Tajna Kumranskih Rukopisa
Zašto se već decenijama od naučne javnosti krije najzanimljivija sadržina najvećeg arheološkog otkrića našeg vremena? Hoćemo li steći novu sliku judaizma i ranog hriščanstva? Zašto se već decenijama od naučne javnosti krije najzanimljivija sadržina najvećeg arheološkog otkrića našeg vremena? Hoćemo li steći novu sliku judaizma i ranog hriščanstva?
Osmeh na lice:
Kada
je jedan 16-godišnji beduin slučajno u rejonu Kumrana na severozapadnoj
obali Mrtvog mora nabasao na pećinu sa glinenim ćupom u kojem su se
nalazila četiri rukopisa na pergamentu - niko nije mogao znati da je
upravo njemu palo u deo najveće arheološko otkriće XX veka.
Znam oda su ti zagonetni smotuljci prvo
dospeli u manastir sirijskih jakovita, a onda i u ruke 32-godišnjeg
stručnjaka za drevne rukopise, Džona Trejvera, koji je u to vreme
privremeno rukovodio američkom školom za istočna istraživanja. A onda
je došao na čelo jednog naučnog tima zaduženog za projekat 'Rukopisi
Mrtvog mora'.
Prvi od rukopisa bio je toliko isušen da se drobio pri dodiru, ali ostali su bili nešto bolje očuvani. Treeru su, još od ranije bili poznati mnogi drevni rukopisi sa biblijskim tekstovima, pa i papirus Nesha, koji s smatrao najstarijim te vrsste, na kojem je u 24 reda bilo zapisano Deset zapovesti. Poticao je iz I veka pre naše ere. Trejver je uporedio jedan od novotkrivenih rukopisa sa slajdom papirusa Nesha i utvrdio a su prektično identični. Učinilo mu se da je pomenuti rukopis jedan od primeraka Biblije stare 2000 godina.
Odneo je rukopise u SAD i poslao seriju fotografija svom profesoru Vilijemu Oldbrajtu. Ovaj mu je odgovorio da se rai o najvećem otkriću u novijoj istoriji.
Te iste jeseni, 1948. godine, Trejver je
objavio rad o svom otkriću. Uskoro se oglasio jedan naučnik
iz Jerusalima, Elicer Sukenik, koji je takođe posedovao tri takva
rukopisa. Početkom 50-tih i u toku 60-tih godina istražene su pećine u
blizini Kumrana. Tom prilikom izraelski arheolozi su obratili pažnju na
ogromnu kamenu tvrđavu koja se nalazila u rejonu Masadi u Judejskoj
pustinji. Tamo su našli još čitav niz rukopisa, uglavnom fragmenata
koji su bili slični onima iz Kumrana.
U Kumranu je pronađeno ukupno 800 rukopis, uglavnom na koži i pergamentu, samo jedan je bio na bakru. Napisani su starojevrejskim, jermenskim i grčkim jezikom. Najveće nalazište obuhvata oko 400 fragmenata, ali u vrlo lošem stanju. Nađeni su u četvrtoj pećini 1952. godine. Vrlo je verovatno da na tom području ima još rukopisa i da će naučnici raskopaviti i ostale pećine.
Naučnici smatraju da najstariji od svih nađenih rukopisa potiče iz II veka pre naše ere, dok je najmlađi pisan oko 70-te godine naše ere. Ima, međutim, pretpostavki da neki potiču iz II veka posl Hrista. Dugo se verovalo da pronađeni rukopisi sadrže dogme esenskih zajednica, s obzirom na to da su eseni - jevrejska gnostička sekta - živeli upravo u vreme nastanka rukopisa. Do takvog zaključka stručnjaci su došli odmah posle pojave prvih tekstova u kojima se, između ostalog, pominju i pavila ponašanja sveštenika u duhu esenskih dogmi. Ostali su mesijanski i apokaliprični tekstovi.
Posle šestodnevnog rata 1967. godine, kada je Izrael zauzeo i Istočni Jerusalim, rukopisi su se našli u nadležnosti izraelske Uprave spomenika starine. Najveći deo neobjavljenih materijala - uglavnom sitnih fragmenata veličine nokta - bio je nađen u četvrtoj pećini. A to da se o njima nije pisalo objašnjava se lošim stanjem u kojem se nalaze i teškoćama dešifrovanja.
To 'ćutanje' je izazvalo svojevrsno negodovanje i okarakterisano je kao filološki skandal veka, s obzirom da se radi o zaista unikatnom arheološkom otkriću.
Do sada su objavljene, navodno, tri četvrtine nađenih rukopisa, ali niko tačno ne zna koliko ih je još preostalo. Doduše, postoji nezvanički katalog rukopisa i fragmenata, ali ne daje pravu sliku o njihovom obimu. Originali se čuvaju u Muzeju Rokfelera u Zapadnom jerusalimu, dok je nekoliko kopija izloženo u Hramu Biblije u Istočnom Jerusalimu. Dijapozitive poseduju mnoge biblioteke.
Postoji više verzija o tome zašto se toliko odugovlačilo sa objavljivanjem ovih materijala. Još 1952. godine pravo objavljivanja dato je jednoj međunarodnoj grupi sastavljenoj od sedmorice eksperata, od kojih je svaki bio odgovoran za određeni deo radova. Našto kasnije Jordan je nacionalizovao rukopise, ali, posle šestodnevnog rata 1967. godine oni su došli u posed Izraela koji je prihvatio internacionalnu grupu eksperata u prvobitnom sastavu, pod uslovom da se i izraelskim naučnicima omogući pristup materijalima.
Pedesetih i šestdesetih godina XX vka
publikovanje kumranskih svitaka išlo je sporo, da bi sasvim prestalo.
Osamdesetih godina, materijal je podeljan na manje delove, a grupa koja
je zadužena da ih proučavabila je povećana na 20 ljudi. Na Hardvarskom
univerzitetu obavljena je kontrola dešifrovanja biblijskih tekstova
koja je bila poverena Frenku Muru Krosu, doj je jedan deo neobjavljenih
materijala bio poveren nekolicini doktoranata koji su iz te oblasti
pripremali disertaciju.
U to vreme je bio sve veći broj naučnika koji su otvoreno protestvovali zbog uskraćivanja pristupa kumranskim rukopisima. Karakteristična je izjava profesora Abrahama Holba koji tvrdi da postoji puno nepoznanica i tajni i da upravo u tome treba tražiti uzrok sporog ili čak nikakvog objavljivanja dešifrovanih svitaka. On misli da je razlog u poreklu tekstova i kaže: 'Ti tekstovi nisu rezultat rada malobrojne judejske sekte, već odslikavaju postojanje raznih pravaca u judaizmu. Sada je na meni da kažemo ono što mislim'.
A, on misli da su lica koja su zadužena da proučavaju i dešifruju rukopise prisala, stavljajući na kocku naučnu reputaciju, da podrže sasvim neubedljivu hipotezu da su rukopisi u stvari biblioteka esenske zajednice. I naučnici su verovali u to punih četrdeset i nešto godina. Abraham Holb kaže da: 'Tekstovi koji se ne uklapaju u tu hipotezu, a posebno oni koji predstavljaju potpuno nove materijale, do sada nepoznate Bibliji, jednostavno nisu ni publikovani'.
On dodaje da u rukopisima ima toliko protivrečnosti da nikako ne mogu održavati verovanje članove jedne jedine zajednice. Smatra da su rukopisi poreklom iz raznih jerusalimskih biblioteka i da su prebačeni u pećine duž Mrtvog mora samo zato da bi bili skriveni od Rimljana. Po njemu su ruševine Kumrana ostaci vojnog logora, a nikako manastira kao što su neki pretpostavljali. I drugi stručanjci su govorili da su ti tekstovi zapisi jevrejskog naroda u celini, stvarani u vreme kada je judaizam preživljavao promene i česo imao veoma buran razvoj.
I profesor religije Kalifornijskog univerziteta Robert Ajzenman takođe je oštro kritikovao grupu kojoj je povereno da izučava i dešifruje kumranske rukopise, a još 1989. godine čak je bio zapretio da će se tim povodom obratiti Vrhovnom sudu Izraela. On tvrdi da se od pedesetih godina svesno koči objavljivanje rukopisa. Pri tom on glavnu pažnju posvećuje nebiblijskim tekstovima koje kontroliše Biblijska škola u Jerusalimu, a to je u stvari institut Vatikana.
Ajzenman smatra da starost rukopisa nije onolika kako s u početku verovalo i da oni odslikavaju ranu fazu u razvoju hrišćanstva. Po njemu se hrišćanstvo u toj fazi razlikovalo od one smirene vere koju je propovedao Sveti Pavle. Ak ose ikada pokaže da je Ajzenman u pravu, onda bi se za nepublikovane tekstove moglo reći da su zaista puni eksplozivnog naboja.
On kaže: 'Teško je verovati da se rukopisi Mrtvog mora odnose na rano hrišćanstvo, a ne na talmudski judaizam. Oni su čisto apokaliptički, nacionalistički judaizam i to vrlo ekstremnog kova. To nije esenstvo. Svi nađeni tekstovi odnose se na tragični period I veka. Apokaliptički pogledi reakcija su na rimsku okupaciju.'
Pravoslavlje
i Religija - Ostali Tekstovi
Pogledajte
i ostale super zanimljive rubrike na sajtu
Prvi od rukopisa bio je toliko isušen da se drobio pri dodiru, ali ostali su bili nešto bolje očuvani. Treeru su, još od ranije bili poznati mnogi drevni rukopisi sa biblijskim tekstovima, pa i papirus Nesha, koji s smatrao najstarijim te vrsste, na kojem je u 24 reda bilo zapisano Deset zapovesti. Poticao je iz I veka pre naše ere. Trejver je uporedio jedan od novotkrivenih rukopisa sa slajdom papirusa Nesha i utvrdio a su prektično identični. Učinilo mu se da je pomenuti rukopis jedan od primeraka Biblije stare 2000 godina.
Odneo je rukopise u SAD i poslao seriju fotografija svom profesoru Vilijemu Oldbrajtu. Ovaj mu je odgovorio da se rai o najvećem otkriću u novijoj istoriji.
U Kumranu je pronađeno ukupno 800 rukopis, uglavnom na koži i pergamentu, samo jedan je bio na bakru. Napisani su starojevrejskim, jermenskim i grčkim jezikom. Najveće nalazište obuhvata oko 400 fragmenata, ali u vrlo lošem stanju. Nađeni su u četvrtoj pećini 1952. godine. Vrlo je verovatno da na tom području ima još rukopisa i da će naučnici raskopaviti i ostale pećine.
Naučnici smatraju da najstariji od svih nađenih rukopisa potiče iz II veka pre naše ere, dok je najmlađi pisan oko 70-te godine naše ere. Ima, međutim, pretpostavki da neki potiču iz II veka posl Hrista. Dugo se verovalo da pronađeni rukopisi sadrže dogme esenskih zajednica, s obzirom na to da su eseni - jevrejska gnostička sekta - živeli upravo u vreme nastanka rukopisa. Do takvog zaključka stručnjaci su došli odmah posle pojave prvih tekstova u kojima se, između ostalog, pominju i pavila ponašanja sveštenika u duhu esenskih dogmi. Ostali su mesijanski i apokaliprični tekstovi.
ČETVRTA
PEĆINA
Posle šestodnevnog rata 1967. godine, kada je Izrael zauzeo i Istočni Jerusalim, rukopisi su se našli u nadležnosti izraelske Uprave spomenika starine. Najveći deo neobjavljenih materijala - uglavnom sitnih fragmenata veličine nokta - bio je nađen u četvrtoj pećini. A to da se o njima nije pisalo objašnjava se lošim stanjem u kojem se nalaze i teškoćama dešifrovanja.
To 'ćutanje' je izazvalo svojevrsno negodovanje i okarakterisano je kao filološki skandal veka, s obzirom da se radi o zaista unikatnom arheološkom otkriću.
Do sada su objavljene, navodno, tri četvrtine nađenih rukopisa, ali niko tačno ne zna koliko ih je još preostalo. Doduše, postoji nezvanički katalog rukopisa i fragmenata, ali ne daje pravu sliku o njihovom obimu. Originali se čuvaju u Muzeju Rokfelera u Zapadnom jerusalimu, dok je nekoliko kopija izloženo u Hramu Biblije u Istočnom Jerusalimu. Dijapozitive poseduju mnoge biblioteke.
Postoji više verzija o tome zašto se toliko odugovlačilo sa objavljivanjem ovih materijala. Još 1952. godine pravo objavljivanja dato je jednoj međunarodnoj grupi sastavljenoj od sedmorice eksperata, od kojih je svaki bio odgovoran za određeni deo radova. Našto kasnije Jordan je nacionalizovao rukopise, ali, posle šestodnevnog rata 1967. godine oni su došli u posed Izraela koji je prihvatio internacionalnu grupu eksperata u prvobitnom sastavu, pod uslovom da se i izraelskim naučnicima omogući pristup materijalima.
U to vreme je bio sve veći broj naučnika koji su otvoreno protestvovali zbog uskraćivanja pristupa kumranskim rukopisima. Karakteristična je izjava profesora Abrahama Holba koji tvrdi da postoji puno nepoznanica i tajni i da upravo u tome treba tražiti uzrok sporog ili čak nikakvog objavljivanja dešifrovanih svitaka. On misli da je razlog u poreklu tekstova i kaže: 'Ti tekstovi nisu rezultat rada malobrojne judejske sekte, već odslikavaju postojanje raznih pravaca u judaizmu. Sada je na meni da kažemo ono što mislim'.
A, on misli da su lica koja su zadužena da proučavaju i dešifruju rukopise prisala, stavljajući na kocku naučnu reputaciju, da podrže sasvim neubedljivu hipotezu da su rukopisi u stvari biblioteka esenske zajednice. I naučnici su verovali u to punih četrdeset i nešto godina. Abraham Holb kaže da: 'Tekstovi koji se ne uklapaju u tu hipotezu, a posebno oni koji predstavljaju potpuno nove materijale, do sada nepoznate Bibliji, jednostavno nisu ni publikovani'.
On dodaje da u rukopisima ima toliko protivrečnosti da nikako ne mogu održavati verovanje članove jedne jedine zajednice. Smatra da su rukopisi poreklom iz raznih jerusalimskih biblioteka i da su prebačeni u pećine duž Mrtvog mora samo zato da bi bili skriveni od Rimljana. Po njemu su ruševine Kumrana ostaci vojnog logora, a nikako manastira kao što su neki pretpostavljali. I drugi stručanjci su govorili da su ti tekstovi zapisi jevrejskog naroda u celini, stvarani u vreme kada je judaizam preživljavao promene i česo imao veoma buran razvoj.
EKSPLOZIVNA
TAJNA
I profesor religije Kalifornijskog univerziteta Robert Ajzenman takođe je oštro kritikovao grupu kojoj je povereno da izučava i dešifruje kumranske rukopise, a još 1989. godine čak je bio zapretio da će se tim povodom obratiti Vrhovnom sudu Izraela. On tvrdi da se od pedesetih godina svesno koči objavljivanje rukopisa. Pri tom on glavnu pažnju posvećuje nebiblijskim tekstovima koje kontroliše Biblijska škola u Jerusalimu, a to je u stvari institut Vatikana.
Ajzenman smatra da starost rukopisa nije onolika kako s u početku verovalo i da oni odslikavaju ranu fazu u razvoju hrišćanstva. Po njemu se hrišćanstvo u toj fazi razlikovalo od one smirene vere koju je propovedao Sveti Pavle. Ak ose ikada pokaže da je Ajzenman u pravu, onda bi se za nepublikovane tekstove moglo reći da su zaista puni eksplozivnog naboja.
On kaže: 'Teško je verovati da se rukopisi Mrtvog mora odnose na rano hrišćanstvo, a ne na talmudski judaizam. Oni su čisto apokaliptički, nacionalistički judaizam i to vrlo ekstremnog kova. To nije esenstvo. Svi nađeni tekstovi odnose se na tragični period I veka. Apokaliptički pogledi reakcija su na rimsku okupaciju.'
¦ Klik
Gore na Sliku - Prikaz; ¦ Ponovni Klik -
Brisanje
Pravoslavlje
i Religija - Ostali TekstoviPogledajte
i ostale super zanimljive rubrike na sajtu
