Naslovni baner
Ponuda Tema

Komarci

     Tajne čovekovog krvnog neprijatelja! Ima li neko ko se u toplim letnjim noćima nije našao na udaru ovih manijaka, na njihovoj meti, razmišljajući besno kako da sa njima izađe na kraj?
   Nije im zadžabe čovek posvetio razne priče sa naslovima kao što su: krilate ubice, probirljive napasti, krv ispija jedino ženka, krivi za pad rima, voli ljubavne mirise... Uporni, dosadni, neuništivi, u pojedinim delovima sveta i smrtno opasni, komarci su, prema jednoj teoriji, krivi i za pad stare Grčke i Rimske imperije.
Jer, prema legendi, ove civilizacije nisu uspele da prežive jedino masovnu najezdu malaričnih komaraca.
    Uporni, dosadni, neuništivi, u pojedinimdelovima sveta i smrtno opasni, komarci su, prema jednoj teoriji, krivi i za pad stare Grčke i Rimske imperije. Jer, prema legendi, ove civilizacije nisu uspele da prežive jedino masovnu najezdu malaričnih komaraca.
    Većina u komarcima vidi upravo zle krvopije. U stvari, grizu samo ženke. I mužjacima i ženkama većine vrsta, a smatra se da u svetu postoji oko tri hiljade vrsta komaraca, potreban je cvetni nektar ili sok ploda kao jedan od izvora hrane. Mužjacima je on potreban celog života, a ženkama barem u nekom razdoblju. Neke vrste ne okuse krv nikada.
    Komarci uglavnom uzimaju nektar direktnim pristupom kroz prednju stranu cveta i zbog njegove žeđi za nektarom oni služe kao biljni oprašivači, naročito kod poljskog cveća, isuviše sitnog i neuglednog da bi privlačilo pčele.

    TIP OMILJENE ŽRTVE KOMARACA I ZANIMLJIVOSTI

    U najkraćem, to je:

odrasli muškarac
ima višak kilograma odrasli muškarac
nosi tamnu odeću (plave boje) i sandale
voli povrće
pušač je
koristi losion za posle brijanja na bazi cvetnih mirisa
luči velike količine ljubavnih hormona
da bi izbegli malariju i žuti groznicu stanovnici Suei-K'ia u Indoneziji sklanjali su se na vrh pagode. A, to nije bilo slučajno. Naime, pagpda je bila visoka 180 metara i komarci, izazivači ovih bolesti, nisu mogli da dopru do njenog vrha
da će vas komarci više ujedati ako često jedete banane
da komarac ima 47 zuba
da je životni vek komarca dve nedelje

KAKVA KORIST OD NJIH

    To da od komaraca ima i neke koristi, deluje možda kao iznenađenje. Kao prenosnici zaraznih bolesti poput malarije i žute groznice, oni su verovatno lišili života više ljudi nego svi ratovi u istoriji. Ipak, ovaj opravdano nepopularni insekt, osim što je biljni oprašivač, služi kao hrana pticama, ribama i mnogim drugim organizmima. Štaviše, neki komarci koji se hrane nektarom stvaraju larve koje se goste larvama komaraca-krvopija.
    I stručnjaci tvrde da se komarci ne smeju istrebiti jer predstavljaju nezamenljivu kariku u prirodnom lancu ishrane. Uz to, larve komaraca imaju džinovski hromozom u pljuvačnim žlezdama, a istraživanje tog hromozoma omogućilo je korisna saznanja u oblasti genetike.
    No, uvažimo li sve što se može navesti u odbranu komaraca, to ipak ne može prevagnuti nad njegovim pogubnim delovanjem na čovečanstvo. Osim, možda, čoveka samog, on je odgovoran za najviše smrti i neprijatnosti u odnosu na bilo koju drugu pojedinačnu životinjsku vrstu na našoj planeti.

DA LI STE NJIHOV 'TIP'

    Ženke većine komaraca moraju ubosti kako bi došle do krvi nužne za izgradnju belančevina koje učestvuju u stvaranju jajašaca. Ženka komarca, pri tom, siše krv kroz zamršenu mrežu upijajućih i usisavajućih uređaja koji bi bacili u očaj svakog mikroinženjera. Mi čujemo, ali ne osećamo ženku komarca koja nas napada, zato što njena krila zuje brzinom od 200 do 500 zamaha u samo jednoj sekundi, a njena prosečna težina (bez hrane) jedva da je 0,003 grama. Posle svega, ženka odleće sa dva ili tri puta većom količinom krvi nego što je njena sopstvena težina (neretko, to je više od 5 miligrama). Eto zbog čega se svi slažu da su komarci, jednostavno, izuzetni insekti.
    No, da vidimo šta još znamo o komarcima. Pošto se približi potencijalnom plenu (koji će uskoro početi sa uobičajenim ritualom češanja, ma koliko znao da to nije najbolje rešenje), počinje da prikuplja podatke o njegovoim karakteristikama, da bi na osnovu toga odlučio da li da krene u napad. Od najvećeg su značaja telesna temperatura, kvalitet kože i vlažnost.
    Ustanovljeno je, recimo, da komoarci više vole suvu i toplu ruku od one koja je vlažna i hladna. Istraživanja finskih i francuskih stručnjaka kojima je obuhvaćeno 700 osoba, pokazalo je da su komarci prosto ludi za osobama koje luče mnogo supstanci zaduženih za ljubavnu privlačnost. Dakle, za utehu izjedanima može da posluži tvrdnja da komarci vole osobe sa snažnim 'erotskim nabojem' ili kako to već neko zove.
    Osim toga, vole pušače, preko čije kože u vazduh dospevaju supstance iz cigareta, i vegetarijance, zato što u njihovom dahu ima otanola, koji se oslobađa varenjem voća i povrća.
    Nije istina da ovi dosadni insekti biraju svoje žrtve prema krvnoj grupi, to jest da vole 'slatku krv'. To su proizvoljna nagađanja koja nemaju mnogo veze sa naukom. A šta na sve kaže sama nauka?
    To da su omiljena meta komaraca stopala i to znojava. Holandski entomolozi Bert Knols i Dud de Jung ustanovili su da je malarični komarac prosto lud za bacilom komplikovanog imena brevibacterium linens. Ovaj bacil koristi se u proizvodnji jedne vrste sira i blizak je rođak mikroorganizmu koji naseljava ljudska stopala i aktivira se u prisustvu znoja.
    Ovo nije sve. Jedno opsežno američko istraživanje, o kojem je izvestio časopis 'Anali interne medicine', pokazalo je da komarci više vole muškarce koji koriste 'afteršejv' i da prosto ne mogu da odole mešavini losiona i telesnih mirisa. Dalje, radije piju krv odraslima nego deci (nije istina, dakle, da nastrću na decu kao ludi - istina je, međutim, da deca ne umeju da se brane od njih, a i razgolićenija su od odraslih), više vole muškarce (po mogućstvu punačke, pošto emituju veću količinu toplote) nego žene i obožavaju žrtve u tamnoj odeći, posebno u džinsu i plave boje.
    U stvari, treba biti iskren pa reći da, generalno, ljudi i nisu baš po ukusu komaraca. Većina njihovih vrsta radije će ubosti kravu, psa, pticu, guštera, pa čak i žabu - pre nego čoveka! Od svih vrsta ovih insekata koji žive u SAD, čoveka napadaju samo dve. S obzirom da se komarci smatraju vrlo probirljivim insektima, to baš i nije kompliment za našu vrstu. Ko zna, možda je razlog tome što komarci važe za pobornike zdrave hrane, pa su u stanju da vrlo brzo odrede zdravstveno stanje potencijalne žrtve.

BROJNIJI NEGO IKADA

    Promena klime na našim prostorima i izostanak uobičajene smene godišnjih doba uzrokovali su laboratorijski idealne uslove za razvoj komaraca, pa je poslednjih godine najezda ovih insekata veća nego ikada. A gde se komarci gomilaju i umnožavaju, uvek postoji opasnost od neke epidemije.
    Stanovnike Beograda, tako, svakodnevno napada dvadesetak vrsta komaraca. Srećna je okolnost, međutim, da nijedna domaća vrsta komaraca više ne prenosi zarazne bolesti (trenutno, a za budućnost je teško garantovati). Individualne reakcije, u vidu alergijskih oboljenja na račun komaraca, rezultat su osetljivosti - manje ili veće - imunološkog sistema svakog pojedinca. Poslednji slučaj malarije koju je preneo komarac kod nas je zabeležen još krajem dvadesetih godina prošlog veka. Međutim, u tropskim predelima komarci i danas prenose smrtne bolesti, poput malarije, elefantijaze i žute groznice.
     U Bukureštu je 1996. godine više od 100 ljudi zaraženo, a neki od njih su i umrli, od specijalnog oblika virusnog zapaljenja mozga, za koje je naknadno ustanovljeno da ga uzrokuje upravo komarac.
    U svakom slučaju, hospitalizacija zbog uboda komarca i dalje nije retkost, a zabeleženi su i slučajevi kratkotrajnog ludila prouzrokovanog blickrigom komaraca. Istraživači u kanadskom delu Arktika zabeležili su napade od po 9000 uboda u minutu. Kod nezaštićenog čoveka to u roku od dva sata može izazvati gubitak polovine od ukupne količine krvi u organizmu - više nego dovoljno da uzrokuje smrt!

PRAVI KOSMOPOLITI

    Za većinu naučnika najzanimljiviji su komarci - možda najviše zbog privlačnosti divljine u kojoj obitavaju - ostaci iz ledenog doba: planinski snežni komarci sa zapada SAD. Njihove larve pojavljuju se jednom godišnje oko bazena nastalih otapanjem snega. Severnjačkog porekla, snežni komarci su zbog pomicanja ledenjaka u doba pleistocena potisnuti na jug sve do Arizone i Novog Meksika. Kako su, međutim, prilagođeni oštrom, hladnom podnevlju, postledeno otopljenje nagnalo ih je da se povuku u planine. Izolovani visoko u planinama, oni su danas glavna pošast crnogoričnih šuma na zapadu Severne Amerike.
    Uprkos malobrojnosti vrsta u predelima severnih geografskih širina, komaraca ima u ogromnom broju u arktičkim i subarktičkim područjima. Hiljade kvadratnih kilometara poplavljene tundre svake godine su leglo hordi komaraca koji zaklanjaju sunce i čine život nepodnošljivim i ljudima i životinjama.
    Čini se da su se, inače, komarci razvili u tropskim predelima pre najmanje 200 miliona godina i odatle se proširili prektično po celom svetu. Čovek im je često bio od pomoći. Jedan od najopasnijih komaraca, prenosnik nekoliko bolesti, Culex quinquefasciatus, kosmopolitska vrsta koja daje prednost vodi u limenkama, razbijenim vrčevima, starim gumama i nepokrivenim kanalima pored ljudskih naselja, primer je za to. Veruje se da je ovaj komarac kolonizovao svet putujući u bačvama za vodu na jedrenjacima 18. i 19. veka.
    Ostrva u okeanu, koja su nekada bila pošteđena ovih napasnika, osvojena su takođe. Komarci su bili nepoznati na Havajima sve do 19. veka, kada je 1827. godine neki lekar, pozvan da izleči 'novi svrab', uzrokovan novom vrstom muve koja 'peva u uvu', zapravo samo konstatovao: komarac je stigao!
    Zanimljivo je da je u SAD još nedavno, sredinom tridesetih godina prošlog veka, prosečan godišnji danak malariji bio četiri miliona slučajeva. Rasprostranjenost malarije u svetskim razmerama četrdesetih i pedesetih godina procenjivala se na 300 miliona slučajeva godišnje, sa zaista dramatičnim posledicama: jedna smrt na svakih deset sekundi!
    Vremenom su komarci, na svu sreću, zahvaljujući razvoju medicine i nauke postajali sve bezazleniji. Međutim, ne i manje dosadni. Kako se od njih zaštititi? Statistike kažu da čovečanstvo svake godine potroši milione dolara za najrazličitija sredstva za borbu protiv ovih napasnika (zaprašivanje, mreže, 'spirale' na bazi jedne tropske biljke koja deluje na komarčev nervni sistem, sprejevi i slična sredstva, kao i aparati koji emituju ultrazvuk...), a još uvek se dobro drže i oprobane starinske metode, poput saksije bosiljka na prozoru ili mreže na prozorima.
    Ne kažemo da, doduše, sve to i pomaže protiv njih, ali se sa svim tim osećamo barem manje bespomoćno pred tim letečim napastima. A oni će i dalje nastaviti da obleću oko nas i čekaju priliku da slete...

Twiter dugme Facebook dugme Linkedin Dugme RSS FEED-OVI ZA VAŠ SAJT NAJBOLJA WEB SKOLA NAJBOLJI SAJT SA BESPLATNIM SLIKAMA