Naslovni baner
Najnovije vesti -Vesti -NAJNOVIJE VESTI IZ SRBIJENAJNOVIJE VESTI IZ
CRNE GORENAJNOVIJE VESTI IZ BOSNE I
HERCEGOVINENAJNOVIJE VESTI IZ HRVATSKENAJNOVIJE VESTI IZ
MAKEDONIJENOVICE IZ SLOVENIJE IN TUJINE
Meni

Šta Su Stvarno Prorekli Kremanski Proroci?

   'Kada Drina kod Bajine Bašče budne premošćena na dva mjesta i kada potekne uz Taru, a u istom danu poklope se Veliki petak i Đurđevdan - tih godina će nastupiti nekakav velikački belaj'.
   Ovako je jednom prilikom, čuveni Mitar Tarabić, rekao svom zapisivaču proti Zahariju. I, nažalost, to je izgleda jedino njegovo predskazanje koje se odnosi na ova sadašnja zbivanja na našim prostorima, ili će pre biti da je čitav deo njegovih vizija o tome, ostao negde skriven, zaturen ili zauvek izgubljen.


 
  
    Jer, bilo bi čudno da vidovnjak takvog formata, kakav je bio Mitar, preskoči čitav jedan vremenski period, po svemu presudan, naročito za njegov, srpski narod. No, bilo kako bilo, do nas je stiglo to koliko je stiglo i možemo samo da se nešto podrobnije analitički osvrnemo na to.
    Pre svega, da li je Mitar taj 'velikački belaj' video vremenski tačno, kao što je neke druge događaje iz svog XIX veka, i našeg veka, neke gotovo datumski precizno, tačno predvideo? Inače, ovo predskazanje je Mitrovom zapisivaču, sveštenom licu, bilo toliko apsurdno, da ga nije ni zapisao, već je ostalo u narodnom predanju, a dobro se sačuvalo u pamćenju pre svega Mitrovih Kremanaca, jer je služilo kao primer vidovnjakovih 'sigurnih promašaja' i bilo anegdotično za podsmeh. Jer, i sveštena lica su tvrdila da nema šanse da se nekada poklope Veliki petak i Đurđevdan, a za opštu sumnju bila je i mogućnost da Drina potekne uzvodno.
    A, desilo se upravo tako: Godine 1983. Drina kod Bajine Bašte zaista je premošćena na dva mesta, spajajući obale Bosne i Srbije, izgradnjom dva gigantska hidroenergetska objekta. Takođe, potekla je uz planinu Taru, puneći veliko akumulaciono jezero, na visinskoj razlici od nekoliko stotina metara. A poklopili su se i Veliki petak i Đurđevdan - 6. maja 1983. godine! Nije trebalo dugo, pa da se, nažalost, obistini i onaj 'velikački belaj' (zlo) iz Mitrove vizije. Negde iza '83. godine počeli su vidniji i žešći razgrađujući procesi u bivšoj SFRJ.
    'A kada se narod srpski dobro namuči i napati, kad postrada sve ono što je Hristos na krstu postradao, onda će se iz sredine naroda, iz sirotog doma i od roda srpskog, javiti čovek, koji će svoj narod dići, povesti, osloboditi i ujediniti, tako da svi Srbi budu zajedno i da budu sami sebi gospodari kako nikad ranije nisu bili. I onda će tek nastati miran i srećan život. Narod će živeti tak lepo i biće tako zadovoljan da će ljudi prolazeći pokraj grobova predaka svojih uzviknuti: ustajte mrtvi da se nauživamo.'
    Proti Zahariju, pak, Mitar je rekao da će taj ujedinitelj srpstva 'I ko biti i ko ne biti' od njegovog, Zaharijevog, roda. A navodno je Mitar nekome drugom kazao, da će taj ujedinitelj 'biti opet po dalekoj, dalekoj vezi, od loze Obrenovića'.
    Ali je zabeležno da je rekao i ovo: 'Karađorćevići poneće carsku krunu u Kruševcu. Kada se ovo uredi i utiša, nastaju srećni dani. Zemlja će rađati kao nikada do tada, otvoriće se mnogi rudnicii na njima država i narod imaće velike zarade. Nastaće blagi i srećni dani kao što to niko i nikad nije zapamtio.'
    Možda ovo i nije kontraverzno, možda će slediti jedno za drugim. Naravno, pod pretpostavkom da je to zaista Mitar rekao, da nije reč o manipulaciji tadašnjih propagandista dveju srpskih dinastija. Mitar je, međutim, jasno video i veliki sukob naroda, nazvavši ga 'najveći opšti rat', a na Zaharijevo pitanje kada će uslediti, Mitar je rekao: 'Kad miris iziđe iz poljskog cvijeća, kad milost iziđe iz čovjeka, kad rijeke izgube zdravlje... Ondakar će nastupiti najveći opšti rat...' 'Udariće najveći i najbješnji protivu najvećeg i najbješnjeg'. Pre toga, 'Svijet će (beznadežno) biti razdvojen na dva dijela ko po srijedi rasječena jabuka... Prije ovog rata na prijestolje velikačkog carstva naroda preko beskrajne vode ustoličiće se jedan čovek koji budne i seljak i čauš'. On će se 'prepucavati sa crvenim carom', ali će 'puške opaliti.. oni knjaževi koje taj car preko beskrajne vode budne izrodijo... Ljudi koji budnu vodili ovaj rat imaće svoje učenjake i mudrace koji će izmišljati svakojaku tanad za svoje topove. Kada opale ondakar će ova tanad, đe god budnu pala, umjesto da ubiju zamađijavaće sve živo... i bacati u san.'
    'Mi u tom ratu nećemo vojevati, ali će se drugi biti preko našijeh glava. U vazduhu iznad Požege s neba će užareni ljudi padati na zemlju... Kao da je Srba nestalo u Srbiji, pa neko drugi nad njom... Pobiće se strašno Rusi sa Talijanima.'
    A kako to da Srbi neće u tome učestvovati, Mitar možda posredno daje odgovor u jednom drugom svom kazivanju: 'Naske kao da jedno vrijeme u ovijem našijem predjelima neće ni biti, ni postojati. Otići ćemo neđe na sjevernu stranu, te ćemo pošlje viđeti kakvu smo glupost učinjeli i jopet ćemo se vratiti. Kada se vamo budnemo vratili, jopet ćemo u svoju pamet doći, te ćemo nečastivog oćerati da ga više nikad, u ime Božje, ne vidimo.'
    O kakvom je to odlasku Mitar govorio, ne zna se. Hoće li to biti neki svojevoljni kolektivni odlazak za nekom boljom srećomm, malo je verovatno; ili će to biti neki novi izgon i nesrećna seoba pod nečijim pritiskom, pred nečijom velikom najezdom? Ili se to pak odnosi, Tarabićevim rečima slikovito rečeno, na naš, već nekoliko decenija trajući, dobrovoljni 'odlazak' (pameću) iz svoje nacionalne, duhovne i kulturne tradicije, pre svega u proameričke standarde, koji su, pretežno i u onom najbitnijem, standardi samog 'nečastivog' (đavola), pa ćemo se opet - a to se već događa - vratiti sebi i svojoj tradiciji?
    Ili se to ipak odnosi na vreme 'najvećeg opšteg rata', u kojem će i zemlja i vazduh i voda izgleda biti strahovito zagađeni i opustošeni od razornih vrsta oružja, pa će veliki deo ovog naroda uspeti da se skloni u 'tri krstate gore', kako Mitar naziva neko, za sada još neidentifikovano mesto ili način spasavanja. Jesu li to planinske gudure, pećine, neka umetna skloništa; neki misle da je reč i o samim svetim mestima, manastirima, crkvama, naročitim geolokacijama... koje će u to vreme biti pod zaštitom višnje sile, a što bi navodno bio Božji spasilački dar Srbima zato što nisu potpuno napustili Božju etiku i zakone.
    'Pošlje ovog rata na prijestolje svijeta doći će jedan plemeniti i dobrodušan riđi čoek. Blago onome ko to doživi, jerbo će taj riđokosi svijem ljudima donijeti sreću.' Sedište će mu biti Carigrad. Ali će se ljudi posle nekog vremena opet prozliti i od Boga odmetnuti sada u još veći materijalizam, predaće svoje živote 'mudracima' (naučnicima) koji će za njih 'pisati razne knjige s numerama' i 'sve prepustiti ovijem nizovima, te nako kako im numera reče, tako će živjeti i raditi'. Moglo bi se reći, da je ovde Mitar, gotovo modernim jezikom, opisao već i danas postojeći visokorazvijeni svet materijalističke nauke, tehnike i tehnologije, zasnovan na matematičkim nizovima (npr. računari), na biohemijskim formulama i tehnologijama (genetski inženjering), elementarnim česticama i silama (nuklearne, elektromagnetske i slične manipulacije) itd. Mešanje nauke i tehnike u zakone prirode i u ljudski život već danas je dostiglo čudovišne načine, pravce i razmere. A kakvo li će tek biti u to opisano vreme! Mitar je, možda, među onima koji će 'naučno' propisivati, usmeravati i kontrolisati i vladati ljudima tobože na njihovu sreću, a u stvari udaljavajući ih još više od Božjih zakona, i to verovatno s blagoslovom vlastodržaca.
    U ta vremena 'otići će čoek i do drugijeh svijetova i tamo zateći prazninu i pustoš, ali će jopet smatrati da sve bolje zna, nego li, Bože prosti, sam Bog... Ljudi će se kolima voziti i po mjesecu i po zvijezdama. Oni će tamo tražiti drugi život, ali tamo života kakav je u nas biti neće. Biće ga, ali oni neće umjeti da razumiju da je to život nakav kakav jeste.'
    Nastaće onda 'propast i pomor' i velikačka glad', pa će se opet bežati u tri krstate gore i u planine; biće hrane ali 'će biti otrovata... te će od nje odmah pomrijeti. Onaj koji budne postio i ispostio, taj će ostati živ jerbo će ga sveti Duh čuvati i biće bliži Bogu...' onda će se 'u ruskim dalekim gorama pojaviti ... Arhanđel  Mijajlo!'...
    Mitar je u bitnim i detaljnim slikama video i prvi i drugi svetski rat i srpski udes u njemu. Evo nekih delova: '... nastaće Veliki rat u kojem će se silna krv prolivati... Na našu zemlju navaliće tri puta silnija vojska preko rijeke... Tri ljeta Srbija će biti umraku... pod dušmanskom vlašću. Zemlja će nam biti pusta. Umiraće se od gladi i raznijeh bolesti. Za to vrijeme naša vojska biće u tuđini. Prvo će biti na jednom mjestu opasanom morima sa svijeh strana. Kad budne svoje rane izvidala, ondakar će od prijatelja dobiti hrane i džebane... te će ponovo jurišati ka Srbiji i oslobodiće ne samo naše, nego i sve one predjele u kojma žive naša braća.'
    Deo vizije o drugom svetskom ratu: 'Onaj što budne na prijestolju naše carevine, poginuće od dušmanske ruke... Svu našu carevinu zaposjednuće tuđinska, dušmanska vojska, a cijela Jevropa biće pod vlašću krivog nekrsta... Pojaviće se ljudi sa zvijezdom na čelu... u narodu će se pojaviti čoek plavijeh očiju na bijelom konju... I na njegovom čelu sijaće zvijezda... taj će čoek skupiti veliku vojsku i šnjome na Biograd udariti. Protjeraće dušmanina iz zemlje... Rusija će se sjediniti sa carevinama preko mora, te će šnjima zajedno spaliti taj krivi nekrst i osloboditi svo roblje Jevrope.'
    A kako su se ova Mitrova predskazanja i ostvarila, možda ne treba sumnjati da će se i njegova vizija trećeg svetskog rata obistiniti, nažalost. Ali, pođimo redom. Naš najbolji poznavalac 'čuda iz Kremana' Dr Radovan N. Kazimirović pisao je: 'Još pre četvrt veka saznao sam da su u Kremnima, više Užica, živela dva vidovita čoveka Miloš i Mitar, iz čestite kuće Tarabića. O njihovom proricanju nisam ništa tačno znao, jer nisam ni bio u mogućnosti da doznam i zapišem ono što su oni kazivali. Znao sam samo da je po proricanju Tarabića bio predviđen kraj dinastije Obrenovića. Zato se ranije o Kremanskom proročanstvu govorilo tajno u zuckalo jedino u najužem prijateljskom krugu, iz bojazni da se ne bi imalo posla sa policijom, zbog pronošenja lažnih i obespokojavajućih glasova...
    O Kremanskom proročanstvu je nešto malo napisao pok. Pera Todorović, naš poznati novinar u 'Malim novinama 1902. godine. Pošto su ti brojevi izazvali kod publike senzaciju i bili na jagmu razgrabljeni, to je on iste stvari izneo i u svome 'Ogledalu' (1903. god.). Todorović kao 'dvorski novinar' znao je mnogo stvari, ali svoja saznanja kazivao je često u slobodnoj pripovedačkoj formi, tako da je teško raspoznati istinito od izmišljenoga. I dok je on to proročanstvo izneo kroz političke naočari, dotle je naš poslanik u Londonu g. Čedomir Mijatović isto iznosio u uverenju, da će se po njemu ispuniti svi naši veliki politički događaji. On je do smrti čuvao izvesne zapise o tome, koji će se docnije objaviti i tvrdo verovao u to proročanstvo, što je piscu ovih redaka i saopštio pismenim putem 6. februara 1929. godine.'
    'Kada je 1875. godine kabinet čiča Danila Stefanovića raspustio Narodnu skupštinu (a niko se tome nije nadao), tada je pok. Aljo Protov rekao: 'Vidiš li kako se sve zbiva što je onaj prorekao!' A taj neko bio je Mitar Tarabić iz Kremana. Fakat je da je Aljo to pričao g. Mijatoviću, tadašnjem ministru finansija, jer je on, po preporuci g. Mijatovića, posle toga bio primljen kod kralja Milana u naročitoj audijenciji. Kralj Milan ga je sigurno molio da mu priča sve što o tome proročanstvu zna, ali je Aljo uvijao... On je znao da je to proročanstvo crn po dinastiju Obrenovića, jer je Miloš Tarabić prorekao njenu propast još 1854. godine. Kralj Milan je zbog ovoga mrzeo prota Zariju... Njemu je Kremansko proročanstvo stalno bilo u pameti, jer mu je g. Mijatović o tome u dvor doneo čitav 'štos' zvaničnih poverljivih akata od 1868. godine, te je kralj Milan čitao...
    O tim proročanstvima pričao je pok. Prota Zarija još pre sedamdeset godina proti Gavrilu Popoviću bivšem poslaniku Sveto-Andrejske Skupštine i dugogodišnjem članu Apelatorske Konzistorije (1823. - 1881.). Njega je prota Zarija neobično voleo i cenio, pa mu je šta više po molbi i rukopis o tim proročanstvima spremio i dao. Prota Gavrilo je rukopis uzejtinjavio; metnuo ga je u staklo i ukopao pod temelj svoje stare kuće...
    - Gledao sam svojim očima - rekao mi je pok. prota Zarija - kad je prot Gavrilo taj rukopis u staklo metnuo i zapečatio, rekavši: 'Kad se kuća stane rušiti, naći će se i ovo'. Rekao mi je i to, da su pre dvadeset-trideset godina kopali i tražili taj rukopis, ali ga nisu mogli naći. Ali, on je umro u veri da će se taj rukopis kad-tad naći pod temeljem kuće. A to će biti onda kada se kuća stane rušiti. Da sam u vlasti i mogućnosti, ja bih naredio da se ta kuća do temelja poruši. Tada će se rukopis naći i potvrditi sva ona
proročanstva...
    Po dr Kazimiroviću 'proročanstva koja su u Kremnima izricana vezana su za imena Miloša i sinovca mu Mitra Tarabića. Oni su nekad živeli zajedno u jednoj kući. Pok. prota Zarija poznavao je dobro i jednog i drugog. Oni su mu bili kumovi. Naročito je dobro poznavao Mitra, jer je ovaj duže živeo od Miloša. Sa Milošem je svega dva tri puta u životu razgovarao, jer je on po dolasku protinom u kremansku parohiju uskoro umro. Sa Mitrom je pak nebrojeno puta razgovarao.
    Miloš Tarabić rođen je 1809. a umro 1854. godine.Njegov sinovac Mitar bio je skoro vršnjak protin. Rođen je 1829. a umro 21. jula 1899. godine.'
ProrociProroci i Proročanstva - Ostali Tekstovi
Ponuda TemaPogledajte i ostale super zanimljive rubrike na sajtu