćelije koje su krenule 'na zlo' i kojima više ne upravlja telesni ćelijski sistem. Birden pojašnjava: 'Kancerogene ćelije, posmatrane kao vrsta odvojenih, parazitskih grupa ćelija, formiraju posebnu vrstu organizma koji ima svoj vlastiti sistem kontrole ćelija, a uronjen je u biopotencijal domaćina'.
    Istraživači lečenja elektromagnetizmom ističu važnost eksperimenata ortopedskog hirurga dr Roberta O. Bekera – on je dokazao da ćelije mogu pomoću elektromagnetizma biti dediferencirane i - rediferencirane. Njegovi eksperimenti su jaki indikatori da ćelije rake mogu biti vraćene u 'primitivnije' stanje normalnih ćelija - elektromagnetnim sredstvima. 
    Beker tvrdi da je stvarni 'isceljujući' sistem u telu - ćelijski regenerativni sitem koji obnavlja ćelije elektromagnetizmom! Obolele od raka često uče da vizualizuju imuni sistem kako se bori protiv raka. Šta se pri tome dešava? Beker je dokazao da biološki sistemi koriste elektromagnetizam, promene frekvencija, promene amplituda, kao i 'skrivenu' elektrodinamiku.
    Beker je, za razliku od Priorea, u svojim eksperimentima koristio obično elektromagnetno zračenje, 'zaobišavši' zračenja iz plazme i fazno poništavanje talasa, pa njegovi rezultati nisu bili tako impozantni, ali ipak je dokazano mnogo toga. Recimo, ćelije se, po njemu, mogu kretati 'unazad' u vremenu, što znači da bolesti i oštećenja mogu nestati. Ovo se zove dediferencijacija ćelija i Beker ju je dokazao – na primeru crvenih krvnih zrnaca.
    Kada bi eritrociti dospeli u oblast elektromagnetizma, dešavale su se značajne promene. Prvo, 'ljuštio' bi im se hemoglobin, a ćelijsko jedro bi raslo – što je dediferencijacioni povratak ćelija u prethodno stanje, pre nego što su upšte diferencirana u crvena krvna zrnca. Onda bi se rediferencirala, ali u ćelije koje grade hrskavicu. Međutim, pošto ove ćelije nisu mogle da obnove, recimo, slomljenu kost, ćelije bi se rediferencirale u tip ćelija koje grade kosti. Tek ove ćelije bi se deponovale na mestu preloma, zatim zatvorile povredu i lečile frakturu.
    Pomenimo još jednom eksperimente Kaznačajeva, koji je dokazao da ćelijska smrt može biti 'preneta' sa obolelih tkiva na zdrava – elektromagnetnim obrascem. Logično bi bilo pretpostaviti da se na isti način i obolele ćelije mogu lečiti 'zdravim' zračenjem.
    Ovaj koncept lečenja zvuči možda i previše lako ali je ipak, po svemu sudeći – dokazan. Nije teško pretpostaviti da to nije popularan koncept, jer bi njegovo korišćenje jednostavno učinilo druge (skupe!) medicinske procedure suvišnim, a onda nestaje zarada eliti. Birden objašnjava da u procesu ozračivanja normalne ćelije nisu 'napadnute', jer je skalarno kontrolisani obrazac fazno 'zaključan' od strane glavnog sistema upravljanja ćelijama u telu. Međutim, skalarno kontrolisani obrazac abnormalne (kancerogene) ćelije je van faze sa telesnim sistemom kontrole ćelija i nije fazno 'priključen' na njega. Lutajućim ćelijama raka daje se šansa da se 'pokaju' i postanu normalne ćelije, posle čega sledi akcija 'traži i uništi'.
    Birden je verovao da svaka bolest sa ćelijskom, biohemijskom ili genetskom osnovom može da se izleči na isti način. On tvrdi da je Prioreov metod, na primer, jasno pokazao da je moguće potpuno 'preokrenuti' zakrečenje arterija masnim naslagama i dovesti nivo holesterola na normalu, čak i kod ishrane koja uključuje previše holesterola.
    Zanimljivo je što je Priore otkrio da svaka ćelija u telu, uključujući i one iz kose, može biti tretirana -  'napunjena' signalom, jer se obrazac bolesti nalazi u svakoj ćeliji. Sistem kontrole ćelija je 'holografski', pa stoga ćelija ima isti obrazac kao i veći deo tela - nešto kao sistem fraktala. Postoje svedoci koji tvrde da je Priore 'nezvanično' lečio ljude obolele od raka u terminalnoj fazi, ali i malariju i tuberkulozu.  (Treće Oko - S.Milić)