Ko i Zašto Zabranjuje Prirodne Lekove?

    Čak 200 MILIJARDI dolara godišnje u svetu troši se na istraživanja o nastanku raka, na lečenje uz pomoć citostatika i ostalih skupih medikamenata, zračenja, hirurške tretmane, itd.

    Američko 'Društvo za borbu protiv raka' je najbogatija neprofitna organizacija u svetu. Mnoge žrtve ove 'opake bolesti' zaveštavale su, i dalje to čine, čitavu imovinu ovoj organizaciji, verujući u njene iskrene napore da bolesti stane na put i konačno pronadje famozni lek! O naporima miliona obolelih širom sveta koji grozničavo pokušavaju da stignu u prestižne i skupe američke klinike, specijalizovane za rak i dobiju najbolji (i najskuplji) tretman, ne treba ni govoriti. I naši su mediji puni su, nažalost,  apela za novčanom pomoći unesrećene dece i mladih ljudi.
    Šta bi se sa čitavom ovom armijom zaposlenih i unosnim farmaceutskim biznisom dogodilo ako bi se pronašlo da je rak samo posledica pogrešne ishrane i nedostatka vitamina B17 koji se lako može sinteteizovati iz koštica kajsije, limuna, breskve, jabuke, tropske kasave...? Ko može patentirati jabuke i kajsije kao svoj proizvod? Hemoterapija, zračenja, citostatici, skupa genetska istraživanja (koja se pod navodnom brigom za zdravlje ljudi više rade zbog ispitivanja bojnih otrova) postali bi nepotrebni i morali bi se pravdati na drugi način. U nemogućnosti da patentiraju hemijski sastav Laetrila, kako je Krebs nazvao izolovani B17, jer ga ima svuda u prirodi, i to jeftino, multinacionalne farmaceutske kompanije su, uplašene za svoj profit koji su ostvarivale od terapija citostaticima i zračenjem, krenule u žestoku kampanju protiv ovog vitamina.
    Zato je objavljivanje teorije o vitaminu B17 odmah naišlo na žestoka osporavanja u SAD, o čemu je u svojoj knizi 'Svet bez raka' pisao Edvard Grifin, još sedamdesetih godina prošlog veka. Predvodnici u ovome bile su velike farmaceutske kompanije, preko američke vlade, korumpiranih lekara i biohemičara koji su se mimo svake etike trudili da u medijima Laetril (vitamin B17), prikažu kao veoma otrovan i opasan. Pokrenuta je žestoka medijska kampanja u kojoj je iznesena tvrdnja da Laetril u sebi sadrži otrov cijanid. Nije, medjutim, pominjano da cijanid postoji i u vitaminu B12, pa se on ipak slobodno prodavao u apotekama.
    Na čelu čitave kampanje zapravo se nalazila američka FDA (državna služba za kontrolu lekova i hrane), a koja je propisivala da je za odobrenje upotrebe nekog leka i njegovo patentiranje, isti morao proći rigorozne procedure i ispitivanja koja se vrše nekoliko godina, sa eleboratima na hiljadama stranica Čitava procedura farmaceutsku kompaniju bi koštala stotine miliona dolara. Kompanija koja ovo može da plati ima mogućnost da lek patentira i zaštiti svoje ekskuluzivno pravo na prodaju, pa se ovako skupo istraživanje samo tako i isplati.
    Ako se ne može ekskluzivno prodavati, nema istraživanja, nema leka. A ko može imati isključivo pravo na ono što dolazi iz prirode, koštice kajsije na primer? Sve ovo, naravno nije stvar brige za zdravlje ljudi, kako bi svaki milosrdan čovek pomislio, već elegantni trik monopolista da patentiraju lek na koji bi imali ekskluzivno pravo prodaje. Ako se to ne može ostvariti, istraživanja se ne bi ni vršila. U tom smislu, ni jedno istinsko istraživanje delovanja Letrila nije ni vršeno. Nije se isplatilo.
    Dr. Ričard Krout iz FDA još 1982. javno je izjavio da ON nikada nije i nikada neće odobriti za upotrebu lek nekog pojedinca, već samo velike farmaceutske kuće sa neograničenim finansijama. Ulog za novi lek je praktično najmanje 100 miliona dolara. Tako, u slučaju 'Laetrila', koji je Krebs sinteteizovao iz koštica kasjije, zapravo nikada nije vršeno ni jedno ozbiljno istraživanje, a FDA je naložila da se na 'Laetril' stavi etiketa - otrovan. A Amerikanci, poznato je, veruju svojoj vladi i medijima - CNN je 'savršenstvo'. Pošto su farmaceutske kompanije značajni finansijeri predizbornih kampanja američkih političara, i državna Administracija za hranu i lekove (FDA) lako je potpala pod njihov uticaj.

    Kako su i mediji pod kontrolom istog multinacionalnog globalnog lobija, objavljena je i priča koju su prenele sve američke novine i televizije o tome kako se jedan nesrećni par u San Francisku otrovao kampujući u prirodi i jedući sirove koštice od kajsija. Ipak, nekoliko nezavisnih i sumnjičavih novinara, nikada nije uspelo da otkrije identitet tih ljudi i šta se stvarno dogodilo. Tako se Laetril našao u prodaji sa etiketom da je opasan po zdravlje ljudi i njegova upotreba išla je na sopstveni rizik korisnika. Ljudi širom sveta od tada veruju da je jedenje koštica od kasjija samoubistveno. Nije pomoglo ni to što je Dr Krebs sam sebi, šezdesetih godina pred brojnim novinarima, ubrizgao veliku dozu 'Laetrila' i ostao živ. Umro je 1996. u devedesetoj godini. Tobožnji napori da se lek protiv raka pronadje potiču još iz vremena Ričarda Niksona, koji je borbu protiv raka (1971.) proglasio za strateški cilj SAD. Odmah je iz državnog budžeta odobrio ogromna sredstva za istraživanja.
    Ali, ništa se na tom planu epohalno nije dogodilo. Milioni ljudi i dalje umiru od raka, a broj obolelih se alarmantno povećava. Amerikanci su u medjuvremenu otišli na Mesec, poslali letilice na Mars, do Jupitera i Saturna, klonirane su mnoge životinje, napravljena genska karta čoveka, učinjene ogromne tehnološke inovacije, ali lek protiv raka nije pronadjen. Kako je to moguće? Dvostruki nobelovac dr Lajnus Pauling je čak javno izjavio: 'Svako treba da zna da je većina istraživanja o raku obična prevara'. Štaviše, zna se za nekoliko veoma uspešnih terapija, koje su sve suzbijene upravo od strane kanceromafije. Jedna se zasnivala na korišćenju radiotalasa odredjene frekvencije koji su ubijali maligne ćelije (naprava Rajmonda Rajfa), dok su ostale terapije uglavnom počivale na lekovitom bilju. Svi koji su imali rezultate u borbi protiv raka završili su na sudovima, nakon što su ih bankari iz Vol Strita prethodno obišli i pokušali da dobiju ekskluzivna prava za patent. Kad im to nije pošlo za rukom ili im se posao jednostavno nije isplatio, stvari su zataškane, a laboratorije i klinike zatvorene.

    Terapija vitaminom B17, odnosno 'Laetrilom', bila je najviše osporavana. Ovaj alternativni lek prikazan je kao 'otrovan i opasan', baš kao i jedenje koštica od kajsija, a teorija doktora Krebsa kao 'šarlatanstvo i prevara'. Način kako su se SAD borile protiv ovog alternativnog leka, upravo pokazuje sistem funkcionisanja društva baziranog isključivo na profitu i lobijima. Naime sva istraživanja koja su vršena na 'Laetrilu', radjena su tako da dokažu da je otrovan. Ni jedno istraživanje koje bi pokazalo njegovu efikasnost nije radjeno.
    Kako bi pred javnošću bili još ubedljiviji, najpoznatija američka bolnica i institut za rak Sloan - Ketering je svojim neprikosnovenim autoritetom, odlučila da angažuje vrhunske svetske stručnjake koji su se bavili proučavanjem raka. Pošto su njihovi nalazi u vezi delovanja 'Laetrila' bili ohrabrujući, bolnica je falsifikovala njihove izveštaje, a Ralf Mos, zadužen ispred bolnice za odnose sa javnošću morao je da predstavi laž. Mos je to odbio, i dobio je otkaz. Od tada se bavi pisanjem o kanceromafiji. Najveći donatori i zaštitnici Sloan-Ketering Instituta za rak su kompanije koje zapravo snabdevaju ovu bolnicu lekovima za hemoterepiju i ostalim antikancerogenim medikamentima. Ako se vidi ko su članovi Upravnog odbora Instituta bili u to vreme (1954.), mogu se lako uočiti bankari iz Vol Strita, poput Rokfelera, Morgana, predstavnici General Motorsa, Američke komisije za atomska istraživanja, moćnih hemijskih kompanija i drugi.
    Danas, kompanija Bristol-Majers troši preko jedne milijarde dolara godišnje na istraživanja raka i spravljanje novih lekova. Bristol - Majers snabdeva pola sveta lekovima za hemoterapiju. Članovi upravnog odbora ove kompanije istovremeno su i na čelnim funkcijama u američkom Nacionalnom institutu za istraživanje raka (NCI). Na primer: Pol A. Marks je predsednik Izvršnog odbora u bolnici Sloan-Ketering i istovremeno direktor moćne kompanije Fajzer (Pfizer), koja proizvodi lekove koji se koriste u hemoterapiji.

    Džejms Robinson je član upravnog odbora Sloan - Keteringa i direktor Bristol - Mejersa. Sve to je razlog zašto su Sloan - Ketering bolnica, Nacionalni institut za rak (NCI), Društvo za borbu protiv raka (ACS), Američka medicinska asocijacija (AMA), kao i Administracija za hranu i lekove (FDA), uključeni u borbu kojom se štite interesi profitera na ovoj bolesti. Milioni ljudskih života nisu značajni, koliko je značajan profit. O radu ove kanceromafije pisao je detaljno u svojoj knjizi ' Svet bez raka' Edvard Grifin još 1974. U Australiji su primenili sličnu tehniku, a poznato je da je australijski premijer Džon Hauard podržan upravo iz bankarskih krugova Vol Strita. Prodaja 'Laeterila' je zvanično zabranjena, ali ako neko baš želi da ga koristi, državna Služba za lekove (TGA) za svaki poseban slučaj može odobriti dozvolu za uvoz. Da nekom ne bi palo na pamet da sam pravi lek, prodaja koštica od kasjije je zabranjena, a kajsije se u supermarketima prodaju očišćene.
    Ali, slučaj izvesnog Džejsona Dejvida Vejla, iz Njujorka dostigao je 'komični' vrhunac u radu kanceromafije. Vejl (34) se od svoje 18 godine lečio od raka. Koristio je samo prirodne lekove, i to posebno koštice od kajsije, kako mu je navodno, Bog sugerisao porukom u Bibliji. Tako je Vejl odlučio da svoje, kako on tvrdi, uspešno izlečenje podeli sa drugim sapatnicima u SAD. Osnovao je sopstvenu firmu preko koje je, i putem Interneta, prodavao koštice od kajsije, propagirajući teoriju dr. Ernsta. T . Krebsa. Zaradio je oko 500 000 dolara, kada ga je FDA tužila što 'medju bolesnima širi lažnu nadu' pričom o 'lažnom leku' (Laetrilu), prodaje 'visoko toksičan' proizvod (koštice od kajsije) i tako zaradjuje pare na tudjoj nesreći!
    Vejl je osudjen na 63 meseca zatvora i potom još tri godine nadzora. U presudi se doslovce kaže: 'Nema naučne potvrde da Laetril nudi bilo šta osim lažne nade za obolele od raka, navodeći ih da ga koriste umesto da pristrupe konvencionalnom medicinskom tretmanu što pre'. FDA komesar Dr Lester Kroford još naglašava:' Ovim šaljemo snažnu poruku da nećemo tolerisati marketing fals medicine'. Vejlu je zabranjeno da se ikada više bavi preko svoje firme tim poslom. Firma se zvala 'Hrišćanska Braća'.
    Ipak, Vejl se, dok služi kaznu preko svog Internet sajta i dalje bavi promovisanjem vitamina B17, pitajući se zašto se FDA toliko zalaže za 'konvencionalno lečenja' koje podrazumeva zapravo spaljivanje ćelija zračenjem i hirurgiju koja ljude sakati, a zabranjuje svako aleternativno lečenje kojim neko pokušava sebi da pomogne. Za Vejla i njegove pristalice ovo je najbolja potvrda kako u Americi vlada kanceromafija. Da li se ovako društvo stvara i u zemljama bivše Jugoslavije?!