vrh
Meni


Komunikacija Sa Dušama Preminulih

   Komunikacija sa mrtvima, ne prizivajte sebi zlo! Kakav rizik preuzimate na sebe nastojeći da uspostavite kontakt sa dušama preminulih osoba? Šta morate dati za ono što dobijete? Koji je drugi način saznanja istine o životu posle smrti?
    Ljudski istraživački nagon i radoznalost izgleda da ne poznaju granice. Ali, umesto da ljudi, osim nekoliko izuzetaka, istražuju svoju sopstvenu ličnost, gde bi stvarno, postepenim duhovnim rastom mogli naći odgovore na sva pitanja, oni se upuštaju u traženje 'mrtvih', i to pomoću spoljnog sveta, u područjima paranormalnog.


    Razvitak moderne tehnike omogućio je onima koji se interesuju za drugi život, radoznalcima, da uz vizionarstvo, spiritističke skupove i mnoge druge tehnike, da uspostave kontakta sa umrlima i to tako da to mogu čuti i videti svi zainteresovani. Godine 1952. uspelo je jednom predavaču na katoličkom univerzitetu u Milanu po prvi put zabeležiti glas jednog umrlog rođaka na magnetofonsku traku. To isto je uspelo 1959. godine jednom švedskom umetniku koji je imao nameru da snimi cvrkut prica, a kod proveravanja trake čuo je ljudske glasove. Danas postoji mnogo tih traka kao svojevrstan dokas komunikacije sa preminulima. Ali, to nije sve - već godinama uspeva i kontakt preko televizijskog prijemnika. Fotografije tih telvizijskih snimaka postoje u velikom broju. Po uputstvima 'umrlih' tehnika primanja vesti sa drugog sveta neprestano se usavršava.
    Za one koji već poznaju drugi svet, naime onaj svet koji sledi iza ovog zemaljskog, to nisu nikakva senzacionalistička otkrića. Činjenica da se neposredno nakon takozvane 'smrti' život nastavlja u nekoj drugoj ravni i dimenziji i u nekom drugom obliku, morala bi biti svakom hrišćaninu poznata i kao neporečena istina utisnuta u svest svakog čoveka. Sam Isus Hrist bio je onaj koji nam je dao dokaz o prevladavanj usmrti. Dakle, ne bi smelo biti sumnje da se nastavlja život posle telesne smrti - svedno u kojem obliku.
    Zbog oskudnih i siromašnih odgovora sveštenstva i teologa, hrišćani se obraćaju okultizmu i spiritizmu, da bi doznali ono što im njihovi 'dušebrižnici' ne mogu ili ne žele reći - a morali bi znati. A zašto ne mogu reći? Jednostavno, zato jer ne znaju: ne poznaju ili omalovažavaju opasnosti koje su sa tom praksom povezane, ilimnogi od njih nisu uvereni u postojanje drugih svetova. Zato se ne moramo čuditi što sve više ljudi traži odgovore tamo gde misli i veruje da će ih naći - uspostavljanjem kontakata sa dušama preminulih uz pomoć raznih tehnika. Ali, tom se praksom izlažu opasnosti koja se rečima ne može izreći - pre svega zato što je, sveno ili nesvesno, neće uočiti ili je svesno poriču da postoji.
    Duše koje su spremne uspostaviti kontakt sa ljudima, odnosno trude se da uspostave kontakt, manje više su jako opterećene, što ujedno znači da je njihov duhovni horizont ograničen. One se zadržavaju većim delom u njihovim, za nas nevidljivim, područjima ovde na zamlji ili u blizini zemlje.
     Duše koje su dostigle duhovnu zrelost, koje su se rešile jednog dela ili većine svojih opterećenja i kroz to postale 'svetle', ne uspostavljaju te vrste kontakata sa ljudima. A to pogotovo vredi za čista nebeska duhovna tela.
    Sve ovo ne znači da nema nikakve komunikacije između Boga i čistog duhovnog sveta i ljudi. Te komunikacije postoje, i to ne samo u obliku duboke i od srca iskrene molitve - kao dijalog sa Bogom - nego i u obliku pravog i istinitog proroštva. Bog je govorio u sva vremena, pa tako čini i danas, preko ljudi nama ljudima. Ove Božje objave, proroštva, dar milosti Boga živoga svojoj deci, nemaju ništa zajedničko sa upravo opisanim kontaktima sa drugim svetom.
    Iz objava koje nam Bog u današnje vreme daruje preko proročkih usta, posedujemo nebrojene informacije i to u svim detaljima o onome što se zapravo događa sa životom posle smrti. Tačnije, informacije o životu duše kada odloži svoje fizičko zemaljsko telo. To znanje koje dolazi iz punoće Duha Božijega, dakle iz najvišeg izvora koji postoji, svakom čeoveku je na raspolaganju. Ono nudi iskustva i dojmove života iz različitih područja zagrobnog života i razjašnjava nam opasnosti kojima se izlaže onaj koji održava kontakte sa dušama preminulih. Činjenica da postoje snimljeni glasovi i da su postojali i sad postoje različiti istraživtelji zagrobnog života, koji još nisu osetili nikakvu štetu na duši i telu, ne protivi se nipošto opominjućem glasu Duha Božijega da nediramo svet mrtvih.
    
OPASNOST OD ZAVISNOSTI

    Jedno je u svakom slučaju siguno: za uspostavljanje kontakta sa dušama umrlih potrebna je energija. No, tu energiju koja je potrebna za komunikaciju sa drugim svetom, mora neko dati. A, ko je taj neko? Svesno ili slobodno, gotovo je sigurno - ne daje je niko. Ali, energija se oduzima onima koji žele ili već uspostvaljaju kontakte, te postaju na taj način, svesno ili nesvesno njeni davaoci. Jasno je da se ovakvim davanjem energije izlažemo opasnostima koje nas vode ka zavisnosti o onima sa kojima kontaktiramo. Ta zavisnost može konačno na kraju da dovede do prave opsednutosti. Ovo nije bezazlena igra ili način trošenja slobodnog vremena ili neka rekracija. Stvar je veoma ozbiljna i tako joj se treba pristupiti.
    Putem proročke reči doznali smo u međuvremenu mnogo o snazi koju posjeduju naše misli, pa i o tome da je u principu naše ljudsko telo zapravo manifestacija naših misli, naime da se u telu i na telu manifestuje sve ono što čeovek misli. Čovekove misli predstavljaju nepojmljivu dnagu. Kao što svemu što se u našem materijalnom svetu radi i što poprima oblik prethodi misaona akcija, tako se događa i na drugom svetu. Duše žive u svojim misaonim predstavama - za njih je ono realno što osećaju i misle, a to što osećaju i misle pretvara se, kao u snu, u njihovu stvarnost. Iskustva koja su duše pri tome stekle, pre svega iskustvo da se nakon fizičkog života nastavlja život, pokušavaju poneke duše proslediti ljudima. Obično se to događa u najboljoj nameri i bez želje da se neko stavi pod njihov uticaj ili da se veže za njih.
    No, najčešće su te duše i same demonska oruđa, dakle zlih bića, bića tame, negativnih i razarujućih snaga. Demoni, naime, preduzimaju sve da dobiju duhovnu energiju, a ta energija oduzima se onima koji se interesuju ili održavaju kontakte sa astralnim svetovima. Onaj ko želi da na ovaj način dobije informacije o zagrobno životu - pa bilo to samo u osećajima, mislima i željama - predstavlja na neki način žrtvu onih snaga koje jedva čekaju da dođu do novog dostavljača energije. Šta te snage nude kao protuuslugu za ono što oduzmu ljudima? Nude informacije o duhovnim svetovima u kojima one žive - i o kojima neispravno misle da su jedini zagrobni svetovi koji postoje. Različiti stepeni svesti tih duša, te njihove različite sfere iz kojih se javljaju, kao i nejednake kvalitete samih komunikacija sa ljudima, objašnjavaju nam bezbrojne protivrečnosti koje su očite iz dosad poznatih bezbrojnih kontakata.
    U slučaju opsednutosti, duše ili demoni provale u čoveka, obuzmu ga i žive od njega i preko njega. Ali, tome prethodi puno štošta - ponajpre se čovek otvori astralnim snagama i to tako da bude znatiželjom teran da dobije informacije.
Potrebni su mu dokazi kako bi mogao verovati da postoji drugi svet i život nakon smrti. Dokaze dobiva, ali istovremeno raste i njegova strast za još više znanja o zagrobnom životu. Na taj način se gradi veza između čoveka i određenih duša, što brzo vodi u zavisnost. U početku profitiraju obe strane - čovek dobiva željene informacije, iako su to što je dobio samo zrnca jedne celovite istine, a sa druge strane, duša, ili najčešće iza nje delujući demoni, dobijaju energiju! Duše koje su na ovaj način došle do energije pokušaće ponovo da do nje dođu na isti način. Jer, ova energija je za njih nešto kao 'životna potreba', budući da njom olakšavaju, iako privremeno, svoju često vrlo neugodnu situaciju.
    Iz tog vrtloga ili uticaja astralnih snaga često je vrlo teško izaći. Demoni i opterećene duše uoče već samu nameru onog koji se hoće osloboditi tih veza i onda preduzimaju sve moguće kako bi to sprečili. Iz ovog se vidi kako može biti visoka cena za ono malo informacija o astralnim svetovima.

BOG NAM DAJE ODGOVORE

    Šta doznajemo? Šta to čujemo ili vidimo? Da postoji drugi svet i da duša živi, da naprimer, voljena osoba uopšte nije mrtva i da duša ako se zadržava još na zemlji ili u blizini zemlje, izgleda onako kao što je izgledala kad je živela kao čovek. Isplati li se opasnost kojoj se izlažemo kao istraživači drugog sveta?
    Isus Hrist nam je svojim uskrsnućem dao vidljiv znak. On nam tako nije nagovestio detalje o drugom svetu kao što to čini danas - jer da je i govorio tadašnji ljudi ga ne bi razumeli. Ali, sada ljudi mogu doznati sve o razvoju duše nakon fizičke smrti čoveka, o njenim područjima materijalnog Univerzuma u kojima se zadržava, i konačno, o njezinom povratku Bogu, iz kojeg je i proizašla. Ko hoće može te informacije prihvatiti, ali svako ima slobodnu volju da to prihvati ili odbaci.
    Takođe, svako ima slovodnu volju da pomoću tehnike ili na koji drugi način pokuša dobiti dokaze o životu nakon smrti. Ipak, posledice takvog delovanja mora sam snositi i to kao deo od Boga datog dara naše slobodne volje.
  Izvor: Treće Oko


     RSS FEED-OVI ZA VAŠ SAJT